Sestra j’ braca na sunašce zvala:
„Hodi k meni, na sunašce, brajne!
Ne zoven te, na sunašce, brajne,
Već te zovem da te oženimo.
V našem selu tri divojke mlade — 5
Jedna j', brajne, roda velikoga,
Druga, brajne, puno ruha ima,
Treta j', brajne, sama sobom dobra.
A bratac je sestri govorio:
„Bora tebi, draga sele moja, 10
Ne ženi me za onu divojku
Koja mlada puno ruha ima,
Svojim će se ruhom ponositi,
Našoj neće ugoditi majki;
Nit' me ženi za onu divojku 15
Koja j' mlada roda velikoga,
Svojim će se rodom ponositi,
Našoj neće ugoditi majki;
Već me ženi za onu divojku
Koja j’ mlada sama sobom dobra, 20
Našoj oće ugoditi majki!"
