Sekula se u zmiju pretvorio
Opravlja se vojevoda Janko,
Opravlja se na Kosovo ravno,
I on vodi Sekulu nećaka;
Al' besede sestre Sekuline:
"Ujko Janko, nemereno blago!
"Ti ne vodi Sekulu nećaka,
"Sekula je jošt nejako dete,
"Da Sekula ne izgubi glavu:
"Sekula je jedinac u majke."
Kad Sekula reči razabrao,
Ljutito je Janku govorio.
"Ujko Janko, nemereno blago!
"Ti ne slušaj moje mile seje,
"Već me vodi na Kosovo ravno."
Ode Janko na Kosovo ravno
I odvede Sekulu nećaka.
Kad su bili kod Kučeva grada,
Kod Kučeva i kod Braničeva,
Kučevkinje belo platno bele,
Kučevkinje i Braničevkinje,
Besedi im vojevoda Janko:
"Oj Boga vam, Kučevkinje mlade,
"Kučevkinje i Braničevkinje!
"Dajte meni tri aršina platna,
"Da okrpim beloga šatora,
"Daću vama tri dukata žuta."
Al' besede Kučevkinje mlade,
Kučevkinje i Braničevkinje:
"Vojevoda Sibinjanin-Janko!
"Daj ti nama Sekulu nećaka,
"Daćemo ti tri šatora platna."
Besedi im vojvoda Janko:
"Ne dam vama Sekule nećaka
"Za Kučevo ni za Braničevo."
Kad to reče vojevoda Janko,
Rasrde se Kučevkinje mlade,
Kučevkinje i Braničevkinje,
Pa besede vojevodi Janku:
"Kad nam ne daš Sekule nećaka,
"Ne damo ti tri aršina platna,
"Već ga vodi na Kosovo ravno,
"Pa ga podaj crnim gavranov'ma,
"Nek mu oni crne oči piju,
"Oči piju, belo lice grde."
Ode Janko na Kosovo ravno.
Kad stigoše na Kosovo ravno,
Razapeše te bele šatore,
Pak besedi vojevoda Janko:
"Sad na noge, moji sokolovi,
"Te čuvajte straže od Turaka,
"A ja idem sanak boraviti."
Sekula je Janku besedio:
"Ujko Janko, nemereno blago!
"Sad ti ideš sanak boraviti,
"A ja idem u taj Turski tabor,
"Stvoriću se zmijom šestokrilom,
"Doneću ti cara čestitoga
"U zubima, kano i sokola:
"Kad ustaneš, ujko i za sanka,
"Nemoj dati umlje za bezumlje:
"Ti ne streljaj zmiju šestokrilu,
"Već ti streljaj sivoga sokola."
Ode Janko sanak boraviti,
A Sekula u taj Turski tabor,
Stvorio se zmijom šestokrilom
I doneo cara čestitoga
U zubima, kano i sokola,
Šnjime pade Janku na šatora,
Svi junaci vikom povikaše:
"Zlo si leg'o, vojevoda Janko!
"Zlo si leg'o, a gore ustao!
"Kakvo čudo na šatoru tvome!"
Đipi Janko na noge junačke,
Pa op uze tu zlaćenu strelu,
Pa on misli, na jedno se smisli:
"Zašt' da streljam sivoga sokola,
"Kad sam i sam roda sokolova?
"Volim streljat' zmiju šestokrilu."
Zape strelu za zlatnu tetivu,
Pa on strelja zmiju šestokrilu,
Pisnu zmija, upusti sokola,
Zmija pade na zelenu travu,
A soko se diže pod oblake,
Pa odleti u taj Turski tabor.
Kad to vide vojevoda Janko,
Od ljutine ciknu, kao guja,
Al' besedi Sekula nećače:
"Ujko Janko, nemereno blago!
"Nisam li ti lepo govorio
"Kad si poš'o sanak boraviti,
"Da ne daješ umlje za bezumlje,
"Da ne streljaš zmiju šestokrilu,
"Već da streljaš sivoga sokola?"
Pita njega vojevoda Janko:
"Slatko dete, Sekula nećače!
"Možeš li mi rane preboleti?" -
"Ujko Janko, nemereno blago,
"Ne mogu ti rane preboleti:
"Već kad meni sudni časak dođe,
"Ukopaj me na drumu široku,
"Da s' naslušam trupka ot konjica
"I jauka od dobri junaka."
To izusti, pa dušu ispusti.