Sveznanje V4
| SVEZNANjE |
VINO, uopšte svako piće s umerenom sadržinom alkohola (30-150 g na 1 l), dobiveno od soka slatkog voća običnim alkoholnim vrenjem ili uz dodatak šećera ili alkohola; prema § 1 Zak. o v. pod tim imenom dopušteno je stavljati u promet i čuvati samo piće proizvedeno alkoholnim vrenjem šire pod uticajem → vrelnih gljivica, od svežeg grožđa sa domaće loze; prema tome kod pića dobivenih od dr. voćnih sokova ne može se upotrebiti taj naziv i mora se jasno naznačiti da ne proizlaze od grožđa. Pri opravljanju, čuvanju i negovanju v. vrše se samo one radnje i dodaju samo ona sredstva koja dozvoljava Zak. o v. i Pravilnik za njegovo izvršenje; isto tako mogu se upotrebljavati samo oni nazivi i oznake koje dopuštaju Zak. i Pravilnik. Prema boji v. se uglavnom dele na: bela, crna i ružičasta, a po jačini i dr. osobinama na: obična stona (ispod 10% alkohola i bez naročitih osobina); bolja stona (preko 10% alkohola i boljim osobinama); fina (preko 12% alkohola i naročitim osobinama, aromom, punoćom i pitkošću). Buteljna v. prodaju se u bocama. Specijalna v. (koja nisu spravljena redovnim postupkom, već specijalnim načinom) dele se (čl. 31. Pravilnika) na: desertna, penušava, aromatična i medicinalna. Aromatična v., aperitivna v., obična ili desertna v., kojima ili pri spravljanju, ili kad su gotova, dodaju aromatične biljke ili mirođije da bi v. dobilo karakterističan ykyc ili miric tih mirođija (→ bermet). Bela v. spravljaju se na taj način što se šira odvaja, odmah od komine i ostavlja da vri odvojeno, ili se, ako se želi da se iz nje ne izvuku mirišljave materije, ostavlja na komini kratko vreme (6-24 sata); za spravljanje finih v. uzimaju se samo samotok ili prva ceđevina. Pre vrenja šira se po potrebi prečišćava kratkim taloženjem od nekoliko sati, a od natrulog grožđa još i dodavanjem kalijum-metabisulfata (KaSO₂). Za vrenje je najpovoljnija tmpt. od 18°-20°, i burad od 300-500 l, "koja se pune za 4/5; burno vrenje traje 5-6 dana, a posle toga nastupa tiho, naknadno vrenje; svršetak se kontrolira kušanjem ili merenjem šećera (približno širomerom, a tačno hem. analizom). Ako se šira odvaja od komine odmah, treba joj dodati 5-8 g tanina na 100 l padi boljeg održavanja i bistrenja, kao i 5-8 g kalijum-metabisulfata na 100l da bi se suzbilo dejstvo slabih rasa vrelnih gljivica, raznih bakterija i gljivica raznih bolesti. Desertna prirodna v., razna specijalna v., koja se razlikuju od običnih stonih v. ukusom i mirisom, visokim sadržajem ekstrakta i dr. sasto jaka, a naročito sadržajem celokupnog alkohola (čl. 31. Pravilnika za izvršenje Zak. o. v.); dobivaju se od suhog grožđa, koncentrisane šire, čistog vinskog alkohola, odn. kombinovanjem tih sredstava sa kljukom, širom ili v. svežeg grožđa i eventualnim dodatkom šećera, esencije, mirođija ili ekstrakta. Desertna v. su: prirodna slatka d. v., slatka d. v. i likerska v. Pod prirodnim d. v. podrazumeva se slatko d. v., koje je čist proizvod. vrenja soka, dobivenog ceđenjem prezrelog ili delimice prosušenog grožđa, i to samo od domaćih sorta v. loze. Slatka d. v. spravljaju se kombinovanjem suhog ili prosušenog grožđa sa širom ili v. od svežeg grožđa, kao i vrenjem ukuvane šire sa dodatkom šećera ili bez njega. Likerska v.→ liker. Medicinalna v. spravljaju se iz ekstrakta narkotičnog bilja ili lekova i slatkih v.; spadaju pod odredbe Zak. o apotekama; Zak. o v. § 11. i čl. 30. i 31. Pravilnika; za njegovo izvršenje predviđaju samo da v., upotrebljeno kao osnovna materija za njihovo spravljanje, mora biti prvenstveno domaćeg porekla i ispravno u smislu Zak. o v. Penušava v. (šampanjac) spravljaju se alkoholnim vrenjem u zatvorenim bocama, ili dodavanjem ugljen-dioksida, pod čijim uticajem penušaju kad se boca otvori i v. sipa u čašu. Ako spravljeno na način uobičajen u Šampanji (ponovnim vrenjem u zatvorenim bocama) može po Zak. o v. (§ 11.) i Pravilniku za njegovo izvršenje (čl. 31.) nositi naziv »prirodni penušac«; a ona kojima je ugljen-dioksid dodan veštački, moraju nositi natpis: »veštački penušac«. Proizvodnja šampanjca otpočela je pre 250 god. u Šampanji i raširila se po celom svetu; u Frc. se za njihovo spravljanje upotrebljava crni burgundac, koji im daje jačinu i aromu, i beli šardone, od kojeg dobivaju finoću i svežinu: njihova prosečna jačina je 10,5-12%; sa 1-2% šećera zovu se suhi (sek), sa 2-7% polusuhi (demi sek), sa 12-20% šećera slatki. Crna v. dobivaju se na taj način što se šira ostavlja izvesno vreme (dužina zavisi od boje i količine tanina koje se žele da dobiju) da vri na komini, odnosno na kožicama bobica bez peteljki, jer se boja (enoncijan) nalazi u njima: u kljuk se dodaje do 5 g kalijum-metabisulfata na 100 kg da bi se smanjilo dejstvo neželjenih bakterija i gljivica; vrenje se vrši na tmpt. od 21-28° u otvorenoj ili zatvorenoj kaci ili bačvi, i o uzdignutom ili potopljenom kominom; sa komine se otaču dok imaju još nešto neprovrela šećera, obično posle 6-8 dana pri otvorenom, a do 15 dana pri zatvorenom vrenju; tiho naknadno vrenje vrši se, kao i kod belih, u buradima. Analiza v. ispituje sastav v. i njegove organoleptične osobine; vrše je enološke stanice. pri kojima su po Zak. o v. postavljeni i stručni odbori za prosuđivanje i ocenjivanje v.; veoma je složena, jer se u v. nalazi mnogo org. i neorg. materija i bezbroj mikroorganizama; deli se na hem. a., mikroskopski pregled i degustaciju. Hemiskom a. utvrđuju se sastojci, njihova količina i njihov međusobni odnos; kratkom ili trg. hem. a. utvrđuju se najvažniji sastojci: alkohol, ekstrakt, šećer, celokupne kiseline, isparljive kiseline i pepeo. Opširna a. obuhvata i ostale sastojke koji se hem. a., mogu odrediti: u užem opsegu ispituju se kvalitet, sorta, poreklo, prirodnost, način falsifikovanja, stepen pokvarenosti, sredstva za konzervisanje i čuvanje itd., a u širem opsegu utvrđuju se još i količine jabučne, vinske, mlečne, ćilibarne, limunske i fosforne kiseline, glicerina i tanina, alkalitet i sastav pepela, sumpor-dioksid, sumporna, benzoeva, salicilna kiselina, saharin itd. Mikroskopskim pregledom ispituju se mikroorganizmi u v., rase vrelnih gljivica, bakterija i gljivica bolesti. Degustacijom, tj. čulima ukusa, mirisa i vida određuju se: ukus, miris, boja i izgled v. U v. sa nalaze uglavnom ovi sastojci:
| voda | |
| alkohol | |
| celokupan ekstrakt | |
| šećer (glikoza, fruktoza) | |
| ekstrakt bez šećera | |
| u njemu ima: | |
| gitrirljive kiseline (u obliku vinske) | |
| vinske kiseline | |
| jabučne kiseline | |
| mlečne kiseline | |
| ćilibarne kiseline | |
| sirćetne kiseline | |
| tanina | |
| glicerina | |
| azota | |
| pepela | |
| neispitanih sastojaka |
Zbog sadržaja alkohola v. je hranljivo; crna v. su više stimulantna nego bela; stoga zabranjena kod dece, nervoznih, sa povećanim pritiskom, kod srčanih i bubrežnih bolesti itd. Bolesti v. izazivaju razni mikroorganizmi, koji mu uzimaju pojedine sastojke za svoj život i tim menjaju hem. sastav v. i njegove organoleptičke osobine (ukus, miris i boju); mikroorganizmi dolaze u v. iz šire, odn. grožđa, zatim iz vazduha i posuđa; uglavnom razlikujemo: b. v. izazvane mikroorganizmima kojima za život potreban vazduh (vinski cvet, ciknulost v.) i one koje prouzrokuju mikroorganizmi koji žive bez vazduha (prevrnuto v., gorko v., manitno, jabučno-mlečno vrenje i sluzavost v.); da bi se v. očuvalo od bolesti odvaja se zdravo grožđe od natrulog i upotrebljava kalijum-metabisulfit kod spravljanja v., naročito od natrulog grožđa, a kod prerade se vodi račun o tmpt. i o potpunom previranju; radi toga upotrebljavati selekcionisane gljivice za vrenje, a posle vrenja odmah redovno dolivati burad, pretakati redovno i na vreme, pravilno sumporisati. Mane v., štetne promene izazvane stranim materijama koje v. prima iz sudova, vazduha, grožđa itd.; od stranih materija, prouzrokovanim mikroorganizmima u v. i promenama koje u njemu prouzrokuju rastvorljivi fermenti i hem. reakcije; važnije m. su: neugodan ukus i mirio (na miševe, plesan, drvo, bure, sumporvodonik, hibride, raspadnute fermentne gljivice itd.); sredstva protivu ovih m.: 1) dodavanje širi sumpor-dioksida i selekcionisanih fermentnih gljivica, 2) veštačko → bistrenje, 3) dodavanje zejtina, 4) upotreba drvenog uglja itd. M. koje prouzrokuju rastvorljivi fermenti i hem. reakcije su: → prelom v. (beli, mrki i plavi). Nega v., da bi se v. održalo i sačuvalo svoje odlike, potrebna mu naročita nega kao: dolivalje → buradi, istakanje, mešanje ili sljubljivanje, smržnjavanje i sumporisanje; pored toga, usled raznih bolesti i mana, nad njim se mora ponekad vršiti još i: → bistrenje ili filtriranje, bojenje, galiziranje, gipsovanje, obezbojavanje, osvežavanje, otkiseljavanje i pasterizovanje. Vinski kamen → streš. V. mušica (Drosophila), mala muha čije larve žive na materijama koje previru (voće, vino, sirće i dr.). Množe se brzo i lako. Mnoge vrste pogodni objekti za proučavanje nasleđa. V. pumpa, ručna ili motorna pumpa za pretakanje vina, pomoću koje se može vino iz nižeg bureta pretakati u više; može biti s klipom, lopaticama ili zupčastim točkićima. V. sirće, v. ocat, dobiva se iz vina pod uticajem encima sirćetnih bakterija (alcoholoxydase) koji pretvaraju alkohol vina u sirćetnu kiselinu i vodu (→ ciknulost vina); razne sirćetne bakterije mogu proizvesti i podneti različitu koncentraciju sirćetne kiseline; v. s. sadrži prosečno 30-80 g sirćetne kiseline na 1 l, zatim glicerina, pepela, aldehida, manje količine alkohola itd. Prema našem Zak. o vinu (§ 13.) i Pravilniku za njegovo izvršenje (čl. 33.) pod imenom v. s. sme se stavljati u promet samo proizvod sirćetnog vrenja vina ili vina od komine, koje nije pokvareno, a sadrži najmanje 10 g na 1 l sirćetne kiseline. V. cvet, bolest najčešća kod slabijih vina; prouzrokuje je uglavnom sitna gljivica (Microderma vini) koja se množi na površini vina u otpražnjenim buradima, jer joj je gl. uslov za život vazduh; razlaže alkohol, org. kiseline i glicerin, usled čega vino slabi, i dobiva bljutav ukus koji uvek prati i ciknulost; njen razvoj se sprečava redovnim dolivanjem buradi odmah po završetku vrenja; ako se to ne čini, v. c. se razvija sproleća u vel. meri, naročito ako vino nije potpuno prevrelo, meša se s vinom, uzmućuje ga i daje mu neprijatan miris; leči se opreznim dolivanjem kroz levak koji dopire ispod površine vina, tako da se navlaka cveta postepeno istera kroz otvor za vranj; zatim se vino pretače u zasumporisanu burad ili pasterizuje.
