Sveci dare dijele
0001 Mili Bože, na svemu ti vala!
0002 Ali grmi, al se zemlja trese?
0003 Al udara more o bedenje?
0004 Al pucaju jasnice lubarde?
0005 Tolika se sila učinila!
0006 Niti grmi, nit se zemlja trese,
0007 Nit udara more o bedenje,
0008 Nit pucaju jasnice lubarde,
0009 Već svi sveci na zemljici bili,
0010 Na zemljici pod’jeliše darje,
0011 Svoje darje a i svoje blago,
0012 Što mi koga zapanuti more.
0013 Bogu dadoš’ nebesne visine,
0014 Svetom Đurđu zelene dubrave,
0015 Svetom Petru od raja ključeve,
0016 A Iliji munje i gromove,
0017 Panteliji u ljetu vrućine,
0018 A Jovanu kumovska krštenja,
0019 A sestrici, Ognjenoj Mariji,
0020 Inđiju joj zemlju dodadoše,
0021 A Nikoli snijeg i studeni.
0022 Kada oni pod’jelili darje,
0023 Svakome je to za volju bilo,
0024 Do jedine Ognjene Marije.
0025 Ona ide u zemlju Inđiju,
0026 Da obiđe dobro darje svoje,
0027 Pa da vidi, što joj dopanulo.
0028 Kada ona u Inđiju došla,
0029 Na golemo udarila čudo.
0030 Mili Bože, na svemu ti vala!
0031 Od strahote slušat se ne more,
0032 Od sramote gledat se ne more,
0033 Koliko je na gorici lista,
0034 Toliko je na zemlji naroda,
0035 Izrodilo, pa se posililo:
0036 Ne poznadu Boga jedinoga,
0037 Ne mole se Bogu jedinome,
0038 Ne poznadu nikakova sveca,
0039 Sve potiru po zemljici svece,
0040 Za najvećma Ognjenu Mariju,
0041 Štono ih je u sreći zapala.
0042 Ne poznaje mlađi starijega,
0043 Ni kum kuma ni malo ne znade,
0044 Ni sestrica brata jedinoga,
0045 Djever snaši o sramoti radi.
0046 Nigdje njima svete crkve nema,
0047 Ni u crkvi svetoga oltara.
0048 Kad to vidje Ognjena Marija,
0049 Ona ciknu kao zmija ljuta.
0050 A suzama lica obljevala,
0051 Pa se brže natrag povratila,
0052 Miloj svojoj braći dolazila,
0053 Pa Iliji pade na krioce,
0054 Ona plače, što se more jače.
0055 Nju mi pita svetitelj Ilija:
0056 „Šta je tebi, Ognjena Marija?
0057 Kakva ti je nužda i nevolja,
0058 Kad si brže nami dopanula,
0059 A ti cviliš ka i zmija ljuta?“
0060 Kroz plač sestra njemu odgovara:
0061 „Vala, mila braćo od rođenja,
0062 Na svačem vam, mila braćo, vala,
0063 Al ne vala na mom darivanju!
0064 S najgorim me darom darovali,
0065 Sa nesretnom, sa zemljom Inđijom,
0066 Jare u njoj nikad sreće nema.
0067 Koliko je na gorici lista,
0068 Toliko je u njojzi naroda,
0069 Izrodilo, pa se posililo:
0070 Ne poznadu Boga jedinoga,
0071 Sve potiru na zemljici svece,
0072 Za najviše Ognjenu Mariju,
0073 Štono sam ih u sreći zapala,
0074 Dobro bi me morali poznavat
0075 I meni se, braćo, poklanjati,
0076 I desnici ruci polećeti:
0077 Niko mene tamo i ne znade,
0078 Toli bi se meni poklonili,
0079 Toli meni polećeli ruci,
0080 Tol’ primili mene gospodara!
0081 Ne poznaje mlađi starijega,
0082 Ni kum kuma kumom ne poziva,
0083 Sestra brata ne priznaje svoga,
0084 Djever snaši o sramoti radi.
0085 To ja, brate, trpiti ne mogu!
0086 A ja, jadna, kako plakat ne ću,
0087 Čemu ću se, braćo, veseljeti?“
0088 Kad razumi svetitelj Ilija,
0089 Onda bratac sestru razgovara:
0090 „Muči, sejo, Ognjena Marijo!
