Sevdalino, malena devojko,
je li si mi za prevaru bila?
Sinoć dođo, sinoć te prevari,
a kamoli često da dolazim.
Izvel ®i te na Staru planinu, 5
de se biju orli i gavrani.
Orli su si gavrani nadbili,
s nokti su im glave prokopali,
s kljunovi im oči povadili.
Potekla je reka krvavita, 10
ona nosi klade i kamenje,
pravo ide na tamnička vrata.
U tamnici nigde nikog nema:
sam si sedi Marko tamničarko
i kod njega tri siva sokola; 15
meso reže, te ih lebom rani
suze roni, te Ih vodom poji.
Pitaju ga tri siva sokola:
- Oj boga ti, Marko tamničarko,
il’ ni raniš za seb’ da ni čuvaš? 20
il’ ni raniš da ni preprodaješ?
Progovara Marko tamničarko:
- Ne ranim vi da vi preprodajem
ni vi ranim za men’ da vičuvam,
ne l’ vi ranim dalek da vi pratim, 25
da vi pratim u moje dvorove.
Moji dvori u pelin urasli,
u pelinu jedno suvo drvo,
na njeg’ stoje do tri kukavice.
Jedna kuka, vikad ne prestaje, 30
druga kuka jutrom i večerom,
treća kuka kad je na um padne.
Koja kuka nikad ne prestaje,
to je moja ostarela majka;
štono kuka jutrom i večerom, 35
to je moja jedinica seja;
štono kuka kad joj na um padne,
to je moja nevernica ljuba;
ona me je ovde zatvorila.
Moja majka raspletena odi, 40
moja sestra crno ruvo nosi,
crno ruvo i crnu maramu!
Napomena
Zabeležio Milisav Ž. Milosavljević, zemljoradnik, selo Debelica.
Reference
Izvor
Goro le, goro zelena... Izbor narodnih pesama. Razvitak 6/1966, br. 3, str. 42.
Momčilo Zlatanović: Lirske narodne pesme iz južne i istočne Srbije; izbor, Narodna knjiga, Beograd, 1982., str. 102-103.
