Svetislav i Mileva/9
2.
OSMAN, PREĐAŠNjI
OSMAN: Svetli care, rob tvoje sjajnosti izvršio je zapovest tvoju sovesno i točno.
BAJAZIT: Je li Milica primila uslove moje?
OSMAN: O, svetli care, a sme li se ko tvojoj visokoj protiviti volji?! Srbija leži kao isprobadani mrtvac, oko kojega se grabljive ptice nakupile. Vuk Branković sa punicom svojom živi u neslozi. Ova te moli da je od njega odbraniš; onaj krunu ište, koju mu je, kao što kaže, otac tvoj obećao.
BAJAZIT: Brankoviću krunu?! Pređe mač izdajniku! No ništa: gde je nesloga u zemlji, tu je skora i propast. Je li poslala Milica svoju kćer, poiskanu vojsku?
OSMAN: Čestiti care, sve je po tvojoj zapovesti. Sin njezin još sa jednim vojvodom očekuju ovde, pred vratima, cara svoga zapovest.
BAJAZIT: Neka stupe.
OSMAN: (iziđe).
BAJAZIT: Što nam više ljudi budu Srblji u pomoć šiljali, to će im manje ostati u zemlji. Srodstvo između mene i Milice učiniće da Srbiju dobijemo bez mača i krvi.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|