0091 Ti ustavljaj suze od očiju,
0092 A utari b’jelo svoje lice!
0093 Mi ćemo se, sestro, sastanuti
0094 I mi ćemo narod pomoriti,
0095 Malo ćemo njega pomoriti,
0096 Malo ćemo njega ostaviti,
0097 Ne bi l’ narod sreći okrenuo!“
0098 Sestra brata poslušala svoga,
0099 Ustavila suze od očiju,
0100 B’jelo svoje utirala lice,
0101 A diže se bratu sa krioca,
0102 Onda sjede krajem brata svoga.
0103 Al poziva svetitelj Ilija,
0104 On doziva brata Panteliju,
0105 I doziva svetitelja Petra:
0106 „Bogom vami, braćo moja draga!
0107 Daj vijeću da mi učinimo,
0108 Što li ćemo od zemlje Inđije,
0109 Kaku b’ stravu na nju učinili?
0110 Kako bi ih sila pomorili?
0111 Kako bi ih malo ostanulo?
0112 Ne bi li se sreći okrenuli!“
0113 Sveti Petar njemu izgovara:
0114 „A moj brate, svetitelj-Ilija,
0115 Da pustimo mi kugu moriju!“
0116 Pa pustiše kugu umoriju.
0117 Ona mori nedjeljicu dana,
0118 Ništa ona učinit ne može;
0119 Što naroda iza nje ostalo,
0120 Još se gore oni posiliše,
0121 Još je gore nego prije bilo.
0122 Tad pustiše bolju srdobolju.
0123 Ona mori nedjeljicu dana,
0124 Pa petera sastaju s’ nosila
0125 A u groblju, gdje se kopa narod;
0126 Jope s’ oni da sjetuju ne će.
0127 Gromom tuče gromovit Ilija,
0128 Gromom tuče nedjeljicu dana.
0129 Jope s’ oni da sjetuju ne će.
0130 Ognjem pali Ognjena Marija,
0131 Ognjem pali nedjeljicu dana:
0132 Jope s’ oni da sjetuju ne će.
0133 Koliko se sila učinila,
0134 Opet oni v’jeću učiniše.
0135 Sveti Ile njima govoraše:
0136 „Bogom vami, draga braćo moja!
0137 Bi li vami to za volju bilo?
0138 Ja se jesam nešto domislio,
0139 Najveća bi strava za njih bila!
0140 Najviše bi njih se pomorilo,
0141 Da odemo Bogu jedinome
0142 Zaprositi od nebesa ključe,
0143 Zaključati od kiše oblake,
0144 Da ne ide na zemlju Inđiju,
0145 A crna će zemlja ispucati
0146 Od vrućine svetog Pantelije,
0147 A od vatre Ognjene Marije:
0148 Neka kapi od zakletve nema,
0149 Nek padaju konji do samara,
0150 A junaci do svilena pasa,
0151 Najbolje bi to ih sjetovalo:
0152 Ljuta suša i preteška žeđa,
0153 A sila bi pomrlo naroda
0154 A od suše i od teške žeđe.“
0155 To je njima svim za volju bilo,
0156 Pa s’digoše na noge lagane,
0157 I odoše Bogu jedinome,
0158 Pa su njemu polećeli ruci:
0159 „Mili Bože, na svemu ti vala!
