Sveznanje V3

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
SVEZNANjE


Verzifikacija-Vinland

VERZIFIKACIJA, nauka o sastavljanju stihova, Versus fescenini, raskalašne pesme st. Rimljana; poskočice pevane o svadbama.

VERIGE, tesnac u Voki Kotorskoj; vodi iz Tivatskog Zal. u Risanski i Kotorski; najuži mu s. deo (oko 300 m).

VERIGE ČASNE, praznik (29./1. po n.) u spomen izbavljenja iz tamnice ap. Petra i Jovana na taj način što im sami lanci (v.) spali s ruku.

VERIDBA, ugovor izmeću 2 lica različitog pola o međusobnom budućem stupanju u brak (→ verenik).

VERIŽNI RAZLOMAK → razlomak. V. račun, u aritmetici postupak kojim se, višestrukom primenom pravila trojnog, izračunava odnos 2 veličine. V. trgovina, u kojoj roba prolazi kroz ruke posrednika dok dospe od proizvođača do potrošača; po potrošača štetna, jer svaki preprodavac izvlači korist, pa je roba skuplja.

VERIZAM (it.) 1) uobičajeni naziv za noviji realizam u it. knjiž. i um. 2) pravac u operskoj muz.; uzimanje motiva iz realnog, svakodnevnog nar. života; počeo Verdijevim i Bizeovim operama; njegovi pravi pretstavnici: Maskanji (Kavalerija Rustikana) i Leonkavalo (Bajaco).

VERIJA, Karaferija, varoš u grč. Makedoniji (16 000 st.), na r. Bistrici (Haliakmonu); u srp. spomenicima sr. v. poznata pod imenom Ber; bila u granicama Dušanova carstva; ind. tkst. i ulja; trg. vina, voća, pamuka; žel. st. na pruzi Bitolj-Solun.

VERISHOFEN, selo (4 000 st.) i banja u Bavarskoj (Nem.).

VERIFIKACIJA (lat.), proveravanje; u flz. metod kojim se utvrđuje kako se došlo do izvesnog saznanja; potvrđivanje hipoteze činjenicama. V. isprave, posao suda u parničnom postupku radi utvrđivanja od koga potiče podneta isprava. V. poslaničkih mandata, pregled punomoćstava nar. posl., rešavanje o podnetim žalbama na izbor i osnaženje ili poništenje izbora; po svim našim ustavima v. p. m. ostavljena Nar. skupštini (sem Ustava od 1901. koji čl. 46 poverio v. p. m. opštoj sednici Kasac. suda); po Ustavu i Zak. o izborima nar. posl. od 1931., rezultat izbora utvrđuje Gl. birački odbor i izdaje izabranim poslanicima punomoćstva; svoj zapisnik o tom Gl. bir. odbor upućuje sa svim aktima Nar. Skupštini, kojoj se šalju i sve žalbe protiv izbora, a ona određuje u samom početku verifikacioni odbor koji proverava punomoćstva, žalbe i izborna akta i konačno osnažuje izbor i data punomoćstva, ili ih poništava zbog povreda zakona.

VERKUTA → virak.

VERLEN Pol (Verlaine, 1844.-1896.), najpoznatiji frc. pesnik simvolizma; nepopravimi boem; kao pesnik dao intimnu ispovest svoga života i svojih sanjarenja, punu lirizma, mašte i nežne sete; majstor zvučnog stiha; gl. dela: Galantne svečanosti, Romanse bez reči, Mudrost, Ljubav, Sreća.

VERLHOFLjEVA BOLEST, nastaje usled promena sastava krvi (smanjen broj trombocita); znaci: sklonost ka krvarenju pod kožom u vidu crveno-modrih pega ili većih krvnih podliva; u sluzokožama (krv u mokraći, stolici, ispljuvku); iz nosa, krvarenja traju duže.

VERMAN Karl (1844.-1933.), nem. istoričar um.; gl. delo: Ist. umetnosti.

VERMER Jan, van Delft (1633.-1675.), hol. slikar; radio enterijere, pejzaže i portrete; 1 od najvećih um. svetlosti i prostora, kolorist vel. stila; gl. dela: Devojka s turbanom, Pogled na Delftu, Žena s pismom, Mlekarka, Uličica u Delftu, Slikar u ateljeu.

VERMONT, jedna od SAD (24 770 km²). Stan. (360 000) se bave zemljr., stočarstvom i ind. (drveta, hartije, životnih namirnica, tkst.); gl. grad Monpelje.

VERMUT → bermet.

VERN Žil (Verne, 1828.-1905.), frc. pisac; počeo s poz. komadima; našao pravi put i stekao popularnost avanturističkim romanima s naučnom podlogom, u kojima su predviđeni mnogi moderni pronalasci i podvizi; gl. dela: Put oko zemlje za 80 dana, Putovanje sa Zemlje na Mesec, Carev glasnik i dr.

VERNER Alfred (1866.-1919.), nem. hemičar; zaslužan sa svojih radova iz stereohem. i nauke o valencama; postavio tzv. koordinatnu teoriju i uveo pojam parcijalnih valenca, kojima izazvao čitav preokret u teoriskim shvatanjima, naročito s obzirom na neorg. hem. jedinjenja.

VERNIGERODE, varoš (20 000 st.) i vazdušna banja u Magdeburgu (Nem.); ind. (metala, drveta, duvana).

VERNIJE Pjer (Vernier, 1580.-1637.), frc. matematičar, pronašao nonijus koji se naziva i njegovim imenom.

VERNIKEOVA OBLAST, mesto na gornjoj vijuzi slepoočnog dela mozga čije oboljenje povlači za sobom tzv. senzornu afaziju, tj. gubitak sposobnosti za razumevanje reči koje drugi izgovara.

VERNISAŽ (frc.), otvaranje um. izložbe, na koje imaju pristup samo pozvani.

VERNOST → bračna vernost.

VERNjO Pjer-Viktirjen (Vergniaud, 1753.-1793.), frc. revolucionar, pristalica federalizma; uhapšen sa žirondincima i gijotiniran.

VEROVANjE, subjektivno priznanje istinitosti nekog načela ili nečijeg tvrđenja, bez objektivnih dokaza te istinitosti. V. narodna, praznoverje, sujeverje, skup pojmova i shvatanja, izraženih u običajima i pogledima na svet, koja postoje i održavaju se u narodima sa višom rel. (hrišć., judaizam, islam i sl.), mada ih te rel. ne priznaju; obično ostaci ranijih verskih ili naučnih shvatanja (v. u natprir. moć čoveka i vladanje prirodom, objašnjenja pojava u svetu, v. u duhove, tumačenje snova, gatanje, vračanje, bajanje); mogu biti i pozajmice od stranih naroda i kultura. Hrišć. crk. borile se protiv v. n., ali ih nisu iskorenile. U našim v. n. ima elemenata iz st.-sl. i ariske rel. i elem. primljenih iz rel. balk. i istočnjačkih naroda (npr. rusalije, đavo); i hrišć. dalo dosta materijala za v. n. (npr. pretstave o bogu, anđelima, svetiteljima itd.).

