Sve - oslobod

0001 Sabor čini hadži-pope Jove,
0002 Na sabor je Zetu okupio,
0003 Pa pošto je Zetu okupio
0004 Ovako im pope besjedio:
0005 "O, Zećani, jadna braćo draga,
0006 što hoćemo od života svoga?
0007 Ne imamo crkve ni zakona,
0008 No pogibe Lazar u Kosovo,
0009 A kletizi priskočiše Turci,
0010 Razvališe crkve i oltare,
0011 Ogradiše sve turske munare.
0012 Do ja velim, braćo moja draga,
0013 Okupimo mio malo peškeša,
0014 Da idemo Skadru krvavome,
0015 Da molimo pašu poganskoga,
0016 Da ni dade tursku bujruntiju,
0017 Crkve malo da bi ogradili,
0018 Da bi svoju vjeru pridržali."
0019 Svi Zećani kabul učiniše
0020 I za pašu peškeš pripraviše,
0021 Pravo pošli Skadru bijelome,
0022 To pred pašom žalbu učiniše;
0023 A pošto je paša razumio
0024 Peškeš prima, buruntiju piše,
0025 Da bi malo crkve ogradili,
0026 Da zakone svoje prideržaju.
0027 Svi otol’ se natrag povratiše,
0028 Dozivaše kamene majstore,
0029 Oni malo crkve ogradiše
0030 I kamene platiše majstore,
0031 Na svoje ih dome odpraviše,
0032 Ma govori hadži-pope Jove:
0033 "O, Zećani, moja braćo draga,
0034 evo bjelu ogradismo crkvu,
0035 što je fajde đe je ograđena,
0036 ona nije bolja no pećina
0037 kako nije osveštana crkva;
0038 neg’ da opet peškeše kupimo,
0039 da idemo Skadru krvavome,
0040 u našega paše opakoga,
0041 da bismo ga jošte umolili
0042 eja bi ni hatar učinio,
0043 eja bi nam kako dopuštio,
0044 da idemo maloj Gori Crnoj
0045 na Cetinje vladici Danilu,
0046 a da bismo i neg’ umoljeli
0047 da bi doša da ni svešta crkvu."
0048 Svi Zećani na to pristadoše
0049 Te za pašu peškeš okupiše,
0050 Pak se diže hadži-pope Jove,
0051 S’ sobom uze tri četiri druga,
0052 Pođe opet Skadru prokletome,
0053 Tu pred pašu oni izlažahu,
0054 Pred njim plaču i mole se ljuto.
0055 Peškeš prima, buruntiju piše,
0056 Buruntiju tako napraljaše,
0057 U nju dobro pozdravi vladiku:
0058 "Čuj, vladiko crni kaluđere,
0059 Ja ti paša tvrdu vjeru davam,
0060 Dođ’, vladiko, Zeti zemlji ravnoj,
0061 Da u Zetu sveštaš crkvu malu,
0062 Evo ti je dajem na poklonu,
0063 Zetu ravnu i Brda ostala,
0064 Da im činiš crkovne potrebe,
0065 Da ti daju što se pogodite."
0066 Otolen se natrag povratiše
0067 I dođoše zdravo na dvorove,
0068 Zećanima pravo kaževahu,
0069 Pa uzeše lagahnu đemiju,
0070 Te iđahu Blatom širokijem,
0071 Dok dođoše na Rijeku Malu,
0072 A s Rijeke na Cetinje ravno,
0073 Na Cetinje vladici Danilu
0074 Te mu desnu poljubili ruku,
0075 Na ruke mu bujruntiju daju.
0076 Kad je viđe vladika Danilo
0077 Ovako im besjedi vladika:
0078 "Pope Jovo, jadovna ti majka!
0079 Nije vjera tvrda u Omera,
0080 Ma ću poći da neću ni doći
0081 Radi vjere i zakona svoga,
0082 Dok ujutru zorica osvane."
0083 Pak je svoje sluge dozivao,
0084 Ovako je njima besjedio:
0085 "Hazrte mi dobra konja moga,
0086 e ću hodit put Rijeke Male,
0087 sa Rijeke Zeti zemlji ravnoj,
0088 a bog znade hoću l’ otle doći."