VINOVA LOZA (Vitis vinifera, fam. Vitaceae), dugovečna kult. biljka (dostiže starost od 50-100 god.), poreklom iz Evr., Az. i Amer.; razmnožava se retko iz semena (obično za stvaranje n. hibrida). a češće → položnicama, potapanjem čokota, reznicama i kalemljenjem; gaji se radi grožđa koje se jede sveže i osušeno ili se iskorišćuje za ceđenje vina. Evropska v. l. lako se ožiljava i kalemi, lako podnosi sušu i vel. količine kreča u zemlji, daje sočan i krupan plod i dobra vina, ali je veoma osetljiva prema gljivičastim bolestima i filokseri. Američka loza daje lošije grožđe i vino, ali je otpornija prema filokseri; stoga su njene 3 vrste (V. raparia, V.rupestris i V. Berlandieri) iskorišćene kao podloga za kalemljenje evr. loze; → hibridacijom između njih stvoreni su hibridi raznih odlika. Stablo v. l. (krlja, glava) je drvenasto; račva se u grane (paroške, rogove, kordunice) i uvek nosi na sebi lozu, ponekad dugu do 30 m. List v. l. je zupčast, podeljen katkad urezima na 3-5 isečaka; razvija se sproleća iz pupoljka kad se tmpt. popne na 9-12° (pupljenje, kretanje v. l.); vreme kretanja zavisi od predela i rezervne hrane nagomilane u lozi; u j. i toplim krajevima izvestan broj donjeg lišća na čokotu uklanja se pre cvetanja loze da bi se jačim uticajem sunčane svetlosti omogućilo bolje oplođavanje cvetova i olakšala borba protiv oidijuma; u sev. krajevima to se čini pred zrenje grožđa da bi se u njemu smanjila kiselina i povećala jačina boje. Cvet v. l., sitan, žućkasto zelen i mirišljav, sastavljen od 5 čašičnih, 5 kruničnih listića, 5 prašnika i 1 tučka; grupisan je u cvast (grozd), kod nekih vrsta (Rupestris, Aramoh h Rupestris) postoje samo prašnici, sa potpuno zakržljalim tučkom (m. cvetovi); cvetanje kod nas biva obično u drugoj polovini maja, kad se tmpt. popne iznad 15°, i traje 10-15 dana; oplođavanje cvetova mnogo pomažu pčele, leptiri, insekti i vetar. Plod v. l. → grožđe; prema upotrebi ploda razlikuju se stone i vinske sorte v. l. Stone sorte služe prvenstveno za jelo; daju grozd lepog izgleda i boje, jagodasta oblika, ne isuviše slatkog ni kiselog soka i dovoljno čvrste kožurice da može izdržati prenos i sačuvati svežinu; od njih treba gajiti rane (u Dalm.) i pozne (u J. Srbiji), jer se gajenje onih koje stižu o gl. berbi ne isplati; najvažnije vrste su 1) rane: madlen anževin, čapski biser, medenac beli, marseljac slatki i šasla bela; 2) muskatne: tamnjanika bela, crna i crvena, muskat hamburški i malaga; 3) pozne: valandovski crveni drenak, afuz-ali, valandovska bela, ćilibarka, sultanija, čauš, ada-kalka crvena i bela, drenci. Vinske sorte (u svetu oko 2 000 sorti, a kod nas preko 250) daju crna i bela vina visokog, dobrog i slabog kvaliteta; 1) za crna vina visokog kvaliteta služe: blatina, vranac, kratošija, burgundac crni, kaberne i frankovna: 2) za bela vini, visokog kvaliteta: žilavka, kratošija, burgundac beli, rizling, semijon sovinjon, silvanac, traminac, maraština, bagrina vugava i bena; 3) za dobra crna vina: prokupac, začinak, portugizac, plavac mali, okatac, ninčuša, plavka, skadarka, stanušina crna tikveška; 4) za dobra bela vina: smederevka, maslovac (šipon), kreaca; 5) za slaba crna vina: kadarun i kavčina crna; 6) za slaba bela: slankamenka crvena i bela, ružica, kraljevina, plavac žuti. Bolest v. l. prou.črokuju biljke i životinje; od biljaka najveću štetu čine: peronospora (plamenjača), oidijum, plesan, antraknoza (crni rak) i truležnica na korenu, a od životinja: → moljac grožđani, vinova pipa i filoksera.
VINOVA PALMA (Raphia vinifera, fam. Palmae), palma tropske Amer. i zap. Afr., veoma dugačkih listova, iz soka stabla dobiva se palmino vino, a iz listova lika-rafija.
VINOVA PIPA (Otiorrhynus ligustici), crn tvrdokrilni insekt dug 9-12 mm, poduže debele rilice, mužjaka nema; neoplođene ženke snesu po 100-400 jaja u zemlju, gde se larve izlegu i pretvore u lutke i odrasle; u martu i aprilu napada na razne biljke, naročito na lozu, lucerku, repu i voćke; suzbija se skupljanjem (noću, sa fenjerom), stvaranjem lepljivih pojaseva na stablu voćaka i loze da bi im se sprečilo penjanje, prekanjem sa duvanskim ekstraktom (5-8% u sapunjavoj vodi), rastvorom barijumhlorida 3% u bodi (sa 2% melase) i zaprašivanjem pupoljka arsenovim sredstvima.
VINOGORJA, krajevi pogodni za gajenje vinove loze. Jugosl. ima više dobrih v., različnih po klimi, sastavu zemljišta, položaju, sortama grožđa i kvalitetu vina. 1) u Srbiji: Krajina, Smederevo, Župa, Niš-Sićevo, Jelica, Leskovac-Vlasotinci, Pirot, Vranje, Skopsko-veleška kotlina, Tikveš, strumičko-valandovski kraj, Ohrid, bregalnička dolina, Prizren; u tim krajevima se gaje oko 50 sorti, većinom domaćih, u kojima prevladava crno vino; odlikuju se vinom sa dosta alkohola (prosečno 12 vol.) i malo kiseline (4-5 g/l). 2) u Vojvodini: j. Banat, Čoka-Padej, Subotica, Baranja, Fruška Gora; u njima pretežu: slankamenka i bela ružica sa slabim vinima (8-10% alkohola); u novije vreme gaji se kreaca i nešto kvalitetnih stranih sorti. 3) u Hrv. i Slav.: Hrv. Primorje, Plješevica, Zagrebačka Gora, Zagorje, Međumurje, Kalnik, Maslovačka Gora, Psunj-Papuk, Požeška Gora, Dilj Gora i okolina Broda; u njima se gaje većinom domaće bele vinske sorte: kraljevina, zelenka, maslovac, volovina, a od stranih kvalitetnih sorti: rajnski i it. rizling, burgundac beli, traminac, silvanac; od stonih sorti: plamenka, tamnjanika, hamburg-muskat i kozjak. 4) u Slov.: Ljutomer-Ormož, Gornja Radgona, Maribor, Pohorje, Slovenske Gorice sa Ptujem, Haloze, Brežice-Krško i Novo Mesto Kostanjevica; u njima se poglavito gaje strane sorte za kvalitetna vina (furmint, mozler, rizling it. i rajnski, silvanac, burgundac beli i crni, traminac, frankovka, portugizac) i nešto domaćih koje daju vino cviček 5) u Dalm.: sev. ostrva, šibeničko-splitsko v., j. ostrva, j. primorje, Neretva i Konavlje, Imotski, Zagorje, Benkovac: u njima se gaje oko 20 odabranih vinskih sorti i oko 10 boljih stonih sorti; prevlađuju crne sorte za proizvodnju jakih, gustih vina (plavac mali, plavina, ninčuša, kadarun, blatina, lasina itd.), a od stonih sorti: cibib crni itd. 6) u Herc.: mostarsko-blagajsko v., ljubuški, stolački i trebinjski vinogradi; od belih sorti: žilavka, krivošija, bena, rezakija, pegavac, nešto rizlinga i semijona. Za crna vina: blatina, skadarka i ninčuša, plavka, britkovina, crni burgundac, kaberne, alikant-buše, portugizac i aramon. 7) u Crnoj Gori: Crmnica i Crnog. Primorje; srazmerno malo vinograda; za crno vino se gaje: vranac kratošija i zadrinka, a za bela: lisičina i belina.
VINOGRAD, zemljište zasađeno vinovom lozom; da bi se obezbedili rodnost loze, kakvoća vina i vek čokota i pomoglo održavanje potrebne toplote i vlage u zemlji i raspadanje njenih min. i org. sastojaka, potrebni su naročita nega i raznovrstan rad; pre sađenja vinove loze zemljište se iskrčuje i rigoluje, ispituju se sastav i osobine zemlje, odabiraju se podloge (→ kalem) i sorte vinove loze; u posađenim v. vrši se zagrtanje i odgrtanje, → orezivanje, đubrenje, zalamanje → lastara, zakidanje → zaperaka, uklanjanje lišća (→ vinova loza, list), → zapraptivanje, → prskanje i kopanje. Rigolovanje (riljanje) v., priprema zemljišta za sađenje sastoji se u prevrtanju zemlje da bi se stvorili što bolji uslovi za razvijanje žila zasađene loze; pri tom se donji, manje plodan sloj zemlje (zdravica) izbacuje na površinu, a gornji najplodniji deo zemljišta (oranica) spušta na dubinu od 20, 30 i više sm, gde se razvija najveći broj žila posađene loze i time obezbeđuje njeno primanje i dalji napredak; u krajevima s dovoljno vlage i za reznice dugačke 20 sm r. se vrši na dubinu od 40 sm. a za reznice od 30 sm na dubinu od 50 sm; u suhim krajevima i za kamenita i ocedna zemljišta dubina se povećava na 60, 70, 80 sm, po potrebi i do 1 m; za r. se upotrebljavaju ašov s uzengijom, obična motika i zupčasta motika, a u kamenitom zemljištu još budak i pijuk. Ispitivanje zemljišta za v. mora se izvršiti pre sađenja; ima za cilj da utvrdi sadržinu kreča, da nešta da li je zemljište kamenito, rastresito i suho, ili glinasto, teško i vlažno, i da li je zemlja slaba i neplodna, ili jaka i plodna. Izbor sorte loze vrganji se s obzirom na podneblje, zemljište i cilj gajenja vinove loze. 1) Izbor s obzirom na podneblje: za sev. hladne i većinom vlažne krajeve preporučljive su samo rane stone i sev. vinske sorte koje su po prirodi veoma slatke, ali slabije rodnosti; bolje su bele sorte nego crne; u juž. i zap. toplim krajevima uzimaju se veoma rane i veoma pozne sorte stone i poznije vinske sorte; bele sorte u tim krajevima dobre samo za spravljanje likerskih vina; u umerenoj klimi na pogodnijim položajima uzimaju se domaće i strane sorte za proizvodnju belih stonih, a na slabijim položajima za proizvodnju običnih vina: u svakom slučaju izbegavaju se odviše rodne sorte. 2) Izbor s obzirom na zemljište: za slabija, manje vlažna, kamenita i krečna zemljišta uzimati vinske sorte za proizvodnju kvalitetnih vina, a u plodnijem i vlažnijem zemljištu sorte za proizvodnju običnih vina; na beloj zemlji bolje je saditi bele, a na crnoj i crvenoj zemlji crne sorte. 3) Izbor s obzirom na cilj gajenja; za ličnu upotrebu mogu se gajiti najpoznije i najranije stone i vinske sorte koje odgovaraju ličnom ukusu, ukoliko to dopuštaju zemljište i podneblje; ako se v. podiže u privr. cilju onda u blizini većih potrošačkih centara s dobrim saobr. sredstvima treba gajiti stone, a daleko od njih, naročito ako se zasađuju vel. površine, vinove sorte; pri izboru ovih poslednjih treba se ograničiti samo na 1 poznatu sortu, ili najviše na 2-3, koje stižu jednovremeno, a dopunjuju jedna drugu i daju prijatno vino. Sađenje v. vrgai se na rigolovanom zemljištu gotovim kalemovima (→ kalem), reznicama ili prporcima; ako se ne vrši gotovim kalemovima mora se obaviti i zeleno kalemljenje (izuzev u živom pesku); ako je zemljište rigolovano u proleće, sađenje se sme vršiti najranije u jesen ili idućeg proleća, da bi se zemlja slegla. Zagrtanje i odgrtanje v. mora se vršiti (motikom ili plugom ogrtačem) u svim jsl. vinogorjima, izuzev Jadr. Prim., Herc., Crmnice i vardarske doline; pri zagrtanju treba pokriti glavu čokota i 3-4 okca na zrelim listarima, koji će se pri rezidbi ostaviti na rod; gde postoji opasnost od mrazeva skidaju se sa žica i zagrću u kordunice; ako je zemlja suha može se tom prilikom izvršiti i duboko zimsko kopanje u dubini 15-20 sm. Ogrtanje se vrgai u proleće zbog rezidbe, nameštanja kolja, podizanja kordunica na žicu od špalira itd. Kopanje v. vrši se ljudskom snagom (u malim, gusto i nepravilno posađenim v.) ili stočnom zapregom, plugom, prašačem, ekstirpatorom i skorifikatorom (u vel. v. zasađenim u pravilne redove); može biti duboko i plitko; duboko kopanje vrši se sproleća, pre no što loza krene, čim se završi orezivanje, čišćenje čokota i nameštanje kolja; u krajevima sa suhom klimom i kosim položajima zemlja se pri tom prevrće ravno, bez bankova (grebena), a u krajevima sa retkim sušama i čestim prolećnim mrazevima na bankove, koji omogućuju bolje provetravanje zemlje, a štite lozu od mrazeva; plitko okopavanje (prašenje) uništava korov, sprečava gubitak vlage iz zemlje, a zemlju provetrava i meša s kiseonikom iz vazduha, koji pomaže nitrifikaciju i raspadanje miner. i org. materija; u sev. i vlažnim krajevima praši se plitko (5-7 sm), a u toplim i suhim dublje (7-10 sm): 1. prašenje obavlja se pre cvetanja loze, 2. posle cvetanja, a 3. pred šarak; po potrebi vrši se češće, naročito kišnih godina; može biti štetno: u cvetanju loze (povećava rehuljavost grožđa), za vreme vel. letnjih suša i prolećnih mrazeva, jer snižava tmpt. i omogućuje smrzavanje zelenih lastarića. Đubrenje v. popravlja hem. sastav i fiz. osobine zemljišta i povećava prinos; pri tome se najviše vodi računa o dodavanju azota, fosfata i kalijuma, jer često nedostaju zemljištu, dok ostalih potrebnih sastojaka ima u zemlji i više no što ih biljka traži; za to služe: prir. potpuna i veštačka nepotpuna đubriva; u prir. đubriva spadaju zeleno đubre, kompost i stajsko đubre; poslednje 2 vrste upotrebljavaju se naročito u v. iz kojih se dobivaju kvalitetna vina; veštačka (miner.) đubriva sadrže obično po 1 vrstu hranljivih sastojaka: azotna samo azot, fosforna fosfor, a kalijeva kalijum; azotna đubriva su: čilska šalitra, amonijum-sulfat i kalcijum-cijanamid; fosforna đubriva: superfosfat i Tomasovo brašno; kalijeva đubriva: kainit, kalijeva 40% so, kalijum-sulfat i kalijum-hlorid; ponekad se upotrebljavaju još i kreč i gips. Da bi se utvrdilo potrebno đubrivo i količina, mora se pre đ. vršiti proba; najbolji način je ravnomerno rasturiti stajsko đubre i kompost po celoj površini v. (pred kopanje ili prašenje), pa ih odmah zemljom pokriti; na isti način se upotrebljavaju i veštačka đubriva.