VEROVATNOĆA 1) mat., apriorna (w = a/n ), razlomak čiji brojitelj (a) pretstavlja zbir svih povoljnih, a imenitelj (n) svih mogućnih slučajeva 1 događaja, pod pretpostavkom da su svi događaji podjednako mogućni; vrednost toga razlomka kreće se od nule do 1; vrednost w = 1 za a = n pretstavlja sigurnost, a w = 0 za a = 0 pretstavlja nemogućnost. 2) iskustvena, odnos povoljnih slučajeva prema broju slučajeva koji su stvarno pokušavani. 3) naučna, objektivno zasnovani stepen očekivanja raznih rezultata koji po mogućstvu mogu proizići iz izvesnih uslova. 4) statistička, broj poredaka u kojima se može zamisliti ostvarena izvesna raspodela. 5) flz., način važenja 1 suda dobivenog analognim zaključivanjem ili nepotpunom indukcijom. Račun v., grana mat. koja se bavi izračunavanjem v.; prve osnove joj dali Paskal i Ferma, zatim Jakob Berčuli, Bošković, Laplas i Gaus; potekao je od igara na sreću (hazardne igre); primenjuje se u teoriji grešaka (teoriji najmanjih kvadrata), u fiz. (teorija gasova i kvanta), u biol. (nasleđivanje), u statistici i osiguranju.

VEROVNIK → poverilac.

VERODIGEN, fabr. lek; gl. sastojak → digitalis; upotrebljava se kod oboljenja srca.

VEROZAKONSKA ZAKLADA, osn. za Hrv. i Slav. 1781., naredbom austr. cara Jozefa II oduzimanjem većeg dela imovine crk. i man.; namenjena isključivo potrebama rkat. crk., prvenstveno za platu svešt.

VEROKIO Andrea del (Verrocchio, 1436.-1488.), it. vajar i slikar, najveći realist među firentinskim um. iz 2. polovine 16. v.; uč. Leonarda da Vinči; izradio više poprsja, među kojima i braće Mediči, nekoliko kipova (David) i mnogo reljefa (bogorodice sa detetom); gl, vajarsko delo: spomenik Koleonija u Ven.; od slika mu je najvažnija Krštenje.

VERONA, gl. grad (154 000 st.) istoimene prov. u s. It., na r. Adiđi; lepo uređen grad; obnovljen st. amfiteatar, tvrđava; više trgova, palata i spomenika; u sr. v. sedište i. gotskog kralja Teodorika Vel.: ind. oružja i svile.

VERONA Ante (1867.-1930.), sudija i pravni pisac, naročito u obl. pomorskog prava. 1920.-1925. član Stola sedmorice; u Zagrebu osn. društvo za pomor. pravo.

VERONAL, fabr. naziv za dijetil-barbiturnu kiselinu: beo prašak, gorka ukusa, teško rastvorljiv u vodi; upotrebljava se protiv nesanice, a u sasvim malim količinama dodaje se drugim sredstvima za ublažavanje bolova; izaziva sanjivost i umor, a kod osetljivijih osoba glavobolju, muku i povraćanje; u vel. količinama jako otrovan.

VERONEZE Paolo (1528.-1588.), pseudonim it. slikara P. Kaliaria; izrazito dekorativan um.; najviše radio vel. mitol. i rel. kompozicije za zidove i tavanice ven. palata i crk,; raskošan kolorist, majstor u raspodeli vel. ljudskih masa i u davanju svečanog tona scenama u kojima se proslavlja ven. i njeno bogatstvo. (Na sl.: sv. Sebastijan od P. V.).

VERONIKA sv. 1) Jevrejka koja je po predanju pružila Hristu, koji je nosio krst, maramu da obriše znoj, pa je na njoj ostao Hristov lik. 2) it. kaluđerica; istakla se strogim isposništvom.

VERONIKA ( Veronica, fam. Scrophulariaceae), biljni rod čiji pretstavnici rastu na svim kontinentima i u svim regionima; 1- ili višegod. biljke, naspramna lista, cveta pojedinačna ili grupisana u grozdaste cvasti; ima oko 240 vrsta, od kojih preko 30 u Jugosl.; sve su zeljaste; u šumama i na livadama česte: zmijina trava (V. chamaedrys), višegod., plava cveta u grozdastoj cvasti, rasprostranjena po celoj Evr. i z. Az.; razgon (V. beccabunga), višegod., azurno-plava cveta; raste na izvorima, u potocima; rasprostranjena u gotovo celoj Evr., Az. i s, Afr.

VERSAJ (Versailles), grad (67 000 st.) u Frc., 18 km si. od Pariza; sedište frc. kraljeva (1672.-1798.) i rpb. vlade (1871.-1879.). Versajski dvor, ogromna građevina podignuta za vlade Luja XIV, duga oko 580 m, sa širokim krilima, ogromnim parkom i raskošnim vodoskocima; na njenom zidanju bili zaposleni skoro svi frc. arhitekti iz 2. polovine 17. i 18. v. (Levo, Mansar, Gabriel, Kot); dekorativnim, slikarskim i vajarskim radovima najviše rukovodio Lebren, a od vajara najviše radili Žirarden i Koazevo; planove za park dao Lenotr. U salama dvora i salonima Trijanona jasno se razlikuju stilovi Luja XIV, Luja XV i Luja XVI. V. mir 1) zaključen 8. 19. 1783. između Engl. i Frc posle rata za nezavisnost SAD. 2) zaključen posle svet. rata između Nem. i njenih protivnika, na konferenciji koja je trajala skoro 6 meseci 18./1.-28./6. 1919.); na njoj je uzelo učešća 24 država ali je ustvari sve odlučivao Komitet četvorice (Vilson i min. inostr. poslova Engl., Frc. i It.) čije su sednice bile tajne. V. ugovorom Nem. izgubila Alzas, Lorenu, Šlezvig, Poznanj, deo Šlezije i sve kolonije, koje su podelile Engl., Frc. Velg. i Jap.; ugovor podeljen na 15 delova i 440 članova; 1. deo sadrži Pakt Društva naroda, 13. deo odredbe o međunar. organizaciji rada. V, primirje, sklopljeno 1871. između Nem. i Frc.

VER SACRUM (lat.: sv. proleće), st. rim. običaj, žrtvovanja Marsu ili Jupiteru od prolećne žetve

VERSTOVSKI Aleksej N. (1799.-1862.), rus. kompozitor; iskorišćavao i nar. motive; komponovao 6 opera, vodvilje, kantate i dr.

VERTE! (lat.), okreni!

VERTEBRA (lat.) → pršljen. Vertebralan, pripada pršljenu ili kičmi, ili leži prema njima. Vertebrate (vertebrata) → kičmenjaci.

VERTEKS (lat.), najviša tačka glave; → teme.

VERTER, junak poznatog Geteovog romana Patnje mladog V., u kojem dostiže vrhunac pokret sentimentalnosti 18. v.

VERTIKAL (lat.), krug u kojem ravan povučena kroz vertikalu seče prividni nebeski svod. Vertikala, pravac koji zauzima konac umirenog viska. Vertikalan, upravan.

VERTHAJM E. (1864.-1920.), prof. ginekologije i akušerstva na bečkom univ.; čuven sa svog operativnog metoda (proširena totalna histerektomija) za lečenje raka materice.

VERĆELI, varoš (36 000 st.) u sz. It. na r. Seziji kod nje Marije potukao Cimbre (101. pre Hr.).

VERUKE (lat.) → bradavice.

VERUM PRETIUM (lat.), prava prometna vrednost.