0089 Sluge su mu konja opremile,
0090 Otale je put Rijeke poš’o,
0091 A s Rijeke Zeti zemlji ravnoj.
0092 U popa je konak učinio,
0093 Sjutradan se Zeta okupila,
0094 Zeta ravna i zemlja ostala
0095 I gizdava varoš Podgorica,
0096 Svak da gleda vladiku Danila.
0097 Vladika im osveštaje crkvu,
0098 Al’ ev’, pobro, žalostiva glasa!
0099 Kleti Turci ufate vladiku,
0100 Svezaše mu ruke naopako,
0101 Pa ga vode varoš Podgorici,
0102 Te mu ruke malo popuštaju,
0103 U ruke mu stržev kolac daju
0104 Na koji ga misle udariti.
0105 To kad viđe Zeta zemlja ravna,
0106 Zeta ravna i Brda ostala,
0107 I gizdava varoš Podgorica,
0108 Zaplakala se malo i veliko,
0109 Pašu mole i kume ga ljuto:
0110 "Nemoj, pašo, za boga jednoga,
0111 nemoj, pašo, izgubit vladiku,
0112 nemoj Zetu zemlju otrovati,
0113 e ti rodit nigda ništa neće,
0114 a suviše izgubićeš vjeru,
0115 no hodi ga vrzi na otkupe,
0116 uzmi blaga koliko ti drago."
0117 Pošto se je njemu dosadilo;
0118 Evo ga je vrga na otkupe,
0119 Tri hiljade žutoga dukata:
0120 Dvije daje Vladika Danile,
0121 Onu treću Zeta zemlja ravna.
0122 A kad viđe vladika Danile,
0123 E ga stavi pašče na otkupe,
0124 On napravi list knjige bijele,
0125 Pak je šilje maloj Gori Crnoj,
0126 Crnogrcim’ svojoj dragoj braći:
0127 "Otkupite me, ne držite ovđe,
0128 prodajite krste i kandila,
0129 i putire od suhoga zlata,
0130 sve crkovno dajte za me blago,
0131 a da bi me samo izbavili
0132 iz nevolje i sindžira turska."
0133 To kad čuše braća Crnogorci,
0134 Odmaha su blago sastavili,
0135 Š njime idu na Rijeku Malu,
0136 Tu nađoše vladiku Danila,
0137 Došli Turci, doveli ga živa.
0138 Sastaše se tuna sa Turcima,
0139 Blago daše vladiku primiše,
0140 Vratiše se zdravo na Cetinje,
0141 Vladika je divno dočekao
0142 U manastir braću Crnogorce:
0143 "Blago nama naše sunce jarko
0144 kada ni te sreća iznijela,
0145 ka oćasmo živjeti bez tebe?"
0146 A vladika njima odgovara:
0147 "Kami vi je blago, Crnogorci,
0148 jedan vama, a devet su mene,
0149 tek se kleti umložiše Turci
0150 u jadnojzi Crnoj Gori maloj,
0151 lađajte se ne uzdajte s’ u me.
0152 Ako mene poslušat nećete,
0153 Ja vi danas vjeru tvrdu dajem
0154 Već me ovdi viđeti nećete!"
0155 Svi mu oni tvrdu vjeru daju
0156 Da te oni poslušat vladiku:
0157 "Nu ni kaži, mili gospodaru,
0158 kako bismo sade učinjeli?"
0159 "Ja ću vama kazat, braćo draga,
0160 kazaću vam što vidite sami:
0161 evo su se umnožili Turci
0162 a u našoj maloj Gori Crnoj,
0163 nikoliko neće biti doba
0164 a ludu će djecu turčit vašu,
0165 đe gledate vašijem očima,
0166 da im ništa pomoći nećete.
0167 Nego jadna braćo Crnogorci,
0168 Među sobom ufatite vjeru
0169 Za slobodu krvcu proljevati,
0170 Za slobodu i za vjeru našu,
0171 Da s’ branimo od nevjere turske;
0172 Ma pokolj’mo Crnom Gorom Turke
0173 Koji su se međ’ nas uselili
0174 Na sramotu i na prijevaru,
0175 Branimo se, ne izdajimo se,
0176 Ja ne žalim prvi poginuti
0177 Radi vjere i zakona svoga,
0178 Rad’ slobode otečestva moga."
0179 Crnogorci vjeru njemu daju,
0180 Vjeru daju i daju biljegu,
0181 Biljega je mratinske poklade,
0182 tade s Turcim’ da zametne kavgu.
0183 Malo prođe dođoše poklade,
0184 Ne bi kavge ni svađe nikakve.
0185 To kad viđe vladika Danilo
0186 Poboja se da ga prevariše
0187 Tere svoju slugu dozivaše,
0188 Odasla ga k vojvodi Batriću:
0189 "Dođ’, Batriću, s braćom svojom dragom,
0190 e imamo nešto razgovora!"
0191 On doziva Marka i Miloša,
0192 i Ivana i brata Tomaša,
0193 svi pet poše k vladici Danilu.
0194 Lijepo ih bane dočekiva,
0195 Pak im bane poučenja daje
0196 što su naši stari učinjeli
0197 I slobodu kako su čuvali,
0198 Dok pogibe Lazar u Kosovo:
0199 "No kaž’te mi, o Martinovići,
0200 kamo vaše vjere i bjelege,
0201 a koje ste sa mnom utvrdili,
0202 do pokladah zametnuti kavgu?
