Sveznanje S7

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
SVEZNANjE


Srpska vojska—Srpskohrvatski jezik

SRPSKA VOJSKA, u obnovljenoj Srbiji obrazovana najpre u ustanku 1804., čisto nar. v. pod komandom vojvoda; u toku 1. ustanka učinjena 2 pokušaja organizovanja redovne (stajaće) v., ali to propalo u 1813.; knez Miloš osnovao 1830. gardu, 1836. regularno vojinstvo, koje se po ustavu 1838. sastoji iz 17 rota pešadije (rok službe 4 god.); 1845. uvedena konjica, ustanovljena i nar. v. i opšta obaveza služenja; 1802. uređeno Voj. met.; 1864. donet zak. o ustrojstvu v. s 4 roda oružja: peš., kavalerija, art. i žandarmerija; 1876. v. u ratu formirala morav., ibarsku, timoč. i drinsku v., u istom ratu podeljena na aktivnu i rezervnu; 1883. s. v. organizovana na savr. način: ukinuta nar. v., u istom ratu podeljena na aktivnu i rezervnu; 5 div. obl.: mor., drin., dun., šumad. i tim.; div. na voj. okruge i srezove; ova organizacija ostala u 2 balk. i u svet. ratu.

SRPSKA ZASTAVA, polit. list, organ nar. liberalne stranke, izlazio 1891.-1901. u Beogradu; u njemu bio dosta aktivan saradnik St. Sremac.

SRPSKA ZORA 1) knjiž. list, koji uređivao Todor Stefanović Vilovski u Veču (1876.-1881.); list imao veoma dobre saradnike (Ljubišu, Ljub. Nenadovića, Lazu Lazarevića i dr.); Vilovski objavio i zanimljive uspomene o svom urednikovanju, s mnogo važnih podataka. 2) prosvetno i privr. društvo za Dalm., osn. 1902. u Dubrovniku, izdavalo list Dubrovnik i kalendar i list S. z.; 1923. сјединила се с Просвјетом.

SRPSKA KNjIŽEVNA ZADRUGA, osn. 1892. kao knjiž.-izdavačka organizacija s ciljem da pomaže razvoj naše knjiž., vaspitava knjiž. našu čitalačku publiku i da sistematiše rad knjiž. izdavanja; izdaje svake god. po 1 redovno kolo od 6-7 knj., jednakih po spoljašnjem obliku, s raznovrsnim sadržajem; dosad objavljeno 38 kola s 260 knj.; 1904. pokušalo se s izdavanjem knj. za narod (serija Nar. knj.), ali pokušaj nije uspeo; od 1898. izdaje i seriju izabranih prevoda pod nazivom Zabavnik (25 knj.); 1925. počela serija poučnih knjiga Poučnik (8 knj.); najzad 1931. pokrenuta serija savr. pisaca Savremenik, godišnje po 4 knj. iz lepe knjiž. (dosad izišlo 6 kola).

SRPSKA KRALjEVSKA AKADEMIJA, naučna ustanova, osn. zak. od 1./1. 1886. mesto Srp. učenog društva, koje se, pored naučnih ispitivanja, bavilo i popularizacijom nauke; obe ustanove spojile se 1892.; S. k. a. ima danas: prirodnjačko-mat., flz., društveno-iet. i um. otsek; broj redovnih članova ograničen, 34, a dopisnika 68; pod njenim nadzorom stoje Nar. biblt. i Muzej srp. zemalja; redovna njena izdanja: za rasprave s novim naučnim rezultatima Glas (1. razred za prir.-mat. otsek, 2. razred za ostale), za građu Spomenik (ista 2 razreda); sem toga izdaje Srp. etnografski zbornik, Srp. dijalektoliški zbornik, Zbornik za ist., jezik i knjiž., Godišnjak (sa zapisnicima sednica i javnim računima) i čitav niz posebnih većih knj.; u novije vreme počela izdavati i spise o našoj st. um. s bogatim ilustracijama; u njoj se sprema građa za rečnik živog nar. jez.; s Jsl. akad. osn. u Splitu Okeanografeki institut za proučavanje našeg mora; sudeluje u Međunar. savezu akad.; 1. pretsednpk bio d-r J. Pančić, sad d-r Bogdan Gavrilovnć, sekretar d-r Aleksandar Belić; ima lepu biblt. st. rukopisa i izdanja stranih akad. i učenih društava.