VERFEL Franc (Werfel, • 1890.), nem. knjiž. iz Praga, ekspresionist, najjači u lirici; pisao drame, novele i romane; propoveda n. čojstvo kojem nije ideal natčovek i sila, već bratska solidarnost; gl. delo: Mi smo (pesme).

VERHAREN Emil (Verhaeren, 1855.-1916.), belg. pesnik; bogat maštom, osećanjem stvarnosti i plemenitim soc. težnjama; u svojoj dubokoj i fig. lirici spajao realizam sa simvolizmom; opevao predele, varoši, ljude i mase iz svog zavičaja; gl. dela: Flamanci, Večeri, Sva Flandrija.

VERHNjE UDINSK, gl. mesto (30 000 st.) autonomne az. države Burjatije u OSSR.

VERHOJANSK, varoš (500 st.) na r. Jani u i. Sibiru; poznata u geogr. zbog veoma niske tmpt. (sr. jan. -49; sr. jul. 16: sr. god. -17; najniža zabeležena -69,8°).

VERCELA → Verćeli.

VERCINGETORIKS, galski plemić koji je 52. pre. Hr. podigao u Galiji bunu protiv Cezara; predao se Cezaru kod Alezije: odveden u Rim i bačen u tamnicu, a docnije pogubljen (46. pre Hr.).

VESEKS (Wessex), kraljevina Anglo-Sasa u Engl., osn. u 5. v.; trajala do 1013. g.

VESEL 1) Johan (1748.-1785.), norv.-danski pesnik, poznat kao pisac parodija, od kojih najznačajnija: Ljubav bez čarapa. 2) Koseski Ivan (1798.-1884.), slov. pesnik, nezasluženo uživa vel. glas, poglavito zbog rodoljubive tendencije svojih inače slabih pesama; kod Slovenaca jedno vreme smatran za Prešernovog takmaca. 3) Ferdo (• 1861.), slikar, kao pristalica realizma radio skoro isključivo žanr i portrete; zatim prišao impresionizmu; njegovih slika ima u Nar. galeriji u Ljubljani.

VESELI Adolf (Vesely, • 1886.), čsl. pesnik i prevodilac; gl. dela: Govor zemlje, Deca i more, Lirska duša Jugosl. (antologija).

VESELINOVIĆ Janko (• 1862. u crnobarskom Salašu, † 1905. u Glogovcu, u Mačvi), pripovedač; svršio uč. šk. i služio kao uč. u Mačvi i Šapcu, gde i počeo svoj knjiž. rad; pisao tople, lirski inspirisane pripovetke iz prilično idealisanog seoskog života. Njegov talenat imao svežinu, ali i kratkotrajnost poljskog cveta; pisao mnogo i lako, ali bez jačeg udubljavanja i um. uobličavanja. 1886.-1905. objavio više zbirki pripovedaka: Slike iz seoskog života, Poljsko cveće, Od srca srcu, Rajske duše, Zeleni vajati, Stari poznanici i dr. i poveću pripovetku Seljanka (1893.). Po prelazu u Beograd počeo da piše pripovetke iz beogr. života i soc. romane, ali u tom nije imao uspeha; 1898.-1901. izdavao knjiž. list Zvezdu, a 1904.-1905. uređivao časopis Delo. Njegov popularni roman Hajduk Stanko, kombinacija predanja, ist. i mašte, imao lep uspeh kod publike, kao i komad Đido, koji je izradio sa D. Brzakom.

VESEL KOSESKI Jovan (1798.-1884.), popularan slov. pesnik; ima zasluga za širenje nar. svesti.

VESELOVSKIJ Aleksandar (1838.-1906.), rus. filolog, knjiž. istorik, prof. univ. i akademik; veoma plodan pisac; uporedno proučavao knjiž. struje, motive, pojave. Gl. dela: Ist. razvoja hrišć. legende, Iz ist. romana i novele, Poetika i dr.

VESLANjE, veoma omiljen i koristan sport, poznat još st. Grcima, koji svake god. priređivali utakmice; danas najviše razvijen kod Engleza, a kod nas na Prim.; v. jača i očvršćava obnaženo telo, jer izaziva duboko i ubrzano disanje, ubrzan krvotok, jače punjenje krvnih sudova, skladno i ravnomerno vežbanje i jačanje mišića; smeju mu se odavati samo oni koji imaju zdravo srce.

VESLAR (Hydrous piceus), 4 sm vel. crna buba. biljojed; živi u stajaćim slatkim vodama, razmnožava se iz jaja smeštenih u naročitu čauru, koja pliva na vodi. Larva grabljiva (→ sl.). Veslarica (Notonecta glauca, red Rhynchota), vodena stenica sa zadnjim nogama u obliku vesala, pliva okrenuta trbuhom nagore; grabljivica; ubod bolan.

VESLI Džon (Wesley, 1703.-1791.), engl. pastor, osn. metodističke sekte u Oksfordu (1729.): izvršio moralni preporod engl. naroda sa grupom studenata oksford. univ. poznatom pod imenom derana.

VESNA, boginja proleća i mladosti kod st. Sl.

VESNIK 1) lice koje nosi vesti. 2) nuncijus, u pravu: lice koje prenosi volju svoga vlastodavca pri zaključivanju pravnih poslova. 3) u voj. lice koje nosi poruke 1 komandanta drugom, radi održavanja veze.

VESNIĆ Milenko (1862.-1921.), prof., političar i diplomat; pokrenuo i uređivao časopis Pravnik (1892.-1893.); kao radikalni prvak bio min. prosvete (1893.) i min. pravde (1906.), a u koalicionoj vladi pretsednik (1920.); istakao se naročito svojim diplomatskim radom, kao poslanik u Parizu (1905.-1921., s malim prekidima), delegat na londonskoj konferenciji 1913. i na pariskoj konferenciji mira 1919.

VESPAZIJAN Tit Flavije, rim. car (69.-79.); izvikali ga za cara vojnici dok je ratovao sa Jevrejima; u pohodu na Rim pobedio Vitelija, koji je poginuo; brinuo se za narod i blagostanje u zemlji; podigao u Rimu mnogo veličanstvenih zgrada (koloseum i dr.).

VESPER Vil (• 1882.), nem. knjiž.; pisao pesme pod uticajem Ajhendorfa (Venac života) i Merika, i ist. pripovetke: Luterova mladost, Putovanja Ulriha Hutena i dr.

VESPERA (lat), u kat. crk. večernja služba.

VESPUČI Amerigo (1451.-1512.), firentinski trg. i putnik; učestvovao u otkriću Venecuele; prvi opisao kopno koje je otkrio Kolumbo; po njemu ono nazvano Amerikom.

VESTA, rim. boginja vatre i domaćeg ognjišta; oličenje nevinosti → Hestija. Vestalke, sveštenice uzimane iz najuglednijih rim. porodica da u hramu boginje V. čuvaju vatru koju je po predanju munjom upalio Jupiter; uživale vel. ugled; zavetovale se da će ostati večito devojke i paziti da se vatra ne ugasi; ako bi koja prenebregla koji od 2 zaveta, sahranjivana je živa.

VESTEND, z. aristokratski deo Londona.

VESTERVALD, plan. u Nem. na d. obali Rajne (657 m).

VESTERGETLAND, Vesterjetland, z. deo Jetlanda (Šved.); između Kategata i jez. Vetera i Venera.

