Sveti Jovan
Bješe vedro pa se naoblači
Pa se oblak na more navuče,
Iz oblaka listak knjiga pade,
Pa dopade na moru Todoru.
Knjigu štije na moru Todore, 5
Knjigu štije, suze prolijeva. -
Njega pita Anđelija ljuba:
„Gospodine, na moru Todore!
„Kakva j' knjiga, šta li zapovjeda?
„I do sad su knjige dolazile, 10
„Ama nisi ti ronio suza,
„Šta li ona tebi zapovjeda? —“
„Boga tebi, Anđelija ljubo!
„Ovu j' knjigu Hristos opravio,
„Da mu gledam laganu večeru.“ 15
Al' govori Anđelija ljuba:
„Moj Todore, vr'jedni gospodine!
„Ja ću lako Hristu za večeru:
„Imam vina od trin'est godina
„I rakije triput prežežene; 20
„Pa ja imam malije janjaca,
„A janjaca istom za pečenje;
„Pa ja imam malije kozlića,
„I kozlići istom za pečenje —
„Ja imadem Hristu za večeru.“ — 25
„Ne budali, Anđelija ljubo!
„Ne će Hristos vina ni rakije,
„Već on hoće sina jedinoga,
„Da ga koljem, ka' i janje malo,
„Da ga pečem, ka' i janje malo, 30
„Hoće Hristos večerati sina.“
Ali sina ne bilo kod kule,
Veće d'jete bješe kod ovaca,
D'jete čuva stado b'jele ovce.
Njem govori Anđelija ljuba: 35
„Piši knjigu, sitno, razgov'jetno,
„Da je njemu na umoru majka,
„Nek ostavi svoje stado b'jelo,
„Pa nek ide svojoj b'jeloj kuli,
„Pa nek vidi svoju staru majku, 40
„Ne bi li je živu zatekao,
„Pa je podaj siv-sokolu svome,
„Nek je nosi u goru Jovanu.“
Knjigu piše na moru Todore,
Pa je daje siv-sokolu svome, 45
Pa govori siv-sokolu svome:
„Nosi knjigu u goru Jovanu.“
Soko knjigu u goru odnio,
Pa je daje Jovanu čobanu.
Knjigu gleda Jovane čobane, 50
Knjigu gleda suze prolijeva,
Pa on zove Raviojlu vilu:
„Bogom sestro, Raviojlo vilo!
„Pričuvaj mi stado, b'jele ovce,
„Dok ja odem svojoj b'jeloj kuli, 55
„Dok obiđem svoju staru majku;
„Moja mi je na umoru majka.“
Jovan ode preko polja ravna,
Ka'no zv'jezda preko neba sjajna,
Daleko ga ugledala majka, 60
Pa je bliže susretala Ranka,
Ruke širi, u lice ga ljubi,
Vodi d'jete u bijelu kulu,
Daje njemu knjigu napisanu,
Šta je njojzi Hristos opravio. 65
Uze d'jete knjigu napisanu,
Pa govori roditelju svome:
„Roditelju, na moru Todore!
„Veži meni i noge i ruke,
„Pa mi veži oči obadvije, 70
„Pa me kolji, ka' i janje malo,
„Pa me podaj Hristu za večeru,
„Jer će Hristos doći na večeru.“
Kad to začu sa mora Todore,
On ti skoči na noge lagane, 75
Pa mu veže i noge i ruke,
Pa mu veže oči obadvije,
Pa ga kolje ka' i janje malo.
Istom Todor ispekao Jovu,
Al' eto ti Hrista na večeru; 80
A Todor mu iznese stolicu,
On iznosi od zlata stolicu
I iznosi od zlata pehara
Na stolicu metnuo pehara
I metnuo sina pečenoga. 85
Mili Bože, čuda velikoga!
Kad to viđe Hristos, sine bož'ji
On se onda grotom nasmijao
Pa uzima vina rujanoga,
Pa umiva pečenoga Jovu. 90
Ali skoči Jovane čobane,
Pa govori svome roditelju:
„Roditelju sa mora Todore!
„Što me n'jesi prije probudio?
„Da ja idem svome stadu b'jelom, 95
Da g' ne kolju vuci ni hajduci.“
Njemu Hristos onda govorio:
„Oj Boga ti, Jovane čobane;
„Do sad s' bio Jovane čobane,
„A od sada svetitelj Jovane; 100
„Ti ćeš sada sa mnom vav'jek biti.“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