SRPSKA MUZIČKA ŠKOLA U BEOGRADU, osn. 1899. od strane 1. Beogradskog pevačkog društva, Stevana Mokranjca, Cvetka Manojlovića i Staše Biničkog; kroz nju prošao najveći broj današnjih kompozitora iz srp. krajeva.

SRPSKA NARODNA ORGANIZACIJA 1) u Bosni i Hercegovini, stvorena 1907. s ciljem da se bori protiv austr. aneksije B. i X., za autonomiju i parlamentarne slobode; sarađivala s musl. i njihovom organizacijom; kad proglašena aneksija, pretstavnici s. n. o. Dušan Vasiljević, A. Šola i Risto Radulović protestovali u njeno ime u Londonu, Parizu i Petrogradu; na izborima za b.-h. sabor 1910. prošli samo kandidati s. n. o.; tokom 1911. raspala se na 3 dela: na grupu oko lista Srp. riječ (vođi: G. Jeftanović, V. Šola i M. Srškić), grupu oko Naroda (K. Kujundžić, N. Stojanović i V. Grđić) i grupu oko Otadžbine (P. Kočić i Ž. Nježić). 2) u otomanskoj carevini, osn. posle proglašenja ustava u Tur. (12./8. 1908.) u Skoplju, imala za cilj da lokalnom i polit. aktivnošću radi na boljitku srp. naroda; 1912. prestao njen rad.

SRPSKA NARODNA SAMOSTALNA STRANKA U HRVATSKOJ, osn. 1887., izdavala list Srbobran; тражила обезбеђење срп. народности у Хрв. и желела споразуман рад с Хрватима у односу према Мађ. и иначе; 1 од гл. вођа био д-р Богдан Медаковић; постала активнија од 1902., кад почео да је стварно води Свет. Прибићевић; 1905. та странка постала гл. стожер сх. коалиције; 1919. ушла у демократску странку, а 1925. претежно у самостално-демократску странку.

SRPSKA NARODNA SLOBODOUMNA STRANKA U UGARSKOJ, stvorio je Svet. Miletić (1869.), čisto nac., pomagala mađ. opoziciju protiv Beča i tražila punu ravnopravnost za mađ. narodnosti; u Srbiji gledala maticu za ujedinjenje, koje imalo početi oslobođenjem Srba ispod tur. jarma; posle Miletićeve lične katastrofe pocepala se; osn. načela ostala u suštini ista kod svih, ali razlike nastale u primeni taktike.

SRPSKA NARODNA STRANKA NA PRIMORJU, obrazovana krajem 1870.-ih god.; srp. vođi bili za sporazuman rad s Hrv. i za pripajanje Dalm. Hrvatskoj, ali se odvojili od njih, što Hrv. pozdravljali austr. težnje da B. i X. dovedu pod vlast Beča; otad Srbi zastupaju načela autonomne Dalm.; 1880. počeo izlaziti Srpski list, od 1888. Srpski glas, u kojem Savo Bjelanović rečito zastupao gornja načela; posle Bjelanovićeve smrti (1897.) nastalo u stranci kolebanje; 1 vreme vođstvo bilo u Dubrovniku, gde Anton Fabris, urednik Dubrovnika, zastupao ista načela; svoj stav Srbi promenili tek 1905., posle hrv. riječke rezolucije, u kojoj se Hrv. izjasnili protiv Beča i za iskrenu saradnju sa Srbima; taj preokret izražen u zadarskoj rezoluciji (14./11. 1905.).

SRPSKA NACIONALNA OMLADINA (SRNAO), organizacija za razvijanje i čuvanje nac. srp. svesti, čuvanje časti, poštovanje kralja i dinastije i da se naša drž. nazove Vel. Srbija; početkom 1926. o. imala oko 200 000 članova; rad o. obustavljen 6./1. 1929.