VESTERMARK Eduard Al. (Westermack, • 1862.), prof. sociologije na londonskom univ. (od 1907.); gl. dela: Poreklo braka, Ist. braka, Poreklo i razvoj moralnih ideja.

VESTEROS, varoš (30 000 et.) na jez. Melaru u i. Šved., elektrohem. i metalna ind.

VESTIBIL (lat.), u st. hrišć. hramovima predvorje; danas prostor kroz koji se ulazi u veće stanove i palate; služi i za prolaz u ostala odeljenja; često u neposrednoj vezi sa stepeništem za gornje spratove. Vestibularni aparat, sastavni deo unutrašnjeg uha (→ čulo sluha); čine ga: vestibulum i 3 polukružna kanala; inervira ga v. živac; služi kao organ ravnoteže. V. simptomi, nesvestica, vrtoglavica, nystagmus, glavobolja i povraćanje.

VESTITURA (nlat.), u rkat. crk. oblačenje novaka u kaluđersko odelo.

VESTMINSTER, deo Londona, jz. od Sitija, u kojem je kraljev dvor, mst., palata pravde, univ., muzeji. bibliot. i dr. kult. ustanove.

VESTONOV NORMALNI ELEMENT → element normalni.

VESTFALIJA, prov. (20 211 km²) u z. Nem., čije se stan. (4 800 000) bavi na I zemljr. i stočarstvom, a na 3 ind. (hem. i tkst.); ima rude (uglja, cinka, gvožđa, soli); gl. mesto: Minster. Vestfalski mir, potpisan 1648. u Minsteru i Osnabriku; njime okončan 30-god. rat i objavljena ravnopravnost između prot. i kat.

VEST HAM, varoš (294 000 st.) u Engl.; predgrađe Londona.

VETAR, vazdušno strujanje horiz. smisla; nastaje usled razlike vazdušnog pritiska na zemljinoj površini ili u atmosferi. Postoji stalni (→ pasati i antipasati), periodični (→ monsuni), dnevni (→ danik i noćnik) i mesni (lokalni) v. Udar v., v. pa mahove, talasi v.; nikad ne struji ujednačenom brzinom, već čini manje ili veće u. na mahove. V. crveni → crveni vetar. Vetrokaz 1) sprava koja pokazuje pravac v. (→ ruža vetra). 2) u vplov. rukav od belog i crvenog platna, podignut na motku, na ivici letilišta ili na hangaru; pokazuje pilotima pravac, a donekle i jačinu v. Vetrolovka, gvozdena cev za provetravanje unutrašnjosti broda. Vetrolomi, mesta u kojima je v. svojom snagom izvalio iz korena pojedina stabla ili čitave grupe; javljaju se obično na mestima gde se sprovodi prir. podmlađivanje ili gde je posečena susedna šuma, koja je drugu štitila od v.; ako se pravovremeno ne ukloni izvaljano drveće, može postati rasadnikom insekata (→ potkornjaci); najefikasnija odbrana je pripremanje drveća, naročito proredom, na samostalnost; Zak. o šumama propisuje ostavljanje šumskog plašta, koji u slučaju seče štiti susednu šumu. Vetromer, sprava za merenje brzine ili jačine vetra. Obrtni v. ima izdubljene polulopte u vidu krsta ili peraja u vidu točka, koji se obrću srazmerno brzini vetra; obrtaji se prenose na sat koji pokazuje u m dužinu vazdušne struje koja je prešla preko v.; jedinicom vremena deli se ova dužina i dobiva se brzina vetra u m/sek. ili km na sat. V. sa pločom pokazuje brzinu vetra na osnovi pritiska koji vetar vrši na ploču. Vetrometina, mesto izloženo vetru; supr. zavetrina.

VETERAN (lat.), rim. isluženi vojnik; čovek osedeo na nekom poslu.

VETERINA, veterinarstvo (lat.), nauka koja obuhvata odgajivanje stoke, čuvanje, lečenje i iskorišćavanje životinja. Veterinar, stručnjak za v.; lice koje je svršilo vet. fak. ili vet. visoku šk. V. vojni, lice sa svršenim vet. fak. i položenim ispitom za rez. oficira, posle službe u kadru, ili pitomac mst. voj. koji po svršenom školovanju otslužuje svoj rok; u voj. se prima sa činom vet. por. Veterinarski arhiv, stručni v. časopis, osn. 1931.; izdaje ga v. fak. u Zagrebu. V. konvencija, međunar. ugovori, kojima države regulišu međusobni stočni promet u cilju suzbijanja stočnih zaraznih bolesti; sklapaju se obično prilikom zaključenja trg. ugovora. Jugosl. ih zaključila s Austr., It., Bug., Mađ., Rum., Grč. i Nem. V. nastava, počela osnivanjem v. šk. u Lionu (1762.) u Frc.; danas se vrši na v. fak. ili v. visokim šk. koje imaju skoro sve evr. zemlje; u Jsl. postoji v. fak. u Beogradu i Zagrebu; za prijem potreban ispit zrelosti. V. policija, zak. predviđene mere, u cilju suzbijanja i ugušivanja stočnih zaraznih bolesti; propisuju obavezno prijavljivanje bolesti vlastima, kontrolu prometa sa stokom i stočnim sirovinama i proizvodima, uklanjanje leševa uginulih od zaraznih bolesti životinja, nadzor nad sajmovima i klanicama, dezinfekciju itd.; u Jugosl. je sprovode v. stručnjaci uz saradnju policiskih organa. V. ustanove, služe za podmirenje potreba v. prirode; u raznim zemljama različito organizovano. U Jugosl. vrhovnu upravu i nadzor nad njima vrši Vet. odeljenje u Mst. poljopr.; po ban. upravama postoje v. otseci u sastavu poljopr. odeljenja i kod srezova sreski veterinari; pored ovoga ima veterinara sa spec. službom: delegati na strani (u Beču i Jsl. slobodnoj zoni u Solunu), granični veterinari, veterinari kod drž. ergela i na eksportnim klanicama; za v. bakteriol. službu postoje; Centralni v. bakteriol. zavod u Beogradu, bakteriol. zavodi u Križevcima i Ljubljani, i Eksperimentalna v. stanica u Zagrebu. Pored ovoga postoje v. epidemiološka odeljenja kod Hig. zavoda u Skoplju, Banja-Luci i Splitu. Bakteriol. zavod u Križevcima i Eksperimentalna stanica u Zagrebu vrše i proizvodnju cepiva za v. upotrebu. Gl. zadatak drž. v. službe je suzbijanje stočnih zaraza.

VETERN, Vetersko Jez., vel. j. u j. Šved. (1898 km²), spojeno s Baltičkim M. rekom Motalom i s Kategatom, kanalom Geta, Venerskim J. i r. Getom.

VETERNIK, plan. u Slov.. između r. Save i varošice Kozja (Dravska Ban.); visoka 712 m.

VETERHORN, vrh (3703 m) na Brenerskim Alpima.

VETERŠTAJNGEBIRGE, najviša grupa u tirinškim Krečnjačkim Alpima.

VETMA (tur.), muftijino pismo; presuda.

