Sveti Sava i car Turski
Proletiše dva siva sokola
Nuz Stambule kroz bijele dvore,
To ne bila dva siva sokola,
Već to bila dva gospodičića,
Jedno jeste Omer-Dekaiže, 5
A drugo je Ćuprilijć — vezire.
Al besedi Đuprilijć — vezire:
„Znaš li brate Omer-Dekaiže,
Znaš li, brate, gde sam i ja bio,
Gde sam bio a šta sam video? 10
Ja sam bio niz to more sinje,
A bio sam u Svetoj gorici,
Video sam Vilendara crkvu,
I u crkvi Savu patrijara,
Crkva im je lepo pokrivena, 15
Pokrivena ćešerom od zlata,
Po crkvi su zlatne trepetljike,
I po crkvi srebrne ikone,
Oko Save trista kaluđera,
A pet stotin’ mladijeh đakona, 20
Gologlavi služe Gospodara,
Gospodara Savu patrijara,
Neg’ kad odemo caru našemu,
Da govorimo caru našemu,
Nek’ okupi tri tabora vojske, 25
Nek’ okupi prebijelu crkvu,
Nek’ poturči Savu patrijara,
Nek’ga metne velikim vezirom,
Nek’ poturči trista kaluđera,
Neka su mu trista tevablija, 30
Nek poturči pet stotin’ đakona,
Nek su mu pet stotin' seraklija,
Nek’ poturči Vilendara crkvu,
Nek raskuje krste i ikone,
Nek salije mnoge pištoljine, 35
Nek dariva trista tevablija,
I pet stotin’ mladih seraklija.“
Al besedi Omer-Dekaiže:
„Đuti, brate, Ćuprilijć-vezire,
Nemoj ti to caru govornti, 40
Jer će tebe care poslušati,
Ali to se neda poturčiti,
Vedro bi se nebo rastupilo,
Pa bi turke kamenjem potuklo."
Kad su ot'šli do careva dvora, 45
Pohvali se Đuprilijć-vezire.
Gde je bio i šta je video.
Car okupi tri tabora vojske,
On okupi u goricu Svetu.
Kad je doš’o Vilendaru crkvi, 50
Pred crkvom je šator razapeo,
Al baš care tada pogodio,
Kad se služn božja leturđija,
Pa je care malo prečekao,
Dok se božja svrši leturđija. 55
Kad svršili božju leturđiju,
Ode Sava pa se namestio.
Ali care šilje mlađe sluge:
„Id’te zov’te Savu patrijara!"
I odoše dva careva sluge: 60
„Ajd’ na noge, patrijare Savo,
Pravo jezdi caru pod šatore.“
Skoči Sava od zemlje na noge:
„Ko je cara na to naučio."
Al’ besedi care Otmanine: 65
„Hoćeš li se poturčiti Savo,
Metnuću te velikim vezirom,
I poturčit’ trista kaluđera,
Neka su ti trista tevablija,
I poturčit’ pet stotin’ đakona, 70
Neka su ti pet stotin’ seraklija,
I poturčit’ Vilendara crkvu,
Da raskujem krste i ikone,
Da ja slijem mnoge pištoljine,
Da darivam trista tevablija, 75
I pet stotin’ mladih seraklija.“
Al’ besedi patrijare Savo:
„Ne mogu se care poturčiti,
Jer ja imam starijeg od sebe,
Neg’ okupi hodže i hadžije, 80
I derviše, turske knjigonoše,
Te uzmite musafa na ruke,
Mol’te boga i vi za tri dana,
Za tri dana, za tri noći tavne,
Neka vam se sastave planine, 85
Džim planina i Alaj dolina,
I nek prodre voda iz kamena,
Nek proteče pored namastira,
Nek zaigra na istoku sunce,
Onda ću se care poturčiti.“ 90
Kad to začu care Otmanine,
On uzjaha debela kulaša,
Pa okupi hodže i hadžije,
I derviše, turske knjigonoše,
Te uzeše musafa na ruke, 95
Mol’še boga oni za tri dana,
Za tri dana za tri noći tavne,
Dok se njima nije dodijalo,
A kad se je njima dosadilo
On’ musafa na zemlju baciše. 100
Al besedi patrijare Savo:
„Stande care da ja boga molim,
Da ja molim samo za tri sata.“
Te naredi patrijare Savo,
On naredi trista kaluđera, 105
I pet stotin’ mladijeh đakona,
Pa metnuše kape kamilavke,
Pa služiše velike bdenije,
Kad počeše božju leturđiju,
Iz ikona suze udariše, 110
Sastaše se do dvije planine,
Džim planina i Alaj dolina,
I provrela voda iz kamena,
I protekla pokraj namastira,
I zaigra na istoku sunce 115
Al’ se vedro nebo rastupilo,
Pa sve Turke kamenjem potuklo,
Sam ostade Omer-Dekaiže,
I ostade care Otmanine.
Tada se je care pokajao, 120
Što j’ na Savu vojsku podigao.