0160 Dodaj de nam od nebesa ključe,
0161 Da zaključam’ od kiše oblake,
0162 Da ne damo kiši na zemljicu,
0163 Po imenu na zemlju Inđiju,
0164 Jer se sila rodilo naroda,
0165 Izrodilo, pa se posililo:
0166 Ne poznaju tebe na nebesih,
0167 Ne poznaju naske na zemljici.
0168 Mi činili stravu svakojaku,
0169 Oni s’ ope da sjetuju ne će;
0170 Sve se sile većma nego prije.
0171 A mi smo se tome domislili,
0172 Da b’ najviše sušom pomorili.“
0173 Bog se odmah na njih smilovao,
0174 Dodade im od nebesa ključe.
0175 Zaključaše od kiše oblake
0176 I odoše na zemljicu crnu.
0177 Kiše nema za tri godinice:
0178 Crna zemlja ispucala jako,
0179 Propadaju konji do samara,
0180 A junaci do svilena pasa;
0181 Sila ih se tada pogubilo:
0182 Tri su tala pomrla od žeđe,
0183 Samo jedan na zemlji ostao.
0184 Kad vidješe, da oni pomreše,
0185 I oni se sebi prepadoše,
0186 I oni se tome domisliše,
0187 Da su jako Bogu sagr’ješili,
0188 Gdje ne znaju Boga jedinoga,
0189 Ni svetaca na zemljici crnoj;
0190 Da su od njih kišu zaključali,
0191 Ne bi li ih suša pomorila.
0192 Onda s’ oni bili sastanuli,
0193 Dobru v’jeću sretnu učiniše,
0194 Jedinom se Bogu pokoriše:
0195 „Mili Bože, na svemu ti vala!
0196 Spušćaj kišu na zemljicu crnu!
0197 Ako živa još ostane glava,
0198 Tebe ćemo zapoznati l’jepo,
0199 Primit ćemo za Boga miloga,
0200 Još i svece na zemljici crnoj,
0201 Što ih gođi po zemlji imade,
0202 Po imenu svetitelja Đurđa,
0203 I onoga Petra svetitelja,
0204 I trećega svetoga Iliju,
0205 I njegova brata Panteliju,
0206 I onoga svetoga Jovana,
0207 I onoga svetoga Nikolu,
0208 Za najviše Ognjenu Mariju,
0209 Što će nami biti, gospodaru!“
0210 Bogu s’ mole, Bogu ruke dižu,
0211 A crnoj se zemlji poklanjaju,
0212 Do crne se zemlje saginjaše,
0213 Sve mi ljube u zemljicu crnu,
0214 Od milenja, ne bi l’ kiše bilo,
0215 Ne bi li se oni napojili,
0216 Ne bi li se zemlja sastanula,
0217 Da se more hodati po njojzi,
0218 I sijati šenica bjelica.
0219 Tada sveci reči razabrali,
0220 To je njima vrlo drago bilo,
0221 Gdje je narod sreći okrenuo,
0222 Zapoznao Boga jedinoga,
0223 I sve svece na zemljici crnoj,
0224 Za najviše Ognjenu Mariju.
0225 Pa odoše gore na nebesa,
0226 Otključaše od kiše oblake,
0227 Puste kišu na crnu zemljicu,
0228 Po imenu u zemlju Inđiju.
0229 Kiša ide tri bijela dana
0230 I tri tavne noći bez prestaja;
0231 Kad četvrti osvanuo danak,
0232 I zarano ogranulo sunce,
0233 Onda stade kiša iz oblaka.
0234 Mili Bože, na svemu ti vala!
0235 Što ne bilo kiše tri godine,
0236 Se nakisnu za tri b’jela dana,
0237 Za tri tavne noći bez prestanja:
0238 I narod se napio vodice,
0239 I crna se zemlja sastavila.
0240 Oni oru šenicu bjelicu,
0241 A mole se Bogu po zakonu;
0242 Zapoznade mlađi starijega;
0243 I svetačke ispraviše crkve,
0244 Pogradiše svetačke oltare,
0245 Službu čine svake nedjeljice,
0246 U nju nose svete leturđije;
0247 Zapoznaše Ognjenu Mariju.
0248 To je njojzi vrlo drago bilo,
0249 Ona ljubi milu braću svoju.
0250 Eto pjesme, što je davno bilo,
0251 Davno bilo i u vreme staro!