VETO (lat.) 1) u st. Rimu pravo nar. tribuna da obustave izvršenje zak. koji se protive nar. interesima. 2) pravo frc. kralja da obustavi izvršenje zak. sa kojima se ne slaže; dala mu ga frc. ustavotvorna skupština (1791.). 3) U današnjim rpb. pravo pretsednika da zadrži od proglašavanja zak. predlog koji je parlament usvojio; u tome slučaju predlog se ponovo vraća parlamentu na rešavanje, pa ako bude ponovo primljen, pretsednik rpb. dužan je da ga proglasi. 4) Liberum v., u Polj. pravo po kojem je od 2. polovine 16. v. i neznatan broj članova polj. senata i sabora mogao svojim protivljenjem da onemogući donošenje svakog zak. i svake odluke.

VETRANOVIĆ Mavro Nikola († 1576.), benediktinski monah i dubrovački pesnik; bez većeg knjiž. talenta; pisao mnogo; negovao naročito pobožnu i poučnu liriku, a i polit. satirične pesme: popularna mu bila naivna i razvučena pobožna drama Posvetilište Avramovo; osim nje napisao pobožne drame: Suzana čista. Uskrsnuće Isukrstovo; imao izvesnog smisla za Ironiju, koja se nalazi u dosta dobroj poemi Remeta; alegorija Pelegrin nije mu dovoljno jasna.

VETREN, vel. (preko 5000 st.) selo u Bug. (srez Tatar-Pazardžik); proizvodnja dobrih vina.

VETRENjAČA 1) mlin koji mesto vodene pokreće snaga vetra. Ranije ih kod Jsl. bilo više; danas se mestimično održale u Vojvodini, Sremu i u nekim krajevima Slov. (Slov. Gorice, Dravsko Polje). 2) ručna sprava za vejanje žita. 3) motorna mašina za iskorišćavanje snage vetra, podesna za vetrovite predele: daje jevtinu snagu, ali radi zavisno od vremenskih prilika; upotrebljava se u manjim mlinovima i za navodnjavanje. 4) u vplov. daska povoljnog oblika koja se postavlja na radilicu motora u cilju merenja motorske snage na probnom stolu. Vetrovnica → ruža vetrova.

VETURIJA, Koriolanova mati, koja je svojim molbama odvratila sina od napada na Rim.

VEĆE 1) u sr. v. javnopravni zborovi po autonomnim, naročito prim. gradovima; delila se na: mala, vel., umoljenih i tajna; imala različitu nadležnost. 2) sudski kolegijum: u okr. i trg. sudu sačinjavaju ga 3 sudije, a u apelacionom i kasacionom 5 sudija.

VEĆESLAV→ Vaclav.

VEĆINA, veći deo nekog skupa; prilikom glasanja razlikuje se apsolutna i relativna v. Apsolutna v., polovina glasova više 1. Relativna v. se javlja kad se glasa za više raznih predloga, pa se glasovi podele; usvaja se onaj predlog za koji je glasao najveći broj glasova, makar on bio manji od polovine.

VEĆNICA. op. zgrada sa salom za većanje.

VEFIK PAŠA → Ahmed Vefik paša.

VEHEMENTNOST (lat.), žestina, naglost.

VEČERA SVETA, kod prot. sv. tajna u čast stvarnog, simvoličnog ili duhovnog prisustva Hristovog u hlebu i vinu.

VEČERNjA, služba u hrišć. crk. uoči praznika. Večernjača → Venera. Večernji paunovac → paunovac.

VEČITI KALENDAR → kalendar. Večni žid → Ahasver. V. grad, Rim. V. svetlo, svetiljka koja stalno gora pred kat. oltarima ili ikonama.

VEŠANjE. nasilna smrt izazvana v. tela konopcem oko vrata, u samoubilačkoj ili zločinačkoj nameri, ili u cilju izvršenja smrtne kazne; obešeni gubi svest posle nekoliko trenutaka usled zastoja cirkulacije u mozgu; smrt nastupa veoma brzo, iz istog razloga i sprečenog disanja. Posmrtni znaci kao kod → strangulacije. Prva pomoć → veštačko disanje.

VEŠTAK, u sudskom postupku lice koje sudiji iznosi svoje mišljenje ili opažanje o izvesnim činjenicama na osnovu svog stručnog znanja; razlikuje se od svedoka što svedok iznosi činjenice koje je čuo i video, dok v. samo objašnjava sakupljene ili izvršene činjenice. Veštačenje, preduzima se u kriv. postupku kad se želi da rasvetli izvesno pitanje, od kojega zavisi postojanje ili nepostojanje izvesne činjenice; sud ga preduzima uvek kad je u pitanju duševna bolest, leš, povreda tela, lažan novac, isprava i trovanje; njime rukovodi sud, a vrše ga stručna lica.

VEŠTAČKI, proizveden, dobiven neprir. putem. V. antena. specijalni v. vod koji ima sva svojstva stvarne antene, izuzev moć zračenja; sastoji se iz kondenzatora i omskih otpora; upotrebljava se za ispitivanja u laboratorijama i za regulisanje, merenje snage i dr. karakteristika emisionih stanica. V. biser →biser V. buter → margarin. V. vod. el. kolo sastavljeno od otpornika, kondenzatora i samoinduktivnih kalemova; može zameniti stvaran el. vod; najčešće se upotrebljava u telegr. i telef. postrojenjima radi izjednačenja, uravnoteženja i prilagođavanja, a i u laboratorijama da bi se aparati i uređaji mogli ispitati pod stvarnim pogonskim uslovima. V. vuna, dobiva se raščešljavanjem otpadaka vune i st. i n. tkanina; pomešana. sa n. vunom, pamukom ili svilom služi za izradu jevtinijih tkanina; razlikuje se: šodi v. v., sa dugim vlaknima; mungo v. v., sa kratkim vlaknima; i alpaka v. v., koja se dobiva raščešljavanjem prethodno karbonizirane poluvunene tkanine. V. disanje, primenjuje se u slučajevima prividne smrti i obamrlosti, koja nastupa usled vešanja, topljenja u vodi, smržnjavanja, gušenja, davljenja, sunčanice, pijanstva, udara el. strujom i dr. Pre v. d. obamrli se oslobodi odela i svega što smeta slobodnom disanju, a utopljeniku se očiste i usta od mulja; zatim se položi na leđa, go do pojasa, pod leđa mu se podmetne jastuk ili presavijeno odelo da mu glava padne unazad, a maramicom se izvuče jezik iz usta da mu ne bi pao na grkljan i zapušio ga. Lice koje izvodi v. d. klekne, obuhvatajući kukove bolesnika, pritiska mu grudni koš s obe strane celim šakama, polako ali dovoljno snažno, spreda prema leđima, tako da se čuje kako vazduh izlazi iz pluća; pritiskivanje traje 2-3 sek., zatim se s njim naglo prestaje i dozvoljava se da se grudni koš proširi da bi vazduh, kao i kod prir. disanja, ušao u pluća; posle 2' počinje se n. pritisak; to se produžava sve dok bolesnik ne otpočne disati. Dr. način v. d. izvodi se kad se stane više glave onesveslog, pa mu se obe ruke uhvate više lakta i prvo čvrsto pritisnu uz grudni koš, a zatim naglo dignu više glave da bi se izazvalo proširenje grudnog koša; izvodi se istom brzinom kao i prethodni. V. đubre, v. gnojivo → đubrenje. V. zubi → zubi. V. izvođenje i odgajivanje pilića → kokoš. V. koža → koža. V. magla, vrsta v. dima od fosfora ili dr. hem. materija koja pri sagorevanju daju gust dim; služi za prikrivanje kretanja trupa ili za umanjivanje dejstva neprijateljske vatre; thn. dejstvo isto kao kod → bojnih otrova, samo se bombe i granate pune dimnim, neotrovnim materijama. V. oplođavanje → oplođavanje. V. pneumotoraks → pneumotoraks V. svila → svila. V. udovi → proteza. V. hranjenje, vrši se kod bolesnika koji ne mogu ili osoba koje odbijaju da unose hranu prir. putem: 1) gumenim crevom kroz jednjak (kod paraliza i tumora organa usne duplje, kod duševnih i dr. bolesti); 2) gumenom sondom kroz nozdrvu, izuzetno (npr. kod dece s paralizama mekog nepca i ždrela posle difterije): 3) putem klizme, kod slučajeva gde ishrana odozgo nemoguća (daje se fzl. rastvor soli ili glikoze, radije nego prava hrana, pošto je kod sluzokože debelog creva ograničena moć usisavanja i asimilacija resorbovane hrane); 4) kroz otvor na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, izuzetno (kod raka jednjaka, odnosno želuca posle izvršene operacije); 5) potkožnim putem (fzl. rastvori soli i glikoze); 6) ubrizgavanjem u vene (fzl. rastvori soli i glikoze).

