Svetski rat (farsa u jednom činu)/7
| ◄ VI | VII | ► |
VII
MARIJA, MILICA, MILAN, KATA, PREĐAŠNjI
MARIJA (Ulazi na vrata sa Maricom i Milanom i svi ostaju zaprepašćeni scenom koju zatiču.)
MITA: Ulaz’te, ulaz’te molim vas i ponudite od moje strane mir gospodinu, inače će nas sve pomlatiti. Molim vas primite se da pregovarate za mir. Fini ger!
TEŠIĆ (pod foteljom): Evo, ja se predajem.
MARIJA (prišla je Arsi): Arso, zaboga, Arso!
ARSA (Spušta batine, ali još uvek pokriven): Šta je?
MILICA i MILAN (Za to vreme prišli su i izvlače g. Tešića ispod fotelje).
MARIJA (Otkrije Arsu): Kakvo je ovo čudo? Arso, ti si razgovarao o ratu?
ARSA (Pogleda čudo koje je napravio, spazi Mitu koji još nikako ne slazi s fotelje, spazi Tešića koga izvlače ispod fotelje i oseti se kao malo postiđen): Da, porazgovarali smo, kao ljudi i kao prijatelji, reč dve o ratu.
MARIJA: A o svome detetu ni reč nisi progovorio?
ARSA: Ah, da! (Miti.) A vi ste baš hteli da progovorimo i o tome. Izvol’te, sedite!
MITA: Neka, mersi, ne silazim ja odavde dok ne zaključimo formalan mir.
MILAN (Koji se bavio oko Tešića): Ali zaboga, oče!
MITA
Kako „ali zaboga, oče!“ Ja zbog tebe mal’ nisam glavu izgubio. Razoružajte ga, pa ću sići! Arm ba! Kamarad! (Diže ruke u vis).
MARIJA (Uzima Arsi štapove te ih sa čaršavom daje Kati koja sve odnosi): Siđite, molim vas!
MITA (Pošto je sišao prilazi Arsi prijateljeki): Prethodni je uslov mira, da nikad više nas dvoje ne razgovaramo o ratu. Žame de la vi! Drugi je uslov mira, kad mi već ne umemo da razgovaramo o sudbini naše dece, da ostavimo njima da reše svoju sudbinu.
ARSA: Pristajem! (Rukuje se, a Milan i Milica se zagrle).
TEŠIĆ (Publici): Slobodno opredeljivanje naroda, što rekao Enver-paša!
ZAVESA
|