VINOGRADARSTVO, gajenje vinove loze za grožđe i vino; javilo se prvo na I (u Pred. Az.) i u st. v. se postepeno raširilo na Z: u M. Az., Eg., Grč., It., Galiju i Sr. Evr.; za vreme vel. seobe i tur. najezda mnogo stradalo; zatim se ponovo razvilo, naročito u 2. polovini 18. v. i u 1. polovini 19. v.; posle toga ponovo opalo zbog prenosa oidijuma, filoksere i peronospore iz Amer., pa onda obnovljeno. Danas najrazvijenije u Evr., jer od celokupne svet. proizvodnje (175 mil. hl) na nju otpada 145 mil. hl; najveći proizvođači su: Frc. (60 mil. hl), It. (35-38 mil. hl), Šp. (20-24 mil. hl), Port. (17 mil. hl). Rum. (5-6 mil. hl) i Jugosl. (4-4,5 mil. hl); od vanevr. proizvođača najvažniji su: Alžir (10-15 mil. hl), Argentina (7-8 mil. hl), Čile (3 mil. hl). U Jugosl. potiče iz doba Rimljana; danas u njoj ima pod vinogradima oko 195 000 ha (Dalm. 52 000, Hrv. i Slav. 41 700, Srbija 35 400, Vojvodina 30 000, B. i H. 4200), koji su dali 1932. g. 4 387 138 hl, a 1934. skoro 4 mil. hl vina; od toga izvezeno u 1932. g. 93 000 hl, a u 1934. samo 17 500 hl.
VINODOL, potolina u s. delu jadr. Prim., i. od Novog; duga 24, široka do 3 km; dno dobro obrađeno i naseljeno; najznatnija privr. grana proizvodnja vina; gaje se još: maslina i smokva. Vinodolski zakon, dovršen 1288. g. u vinodolskoj knežini; ozakonio odnose v. opština i njihovih gospodara, kn. Frankopana; veoma važan pravni spomenik, dragocen izvor za ist. hrv. i st.-sl. prava.
VINTGAR, klisura preko koje se mostom spajaju tuneli na žel. pruzi Jesenice--Boh. Bistrica (Dravska Ban.).
VINTER 1) Zikmund (1846.-1912.), češki pisac ist. skica, pripovedaka i romana; gl. delo: Magister Kampanus. 2) Kristijan (1796.-1876.)), najbolji danski liričar iz doba romantizma; dao više zbirki lirskih pesama u kojima opisao prir. Danske savršenom thn. stila.
VINTERTUR, varoš u Švajc. (54 000 st.), u ciriškom kantonu; metal. i tkst. ind.
VINTERHALTER Franc Ksaver (1806.-1873.), nem. slikar; najveći uspeh postigao u Frc., gde je radio portrete pripadnika visokog društva pod Napoleonom III.
VINČA 1) selo na 14 km od Beograda, na d. obali Dunava; važno preist. nalazište iz doba bronze, njegovo preist. stan. izrađivalo čuvenu panonsku keramiku i prerađivalo cinabarit. 2) man. blizu sela V.; poticao iz vremena despota Stevana; potpuno razoren 1740.
VINČESTER, varoš (23 000 st.) u Engl.
VINČI → Leonardo da Vinči
VIGNjAGA (Vitis silvestris, fam. Vitaceae), divlja vinova loza jagupida; raste i u našim krajevima.
VINjA DEL MAR, klimatsko mesto (40 000 st.) na Kordiljerima u drž. Čile (J. Amer.).
VINjAK → konjak.
VINjE Osmund (1818.-1870.), norv. pisac realističkog pravca i najbolji pesnik na nar. jeziku.
VINjETA (Frc.) 1) ukras u obliku vinove loze. 2) gravirani ukras na poslovnom listu ili na kraju knj.
VINjI Alfred (de Vigny, 1797.-1863.), najmisaoniji pesnik frc. romantizma; pun snage, duboke emocije i lepote; prevodima Šekspira i originalnim komadima (Četrton), uticao mnogo na stvaranje romantične drame u Frc. U pesmama: Mojsije, Eloa, Vukova smrt, Pastirska kuća, Maslinjak i Samsonov gnev> izneo svoje poglede o bogu, prir., smrti i ljubavi; u prozi dao ist. roman Zavera (Cinq-Mars), Stelo i divne novele Robovanje i veličina voj. poziva.
VINjMAL, najviši vrh (3 298 m) u frc. delu Pireneja.
VINjOLA Đakomo (1507.-1573.), it. arhitekt; 1 od tvoraca baroka; izvršio vel. uticaj na evr. ahrt. 17. v.: gl. građevine: Il Gesu u Rimu i dvorac Kaprarola.
VIOLA (it.), gudački instrument, veći od violine; ima 4 žice: c, g, d¹, a¹, uglazbljene u kvintama; piše se u altovskom S ključu. Violina, gudački melodiski instrument koji se postupno razvio iz → viole (oko 1480.-1535.): ima 4 žice: e², a¹, d¹, g: piše se u violinskom ili G-ključu. Violon, st. ime za kontrabas. Violončelo, gudački instrument, manji od kontrabasa; drži se između kolena; ima 4 žice c, g, d, a, uglazbljene u kvintama; ton mu odgovara čovečjem glasu: piše se u bas. tenor i violinskom ključu kada se kreće u visokom registru; solistički instrument.
VIOLE-LE-DIK Ežen Emanuel (Viollet Le Duc, 1814.-1879.), frc. naučnik i arh., borac za obnovu gotskog stila; u doba 2. carstva restorisao mnogo srednjev. tvrđava i crk.
VIOTI Đovani Batista (Viotti, 1753.-1824.), violinist i kompozitor; osn. moderne frc. violinske šk.; komponovao mnogo koncerata i sonata za violinu i 2 violine i čelo, tria, gudačke kvartete i dr.
VIPAVA, (it. Vipacco), varošica u g. delu Vipavine doline, u Slov. pod It.; razvijeno vinogr.
VIPERA (lat.) → zmija otrovna.
VIPET, engl. mali hrt, postao ukrštanjem vel. engl. hrta sa terijem; veoma brz, upotrebljava se za trke pasa; izduženih linija, prelomljenih ušiju, crn, crven, beo, tigrast ili siv.
VIPTALSKO GOVEČE, rasa rasprostranjena u Tirolu i Austr., male veličine, boje sive, rogova sr. sa crnim vrhovima, odlične mlekulje.
VIR ostrvo jz od o. Paga: površina 24 km².
VIRAŽ (frc.), u vplov. stručan izraz za zaokret; otstupanje od pravoliniskog leta.
VIRAK (Alchemilla vulgaris, fam. Rosaceae), višegod. biljka iz fam. ruža, bubrežastih listova, čiji su obodi urezani zaokruženim zupčastim kriškama; cvetovi skupljeni u cvast gronju.
VIRGILIJE → Vergilije.
VIRGINIJA, Virgilija, kći rim. centuriona Virginija, koju po predanju ubio otac da je ne bi osramotio Apije Klaudije; njena smrt izazvala ustanak naroda i pad decemvira.
VIRGINITET (lat.), devičanstvo, devojaštvo, postojanje → himena (devičnjaka); kult. narodi mu pridaju naročitu važnost, jer ga smatraju kao znak ž. časti; nestajanje devičnjaka pre braka smatra se za nepošteno, a nasilno oduzimanje v. van braka kao težak zločin. Virgo intakta (lat.), netaknuta devojka, odn. s celim himenom, koja nije polno opštila (devica).
VIRIJAT, vođ pobunjenih Luzitanaca iz 2. v. pre Hr.
VIRILAN (lat.), muški, muževan. V. pravo, lično pravo. Virilist, član parlamenta po položaju ili po rodu, a ne po izboru.
VIRJE, varošica (5 500 st.) u Podravini (Savska Ban ): 2 parna mlina.
VIRMAN, virmanisanje (frc.) 1) prenošenje budžetskih kredita jedne pozicije na dr. 2) prenos neke sume sa potraživanja 1 računa na potraživanja 2. računa; obračun putem takvog prenosa. Od ovakvog načina plaćanja imaju vel. korist i publika i novč. zavodi, jer se štedi u prenosu i brojanju efektivnog novca. Virmanski ček, isplaćuje se putem virmanisanja; → ček obračunski.
VIROVITICA, grad i sresko mesto (10 653 st.) U Podravini (Savska Ban.): trg. i ind. mesto (parni mlinovi, strugare, ciglane); gmn. Od starina: franjevački man. i dvorac grofa Draškovića.
VIROL, fabr. preparat; sastoji se uglavnom od koštane srži i slada (malc); upotrebljava se kod malokrvnosti.
VIR PAZAR, varošica (300 st.) i pristanište na Skadarskom Jez. (Zetska Ban.); završna stanica kratke žel. Var--V. P.