VEŠTINA, spretnost u brzom i tačnom izvođenju kakvog posla ili rada stečena vežbanjem. Lepa v. → umetnost.

VEŠTICA 1) po nar. verovanju žena, osobito st., koja može da se pretvara u leptira ili u pticu i da leti; skupljaju se noću i dogovorno određuju kakvo će zlo koja učiniti; veruje se da mogu i mesec skinuti; gl. sredstvo za odbranu od njih je beli luk; verovanje bilo veoma rašireno u sr. i n. v. i imalo zlih posledica. U sr. i zap. Evr., pa i kod kat. dela Jsl., vođeni od 14.-18. v. procesi protiv njih sa strašnim mučenjima i kaznama za optužene. Veštice (Sphingidae), porodica večernjih leptira dobrih letača zdepastog tela i duge sisaljke kojim sišu cvetne sokove. Gusenice imaju rog na završnom članku; → mrtvačka glava. Veštičine metle, nar. naziv za žbunaste grane neprir. izgleda u kruni trešanja, šljiva i šumskog drveća; izazivaju ih izvesne parazitne gljivice: Caphrina* ce asi na trešnji: T. insititiae na šljivi: Melampsorella caryophilacearum (Aecidium elatinum) na jeli itd.; ne cvetaju; iznuravaju granu i izazivaju opadanje rodnosti; suzbivaju se jedino sasecanjem.

VIA (lat.), put; u pošt. putn. saobr.: preko. V. Arria. put iz Rima za Brindizi; započet 312. pre Hr.: bio oivičen skupocenim nadgrobnim spomenicima. od kojih se do danas sačuvala grobnica Cecilije Metele. V. Egnatia. st. rim. put iz Drača, dolinom Škumbe, na Ohrid, Resan, Bitolj, Vodenu, Pelu i Solun, a odatle za Carigrad; najstarija poprečna veza na Balk.; danas zapušten. V. facti, naprosto, naprečac. bez okolišavanja. V. rustica, u pravu: službenost poljskog puta. V. urbica, kućna službenost prolaza u kuću. Viaticum 1) poputnina, puši trošak. 2) kod rkat.: pričešće samrtnika.

VIBORG, Vijpuri, varoš i pristanište (54 000 st.) u Finskoj, na obali Finskog Zal.

VIBRACIJA lat.) → treperenje. Vibrato (it.), drhtavi kvalitet tona u glasu ili na gudačkom instrumentu. Vibrafon (lat.-grč.), džaz-instrument, sastoji se iz metalnih ploča.

VIBRIO KOLERE, bacil u obliku zapete, prouzrokovač kolere; veoma pokretan; otkrio ga Koh (1885.).

VIVAK (Vanellus vanellus), ptica srodna šljuki, sa visokim nogama, šarenim perjem i perjanicom na glavi. Boravi po vlažnim mestima i hrani se glistama, insektima i puževima. Gnezdi na zemlji; jaja ukusna.

VIVALDI A.(1659.-174Z.), it. violinist, operski kompozitor; komponovao: preko 20 opera, koncerte, tria za 2 violine i čelo

VIVARIJUM (lat.), postrojenje u kojem se mogu čuvati i gajiti životinje, suhozemne i vodene; → akvarijum, terarijum.

VIVAT (lat.), živeo!

VIVACE (it.)- brzo, živo.

VIVES Johanes Ludovikus (1492.-1540.), humanistički filozof i ped. iz Valencije.

VIVIJANI Rene (• 1863.), frc. političar i državnik; prijatelj našeg naroda; pretsednik vlade za vreme svet. rata.

VIVIPARAN (nlat.), životinje koje ne legu jaja već rađaju mladunce (gotovo svi sisari, izvesne vrste puževa, insekata, riba, daždevnjaka, guštera, zmija i dr.). Vivisekcija, otvaranje organizma kod živih životinja u cilju proučavanja funkcija njihovih organa ili proučavanja metoda novih ili izvesnih eksperimentalnih dokaza. Vivifikacija, oživljenje.

VIGAN. varoš (86 000 st.) u sz. Engl.

VIGANTOL, fabr. ime za zračeni ergosterin, mrku, gustu tečnost koja sadrži vitamin D; upotrebljava se za jačanje kostiju i nicanje zuba kod rahitične dece; prodaje se u vidu kapljica ili u vidu zrnaca; duga upotreba deluje štetno na organizam.

VIGVAM, konični šator kod indij. plemena Algonkina (u S. Amer.); sad oznaka za sve vrste šatora kod amer. Indijanaca.

VIGEZIMALNI SISTEM (lat.-grč.) → brojni sistem.

VIGELAND Gustav (•1869.), norv. vajar, 1 od najznačajnijih savr. um. u sev. Evr.

VIGILANTAN (lat.), budan, pažljiv, oprezan. Vigilanti, među zločinicima plaćeni polic. dostavljači. Vigilija, bdenje, kod st. Rimljana izmena noćnih straža; u hrišć. crk. časovi bdenja na bogosluženju: dan uoči praznika.

VIGLED → bezdan.

VIGO, varoš (53 000 st.) i pristanište u Šp., na obali Atlanskog Ok.

VIGOVCI, vizi, napredna stranka u engl. parlamentu, obrazovana u 2. polovini 17. v; početkom 10. v. stopila se s radikalima u stranku liberala.

VIGUROZAN (frc.), snažan, jak, postojan.

VID. (skr. za lat. videatur), neka se pogleda; vidi! vidi!

VID, selo kod Metkovića (Prim. Ban.), na mestu rim. grada Narone.

VID 1) Vilhelm (Wied, • 1876.), nem. knez, arb. vladar (1913 -1914.). 2) arhitekt iz 1. polovine 14. v.; projektovao crk. Visokih Dečana; bio franjevac, »iz Kotora grada kraljeva«.

VID → čulo vida. Vidno polje, prostor koji vidi svako oko u stavu fiksacije. V. tromost, osobina oka da zadrži pred sobom živu sliku, mada je ona nestala (paslika). V. ugao, ugao pod kojim vidimo neki predmet; ima vrh na mrežnjači, a krakovi mu dopiru do krajnjih tačaka gledanog predmeta.

