Svetislav i Mileva/29
6.
OSMAN, PREĐAŠNjE
MILEVA: Hodi, Osmane: vodi me na gubilište! Umrtvi me ovde! Brzo, brzo! — Ali, ah! majku moju da ne vidim, moju milu majku još jedanput da ne vidim, da joj ruku ne poljubim, oproštaj od nje ne dobijem? (Klone na stolicu). O, ti, koji ovo gledaš, je li sve po tvojoj prevečnoj volji?
OSMAN: Jesi li se spremila, carice?
MILEVA: (đipi). Jesam, jesam! Mati moja ne može održati udar moje nesreće: pući će srce njeno, takvim pozorijem poraženo. Brzo, brzo! Oh! (U izumljenju opet klone na stolicu).
DANICA: Bože, kojega je milost neizmerna, kao sila što ti je bez granice, pomozi, utaloži tugu ovu, koja se podnositi ne može više!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|