VIRTEMBERG (Württemberg), stupnjevita obl. u j. Nem., blage klime; kroz ji. deo protiče Dunav, u središnjem delu izvorište Nekara; j. krajem izbija na Bodensko J. Stan. se manje bavi zemljr.. više ind. (solane, mašine, metalna i tkst. roba, hartija, koža, odeća, pivo) i trg.; gl. gr. Štutgart.
VIRTUELAN (frc.), sposoban za dejstvo, mogućan; supr. aktualan. V. lik, uobražen, nestvaran lik koji se javlja kod optičkih sočiva i ogledala.
VIRTUOZ (it.), reproduktivni um. koji savršeno vlada thn. muz. instrumenta.
VIRTUS POST NUMMOS (lat.), vrlina posle novca, tj. novac pre svega, reči koje je u jednom svom stihu upotrebio Horacije da bi prekorio i žestoko presudio gl. načelo tadašnjih Rimljana.
VIRULENCIJA (lat.), sposobnost klica da prouzrokuju oboljenje; zavisi od toksičnosti i moći napadanja klice, koja može lučiti toksine ili ih zadržati u sebi.
VIRUS (lat.), materija sposobna da prouzrokuje zaraznu bolest; oznaka za prouzrokovača onih zaraznih bolesti čije su nam klice još nepoznate, npr. v. besnila, gripa i dr. V. filtrans, naziv za klice koje ne možemo videti postojećim spravama za uveličavanje; prolaze kroz pore najgušćih porcelanskih sveća; mogu se gajiti u telu životinja ili u simbiozi sa živim ćelijama. Virusne bolesti izazivaju razne vrste virusa; kod ljudi: besnilo, vel. boginje, mras i dr., a kod biljaka: kovrčavost i mozaik krompira, duvana itd.
VIRHOV Rudolf → Firho.
VIRCBURG (Würzburg), varoš (90 000 st.) na r. Marni u Nem., trg za žito, voće i drvo; ind. drveta, duvana i metala; univ., zvezdara, muzeji, biblt. Vircburška psihološka škola, pobija senzualizam i asocijanističku psih. i teži da eksperimentalno ispita više duševne pojave (mišljenje, htenje, suđenje itd.); osn. Osvald Kilpe.
VIRČANAC Boško († 1915.), jedan od najzaslužnijih i najskromnijih četničkih vojvoda; poginuo u borbi sa Bugarima u Skačincu kod Velesa.
VIRDžINAL (engl.), klavsen raznog oblika, prototip modernog klavira.
VIRDžINIJA, državica u SAD (110 400 km²); na 3, u Aligenima, zemljište brdovito i plan., a na I ravno; stan. (2 400 000) se bavi zemljr. (žitarice, pamuk, duvan), stočarstvom, ribolovom, rud. i ind. (drveta, tkst.. stakla, hartije, duvana itd.); gl. mesto Ričmond. Virdžiniska ćurka, amer. bela ć., rasa poreklom iz Amer., krupna, potpuno bela.
VIRDžINSKA OSTRVA, deo Z.-ind. O. na I od Portorika; i. deo pripada Engl., a zap. SAD.
VIS 1) ostrvo u Jadr. M., 89,9 km² (Prim. Ban.); stan. se bavi vinogr., ribolovom i gajenjem narandži i limuna; ima više crk. iz sr. v.; najvažnije: sv. Nikole, jednobrodna zasvedena bazilika s 5 arkada i polukružnom apsidom, podignuta 850.; sv. Mihovila, jednobrodna zasvedena bazilika s 3 slepe arkade i pravougaonom apsidom, sazidana pre 11. v.; bl. gospe od Planice, kružne osnove sa kubetom i oltarskom, spolja četvorougaonom apsidom, podignuta pre 11. v. Kod V. austr. kontraadmiral Tegetov potukao it. flotu u prusko-austr. ratu (1866.), u kojem It. učestvovala kao saveznik Pruske. 2) varošica i gl. mesto (4 200 st.) na ostrvu V.; franjevački man.; ind. (riblje konzerve), izvoz vina; sredozemna klima s blagim zimama (sr. god. tmpt. 16,7°) i malim razlikama između najhladnijih i najtoplijih dana; oblačnih i maglovitih dana malo, najviše u decembru; zime bez snega; veoma pogodno kupalište i zimsko klimatsko mesto za rekonvalescente, živčano obolele i one koji boluju od pluća.
VIS (lat.), snaga, sila. V. vitalis, životna snaga. V. inertie, inercija. V. major, viša sila, koja se nije mogla predvideti ili sprečiti; izvinjava neizvršenje ili zadocnjenje u izvršenju ugovora.
VISAK. teško telo, obično od gvožđa ili mesinga, kupasta oblika, obešeno o tanak konac; usled Zemljine teže ima uvek vertikalan pravac; upotrebljava se za kontrolisanje da li je neki predmet (zid) postavljen vertikalno, za dovođenje nekog predmeta (značka) u vertikalan položaj, ili za projektovanje neke tačke.
VISALjKA, mornarski krevet od platna i 2 konopa; danju se savija u valjak, a noću se veša između 2 kuke.
VISARION → Besarion Jovan.
VISIBABA 1) dremavka (Galantus nivalis, fam, Amaryllidaceae), dugovečna zeljasta biljka; ima 2 linearno-lancetasta lista i podzemno stablo promenjeno u luk, koje se završava belim cvetom pognutim naniže; živi u šumama Evr. i z. Az., i cveta rano sproleća, pre no što šuma olista, jer tad ima dovoljno svetlosti. 2) stena → čučavac.
VISIJA, visočina, prostran plan. predeo, obično preko 200 m nadm. v.
VISINA 1) uglovno ili lučno otstojanje neke tačke (zvezde, pola) na nebu od ravni horizonta. 2) vertikalno otstojanje neke tačke od neke dr. tačke. Apsolutna (nadm., geom.) v., vertikalno otstojanje neke tačke od sr. nivoa nekog mora. Barometarska v., visina živinog stuba, pomoću koje se određuje nadm. v. pojedinih tačaka na Zemlji (→ barometar). Dinamička v., rad koji treba izvršiti pri penjanju od morske površine do nekog mesta. Relativna v., vertikalno otstojanje od neke dr. tačke koja je uzeta za početnu. Visinomer, sprava za merenje v. (aneroid → barometar); u vplov, sprava na principu barometarske kutije koja u svakom času pokazuje vazduhoplovcu v. iznad polaznog mesta; brojke na brojčaniku premazane su materijom koja svetli u mraku. V. upisivač (barograf), sprava koja neprekidno i automatski upisuje v. na kojoj se aeroplan nalazi, obično na 1 listiću omotanom oko valjka sa satnim mehanizmom. Visinska (planinska) bolest, slična aeronautičkoj, nastupa usled nedovoljne količine kiseonika u atmosferskom vazduhu; nepravilno kucanje srca, vrtoglavica, iznemoglost, krvarenje iz usta i nosa; anoksihem. incidenti nastaju na manjim v. stoga što organizam osobe koja se penje zahteva veću potrošnju kiseonika usled energičnog mišićnog rada; pri penjanju na Monblan, gde atmosferski pritisak 418 mm, obolevaju gotovo sve osobe; može da bude smrtna, ako se odmah ne siđe u niziju. V. zraci → kozmički zraci. V. klima, odlikuje se: čistim, svežim vazduhom bez prašine i klica, sa smanjenim pritiskom i razređenim kiseonikom, umerenom vlažnošću i toplotom, većim kolebaljima između dnevne i noćne, letnje i zimske toplote; sunčani zraci obilniji ultraljubičastim zracima; kretanje vazduha jače. V. korektor, na aeroplanu uređaj pomoću kojeg se reguliše pravilna razmera vazduha i benzina u karburatoru na visinama. V. razlika »h« dveju tačaka je vertikalno otstojanje između tih tačaka; → visina relativna.
VISITOR, plan. (2 210 m) sz. od Plavskog Jez. (Zetska Ban.); glacijalni tragovi i malo Visitorsko Jez. glac. porekla.
VISKI (engl.), alkoholno piće, vrsta rakije; dobiva se u Engl. i Amer. iz pšenice, raži ili kukuruza; sadrži 40-60% alkohola; aromu i boju dobiva dugim stajanjem (2-3 god.) u slabo nagorelim hrastovim buradima.
VISKJAR, plan, u Bug., između Sofiskog Polja i jsl. granice prema Caribrodu.
VISKOZA (nlat.), gusta viskozna masa koja se dobiva dejstvom natrijum-hidroksida i ugljen-disulfida na celulozu drveta, prethodno oslobođenu lignina i smolastih materija; služi za proizvodnju veštačke svile. V. svila, veštačka vlakna od celuloze za izradu tekstilija i sl., dobiva se propuštanjem v. kroz veoma male otvore, pri čemu tanka vlakna v. ulaze u naročite kisele rastvore; pod uticajem kiseline rastvaraju se sve njihove primese i ostaju samo očvrsnuta vlakna čiste celuloze; za 1´ mogu se proizvesti vlakna do 50 m dužine; posle pranja, beljenja i sušenja, od vlakana se upreda pređa za različite potrebe; v. s. je najvažnija veštačka svila; u toku 1934. proizvedeno je u svetu 306 000 t. Viskozitet, žilavost tečnosti (rastvora); meri se odnosom brzine isticanja određene zapremine neke tečnosti prema brzini isticanja iste zapremine čiste vode; u thn. se izražava Englerovim stepenima (po aparatu kojim se meri).
VIOKONSIN (Wisconsin), državica u SAD, između Gornjeg Jez., Mičigena i r. Misisipe (145 205 km², 3 mcl, st.); aemljr. i stočarstvo; ind. životnih namirnica, tkst., drveta, hartije, metalurška; od ruda ima: gvožđa, cinka i olova; ribolov daje znatne prihode; najveće mesto Milvoki, a gl. mesto Medisn.
VISKONTI, čuvena it. porodica; vladala Milanskom Vojvodinom 1277.-1447.
VISLA, najveća r. u Polj; izvire na z. Karpatima, a uliva se sa 2 kraka u Gdanjski (Danciški) Zal.; plovna do Varšave.
VISOK, obl. u i. Srbiji, u podgorini Stare Pl., na i. strani r. Temske (Moravska Ban.).
VISOKA PEĆ, upotrebljava se za dobivanje sirovog gvožđa iz oksidnih ruda redukcijom i topljenjem na visokoj tmpt. Toplota se proizvodi pomoću čvrstog goriva (koks, drveni ugalj) ili elektricitetom, a redukcija rude vrši se koksom (→ peć jamasta).
VISOKA PORTA, odn. Visoka vrata, spočetka naziv za ulaz u zgradu tur. vlade u Carigradu, a kasnije za samu vladu; u poslednje vreme u toj zgradi se nalazio samo vel. vezir i min. inostr. poslova.
VISOKA ŠKOLA, univ. ili šk. u rangu Fak., kao Ekon.-komercijalna v. š. u Zagrebu, Rudarska v. š. u Ljubljani, Voj. akad. u Beogradu, Viša ped. šk. u Beogradu i Zagrebu, Muz. i Um. šk. u Zagrebu. Visokoškolski sport, ustanova u Pragu, osn. 1910.; vodi brigu o telesnom vaspitanju svih čsl. studenata u Pragu.
VISOKI TOPLI FRONT, granica na visini između prednjeg i zadnjeg prizemnog hladnog vazduha i uzdignutog toplog vazduha, kod okluzovanog ciklona; tromeđa između te 3 vrste vazduha, iznad okluzovanog fronta, u slučaju kada je dolazeći zadnji hladni vazduh topliji od prednjeg hladnog vazduha; uvek se nalazi ispred okluzovanog fronta, gde donosi kišu ili sneg. V. hladni front, granica na visini između prednjeg i zadnjeg prizemnog hladnog vazduha i uzdignutog toplog vazduha; tromeđa između ove 3 vrste vazduha u slučaju kada je dolazeći zadnji hladni vazduh hladniji od prednjeg; uvek je iza okluzovanog fronta, gde donosi kišu ili sneg.
VISOKI FEN, plan. (692 m) na l. obali Rajne, na belg.-nem. granici.
VISOKO, varoš i sresko mesto (4 706 st.) na ušću Fojnice u Bosnu (Drinska Ban.): u 14. v. poznato trg. mesto, često i prestonica bos. kraljeva; izvozi žito, stoku, kože; kat. samostan s gmn.
