Senke (Dušan Srezojević)
| Senke Pisac: Dušan Srezojević |
Senke
Mirno bih da spavam dokle polja huje
I talasi trave umorna me hlade;
Uspavane slatko k'o posle oluje,
Već spavaju žudnje s mirom nove nade.
Dokle blede misli izdišu iz čula,
Osećam šum strasni sočna mlada bilja;
U uhu mom svira još čarobna frula
Ponovo nađene melodije milja.
Prelaze lagano nebom neke seni;
Sveža kiša hladna tiho veje dole.
Kao sarkofag sam, bez daha u meni.
I s velom bačenim na sve moje bole
Mene opija jedan refren svega.
Radostan? il' tužan? Ne znadem, ali da
Zapevam glasno, s one strane brega,
Čuo bih k'o da neko tiho rida.
Napomene[uredi]
Senke — Brankovo kolo, 1909, XV, 48, 758.
Izvori[uredi]
- ZLATNI DASI. — Svetlost, Kragujevac, 1975.
|