SEOSKI PESNIK
Šta će meni suvo zlato,
Kad me celo selo hrani —
Riznice su moje prazne,
Džepovi mi poderani.
Kroz kapu mi kika viri,
Kaput mi je sama dera —
Al’ to meni lepo stoji,
To se meni ne zamera,
Jer su slavna moja dela,
Ja sam pesnik celog sela!
Je li svadba il’ svečarstvo
Ili izbor ili daća,
Bez pesnika ne mož’ proći,
Svud me zovu dobra braća,
Gunem samo dve čašice,
Nadahnuće tad me ščepa.
Onda bacam... ne znam ni sam...
Stih za stihom k’o iz džepa —
Ta slavna su moja dela,
Ja sam pesnik celog sela!
Ja sam „savest“ moga sela,
Koja nikog baš ne štedi,
Krpim svakog, kogod skrivi,
Pa i sebe (to i vredi!).
Svak je zato prema meni
Tako ljubak, tako mio —
Jer inače: puče pesma,
Ta odmah bi spevan bio!
Ej, slavna su moja dela.
Ja sam pesnik celog sela!
Vi pojete po gradovih,
Koji s darom, ko bez dara,
Vi strepite danju, noću
Od lukavih kritičara —
Ajd’ na selo! Man’te slavu,
Na selu vas svako štuje,
I hrani vas i poji vas
Nit vas kadgod kritikuje —
Zato su mi slavna dela,
Što sam pesnik moga sela!
Šta je Parnas i Helikon!
Kad Madžarac počne seći —
Ja besposlen izvalim se
Na podnožje moje peći.
Mislim tako, misli svetle
K’o kresnice letnje noći,
Pušim lulu i uživam
Zadovoljan u samoći:
Kako su mi slavna dela,
Jer sam pesnik svoga sela.
Lenskiй