VISOKOKRILAC, parasol, jednokrilni aeroplan čije je krilo ispod trupa, može biti naslonjeno na trup ili izmaknuto.
VISOKOPREOSVEŠTENI, u prav. crk. titula arhiep. i mitropolita. Visokoprečasni, titula protojereja, arhimandrita, rektora bogosl. i viših svešt. lica.
VISORAVAN, zaravnjen, visok plan. predeo.
VISOČAJŠE REŠENjE, naziv upotrebljavan najčešće u Knež. Srbiji (do 1858.) za rešenja zakonodavne vlasti (kneza i praviteljstvujuščeg sovjeta).
VISOČINA → visija.
VISOČICA, plan. na d. strani r. Neretve, ji. od Konjica, (1 974 m); glacijalni tragovi.
VISPJANjSKI Stanislav (1860.-1907.), polj. pesnik. dramski pisac i slikar; sačuvao pac. crte u svim svojim knjiž. i slikarskim delima; u slikarstvu se istakao kao vanredni stilist crteža i predela; najveću slavu stekao kao dramski pisac; u tom rodu nema premca u celoj polj. knjiž.; gl. dela: Svadba, Oslobođenje, Varšavljanka, Novembarska noć, Kletva, Sudije i dr.
VIST, igra s 52 karte, poreklom iz Engl.; igraju 4 osobe između kojih se razdele sve karte: partneri sede nasuprot jedan drugom; adut se određuje sečenjem.
VISTARIJA (Wistaria), biljni rod iz fam. Papilionaceae. W. sinensis, ukrasan lijan. visok do 20 m, poreklom iz Kine, ljubičastih cvetova, skupljenih u cvast grozd.
VIT (Witt) 1) Jan (1625.-1672.), hol. državnik, republikanac i odlučan protivnik porodice Oranž. 2) Kornelije (1623.-1672.), brat prethodnog; poginuo s bratom prilikom nereda koje izazvale pristalice porodice Oranž.
VITA (lat.), život; životopis. Vitalan, životni V. fenomeni, životne pojave. Vitalizam, flz. učenje da je život specifična pojava u prir. kojom vladaju posebni zakoni različiti od zakona ne žive prir. Starije n. učenje pretpostavlja postojanje naročite »životne sile« koja leži u osnovi svih životnih pojava. Moderni v. ili neovitalizam uči da je život autonomna pojava koja se ne može svesti na fiz. i hem. pojave. Organizam je uvek nedeljivo celo, a ne prost zbir delova; ali on nije prosta mašina, jer se samostalno održava i može narušene delove da popravi, pa čak da iz jednog dela razvije celo. Po Drišu je nepoznati specifični princip koji rukovodi živim sistemima kao celinama entelehija; ova nije ni materija ni energija i ona je krajnji uzrok svih životnih pojava. Pojam entelehije potiče još od Aristotela. Vitalitet, vitalnost, životna snaga, životna sposobnost. otpornost prema uticajima uništavanja; u statistici: sr. ljudski vek.
VITALjIĆ Andreja (1642.-1725.), pesnik iz Komiže na Visu; napisao rel. ep Ostan božje ljubavi i dao stihovan prevod Psaltira.
VITAMINI. važni činioci ishrane, supstance neophodne svakom (mladom ili odraslom) organizmu za rastenje, odn. održanje ravnoteže ishrane. Prir. njihovog fzl. dejstva još nepoznata; o njihovom postojanju sudi se po bolestima (→ avitaminoze) koje prouzrokuje njihov nedostatak; biljnog su porekla, ali ih ima i u hranljivim materijama životinjskog porekla (mleku, mesu), jer su ih životinje, hraneći se biljkama, unele u sebe. Razlikuju se: A, V, C, D i E. 1) A se nalazi u maslu, ribljem ulju, ovčijem loju, nekim žlezdama. spanaću i zelenim delovima biljke uopšte; rastvorljiv je u mastima, njegov nedostatak prouzrokuje kod životinja zaustavljanje rastenja, mršavost, iznemoglost, sklonost k infekcijama, a kod čoveka i kseroftalmiju. 2) V je rastvorljiv u vodi; ima ga u pivskom kvascu, mleku, žumancetu, jetri. bubrezima i ljuskama oriza, kukuruza, prosa, zobi itd.; kod životinja njegov nedostatak izaziva prestanak rastenja (kod pacova), polineurit (kod živine), a kod čoveka bolest beri-beri. 3) S, ili antiskorbutični faktor, rastvorljiv u vodi, ima ga najviše u limunovom soku, pomorandži, patlidžanu, svežem povrću, paprici, šljivama, spanaću, mesu i jetri; kod životinja (zamorčeta) njegov nedostatak izaziva veštački, a kod čoveka pravi skorbut. 4) D, ili antirahitični faktor, ima ga najviše u ribljem ulju i žumancetu, može se stvoriti u organizmu i sunčanjem; kod životinja (pacova) njegov nedostatak izaziva eksperimentalni rahitizam, a kod čoveka rahitizam. 5) E, rastvorljiv u mastima, ima ga najviše u kukuruznoj klici, ribljem ulju, sladu (malcu) i lišću nekih biljaka; kod životinja njegov nedostatak izaziva eksperimentalni sterilitet, kod čoveka nepoznato dejstvo. Do skoro hem. sastav v. bio nepoznat; sad za izvesne v. (A, D, S) sastav više-manje određen, tako da se neki već prave i veštačkim putem, npr. D (zračeni ergosterin).
VITANIJA, selo blizu Jerusalima, gde je Hristos vaskrsao Lazara; danas El-Azarije (2 500 st.).
VITE 1) Emanuel (1617.-1692.), hol. slikar, najviše slikao unutrašnjost crk., kojima je dao puno vazduha i svetlosti. 2) Sergej J. (1849.-1915.), rus. državnik, prvo običan žel. činovnik, pa direktor saobr., min. (1892.) i pretsednik vlade (1905.); najviše uticao na podizanje transkaspiske (1888.-1889.) i transsibirske žel. pruge (1891.-1903.); zaključio mir s Jap. u Portsmutu (1905.).
VITEBSK, varoš (100 000 st.) na r. Dini u Rus; tkst. ind. (lan).
VITEZ, u sr. v. član viteškog staleža; do 10. v. odlikovali se grubošću i nasiljima tako da je crk. morala da ustaje protiv njih; kasnije njihovom vaspitanju posvećivana naročita pažnja; od 7. god. učili jahanje, gađanje strelom, dresiranje sokolova i pasa za lov; od 15. stupali kao paževi u službu viših plemića, a u 18. ili 19. proizvođeni za v. Naročitim obredom. Viteški kaluđerski redovi, osn. posle 1. krst. rata, radi odbrane Jerusalimske Kraljevine od Turaka; prvo osn. it. red bolničara ili jovanovaca, zatim frc. tamplara ili hramovnika, pa nem. red tevtonaca: kasnije Nemci osn. i red mačenosaca (u Rigi 1201.) sa ciljem da prevedu u hrišć. i potčine narode na i. obali Baltičkog M.Viteštvo, najniži red plemstva u doba feudalstva; nije bilo nasledno, jer ga u ratu i borbi mogao da stekne svaki čovek; ali u miru obično dodeljivano samo plemićkim sinovima; najrazvijenije u 12. i 13. v.; posle toga opalo i prometnulo se po mnogim krajevima u razbojništvo.
VITEZOVIĆ-RITER Pavle (1653.-1713.), hrv. pisac poreklom iz nem. porodice koja se doselila u Senj i pohrvatila; učenik i saradnik slov. naučnika Janeza Valvazora; preduzimljiv i nestalan čovek; političar, vojnik, činovnik, štampar, bakrorezac, istoričar, jezikoslovac, pesnik, pučki pisac. Gl. ist. dela napisao na lat. jez.: Stemmatographia, Bakrorezi grbova jsl. plemena sa tumačenjem u stihu; Croatia rediviva, u kojoj razvio ideju da u jsl. pokrajinama stanuje 1 narod; Plorantis Croatie saecula duo, o ratovima u 16. i 17. v.; Bosna captiva (1712.), pad Bosne; u rukopisu ostavio ist. građu o Srbiji i rečnik »lat.-ilirski; ima mnogo prigodnih pesama; kao istoričar V. je hroničar i diletant; njegove ist. ideje donele mu titulu austr. službenog istoričara; na nar. jez. napisao Kroniku i 2 speva: Odilenje sigetsko, Senjčica; u prvom peva o opsadi Sigeta i junačkim delima Nikole Šubića; u drugom o pobedi senjskih junaka nad Francuzima (1704.); izdao i nekoliko kalendara sa »priričnicima«, poslovicama u stihu. Po nac. i knjiž. idejama (o jeziku i pravopisu) V. je preteča Ljudevita Gaja.
VITELIJE, rim. car, vladao samo nekoliko meseci 69. g.; za cara ga izvikale rajnske legije, pošto je potukao Otona; vel. rasipnik i razvratnik; globio građane; zbacio ga i pogubio Vespazijan.
VITELSBAH (Wittelsbach), nem. dinastija; vladala Bavarskom od 12. v. do 1918. g.
VITEMBERG, mesto u Pruskoj gde je Luter otpočeo versku reformaciju, svojim napisima protivu pape, 1517.
VITENAGEMOT, nar. skupština kod Anglosaksonaca. koja je ograničavala kralj. vlast; sastavljena od plemstva i svešt.
VITIGES, kralj Ostrogota u It. (536.-540.); potukao ga Justinijanov vojskokođ Velizar.
VITILIGO (lat.), kožno oboljenje, usled kojeg pojedini delovi kože gube boju (pigment), tako da obolela mesta ostaju potpuno bela; javlja se najčešće simetrično; kod vel. broja ovako neobojenih površina obolela osoba dobiva šaren izgled; ako su zahvaćeni delovi kože pokriveni kosom ili dlakom, onda i oni imaju belu boju; oboljenje se pogoršava za vreme sunčanih meseci, a poboljša zimi; tačan uzrok nije utvrđen; lečenje nesigurno i dugotrajno.
VITIM, r. u Sibiru, d. pritoka Lene, duga 1 760 km; plovna 590 km.
VITICA, končast završetak složenog lista pomoću kojeg se biljka obavija oko pritke i kakvog dr. oslonca; postala od vršnih listića. Vitičari (Cirripedia), grupa morskih račića sa krečnom ljušturom, koji žive utvrđeni za podlogu. Glavni pretstavnici brumbuljke (Balanidae) koji pokrivaju stenovite delove obala mora, i lopari (Lepadidae), nasađeni na dugu dršku.
VITJER Džon G. (Whittier 1807.-1892.), s.-amer. pesnik borac protiv crnačkog ropstva; opisivao bedni život Crnaca i idilični život sela; njegove rel. pesme ušle u molitvenike.
VITKOVIĆ 1) Gavrilo (1820.-1902.). istoričar; po struci thn., a u ist. ušao kao diletant, ali iskren ljubitelj starine; vredi samo kao skupljač građe, koju objavio u Glasniku srp. učenog društva; bavio se prošlošću Srba u Ug. 2) Mihailo (1778.-1829), knjiž., sin srp svešt. iz Jegre; pomađario se i pripadao više mađ. nego srp. sredini. Živeo u Pešti kao čuven advokat; pisao pesme i pripovetke: Spomen Milice nije orig. stvar, već prerada 1 mađ. dela.
VITKOJC Mina (Witkojc, • 1893.,), lužič.-srp. pesnikinja, prevodilac jsl. pesnika.
VITLANjE, vitoperenje, bacanje drveta, nastaje usled nepravilnog i nejednakog utezanja i bujanja drveta; javlja se naročito kod struganog (piljenog) drveta, ali i kod tesanog i cepanog; kako v. smanjuje vrednost i upotrebljivost drveta, nastoji se da se njegov uzrok ukloni raznim sredstvima, na 1. mestu da se osigura lagano i ravnomerno sušenje drveta; smanjuje se i slaganjem u vitlove, opterećivanjem dasaka teretom itd.
VITLEJEM, varoš (6 700 st.), rodno mesto jevr. kralja Davida i Isusa Hrista, 8 km od Jerusalima, s najstarijom hrišć. crk. (bazilika). Vitlejemski pokolj, izvršen po Irodovoj zapovesti nad svom muškom decom ispod 2 god.
