Seja brata na večeru zvala:
„Ajde, brate, samnom večerati."
„Ne mogu ti, sejo, večerati,
ja sam sinoč u mejanu bio,
s Turčina sam kavgu začinio, 5
pa car neče ni srebro ni zlato,
več on oče u zamenu glavu,
eli moju, eli drugu koju."
Seja brata na večeru zove:
„Ajde, brate, samnom na večeru, 10
seja ima do četiri sina,
ednoga če caru pokloniti.
Radovan mi prvo raduvanje,
a Milovan drugo miluvanje,
Jova mi je knjigu izučio, 15
a Sima mi materin mezimac,
njega čemo caru pokloniti."
Kad ujutru zora osvanula,
žalna majka Simu dozivala:
„Ustaj, Simo, sinulo je sunce, 20
tebe ujka u svatove zove,
da mu budeš dever uz devojću."
„Oj, mani me, moja mila majko,
težak sam ti noćas sanak snio.
Na ujću mi krvavi rukavi, 25
i krvave ruće do laktovi.”
Majka moli, a Sima pristaje.
Uze Sima najboljega konja,
pa otide niz polje široko.
Sretoše ga tri Turčina mlada. 30
Edan reče: „A, dobra junaka,
drući reče: „A, lepa junaka,
trejći ćuti ništa ne govori,
manu sablju odseče mu glavu.
Mrtva glava jezik progovara: 35
„Metnite mi u zobnicu glavu,
pa je noste mojoj miloj majci,
nek ne daje sina u deverstvo,
u deverstvo, ujćino neverstvo."