SRPSKA PATRIJARŠIJA → Patrijaršija srpska.

SRPSKA RECENZIJA (redakcija), naziv za jez. srp. knjiž. sr. v.; to je st.-sl. jez. (Ćirilo-Metodski) s izvesnim uticajima srp. nar. govora; gl. crte s. r.: nosni glasovi (on, en) zamenjeni samoglasnicima u, e; место 2 полугласа (ъ, ь) употребљава само 1, обично танко јер (ь); глас јери (ы) не разликује се увек од обичног i; полуглас (ъ, ь) katkad u zatvorenim slogovima prelazi u a; затим има извесних разлика у морфологији (облицима).

SRPSKA RIJEČ, polit. list u Sarajevu, izlazila 1905.-1914. i izvesno vreme posle rata; pripadala grupi starijih nar. vođa, Gligorija Jeftanovića i dr.; najviše čitana u B. i X.

SRPSKA SOCIJALDEMOKRATSKA STRANKA, polit. organizacija srp. radništva, osn. (20./6. 1903.) u Beogradu, programski i taktički izrađena u duhu marksizma (erfurtski program); u polit. životu predratne Srbije igrala značajnu ulogu, iako brojno bila slaba; u svet. ratu, nasuprot evr. s. p., odlučno branila pozicije marksizma i inter-nacionalizma; na kongresu (23./4. 1919.) prestala postojati kao samostalna i ušla u sastav novostvorene ujedinjene socijalist. radn. partije Jugosl.

SRPSKA SOCIJALISTIČKA PARTIJA, polit. organizacija osn. na kongresu srp. socijalista 1872. u Cirihu; pri osn. sudelovali Mihailo Bakunjin i Svetozar Marković; imala anarhistički program.

SRPSKA STRANKA, osn. 1921. u Beogradu sa ciljem da štiti interese srp. dela našeg naroda; izdavala list Vel. Srbiju; на изборима 1922. добила 1 посланика.

SRPSKE MORAVICE, selo (1250 st.) u Gorskom Kotaru. sz. od Vrbovskog (Sav. Ban.); 2 parne strugare.

SRPSKE NARODNE NOVINE, veoma uticajan s. polit. list, koji uređivao u Pešti (1838.-1847.) Todor Pavlović.

SRPSKE NARODNE PRIVILEGIJE, posle austr. poraza u ratu 1688. mnogi Srbi, koji se s patrijarhom Arsenijem III Crnojevićem bili digli protiv Tur. i pridružili austr. voj., morali da napuste otadžbinu; par Leopold I pozvao ih da nasele opustele krajeve Bačke, Slav. i 1 dela Srema i tako osigurao granicu; car Leopold (aktom od 21./8. 1690.) priznao Srbima slobodu vere i izvesnu samoupravu; te p. posle proširene i na izvesne građ.-pravne i op. odnose; mađ. vlasti bile stalno protivne s. p. jer bile date pa njihovom području neposredno od cara, bez saglasnosti mađ. sabora, i što Srbi bili izuzeti od nadležnosti njihovih zak. u mnogo poslova; nešto ta opozicija, a još više aktivnost kat. crk., koja htela po svaku cenu da Srbe pounijati, znatno doprineli da s. p. nisu uvek poštovane i Srbi bivali izloženi teškim gonjenjnma; za njih se zauzimale samo voj. vlasti ceneći njihove ratničke vrline; dvor sam gledao da s. p. stegne i oslabi, ali ih ponovo potvrđivao, kad god bi nastupili ratovi; naročito teška vremena bila za vlade carice Marije Terezije; njena Deklaratorija od 1779. znatno stegla stečena srp. prava; 1848., Srbi, pozivajući se na svoje p., izabrali sebi patrijarha i vojvodu i car Franc Jozef potvrdio ih, da bi imao srp. saradnju protiv Mađara, ali brzo potom žrtvovao Vojvodinu, koja Mađarima, kao posebno područje u užem okviru krune sv. Stevana, naročito bola oči; srp. autonomija ukinuta 1912. i nije više obnavljana.