VITLO, ručna, parna, motorna ili el. mašina za dizanje tereta na brodu; vuče lanac i diže sidro.
VITMAN Volt (Whitman, 1819.-1892.), amer. pesnik; pesme u vezi s moralnim, društvenim i polit. pitanjima; oblik između ritmičke proze i stiha; ideali su mu slobodan izražaj duše i bratstvo među ljudima.
VITNI MONT, najviši vrh (4 420 m) Sijera Nevade, plan. u Kaliforniji.
VITOVEC Ivan, slav. ban (1457.-1463), češkog porekla; iskoristio borbe između Matije Korvina i Fridriha III da proširi svoje posede, i zauzeo mnoge gradove koji su nekad pripadali celjskim grofovima.
VINOVNICA, man. Uspenja u i. Srbiji, kod Petrovca; iz doba kralja Milutina; popaljen poč. 19. v.; obnovljen 1856.
VITOLD, Vitovt, vel. knez Litve (1392.-1430.); prisajedinio Litvi j. Rusiju; ratovao sa Tatarima (1399.) i bio potučen; zatim u savezu s polj. kraljem Jagelom razbio tevtonske vitezove kod Tanenberga (1410.).
VITOLjT Jozef (• 1863.), litvanski kompozitor, osn. riškog konzervatorijuma; komponovao horove, pesme i orkestarska dela, u duhu nar. muz.
VITOPERA POVRŠINA, pravoliniska nerazvojna površina.
VITORIJA varoš (37 000 st.) u s. Šp., na r. Zadori, l. pritoci Ebra
VITORIJA Tomaso Ludoviko (Vittoria, 1549.-1613.). šp. kompozitor; posle Palestrine najveći muzičar rim. šk. Komponovao: himne, motete, mise, posmrtnu muz. za caricu Mariju itd.
VITORIO AMADEUS. Savoja: V.-A. I. vojvoda (1630.-1637.). Sardinija: 1) V.-A. II, savojski vojvoda (1666.-1732.), kralj Sicilije od 1713., zatim kralj Sardinije od 1720. 2) V.-A. III, kralj Sardinije (1726.-1796.).
VITORIO VENETO, varoš u s. It. (25 000 st.); st. grad, miner. izvori; kod nje Italijani (400 000 voj., 7 700 topova) preduzeli ofanzivu (24./10. 1918.) protiv Austrijanaca (400 000 voj.), posle proboja solunskog fronta i u doba punog rastrojstva A.-U., potukli austr. voj. i nastavljali gonjenje i pored ponuđenog mira (29./10.) sve do zaključenja opšteg primirja (11./10.)
VITORIO-EMANUELE 1) V.-E. I, sardinski kralj (1802.-1821.). 2) V.-E. II, sard. kralj (1820.-1878.); pomagan od Napoleona III ratovao s Austr. (1859.) i dobio Lombardisku Niziju. a ustupio Frc. Savoju i Nicu; zatim prisajedinio svojoj državi i ostale delove It. (1860.); proglašen za kralja It. (1860.). 3) V.-E. III (• 1869.) oženjen crnog. princezom Jelenom; it. kralj od 1900.; za njegove vlade It. vodila rat sa Tur. (1911.), od koje oduzela Tripolis; učestvovala u svet. ratu (1915.-1918.) i dobila Tirol, Goricu, Gradišku i Istru, i zauzela → Etiopiju.
VITOROG, plan. (1 907 m) i. od Glamočkog Polja, na granici Prim. i Vrbaske Ban.
VITOŠA, plan. iz rodopskog sistema na j. strani Sofiskog Polja (Bug.); najveći vis Crni Vrh (2 286 m).
VITRAŽA (frc.), mala pomična zavesa.
VITRINA (frc), orman čije su strane od stakla; u njemu po muzejima i priv. kućama čuvaju i izlažu manje um. stvari.
VITRIOL (srlat.) 1) zbirni naziv za rastvorne sulfate dvovalentnih teških metala (cinka, mangana, gvožđa, bakra i dr.). 2) vitriolno ulje (pušljiva sumporna kiselina).
VITRUVIJE Polio, rim. arhitekt i pisac it 1. v. pre Hr.; delom: O arhitekturi, izvršio vel. uticaj na it. arhitekte iz doba renesanse, koji su se preko njega upoznavali u pojedinostima i na naučnoj osnovi sa st. grč. i rim. arht.
VITSAVEJA. Davidova žena; Salomonova majka, kojom se David oženio pošto je njenog 1. muža Uriju namerno poslao da pogine.
VITSAJIDA. varoš u Palestrini, blizu Kaperpauma; rodno mesto apostola Petra, Andreje i Filipa.
VIČENCA, gl. grad (65 000 st.) istoimene prov. u It.; tkst., ind.: rudnik mrkog uglja.
VIHOR, tornado, vazdušni vrtlog malih dimenzija, kratkog trajanja; naglo se pojavljuje i iščezava; mogu biti olujni, sunčani i dinamički v. Vihorna struja, indukovana struja u masivnim sprovodnicima, u kojim se njeno kolo zatvara; nazvane tako zbog svoga manje ili više kružnog oblika koji unekoliko potseća na oblik v. vazdušnih struja; Francuzi ih nazivaju Fukoovim strujama po fizičaru Fukou; u većini slučajeva su neželjene i štetne, jer samo zagrevaju sprovodnik kroz koji prolaze i pretstavljaju čist gubitak toplote; u nekim slučajevima ipak su korisno upotrebljene, kao u indukcionim pećima za zagrevanje i u el. instrumentima za umirivanje oscilacija pokretnoga sistema.
VIHUHAJ → rovčica.
VIC (nem.) → šala.
VIC Konrad (oko 1395.-1447.), švajc. slikar, ubraja se u začetnike renesansne u Sr. Evr.: slikao poznate predele; imao razvijeno osećanje prostora i zapremine; gl. dela: Ribolov i Hristofor.
VICAZ Oto (Wicaz, • 1874.), lužič.-srp. folklorist; gl. dela: studije o A. Muki, J. Kolaru i Lajpcigu kao kolevci luž.-srp. romantike.
VICE- (lat, u složenim rečima: pomoćnik, namesnik, pod-. npr. vicekralj, viceguverner. Viceadmiral, čin u mornarici, odgov. kod nas činu div. gen.
VICE VERSA (lat.), obrnuto, obratno.
VICIOZAN (lat.), pogrešan; poročan.
VICTUM CORDIS (lat ). hronična srčana oboljenja s organskim promenama na zaliscima i otvorima. Uzrok: reumatizam, endokarditis zglobova, izazvan infek. bolestima (zapaljenje pluća, grip, angina itd.); daje najčešće insuficijenciju (nepotpuno zatvaranje zalistaka za vreme sistole), koja može biti mitralna (kad deo krvi za vreme sistole ide natrag iz l. komore u pretkomoru) i aortalna (ako za vreme dijastole aortalni zalisci propuštaju deo krvi natrag u l. komoru); zatim stenozu (suženje) mitralnu (kad krv iz pretkomore teže prolazi kroz suženi otvor u komoru) i aortalnu (ako krv iz l. komore teže ulazi u aortu). Znaci: zamaranje, lupanje srca, ubrzavanje pulsa; proširenje pretkomora i komora, šumovi na srcu; pri slabosti srčanog mišića → asistolija.
VICPALEK Ladislav (• 1882.), češki kompozitor; naročito snažan u kantati za hor, sola i orkestar; gl. dela: ciklusi pesama: U božjoj ruci, Mudrost i sud, Svetlost u mraku i muz. komad za orkestar: Poslednje stvari čoveka.
VIČEGDA, d. i gl. izvorišni krak r. Dvine na S evr. Rus.
VIČERLI Vilijam (Wycherley, 1640.-1716.), istaknut engl. pisac komedija u doba restoracije.
VIŠA PEDAGOŠKA ŠKOLA, osn. 1920. sa zadatkom da sprema nastavno osoblje za građ. šk. i sreske šk. nadzornike; u njih se primaju uč. osn. škola sa vrlo dobrim uspehom na praktičnom ispitu i 3 odlične ocene iz šk. rada, mlađi od 38 god.; u njima se predaju svi predmeti koji se uče u građ. šk. i svi predmeti ped.-flz. grupe predmeta sa karakterom fak. predavanja; dele se u 5 otseka: nac. predmeti, strani jezik, prir., mat. i um. Postoji u Beogradu i Zagrebu.
VIŠA SVOJINA, oblik svojine u feudalnom sistemu; sastoji se u pravu plemića da sabira deo plodova sa zemljišta; u Srbiji ukinuta 1833., a u J. Srbiji i ostalim delovima Jugosl. uništena prethodnim odredbama za sprovođenje agrarne reforme od 1919.
VIŠA SILA → vis major.
VIŠEBOJ, takmičenje u više sportskih grana lake atletike, gde se pobeda računa po konačnom zbirnom rezultatu, npr. petoboj, desetoboj, ili u skijanju: skokovi i prugaško trčanje.
VIŠEVIĆ Mihailo (oko 910.-950.), zahumski knez, gusario sa Neretljanima po moru, ratovao sa kn. Petrom Gojnikovićem, a održavao prijateljske veze s bug. carem Simeonom i hrv. kraljem Tomislavom; posle Simeonove smrti prišao Viz. i dobio naziv patricija.
VIŠEVICA, plan. u Hrv., j. od pl. Bitoraja, a si. od Crikvenice, visoka 1 428 m.
VIŠEGRAD, 1) varošica i sresko mesto (4 701 st.) na Drini (Drinska Ban.), 1. put se pominje u 15. v.; trg za stoku; hem. fabrika za preradu smole i strugara. 2) ostaci gradića cara Dušana na Bistrici više Prizrena, sa temeljima vel. crk. sv. Arhangela i man. sv. Nikole. Višegradska banja, blizu V. na Drini; akratoterma (34.8º) sa karakterom slabo zemno-alkalne vode; lokalna banja, nedovoljno uređena.
VIŠE DRŽ. TUŽIOŠTVO, nadzorni organ nad svima drž. tužioštvima pri okr. sudovima; postoji pri svakom apelacionom sudu; ima za dužnost da zastupa pred njim optužnicu; viši drž. tužilac može da odustane od optužnice i na taj način obustavi dalje gonjenje.
VIŠESED, multiplas, aeroplan s posadom više od 3 lica.
VIŠESLAV, srednjev. ime grada Golupca na Dunavu.
VIŠESLAV 1) 1. hrv. kršteni knez (oko 800.) sa sedištem u Ninu. 2) 1. srp. vladar, čije ime sačuvano u ist.; živeo sredinom 8. v., a vladao na području Raške; osn. dinastiju iz koje potiču Vlastimir, Petar i Časlav.
VIŠESTRUK. raznovrstan. V. datiranje, stavljanje više datuma za oznaku vremena u koje se dogodio neki događaj; v. d. izdanja ili dospelosti men. čini ovu ništavnom. V. državljanstvo, pojava da 1 lice ima jednovremeno više državljanstva; događa se: 1) ako je lice rođeno od domaćih državljana u inostranstvu, pa mu se u zemlji roditelja određuje d. po jus sanguinis, a u zemlji rođenja po jus soli; 2) ako 1 lice bude primljeno u d. bez otpusta; 3) ako neko lice stekne udajom d., a ne izgubi ga u dotadanjoj otadžbini; u tom slučaju svaka država priznaje samo svoje d.; ako postoji sticaj dva tuđa d., prevlađuje ono koje bolje odgovara faktičnom stanju (npr. gde živi, gde mu je imanje itd.). V. zalaganje, pojava u stvarnom pravu; sastoji se u jednovremenom zalagalju 1 stvari za više dugova; u tom slučaju založni poverioci upravljaju svoje pravo namirenja po datumu svake zaloge (rang zaloge).
VIŠEHRAD, deo → Praga.
VIŠI (Vichy), grad (22 000 st.) i čuvena banja (gvožđeviti ugljovodonični izvori) u sr. Frc. na r. Alije.
VIŠI ZEMALjSKI SUD, raniji naziv za apelac. sud u Ljubljani i Splitu.
VIŠNEVECKI Dimitrije, kozački hetman iz 16. v.; proslavio se u ratovanju sa Turcima i Tatarima.
VIŠNOVJECKI Mihailo, polj. kralj (1669.-1673.), izabran posle abdikacije Jana II Kazimira; nesposoban vladar; umro na dan hoćimske bitke; zamenio ga na prestonu Jan Sobjeski.
