* * *
[Ogьnj gori medžu dve planine][1]
Ogьnj gori medžu dve planine,
bećar[2] spava medžu dve devojće,
medžu Janu i medžu Ljiljanu,
Janu ljubi, a Ljiljanu neče.
Seja bralu tijo govorila: 5
„Ljubi, brale, obadve devojće”.
„Ja ne ljubim što mi srce neče!”
„Otidiču u goru zelenu,
u’vatiču zmiju ridovćinju,
zaklaču ju s paru ribovćinju, 10
nacediču jeda i pelina,
sipaču ti, brale, u rećiju,
donešću ti, brale, na oranje.”
Što je rekla, sve je satvorila:
„Pij mi, brale, preljutu rećiju.” 15
„Pij mi, sestro, ti si mi postara.”
„Ja sam pila kad sam ju točila.”
Napio se i usturio se.
Kuka seja kano kukavica
i prevrča kano lastavica: 20
„Proklet bio koj' je satvorio,
triklet bio koj' me naučio!”
|
|
Napomena
Balada, varijanta Vukove pesme „Sestra otrovnica“ (br. 302, klj. I, str. 228). Slična varijanta nalazi se u rukopisnoj zbirci Marinka Stanojevića „Narodne pesme iz istočnih krajeva, poglavito iz gornjeg Timoka, Pirota i njegove okoline“, koja se pod signaturom № 27 čuva u Etnografskoj zbirci Arhiva SANU, a i u zapisu Svetislava Božinovića („Sestra trovaljća“, „Razvitak“, br. 1, 1963, str. 40), kao i dr Olivere Mladenović („Razvitak“, br. 1, 1977, str. 82). Pesma s ovim motivom poznata je i u vlaškim selima. Od Desanke Živković iz Bačevice (rođ. 1923) slušao sam je ovako (u prevodu):
Koliko je grlo nosi,
zove iz tvrđave jedna devojka
vojiika iz daleka:
„Dođi, vojno, uzmi me
i učini me svojom dragom."
„Ne mogu da te uzmem, devojko,
jer ti imaš tri brata
kao tri dželata,
stalio su pod oružjem
i na konjima.
Umori svoju braću
pa ću da te uzmem.“
„Dobro, dobro, da ih umorim,
ali kako otrov da stvorim?"
„Istočno od sela
ima kruška s velikom krošnjom,
na njoj ćeš videti obešeiu zmiju
kojoj curi otrov iz usta."
Milka Milijić iz timočke Jelašnice pevala mi je i poznatu pesmu „Stanajo, mori, Stanajo“.
U iavedenoj antologiji Ilije Nikolića nalazimo je na str. 62, (br. 53). gde je preuzeta iz zbirke Živojina Stankovića (br. 85). Češće se čuje sa početnim stihom „Planino, moja starino, lele!“ (u Grlištu, na primer), a Kosta Manojlović je u pomenutoj zbirci objavio dve njene varijante (br. 173. i 174), od kojih je prvu zapisao od Milorada Ćirića iz Sopota a drugu od Stevana Pejića iz Pirota. O nasilnoj antropofagiji (tj. kanibalizmu) u ovoj pesmi pisao je dr Petar Vlahović u radu „Jedna etnoantropološka pojava iz srpskog usmenog narodnog stvaralaštza“ („Razvitak", br. 1, 1974, str. 80—83). Sačuvana je i kod srpskog stanovništza u Rumuniji (v. dr Dušan Nedeljković „Narodno pevanje limitrofne temišvarske srpske etničke grupe“, Zbornik radova SANU, n. s. knj. I, Etnografski institut knj. 5, Beograd, 1971, str. 108) i jednu njenu varijantu uneo je Sava L. Ilić u „Antologiju srpskih narodnih pesama“ (Bukurešt, 1958).
Reference
- ↑ Naziv pesme u zbirci "Zdravac mirišljavac" glasi "Sestra truje brata"
- ↑ u zbirci "Zdravac mirišljavac" momьk
Izvor
- Narodne pesme iz Jelašnice. Zapisao Ljubiša Rajković. 12/1972, br. 6, str. 51.
- Zdravac mirišljavac - narodne pesme i bajalice iz Timočke krajine, sakupio Ljubiša Rajković Koželjac, "Zaječar", Zaječar, 1978., str. 113.
