Svet (komad u četiri čina)/16
| ◄ XVI (Prvi čin) | I | II ► |
Ista soba, samo mesto starog nameštaja nov, moderan. Skinute i slike s duvara, pa metnute nove. I stari časovnik izbačen. Još samo stoji s leve strane od srednjih vrata jedan orman i napred, desio, stara fotelja.
I
Toma, Nada, Jelka, Kaja, nosači.
(Pri dizanju zavese nosači iznose jedan stari sto. Svi motre i raspoređuju).
JELKICA. Ah, kako je to lepo! Gledaj samo ovo ovde.... Ovo.
NOSAČI (vraćaju se).
NADA. Ovo sad. (Pokazuje stari orman). A ovamo donesite ono veliko ogledalo.
NOSAČI (odnose orman).
TOMA (malo zabrinuto). Pa, dobro, nadzirava li ko god, gde se smeštaju sve te stvari?
KAJA. Ne brinite ništa, gospodine. Ja sam sve to udesila. Sve se stvari slažu na tavanu. Ja sam lepo prostrla, izabrala sam kraj, koji nikad ne kisne i obilazim svaki čas, da vidim kako je što položeno. A je l' te, molim vas, hoće li i ovu vašu staru fotelju izneti?
TOMA (s rezignacijom). Da, Kajo, i tu će fotelju izneti.
KAJA. Pa, za Boga, gospodine, bar tu fotelju ostavite. Ta vi tu obično po ručku slatko odspavate po jedan san. To je vaša stara fotelja. Gde ćete od sad spavati?
NADA. Jeste, ali će tu doći ona mala garnitura za pušenje.
JELKICA. A otac će spavati u našoj sobi na divanu.
NOSAČI (opet ulaze i unose veliko ogledalo).
NADA. Evo ovde. (Pokazuje mesto gde je bio orman). Tako....
JELKICA (gleda iz daleka). Još malo levo, još, još, još... Taaa...ko...
NADA. A sad uzmite ovu fotelju.
TOMA (bono). Nosite sad ovu fotelju. Kajo, idi vidi, gde će metnuti ovu fotelju.
KAJA. Odoh da vidim i ostale stvari, kako su složili. (Ode).
NOSAČI (iznose fotelju).