VIŠNU, indiski bog, tvorac sveta; 2. lice sv. trojstva; ponekad se javlja i u ljudskom obliku pod imenom avatar.
VIŠNjA (Prunus cerasus) koštičavo voće slično trešnji; plod sazreva u junu; ima ih više vrsta: stablašice s crvenim i stablašice s bezbojnim sokom; prave, kisele sa bojadisanim i niske s bezbojnim sokom; najrasprostranjenija su: osthajmska, krupna Lotova (osenčena amarela), dalm. maraška i kereška; od mirišljavog drveta prave se štapovi i lule.
VIŠNjA GORA, varošica (400 st.) u srezu litiskom (Dravska Ban.); letovalište i smučarsko mesto.
VIŠNjIĆ Filip (1767.-1834.), najveći poznati nar. pesnik; za vreme Karađorđeva ustanka živeo od milostinje kao slep guslar po logorima i u blizini srp. vojske, a posle 1813. nastanio se kao izbeglica u Sremu, gde je Vuk Karadžić zabeležio od njega pesme o 1. ustanku; gl. dela: Početak bune na dahije, Boj na Mišaru i dr.
VIŠNjICA, selo i banja blizu Beograda: hladne sumporovite vode, slabo alkalno-murijatičnog karaktera (14°) i lekovito blato; leči: reumatizam, kostobolju, ženske, kožne i dr. bolesti.
VJASA, indiski (vedski) pevač; smatraju ga za sastavljača epa Mahabharate, a i Veda.
VJATKA, varoš (62 000 st.) u Rus., na istoimenoj d. pritoci Kame.
VJELIČKA, varoš (7 000 st.) i rudnik soli u polj. Galiciji.
VJENjAVSKI 1) Jozef (Wieniawski, 1837.-1911.), polj. pijanist i kompozitor, prof. moskovskog i briselskog konzervatorijuma, dirigent Muz. društva u Varšavi; komponovao: koncert za klavir. igre, fantazije. 2) Henrik (1835.-1880.), polj. kompozitor i violinist; komponovao: 2 koncerta za violinu, fantaziju Faust, Uspomenu na Moskvu i dr.
VJERUJU, početna reč simvola vere, u kojem su kratko izložene gl. istine (dogmati) hrišć. crk. Najpoznatiji: Nikeo-carigradski, sastavljen na 1. i 2. vaselj. saboru u Nikeji i Carigradu (325. i 381.). U rkat. zove se credo.
VJETRENICA, pećina na sz. kraju Popova Polja (Zetska Ban.); najveća u dinarskom karstu (ispitano 7 503 m pećinskih kanala); ima veoma lepe oblike.
VJEŠIN Jaroslav (1859.-1915.), bug. slikar, po narodn. Čeh, radio ratne slike i žanr-scene.
VLAGA, vodena para u vazduhu; meri se higrometrima i psihrometrima, a izražava visinom živinog stuba u mm, tj. određuje se koliki pritisak čini vazd. para u ukupnom vazd. pritisku. Izaziva zastoj i nagomilavanje toplote u čovečjem telu (→vrelice), utiče nepovoljno na organe za disanje, jer pri prolazu oduzima toplotu sluzokožama i omogućuje klicama da izazovu zapaljenja krajnika, ždrela, grla, nosa, dušnika, dušičnih cevi, pluća i plućne maramice; slično dejstvo imaju vlažno odelo i obuća. Apsolutna v., količina vodene pare u 1 m³, izražena gramovima. Relativna v., odnos između sadržane količine vodene pare u vazduhu i one količine koju bi vazduh mogao da primi do svoje tačke zasićenosti; izražava se u procentima od 0-100 (0% znači suh, a 100% potpuno vlažan vazduh). Specifična v., procenat vodene pare u 1 kg vazduha, izražen gramovima.
VLADA, uprava; ministarski savet kao centralna upravna vlast; vladaočeva uprava državom (npr. v. kralja Petra I). V. de fakto, sastavljena je od ličnosti koje su na taj položaj došle povredom ustava; o njihovom priznanju postoje 2 teorije: Tobarova i Vilsonova; po 1. ostale države treba da priznaju vladu, koja je došla putem revolucije ili državnog udara, tek kad se prilike u zemlji srede i kad je narod potvrdi izborima; po 2. teoriji njeno priznanje zavisi od njene legalnosti. V. nar. odbrane, obrazovana u Parizu posle ukidanja 2. carstva 1870.; u njoj su bili: Troši, guverner Pariza Gambeta, Feri, Žil Simon i dr.; organizovala odbranu Frc. u unutrašnjosti.
VLADALAC, u monarhiji izabran ili nasledan šef države, s ograničenom ili neograničenom vlašću. Apsolutni v. sam izdaje zak., a sudije drži u zavisnosti kao upravne činovnike. Ustavni v. deli zakonodavnu vlast s parlamentom, a sudsku prepušta nezavisnim sudijama, mada oni formalno izriču presudu u njegovo ime; svuda je neodgovoran i polit. i krivično. Vladarska milost, u građ. pravu akt kraljevske vlasti kojim se nekom licu odobrava da izjavom pozakoni svoje vanbračno dete; može se upotrebiti samo ako je nemoguće pribeći pozakonjenju putem docnijeg braka (npr. kad su oba supruga već u 2. braku, kad je 1 umro, itd.) ili se brak ne može validirati; molba se predaje sreskom sudu, a mišljenje daje apelacioni sud. V. privatno pravo, po građ. pravu podleže potpuno građ. zak. i nema nikakve razlike između njega i priv. imanja građana.
VLADIVOSTOK, varoš (108 000 st.) u rus. delu Az., na Tihom Ok. Važno pristanište i završna tačka transibirske žel.; univ.
VLADIGEROV Pančo (• 1899.), bug. kompozitor; vlada thn. sredstvima i u svojim delima primenjuje interesantne melodiske i ritmičke karakteristike svog naroda; komponovao: razna dela za klavir, violinu i orkestar, simfon. legendu Sv. Jovan Rilski, rapsodiju Vardar, Bug. svitu za vel. orkestar, igre, scensku muz. za 6 komada i dr.
VLADIKA, ep. prav. crkve; prevod grč. reči despot.
VLADIKAVKAZ, varoš (78 000 st.) na Kavkazu, na pruzi Baku-Rostov; visoke šk. za thn. i poljopr.
VLADIMIR, knez zetski († 1016.); vladao povučeno u Zeti dok ga krajem 10. v. nije napao i zarobio makedonski car Samuilo; u ropstvu, u Prespi, došao u vezu s carevom ćerkom Teodorom ili Kosarom; Samuilo pristao na taj brak, jer je odgovarao i njegovim polit. planovima; posle Samuilove smrti car Jovan Vladislav, koji se ljuto svetio članovima Samuilove porodice, ubio je V. na prevaru; od onda datira kult sv. V., koji traje sve do danas. Njegovo telo nalazi se u Arb., u man. Šen Đin.
VLADIMIR, Bugarska: knez (889.-893.), stariji sin Borisa I; slab vladar koga je otac zbacio i doveo na presto mlađeg sina Simeona. Rusija: 1) V. I Veliki sv., knez (980.-1015.), pomagao viz. cara Vasilija II u borbi s Bardom Fokom i dobio njegovu sestru Anu za ženu; prilikom venčanja prešao u hrišć. i otpočeo pokrštavanje Rusa. 2) V. II Monomah, vel. knez (1113.-1125.), suzbio napade Polovaca i stao na put unutrašnjim neredima u Rus.
VLADIMIRKO, galiciski knez iz 12. v.; osn. Halič.
VLADIMIRCI, varošica (1 000 st.) i sresko mesto u Srbiji, ji. od Šapca (Drinska Ban.).
VLADISLAV 1) V. I, srp. kralj (1233.-1242.), sin Stevana Prvovenčanog, a zet bug. cara Jovana Asena II; zbacio starijeg brata, kralja Radoslava, i održavao se na prestolu pomoću tastovom; preneo telo sv. Save iz Trnova u Mileševo; posle smrti svog tasta, za vreme najezde Tatara u Sr. Evr., zbačen s prestola od mlađeg brata Uroša, koji mu dao na upravu Zetu; umro posle 1264. god. 2) V. II, srp. kralj (1321.-1324.), sin kralja Dragutina i mađ. princeze Katarine; dobio od mađ. dvora Slav. kao nasledni posed (1292.), a posle Dragutinove smrti (1316.) pokušao da dobije i njegove zemlje, ili ga kralj Milutin potukao i zatvorio; kad je Milutin umro (1321.), oslobođeni V. zavladao, pomoću Mađara i bos. bana, očevim zemljama, pošto je opet potučen od pristalica Stevana Dečanskog, povukao se u Mađ. (1324.); njegovim zemljama u Bosni (Soli i Usora) zavladao onda bos. ban Stevan II, a oko Srema vodile se duže borbe između Srba i Mađara.
VLADISLAV. Vlaški: V. I ili Vlajku, vlaški vojvoda (1364.-1377.), sin Aleksandra Munteana, zauzeo Vidin i odbio napad mađ. kralja Lajoša. Mađ. → Laslo. Polj.: 1) V. I Lokjetek, kralj (1306.-1333.), oslobodio Polj. češke vlasti. 2) V. II Jagelo, kralj (1386.-1434.), venčao se kao litvanski knez sa polj. princezom Jadvigom i tom prilikom prešao u hrišć.; njegovu vrhovnu vlast priznavala Litva i Moldavska; proslavio se pobedom nad tevtoncima kod Tanenberga. 3) V. III, kralj (1434.-1444.), sin prethodnog, izabran za mađ. kralja; poginuo u borbi sa Turcima kod Varne. 4) V. IV, kralj (1632.-1648.), sin Sigmunda III; kao kraljević istakao se svojom pobedom nad Turcima kod Hoćima; posle 1610. priznat od 1 dela rus. plemstva za cara. Češki: V. I, kralj (1490.-1516.), polj. kraljević, izabran prvo za češkog, pa zatim i za mađ. kralja; živeo u Mađ.
VLAJKOV Todor (• 1865.), bug. knjiž. i političar; javni radnik i istaknut zadrugar; javio se 80-ih god. kao pripovedač; pisao pripovetke iz seoskog i malovaroškog života.
VLAJKOVIĆ Đorđe (1831.-1883.), peš. puk.; stupio u a.-u. voj. 1847.; prešao u Srbiju 1862. Za vreme ustanka u Bosni (1875.) komandovao dobrovoljcima, a 1876. dobr. korom na Javoru.
VLAJNICA, plan. (1329 m) jz. od Gostivara (Vardarska Ban.).
VLAK 1) ribarska mreža u obliku kese otvora 1,5X6-7 m, dubine 2-3 m, koju 2 ribara, na 2 čuna, vuku po dnu reke; kad osete da je riba ušla, ribari naglo zatvore mrežu, zatezanjem 2 jedeka vezana za donji kraj pređe. 2) ribarska mreža na dugačkoj motki, za lov s obale, poznata u svim krajevima Jugosl. 3) → poligon. 4) → voz.
VLAKA, primitivan šumski put, po kojem se izvlači drvo obično tako da se prednji deo natovari na 2 točka, a dr. se vuče po zemlji.
VLAKNA, tvorevine koje se dobivaju od raznih biljnih delova: sa semenka pamuka (pamučna v.), iz stabla lana, konoplje, koprive i dr. (likina v.), iz mezokarpa kokosovih plodova (kokosova v.), iz listova nekih vrsta banane (manilska v.); nalaze mnogostruku primenu u tkst. ind.
VLAMENK Moris (Vlaminck, • 1876.), frc. slikar, ugledan »fovista« najviše radi predele.
VLASAC, vlašac, tanki valjkasti crvi iz reda strongilida; žive u plućima domaćih i nekih divljih životinja: kod ovce i koze Strongylus filaria, S. commutatus i S. capilaris; kod svinja S. paradoxus, a kod goveda S. micrusus; prouzrokuju kašalj sa sluzavim iskašljavanjem, koji dosta muči životinje, a može izazvati i smrt; lečenje dosta teško.
VLASENICA 1) varošica (2 000 st.) i sresko mesto u Borču (Drinska Ban.). 2) → vlasnjača.
