Sedela Janja pri more,
sedela i se mislila:
„Ima li što lepše od neba,
ima li što pobrzo od konja,
šta ima šire od mora, 5
što ima poblago od meda,
šta ima pomilo od brata[1]?"
Govori joj riba od more:
„Lepši je gospod od neba,
pobrža zvezda od konja, 10
šećer je poblag od meda,
dragi je[2] pomil od brata”.