0203 Ev’ poklade ne bi drugog glasa,
0204 Ao, lele, do žalosna glasa!"
0205 Tade skoči vojvoda Batriću
0206 Te mu desnu poljubio ruku,
0207 A ovako njemu besjedio:
0208 "Ču li mene, mili gospodare!
0209 Ja se bojim i strah me je ljuto
0210 Jere te me izdat Crnogorci,
0211 A davno bih zametnuo kavgu;
0212 Po pet bratah što smo od Martina
0213 Svi imamo našu đecu malu,
0214 Mila su ni k’o caru careva,
0215 A hote ni poturčit zanago,
0216 No te molim, dragi gospodaru,
0217 Nađ’ im mjesto pa ne žali naske."
0218 Vladika im na to odgovara:
0219 "Slušaj mene, vojevoda Batro!
0220 Crnogorci ako te izdadu,
0221 Bite oni de i moja glava."
0222 Na tom su se oni razdvojili,
0223 I braća su savjet učinila,
0224 Malo prođe badnji večer dođe,
0225 Stadoše se braća na večeru,
0226 Naložiše blažene palice,
0227 Badnjakove pak i badnjačice,
0228 I uždiše voštanu svijeću,
0229 Te se milom bogu pomoliše
0230 I velikom Ristovu roždestvu,
0231 Da im vazda bude na pomoći,
0232 Još donese jednu čašu vina,
0233 Napijaju svi u slavu božu,
0234 I u slavu Rista spasitelja,
0235 Tad’ sjedoše i povečeraše,
0236 Vina rujna još se napojiše.
0237 Pošto braća slatko večerala,
0238 Ovako im vojvoda zborio:
0239 "Sad na noge, moja braćo draga!
0240 Prifatite svijetlo oružje
0241 Da idemo đe smo uglavili!"
0242 Prifatiše svijetlo oružje,
0243 Na Inogor malo polje doše,
0244 Na bijelu kulu Mustafića,
0245 Tu bijahu pet turakah bratah,
0246 Pet Alićah, sedam Mustafićah,
0247 Njih poklaše i trideset š njima.
0248 Pak otole braća Martinići
0249 Zdravo pošli na selo Jabuku,
0250 Nešto Turak’ i tu izgubili,
0251 Al’ im viču dvoje djece tursko,
0252 Oni viču da te s’ pokrstiti;
0253 Nešćeše ih braća izgubiti
0254 No ih vode vladici Danilu,
0255 Vladika ih oba porkstio.
0256 Još dalje se otle digla braća,
0257 Na Dubovik selo izlazila
0258 I tu neke izgubiše Turke,
0259 I tu vika jedno d’jete ludo
0260 Da se hoće pokrstit zanago,
0261 Te i njemu život oprostili,
0262 No i njega vladici doveli,
0263 On ga krsti kano i ostale.
0264 To sve bilo dok ogrija sunce,
0265 Jednu noćcu i na Božić sami,
0266 Tad se braća natrag povratila,
0267 A niz polje niz Cetinje ravno
0268 Šenluk čineć i veselje drago.
0269 Glas dopade vladiku Danila,
0270 Donese ga jedno momče mlado:
0271 "Muštuluk ti , dragi gospodare!
0272 Pogiboše crnogorski Turci,
0273 Oslobodi s’ naša Crna Gora!"
0274 Kad je bane glase razumio,
0275 Sam sobom je bane besjedio:
0276 "Mili bože na svemu ti fala,
0277 na veselje što žuđeh odavna!"
0278 U riječi u kojoj se nađe
0279 On je svoje sluge sazivao,
0280 Žežijahu kratašne maškule
0281 Te činjahu radost i veselje
0282 Po Kosovu kakvo bilo nije;
0283 A ’vo idu pet Martinovićah,
0284 I šnjima je Borislavić Vuče,
0285 Krvavijeh do ramenah rukah,
0286 Od veselja pak ih sreta bane,
0287 Ušetao u bijele crkve
0288 Te odstoji božu leturđiju;
0289 Pa izide iz bijele crkve,
0290 Daje njima pića i jestiva,
0291 Lijepo ih bane dočekiva,
0292 Još ljepše ih darom darivaše:
0293 Batru daje konja ispod sebe,
0294 A Ivanu dvije puške male,
0295 Daje Marku sablju na pojasu
0296 I Tomašu zlatnu perjanicu,
0297 A Milošu srebrna handžara,
0298 Još dariva Borilović Vuka,
0299 i njem’ daje dvije puške male
0300 U žeženo zlato obljevene.
0301 To sve bilo kada se činilo,
0302 Pokojnijem duševno spasenje,
0303 A živijem zdravje i poštenje.