VLASI, Mavrovlasi, ostaci poromanjenih starosedelaca na B. P.; za razliku od V. po prim. gradovima u Dalm., oni po plan. u unutrašnjosti prozvani M., tj. crni V. U unutrašnjosti se bavili poglavito stočarstvom; još u sr. v. naziv V. označavao stočara; danas kod Jsl. izraz V., ukoliko se ne upotrebljava za Cincare ili Rumune, ima pogrdno i uvredljivo značenje. Nomadskih stočara V. bilo i u Karpatima, a u Moravskoj (ČSR) 1 grupa u Beskidima i danas se zove V. (Valaši); u njihovu jeziku i kulturi ima mnogo vlaških primesa usled mešanja s V. u 13. v.
VLASINA 1) d. pritoka J. Morave; izvire iz Vlasinskog Blata. 2) plan. predeo u Srbiji (Vardarska Ban.), u slivu Vlas. Blata; 24 mahale oko depresije Vlas. Blata i 20 sela u slivu r. Gornje V. Ranije gl. zanimanja stočarstvo i rudarstvo, danas pečalbarstvo.
VLASNIK, lice kome pripada pravo svojine nad određenim predmetom. Vlasnička tužba, podiže se za zaštitu svojine. V. hipoteka, ona koju neko lice stavi na svoje nepokretno imanje; vlasnik je docnije može preneti na 3. lica; postoji u nem., a delimice i u jsl. baštinskom pravu, gde se naziva zabeležba namere zaduženja; da bi dobila pravu snagu, mora se ova zabeležba pretvoriti u hipoteku u korist 3. lica najdalje u roku od 60 dana. Vlasništvo, pravo svojine.
VLASNjAČA, vlasenica, livadarka (Roa, fam. Gramineae), trava rasprostranjena po svim geogr. širinama; postoje preko 100 vrsta.
VLASOTINCI, varošica (4000 st.) i sresko mesto na r. Vlasini (Vardarska Ban.); u okolini razvijeno vinogr.
VLAST, pravo zapovedanja, propisivanja poretka. Drž. v. je osnovna ili najviša; ona je suverena, neograničena, nedeljiva; iz nje potiču u granicama zak.: op., samoupr. i sve dr. v. V. ključa, ženino zak. punomoćstvo da vrši u ime muža sve nabavke koje su potrebne za kućno snabdevanje. V. muževljeva, dužnost muža da čuva harmoniju braka; iz nje proističe muževljeva v. da kontroliše život žene; otuda ona za vreme braka ne može učiniti nijedan pravni akt bez odobrenja muža; ako bi muž uskratio davanje odobrenja za kakav akt ili vrstu akata (generalno odobrenje) iz proste šikane, žena ima pravo da se obrati starateljskom sudiji, koji joj može dati odobrenje umesto muža. V. očinska, u rim. pravu v. na život i na smrt; sin je, bez obzira na godine, dugovao bezuslovnu poslušnost ocu i celo njegovo imanje pripadalo je ocu; danas otac ima dužnost staranja o svojoj bračnoj deci i ima v. nad njima do punoletstva (odn. emancipacije), ali on to ne sme zloupotrebiti; u protivnom ne samo deca i srodnici, već i svako lice može tražiti od suda da se ocu oduzme očinska v., a deca stave pod starateljstvo. V. očinska produžena, očevo pravo da svoje dete, nedovoljno razvijeno za samostalne poslove, zadrži pod svojom v. i posle punoletstva uz dozvolu starateljskog suda po vanparničnom postupku. V. tutorska, zamenjuje očinsku; ona proističe iz dužnosti staranja o ličnosti i imanju pupile; vrši se po propisima zak. o starateljstvu i vanparničnog postupka; tutor nema prava kažnjavanja pupile telesnim kaznama, koje pripada ocu. Vlastodavac, lice u ugovoru o punomoćstvu koje punomoćniku daje v. da u njegovo ime i za njegov račun vrši pravne poslove. Vlastodavnica, deo zemljišno-knjižnog uloška; u nju se upisuje vlasnik zemljišno-knjižnog tela i sve promene u ličnostima sopstvenika.
VLASTAR Matija, viz. kaluđer iz 14. v.; sastavio (1335.) Sintagmat, zbornik crk. i svetovnog prava u vezi sa crk.; po naređenju cara Dušana preveden na srp. (1347./8.).
VLASTELA, potiče iz plemenskih poglavara, pobočnih linija vladarskih porodica, istaknutih članova voj. i adm., a u našem prim. i plutokratija; kod Srba postojala sigurno još u 12. v. i delila se na nižu (vojini, vlasteličići) i višu (velmože). Kod Rusa, Bugara i Rumuna vlastelin je nazivan imenom boljar i bojarin, po tatarsko-mongolskoj reči bajar (bogat, uticajan, ugledan čovek).
VLASTELINSTVO, u našoj st. državi bilo ili od starine (znamenite st. porodice) ili se dobivalo ličnim junaštvom i zaslugama; vel. vlastela su bili vel. dvorski doglavnici, upravnici vel. oblasti, imaoci baština; mala vlastela su bili niži činovi s manjim baštinama; vlastelin baštinar imao naslednu baštinu u porodici, vlastelin pronijar uživao samo doživotno zemlju koju je za voj. usluge dobio od vladaoca (proniju); pravo na baštinu ili proniju dokazivalo se hrisovuljom, vladalačkim pismom s pečatom; vlastela su imala pravo da im niži staleži obrađuju zemlju, pravo suđenja nad svojim ljudima i pravo na prihode od tog suđenja, kao i pravo na drž. zvanja, položaje i učešća na drž. saboru; dužnosti vlastele: vojevanje za vladaoca, davanje carskog dohotka, pomaganje vladaocu kad ženi sina ili krsti, ili pravi dvor; v. je nasleđivao sin ili kći; udovica bez dece uživala je v. svog muža; kad vlastelin umre, vladaocu davani njegov konj i oružje.
VLASTELINOVIĆI, ugledna porodica u Pivi i Rus.; njeni članovi u Rus. slali svoje poklone man. Pivi; iz nje su poznate vojvode: Rade i Stevan iz 17. v.
VLASTIMIR, prvi znatniji srp. vel. župan (sredinom 9. v.), iz porodice župana Višeslava; vladao Raškom, ali njegovu vrh. vlast priznavala i st. Travunija (današnja trebinjska obl.); u ist. ušao stoga što je prvi od naših vladara došao u sukob sa Bugarima i posle 3-god. borbi potpuno suzbio njihove napade.
VLASTIT, sopstven. V. ime, označava ime 1 jedinog lica, životinje ili stvari i piše se vel. početnim slovom. V. lovište → lovište. V. menica → menica sopstvena.
VLASULjA 1) plan. si. od Gacka, 2339 m. 2) veštačka kosa; kod nekih primit. naroda (Melanežani i neka afr. plemena) postoji običaj da se pravoj kosi dodaje i veštačka; kod nas naročito razvijen u okolini Skoplja, gde taj dodatak (kocelj) može biti težak više kg.
VLASULjE (Actiniaria), morske sase, red polipa korala; ne žive u kolonijama i ne grade skelet, već žive kao usamljene jedinke pripijene za podlogu; plen (ribe, rakove) hvataju mnogobrojnim pipcima koji žare kao kopriva; mnoge vrste su lepih boja, kao cvetovi; poznati pretstavnici: obična ili siva v. (Anemone sulctata); crvena v. (Actinia equina).
VLASUŠA → vijuk.
VLATKO, srp. sevastokrator iz 14. v.; zadužbina: man. Psača.
VLAČARI, zanatu slično zanimanje po jsl. varošima, osobito u J. Srbiji; vlače (češljaju) modernim mašinama vunu i pamuk; rade za nagradu.
VLAŠIĆ 1) plan. (1919 m) sev. od Travnika, na granici Drinske i Vrbaske Ban. 2) plan. (462 m) na I od r. Jadra, između Valjeva i Loznice (Drinska Ban.). Vlašićka ovca → travnička ovca. Vlašić Franjo, ban hrv.-dalm.-slav. (1832.-1840.); štitio hrv. nar. od nasilja mađ. vlasti.
VLAŠIĆI, Plejade, grupa zvezda iz sazvežđa Bika.
VLAŠKA, pokr. u Rum., između Karpata i Dunava; veoma plodna nizija; r. Olt deli je na Malu V. ili Olteniju, na Z, i na Vel. V. ili Munteniju, na I. U njoj je u 14. v. stvorena rum. država; u 1. polovini 15. v. vodila borbu s Turcima, ali 1460. priznala tur. vrh. vlast; od 1774. pod rus. zaštitom, a od 1862. ujedinjena s Moldavskom.
VLAŠTINA, izraz crnogorskog opšteg imovinskog zak. za pojam svojine.
VLISINGEN, varoš (22 000 st.), pristanište i morsko kupalište u Hol., na o. Valherenu.
VLORA → Valona.
VLTAVA, gl. reka u j. Češkoj; izvire u Češkoj Šumi, a uliva se u Labu ispod Praga, duga 425 km; plovna do iznad Praga.
VLČEK 1) Bartoš (1897.-1926.), čsl. pesnik i prevodilac, pisao o Hrvatima; zbirke pesama: Pobuna samoće, Samo srce. 2) Jaroslav (1860.-1930.), osn. moderne ist. knjiž. kod Čsl.; izlaže domaće pojave u ist. češke i slovačke knjiž. u vezi s knjiž. razvojem u Evr.
V. M. R. O. (bug.), skr. Unutarnja makedonska revolucionarna organizacija.
VO (Vaud), kanton (3205 km²) u Švajc. između Ženevskog i Nešatelskog Jez., čije se stan. (325 000) bavi zemljr., voćarstvom, vinogradarstvom i ind. (konzervisanje mleka, čokolade, izrada časovnika); gl. mesto Lozana.
VO, odraslo govedo m. pola, kojem je operacijom oduzeta moć parenja i oplođavanja; uškopljen bik.
Wo, hem. znak za volfram.
VOAZEN Gabriel (Voisin, * 1880.), frc. konstruktor aeroplana; primenio na njih eksplozivne motore; 1 od prvih tipova nosi njegovo ime.
VOAJERSTVO (frc.), perverzija; polno zadovoljenje pri posmatranju dr. osoba kad uriniraju ili vrše vel. nuždu.
VOBAN Sebastijen (Vauban, 1633.-1707.), frc. maršal i inž. iz doba Luja XIV; otpočeo prvi da podiže utvrđenja pod zemljom, umesto nad zemljom, kao što su dotad podizana.
VOVČOK Marko (1834.-1907.), pseudonim ukrajinske knjiž. M. Marković, koja svojim liriziom potseća na Gogolja; gl. delo: Nar. opovidanja (priče iz malorus. života).
VOGEZI, Vož (Vosges), plan. (1423 m) na l. obali Rajne u Frc.; odvajaju Alzas od Frc.; na I strmo padaju u rajnsku potolinu;. pod. šumom i pašnjacima.
VOGIE Ežen Melkior (Vogüé, 1848.-1910.), frc. pisac; u predgovoru dela Ruski roman započeo borbu protivu naturalizma u knjiž. i pozitivizma u flz.; razvio neohrišćanstvo na misticizmu Tolstoja i Dostojevskog; gl. delo: Mrtvi što govore (roman).
VOGLAJNA, l. pritoka Savinje; uliva se kod Celja.
VOGRIN Vatroslav (1886.), entomolog; publikovao niz radova o fauni Hrv., Slav. i Hrv. Primorja.
VOGULI, Mansi, mali ugarski narod oko sev. Urala (5700).
VOD 1) u vojsci: odeljenje voj. sastavljeno od desetina, odeljenja i patrola; u peš. i inž. oko 60 ljudi naoružanih puškama, puško-mitraljezima (3-4), tromblonima (3-4) i ručnim bombama; u art. 1 (kod teških bat.) ili 2 topa (kod poljskih) s poslugom; u konj. 40-50 ljudi naoružanih karabinima, sabljama, puško-mitraljezima, tromblonima i ručnim bombama; u vplov. 4-6 aeroplana s posadom. 2) → električni vod, veštački vod. Vodnik, komandant voda, po činu potporučnik i poručnik, u nedostatku oficira tu dužnost mogu vršiti i stariji podoficiri (narednik v.); u miru lično izvode obuku svog voda, drže predavanja iz predmeta koje im plan nastave odredi, i pomažu komandira u radu. Vodni sistem, način rada u skautskim jedinicama, sa grupama od 6-8 članova.