Svetislav i Mileva/22
10.
SELIMIR, PREĐAŠNjI
BAJAZIT: Evo, starče, kako se vladaju Srblji tvoji! Ovaj nesrećnik samu je svetinju seraja oskvrnio.
SELIMIR: O, Bože! moj Svetislav!
BAJAZIT: Poznaješ ga?
SELIMIR: Bajazite, Bajazite, šta učini svirepi? Ah, moj sin, moj jedinac! (Padne na njega i priguši se).
BAJAZIT: I neka je sin tvoj, neka je sin same matere moje: gnev Bajazitov ne poznaje sveze srodstva niti prijateljstva više! — I tebe ću, znaš li, smrti predati!
|