Sedma rukovet, Pesme iz Stare Srbije i Makedonije (1894)
More, izvor voda izvirala
More, izvor voda izvirala,
of, more, of, izvor voda izvirala, izvor voda izvirala!
More, nad izvorom moma stoje,
of, more, of!
Na izvor se ogledala,
sas lice se razgovara:
„More, lele, lice, belo lice,
of, more, of!
Kak' sam bela i rumena,
Ošte da sam crnooka!
More, pusta slika na Stojanku,
Zemala bi' ja Stojana.“
Ajde, ko ti kupi kulančeto
Ajde, koj' ti kupi kulančeto?
More, koj' ti kupi kulančeto?
Haj, haj, more, kulančeto,
De, đidi, de, kulančeto!
„Ajde mi go kupi ludo, mlado,
Ajde, ludo, mlado, neženjeno.“
Haj, haj, more, ludo, mlado,
De, đidi, de, neženjeno!
Ajde, koj' ti kupi svilen fustan?
More, koj' ti kupi svilen fustan?
Haj, haj, more, ludo, mlado,
De, đidi, de, neženjeno!
Što li mi je
Što li mi je, mila-le, majko, i drago,
Mlad aramija, stara majko, da odam.
Poseja dedo
Poseja dedo golemata njiva,
Iha!
Danga, langa, danga, langa, golemata njiva.
Iha!
Ej, gorom dinje, dolom lubenice,
Iha!
Danga, langa, danga, langa, dolom lubenice.
Iha!
Ej, navadi se ergen-momče mlado.
Iha!
Danga, langa, danga, langa, ergen-momče mlado.
Iha!
Ej, gledala ga dedova vunuka.
Iha!
Danga, langa, danga, langa, dedova vunuka.
Iha!
Varaj Danke
„Varaj, Danke, gizdava devojko!“
Sedi Danka na visoki čardak,
U rući vu šimšir-jogledalo.
Načešlja se Danka, jogleda se.
Izgovara Dankina strina:
„Varaj, Danke, gizdava devojko!
Varaj, Danke, varaj!“
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Stevan Stojanović Mokranjac, umro 1914, pre 110 godina.
|