VIDAKOVIĆ 1) Milovan (• 1780. u Nemenikućama pod Kosmajem, † 1841. u Pešti), knjiž. i pesnik, tvorac srp. romana; napustio Srbiju za vreme Kočine krajine; školovao se u Novom Sadu, Temišvaru, Segedinu i Kežmarku, a bio jedno vreme prof. novosadske gmn.: pisao sentimentalno-fantastične, nekritične, knjiž. slabe romane, koji imali dosta uspeha kod publike: Usamljeni junoša, Velimir i Bosiljka, Ljubomir u Elisijumu, Kasija carica, Siloan i Milena, Ljubezna scena u veselom dvoru Ive Zagorice. Njegov knjiž. rad u stihu imao mnogo manje uspeha; od interesa je njegova autobiografija, koja obuhvata samo doba detinjstva. 2) Miloš (1891.-1915.), pesnik, član Mlade Bosne; proveo izvesno vreme na strani; prebegao u Srbiju (1914.) i bio nastavnik u Velesu; posle smrti objavljena zbirka: Carski soneti.

VIDAL Ferdinand (1862.-1929.), prof. interne med. u Parizu; otkrio reakciju aglutinacije za dijagnozu tifusa. Vidalova reakcija, serološki metod za dijagnozu trbušnog tifusa i paratifusa; krajem 1. nedelje oboljenja bolesnikov serum je sposoban da izvrši aglutinaciju klica koje su izazvale bolest; kod bolesnika od trb. tifusa radi se V. r. kad se u određenim količinama pomeša bolesnikov serum sa tifusnim klicama: posle 2 sata stajanja u termostatu na 37° vide se nepokretne klice u obliku gomilica, što se naziva pozitivna V. r.: veoma korisna za dijagnozu.

VIDAL DE LA BLAŠ Pol (1845.-1918.), tvorac modernog pravca u geogr. kod Francuza.

VIDAR, narodni lekar, najčešće za lečenje rana; potiskuju ih kult. i hig. napredak i pojava sve većeg broja lekara.

VIDAC (Euphrasia, fam. Scrophulariaceae), rod jednogod., većinom nižih livadskih zeljastih biljaka, vretenasta korena, granata stabla. naspramnih listova; cvet šarena usnata krunica; poluparazit, jer haustorijama korena izvlači hranu iz korena susednih biljaka.

VIDEANT CONSULES, NE QUID RES PUBLICA DETRIMENTI CAPEAT (lat.: neka se postaraju konzuli da država ne pretrpi kakvu štetu), reči kojima je rim. senat predavao konzulima diktatorsku vlast.

VIDELO, polit. organ naprednjačke stranke (1880.-1896.); u svoje doba 1 od najpismenijih polit. listova Srbije.

VIDEM, slov. naziv za grad Udine.

VIDES Amadeo (• 1890.), šp. kompozitor scenskih dela i pisac.

VIDI (lat.), video, tj. odobrio.

VIDIK 1) u pravu: kućna službenost, na osnovu koje se može zabraniti sopstveniku susednog zemljišta podizanje zgrade koja bi zaklanjala svetlost, ali ne i lep izgled. 2) deo zemljine površine koji se vidi sa nekog mesta. Pravi v. ograničen je vidikovom linijom i utoliko je veći ukoliko je posmatrač na većoj visini; njegova površina trebalo bi da bude konveksna, ali kako oko prenosi ravan v. u pravac zrakova, a zraci se prelamaju kroz atmosferu, dobiva se prividan v. (horizont). Dubina v., ugao između prividnog i pravog v. Vidikova linija, ograničava v. sa sviju strana.

VIDIN, grad i rečno pristanište u Bug., na Dunavu (19 000 st.): žito, voće i keramična ind.: osn. od Rimljana (Bononija). a obnovljen u sr. v. (Bdin); u 14. v. prestonica cara Stracimira Šišmana; od 1396. pod Turcima, a 1794.-1807. u rukama Pazvanogla.

VIDIC Fran (• 1872.), slov. filolog i knjiž. istoričar; objavio preglede slov. knjiž.; gl. delo: Valentin Vodnik (na nem.).

VIDLIČ, plan. i. od Pirota. na granici prema Bug., najviši Basarski Kam 1376 m.

VIDLjIVOST, providnost ili prozračnost vazduha; izražava se daljinom u metrima na kojoj se mogu raspoznati pojedini predmeti. Vidljiva službenost → službenost.

VIDMAR Josip (• 1895.), kritičar; bavi se prevodnom knjiž. i knjiž. kritikom.

VIDO, malo nenaseljeno o. u Jonskom M. kod Krfa; pripada Grč.; u doba svet. rata, posle iskrcavanja srp. voj. na Krfu, na V. izdvajani oboleli i najviše iscrpljeni vojnici, od kojih je mnogo pomrlo; stoga ga Srbi nazvali O. Smrti, a morsku pučinu u koju su mrtve bacali Plava Grobnica.

VIDOVDAN 1) nacionalni praznik; slavi se (28./6.) u čast izginulih u kosovskom boju. 2) polit. list; izlazio u Beogradu (1861.-1876.); zastupao nac. i konzervativnu politiku kn. Mihaila; žestoko napadan od omladinskih i liberalnih krugova; uređivao ga Miloš Popović, brat Đ. Daničića. Vidovdanski ustav, izglasan 28./6. 1921. u Beogradu, a ukinut 6./1. 1929.; usvojio načelo da su Srbi, Hrvati i Slovenci 1 narod i ozakonio centralistički sistem drž. uprave, za koji se verovalo da će ubrzati nac. ujedinjenje; u praksi nije dao dobre rezultate, ali više stoga što je loše primenjivan nego što sam po sebi ne bi bio dobar; protiv njega vodili borbu Hrvati koji su hteli federaciju.

VIDOVITOST, sposobnost predviđanja događaja u daljoj budućnosti, viđenja duhova i onoga što se događa na vel. daljini; ubraja se u tzv. parapsih. pojave, kojima se bavi parapsihologija.

VIDOVIĆ Emanuel (• 1872.), slikar; radi skoro, isključivo predele, mrtve prirode i enterijere, na način blizak impresionistima, ali bez raskoši i sjaja njihove palete.

VIDOVICA, Vidovčica (Angallis arvensis. fam. Primulaceae), jednogod. kozmopolitska, mala biljka, većinom položena stabla, dekusirana lista i dugačkih cvetnih peteljki na kojima se nalaze crveni ili plavi cvetovi; plod čaura koja se otvara poklopcem; raste na njivama, pored puteva, po baštama.

VIDOJEVICA, plan. (1154 m) j. od Prokuplja (Moravska Ban.).

VIDOR Šarl-Mari (Widor, * 1845.), frc. kompozitor i pisac; komponovao komade za klavir, pesme, simfonije, opere, balete itd.; napisao: Tehnika modernog orkestra.

VIDRA 1) (Lutra lutra), vodeni sisar iz porod. kuna; živi po obalama slatkih voda i hrani se ribom; krzno skupoceno. 2) mera → vedro.

VIDRIĆ Vladimir d-r (1875.-1909.), pesnik snažnog talenta; kao buntovan đak u redovima napredne omladine često menjao mesto studija; život završio u ludnici; u hrv. poeziji vođ mladih; čist artist s neobično razvijenom muzikalnošću i sklonošću za slikarstvo i plastiku u poeziji; pesme mu dobrim delom imaju karakter romanca.

