Svet (komad u četiri čina)/41
VII
STANA, ŽIVANOVIĆKA.
STANA (ostavši sama, rasprema note koje su ostale na stolu i namešta stolice koje su bile poremećene).
G-đa ŽIVANOVIĆKA (ulazi na srednja vrata). Dobar dan želim i srećno!
STANA. Hvala vam! Znala sam da ćete vi prvi biti, koja će doći da mi čestita. Baš vam hvala!
G-đa ŽIVANOVIĆKA. Ta zar da ja ne pohitam, kad je kakva radost? Hodite, hodite, mila moja, da se ižljubimo. (Ljube se). Pa daj, Bože, i drugu skoro.
STANA. Ah, mala je ona još. Izvolte, izvolte sedite.
G-đa ŽIVANOVIĆKA. Pa gde je, gde je zaručnica, da joj čestitam?
STANA. Sad će ona. (Odlazi levim vratima). Nado, Nado, hodi, dušo, ovde je gospođa Živanovićka. (Vraća se). Eh, dabome, sad je malo i zbunjena.
G-đa ŽIVANOVIĆKA. Zbog spreme, valjada; ali ne mislite vrlo hitati sa svadbom?
STANA. A ne, verovatno čak na zimu. A zašto bismo i hitali? Bolje je zimi.
G-đa ŽIVANOVIĆKA. O, nema sumnje, nema sumnje da je bolje.