Svetislav i Mileva/13
DEJSTVO TREĆE
1.
OSMAN, EMIR
OSMAN: Gde je car?
EMIR: U riznici svojoj, mislima obuzet.
OSMAN: Ili ljubovlju sultanke, kaurke? Emire, zalud mi prolevamo krv i osvajamo zemlje, kad Bajazitova volja to u ništa obraća. Tri sam rane na polju Kosovu dobio, sto tisuća vitezova tu smo sahranili, i sam veliki Murat život svoj, svima na žalost, izgubi — pa zašto? Da se svega lišimo bez nužde, što smo stekli s tolikom žertvom!
EMIR: Volja cara kod nas je svetinja.
OSMAN: I ostaje svetinja. Al' carica nije svetinja, jer ne kupuje životom slavu i zemlje turskome rodu, već lukavim suzama otima i ono, što je pod vlast našu potpalo. Gde je Srbija? Njojzi za ljubov povraćena je natrag, još i krv svoju mora da proleva Turčin, da joj mater od Brankovića brani, neblagodarno dišući protivu onoga, kome smo mi za usluge dosta dužni. Ne, velikoga mi Boga, tako se ne zaleva cveće slave naše!
EMIR: Možeš li izmeniti?
OSMAN: Bestraga s tom caricom, pak je sve izmenjeno! Zar da sreća naša o njenoj volji visi? Gde je Bajazit po vas dan? Kod nje! Gde provodi skupe svoje časove? Kod nje! I mi očima gledimo propast sreće naše, i ništa ne govorimo!
EMIR: Pomozi, ako umeš, i ja ću ti prvi biti na ruci.
OSMAN: Čuješ, Emire, ja sam naumio razderati podlu ovu svezu, makar znao životom platiti. Ona živi po zakonu svome, on pije po vas dan vino kod nje, koje se s alkoranom ne slaže. I mi to da trpimo? Nismo ni mi razneženi i razneženi i ražentareni ljudi, no junaci: i kao takovi treba i cara da imamo tvrda i razborita, da ne troši bezrasudno ono, što je drugi stekao. No dosta! Evo njega samog.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|