Svet (komad u četiri čina)/13
XIII
STANA, NADA.
STANA (sama, brižno sedne na jednu stolicu i vrti glavom. Pauza).
NADA (dotrči s leva): Majko.
STANA: Šta je?
NADA: Šta je ocu? Ode ljutit u kujnu, pa prođe kraj mene, a nije me hteo ni pogledati.
STANA: Pa mora se, sinko, ljutiti; nije ni njemu lako.
NADA: A što mora?
STANA. Pa eto, moramo Kaju da otpustimo iz službe.
NADA: Tetka-Kaju?
STANA (zapuši joj šakom usta). Ne zovi je tetka-Kajom. Kakva tetka-Kaja? Od kud je ona tebi tetka-Kaja?
NADA: Pa, za Boga, tako sam od malena naučila da je zovem.
STANA: Drugo je to od malena, ali sad je više ne smeš tako zvati.
NADA: Pa dobro... Neću je zvati... Ali zašto hoćete da je otpustite? (Plače).
STANA: Tako; razumeš li, mora tako da bude. I mene je žao. (Plače i sama). Misliš, mene nije žao, ali
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|