SRPSKE NOVINE, zvanični list Kralj. Srbije, od 1835., u kojem publikovani zak. i uredbe, ukazi i zvanične objave; zamenjene 1919. Službenim n.

SRPSKI GRAĐANSKI ZAKONIK (od 25./3. 1844.), rađen po austr. g. z. od 1811.; radio ga Jovan Hadžić; uglavnom skraćen prevod, samostalni delovi o nasleđu i zadruzi.

SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK, izdaje → Srp. kralj. akad. u Beogradu od 1894.; podeljen u 4 odeljenja: 1) naselja i poreklo stan. (28 knj.); 2) život i običaji nar. (20 knj.); 3) srp. nar. umotvorine; (1 knj.); 4) rasprave i građa (1 knj.).

SRPSKI KNjIŽEVNI GLASNIK, časopis, pokrenuo ga 1901. Bogdan Popović s grupom odličnih knjiž. i naučnih radnika; izlazi 2 put mesečno 1905.-1906. urednici Pavle Popović i J. Skerlić; 1907.-1914. samo Skerlić; bio naš najbolji časopis, s odličnim prilozima i saradnicima; negovao naročito knjiž. kritiku; načelnošću, određenošću, visokim knjiž. i krit. sposobnostima svojih urednika vršio presudan uticaj u našoj knjiž., a bio od uticaja njegov vedri nac. optimizam, koji delovao naročito na omladinu; posle rata, 1920., list obnovljen pod uredništvom Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića; posle njih urednici: Svetislav Petrović, Milan Bogdanović, Milan Predić.

SRPSKI KRSTUR, selo (3 000 st.) u Dunav. Ban., na Tisi, krajnje mesto do kojeg plove naši parobrodi; pominje se u 14. v.; kasnije opusteo, pa ponovo naseljen Srbima graničarima iz Potisja i Pomorišja.

SRPSKI LEKARSKI ARHIV, glasnik Srp. lekarskog društva, izlazi u Beogradu (osn. 1873.); izlazio povremeno, sad mesečno.

SRPSKI NARODNI ŽENSKI SAVEZ, skup udruženja ž. društava, osn. 1906. sa zadatkom da dovede u sklad rad ž. udruženja u našoj zemlji sa ž. savezima u inostranstvu.

SRPSKI NARODNI CRKVENI SAVORI, najpre nar. i crk. pretstavništvo prav. Srba u b. karlovačkoj mitropoliji; birali patrijarha, zamenjujući ranije drž. s; pored ep. i arhiep., pretstavnika monaškog i parohiskog sveštenstva, članovi s. bili i svetovnjaci; u 18. v. služili karlovačkim arhiep. i mitropolitima kao važan oslonac za odbranu nar. i crk. povlastica od drž. vlasti; poslednji s. otvoren 29./5. 1910.

SRPSKI NARODNI CRKVENI FONDOVI, u b. Karlovačkoj mitropoliji, osn. priv. inicijativom, od crk. lica i vlasti, da služe odbrani pravoslavlja i kult. ciljevima srp. naroda; iz njih se izdržavale srp. šk. i pomoću stipendija vaspitavali srp. đaci; tim f. upravljao posebni odbor s mitropolitom do 1875., kad predati posebnom odboru srp. crk. sabora; 1912. uprava predata patrijarhu i trojici od vlade imenovanih asistenata; od 1920. upravlja Upravni savet srp. patrijaršije.

SRPSKI POMOĆNI FOND, stvoren u Engl. za vreme svet. rata, da pomaže Srbe u njihovim teškim naporima; slao bolnice u Srbiju, pomagao srp. izbeglice u Solunu i na Krfu i vaspitavao naše mladiće u Engl.: radio do 1921.

SRPSKI PREGLED, knjiž. list, izlazio 1895.; uređivao ga Ljubomir Nedić, negujući kritiku i vodeći načelnu diskusiju o knjiž. pitanjima; list imao dobre saradnike; publika ga nije prihvatila zbog konzervativnih ideja.

SRPSKI SVETITELjI, po uzoru na grč. i prve sl. s., Ćirila i Metodija, počela i srp. crk. da uvodi svetiteljski kult za lica, koja se istakla svojim radom za crk.; opšti sl. s. na B. P. ne samo učenici Đirila i Metodija, Kliment i Naum, nego i 1. naši isposnici, čija nacionalnost nije bila uža plemenska: Gavrilo Lesnovski, Jovan Rilski, Prohor Pčinjski, Joakim Sarandaporski; 1. čisto s. s. bio Vladimir Zetski, vladar; njega poštuju zet. i debarski Srbi i Arbanasi; kod svih Srba poštovani s.: Simeon Nemanja i njegov sin Sava; od 12. v. srp. crk. proglasila za s. čitav niz arhiep. (Arsenija, Jevstatija, Janićija i dr.) i nekoliko vladara: Simona (St. Prvovenčanog), Teoktista (kralja Dragutina), Milutina, St. Dečanskog, kneza Lazara; u 14. v. proglašeni za s. patrijarsi: Janićije, Jevrem, Spiridon; od 15. v. nema više pravih vladara s., ali ima dosta sveštenih lica i mučenika za veru; majka Angelina i Maksim Branković ušli u s. po evom bogougodnom radu u crk.; čisto crk. lica: Stevan Piperski, Đorđe Kratovac, Vasilije Ostroški i dr.; nešto stariji s.: Petar Koriški, Janićije Devički i Romil Ravanički; u 16. v. proglašen naknadno za s. poslednji car srp. Uroš; u 17.-18. v. ima nekoliko lokalnih s. mučenika; u 19. v. proglašen za s. cetinjski Petar I Petrović; poslednji s. kog srp. crk. proglasila 1927. despot Stevan Lazarević; najveći deo tih s. ima svoje službe i žitija; zbornici u kojima samo te službe i žitija zovu se Srbljaci.

SRPSKO-VUGARSKI RAT, objavljen 1./11. 1885.; srp. voj. u početku došla u okolinu Sofije, opsela Vidin, ali na Slivnici otstupila i potisnuta od Bugara izgubila Pirot; rđavo vođstvo i nedovoljan broj i sprema voj. učinili da Srbija izgubi rat; polit. s.-b. r. težio održanju balk. ravnoteže koju Bug. poremetila spajanjem s I. Rumelijom; u povećanju Bug. Srbija videla opasnost za svoje širenje na J, tad jedino moguće; mir zaključen u Bukureštu (Z./Z. 1886.) vaspostavljanjem predratnog stanja.

SRPSKO LEKARSKO DRUŠTVO, osn. 22./4. 1872. (gl. osnivač d-r Vladan Đorđević); stručno d., veoma aktivno; izdaje časopis Srpski arhiv za celokupnu med.; u toku rada održavalo zajedničke sednice sa Srp. učenim društvom (današnjom Akad. nauka); inicijativom S. l. d. održan 1. kongres lekara 1904. u zajednici s prirodnjacima.

SRPSKO PLANINSKO DRUŠTVO, turističko d. osn. 1901. sa sedištem u Beogradu.

SRPSKO PODVORJE u Moskvi, mali man. koji 1873 poklonio rus. Sv. sinod Beogradskoj mitropoliji: Srbi opravili crk. i posvetili je sv. Blagoveštenju; u S. P. spreman podmladak za našu višu crk. jerarhiju.

SRPSKO POLjOPRIVREDNO DRUŠTVO U BEOGRADU, najstarija poljopr. organizacija u Srbiji; osn. 1869. od uglednih ljudi iz privr., polit. i naučnog života; imalo za cilj stručno-propagandistički rad u narodu za podizanje polj. privrede; izdavanjem lista i poučnih spisa, osnivanjem podružnica u tom pravcu mnogo učinilo; kasnije razvilo i poslovno-posrednički rad za nabavu sprava, alata, semena i dr. poljopr. potreba; s istim ciljevima S. p. d. i danas dela u našem narodu.

SRPSKO PČELARSKO DRUŠTVO, osn. 1897. u Beogradu, radi na širenju i jačanju racionalnog pčelarstva; izdaje list Pčelar i stručne knj.; priređuje izložbe i praktične tečajeve iz pčelarstva, izrađuje i rastura u narodu moderne košnice; ima 117 podružnica s 3850 članova.

SRPSKOSLOVENSKI JEZIK, redakcija, recenzija st.-sl. j.; unošenje srp. osobina, nar. mesto on — u, mesto en — e, m. ы — i, m. št. — ć, m. Ѣ — e ili i, m. ago — oga i dr.; bio crk., knjiž. i drž. j. u srp. državama sr. v. i posle sve do početka 18. v.; najstariji spomenici s.-sl. j.: glagolski Baščanska ploča, iz 1100. god. i ćirilski Miroslavljevo evanđelje, s kraja 12. v.; od početka 18. v. potisnuo ga ruskoslovenski.

SRPSKO SOKOLSTVO, razvilo se u Kralj. Srbiji, B. i X., C. Gori, Vojvodini; 1891. osn. u Beogradu gimnastičko društvo Soko, koje posle dolaska čeških prednjaka (Hofman, Svoboda, Zajček), brzo napredovalo; 1909. ujedinjeno s »Dušanom Silnim«; na organizovanju s. radilo se i van Srb.: u Bosni od 1903., u Vojvodini 1904. (Fruškogorska župa), C. Gori 1906., J. Srbiji 1909.; ujedinjenjem svih srp. sokola u 1 savez 1910. znatno pojačan rad, osobito posle sleta u Pragu 1912.; savez brojao 1913. 122 društva s 8 000 članova, 3 000 naraštaja; zajednički jsl. slet u Ljubljani 1913. i 1914. zabranjen od austr. vlasti; u svet. ratu prestao rad a protiv sok. radnika povela Austr. veleizdajničke procese u Banjoj Luci i Zagrebu, gde svi osuđeni zbog širenja sok. ideja; 18./6. 1914. u Zagrebu udareni temelji ujedinjenja jsl. sokolstva, ali rat omeo izvršenje; 1919. ujedinjeno U Savez sokola SHS, i tad prestaje s. s. (→ Soko).

SRPSKO HEMISKO DRUŠTVO, naučno i stručno udruženje hemičara, osnovano 15./11. 1897. u Beogradu; osnivači i aktivni članovi bili pretstavnici hem. nauke u Srbiji; izdavalo dugo god. zapisnike sa svojih sednica u kojima bili štampani radovi članova; 1927. proširilo svoj delokrug rada na celu zemlju i promenilo ime u X. d. Kraljevine Srba, Hrv. i Slov., odnosno docnije u X. d. Kralj. Jugosl.

SRPSKO-HRVATSKA KOALICIJA, politički sporazum između srp. i hrv. stranaka, obrazovana 12./12. 1905. posle riječke rezolucije hrv. političara iz Hrv., Dalm. i Istre (4./4. 1905.), kojom odobravaju mađ. borbu za ostvarenje potpune drž. samostalnosti i traže ispunjenje svih drž. prava za Hrv.; ovaj program prihvatili srp. političari s istog područja u zadarskoj rezoluciji (5./10. 1905.); u radu na stvaranju s.-h. k. učestvovali tajno i polit. krugovi iz Srbije; na 1. izborima za hrv. sabor (1906.) k. dobila relativnu većinu, a na izborima 1908. od 88 mandata dobila 57.

SRPSKOHRVATSKI JEZIK, sa slovenačkim, čini zap. granu jžsl. jez., od kojih se odvojio u vreme dolaska na B. P.; gl. crte prema dr. sl. jez.: on dalo u, en – e, ы - i, Ѣ - e, je, i; ъ i ь - a, tj - ć, dj - đ (j), 2. p. jedn. - oga, 1. l. mn. - mo, prefiks iz mesto vы, vъ > u, r vokalno, l vokalno dalo u, l na kraju dalo o, čr > cr, grupa tort, tolt, dala trat, tlet; чува сва претеритна времена, будуће време прави с глаголом хоћу од инфинитива: дели се на 3 дијалекта: кајкавски, чакавски и штокавски; последњи најпрогресивнији; особине сх. ј. прво се јављају у споменицима сх. рецензије. почев од 12. в.