VIDULINKA (Lullula arborea, fam. Alaudidae), manja ševa; živi po livadama i krčevinama; peva preko celog dana i u jasnim noćima.

VIDUŠA, plan. (1419 m) z. od Bileće (Zetska Van.).

VIET Fransoa (Viète, 1540.-1630.), frc. matematičar; prvi uveo opšte brojeve u mat. i time omogućio vel. napredak algebre.

VIETAN Anri (Vieuxtemps, 1820.-1881.), frc. violinist, prof. briselskog konzervatorijuma; komponovao: koncerte, etide, kapričia i dr.

VIŽE-LEVREN Elizabeta Lujza (Vigé-Lebrun, 1755.- 1842.), frc. slikarka, radila portrete.

VIŽLA, vrsta psa prepeličara.

VIŽLIN, talir kovan u Dubrovniku u 18. v. s poprsjem sv. Vlaha ili dubr. kneza; docnije naziv za seći srebrnjak.

VIZA (lat.), potpis ili pečat nadležnog lica na nekoj ispravi, da bi postala punovažna. Putnička v., dozvola nadležnih vlasti, data na pasošu stranom ili svom državljaninu za putovanje u države čije je v. dobio; ima ih različitih: za proputovanje, za duži ili kraći boravak itd.

VIZAVI (frc.) 1) prekoputa, prema. 2) ličnost koja igra ispred druge.

VIZAGAPATAN, varoš (45 000 st.) i pristanište u Indiji na obali Bengalskog Zal.; izvozi manganovu rudu.

VIZANTIJA, Romanija, Romejsko carstvo, i.-rim. carstvo, nazvano tako po gradu Vizantu, blizu današnjeg Carigrada; počinje da se obrazuje u zasebnu drž. celinu za vlade Konstantina Vel., koji preneo prestonicu (330.) u grad Konstantinopolj (.sl. Carigrad); u prvo vreme (do 6. v.) u V. službeni jezik bio lat., a kasnije grč. Posle pada Rima (476.), Carigrad se smatra za njegovog naslednika, a V. postaje jedino carstvo i vel. voj. i pomorska evr. sila; naročiti značaj stekla u 6. v. za vlade cara Justinijana, koji težio da obnovi moć st.-rim. carstva i proširio svoju delatnost na celo područje Sred. M. Od 7. v. postepeno opadala; u Az. i Afr. zemlje joj otimali Arabljani, a u Evr. na njenom području se nastanili Sl. i Bugari, na koje V. izvršila svestran kult. uticaj; Srbi, Bugari i Rusi primili od nje pismenost, knjiž. i veru; Ćirilo, Metodije i njihovi učenici popularizovali su hrišć. među Moravcima, Slovencima i Hrvatima, ali su se ti sl. narodi kasnije okrenuli Rimu. Osetan polet dobila V. pod jermenskom ili makedonskom dinastijom, koju osn. Vasilije I; njegove naslednike ugrožavali jedno vreme Bugari, čija država dostigla vrhunac moći pod carem Simeonom, i makedonski Sl. pod carem Samuilom. Losle smrti Vasilija II (1025.) V. slabile česte unutarnje krize i građ. ratovi; poslednji snažniji napor da se carstvo digne učinila dinastija Komnina, koja dala 3 snažna i sposobna vladara: Aleksija, Jovana i Manojla; kad je Manojlo umro (1180.), V. počela, usled građ. rata, naglo da opada i umesto nje na Balk. javile se 2 moćne države: Srbija Stevana Nemanje i Bug. braće Asena. Njeno opadanje pod din. Angela iskoristili krstaši, zauzeli Carigrad (1204.) i na potstrek Ven. stvorili u njemu Lat. carstvo; viz. polit. i kult. središte preneseno je onda u Nikeju u M. Az., a u Evr. u grč. rukama ostao samo Epir pod din. Angela; viz. vlast u Carigradu obnovio tek Mihailo VIII Paleolog (1261.); za njegova vremena Srbija postala važan činilac, a pod kraljem Milutinom i carem Dušanom i gl. sila na B. P. Dušan oteo V. najveći deo grč. obl. i pomakao granicu svoje države do Kavale; u opasnosti od njega, grč. car Jovan Kantakuzen dozvao u pomoć Turke iz M. Az., koji su uvideli slabost svojih prijatelja i otpočeli osvajanja njihovog zemljišta za svoj račun, pa onda nastavili sistematsko nadiranje prema Srbima i Bugarima. Ipak se V. održala i posle srp. poraza na Marici i Kosovu, i sloma bug. države; nje je nestalo tek kad je sultan Mehmed II zauzeo Carigrad na juriš (1453.); jedina tekovina koja se održala i posle toga, bila je carigradska patrijaršija; ona je vršila dosta jak duhovni uticaj i budno čuvala grč. nac. svest. Vizantiska književnost → grčka književnost. V. muzika, odnosno muz. i. prav. crk., bila je jednoglasna, tj. melodiska; složenog je porekla i sadrži grč., jevr. i istočnjačke elemente; za obeležavanje melodija upotrebljavani naročiti znaci, neume, proizišli iz tzv. ekfonetičkih znakova za čitanje Sv. pisma; označavali su intervale, a ne stupnjeve u lestvici; najraniji nisu još razjašnjeni. Za v. m. ima naročit značaj Jovan Damaskin († 776.), tvorac Oktoiha, koji je od svih napeva (preko 15) izabrao svega 8 glasova, a u pogledu ritma zadržao st. grč. načelo po kojem je on bio u zavisnosti od prozodije teksta; pored njega razvoju v. m. mnogo doprineli Andreja Kritski († 720.) i Kozma Majumski († 781.). V. pravo, nasleđeno st. rim. pravo, čiju kodifikaciju izvršio Justinijan I (6. v.); kasnije prilagođavano n. prilikama, naročito pod uticajem hrišć. crk., ali dobrim delom sačuvalo konzervativni karakter; za njegovo proučavanje osn. u Carigradu (1045.) posebna pravna šk. Svetovno i crk. v. p. izvršilo vel. uticaj na pravna shvatanja Jž. Sl., naročito Fotijev Nomokanon i Sintagmat Matije Vlastara, koji su rano u celini prevedeni na crk.-sl. jezik. V. umetnost, ustvari samo oblik st.-hrišć. um. koji se razvio u granicama v. carevine; postala krajem 4. v. pod dvostrukim uticajem um. bliskog I (M. Az., Sirije, Jermenske. Eg.) i jelinističko-rim. tradicije, i trajala je do pada Carigrada (1453); do kraja 12. v. bila najbogatija, najraznovrsnija i najznačajnija u hrišć. svetu. Arht. dala crk., palate, tvrđave, hipodrome, vodovode i cisterne; crk. veoma raznovrsne po osnovama, konstrukciji i materijalu od kojeg su zidane; sreću se u obliku istočnjačkih i jelinističkih bazilika, centralnih građevina, trikonhosa, upisanog krsta i rotunde, sa svodovima, kubetima i polihromim fasadama. Najviše arht. spomenika ima u Carigradu (gradski zidovi, palate: carska i Blahern; cisterne: Bin-bir-direk i Jerebatan-seraj; crk.: sv. Sergija i Vakha, sv. Irene, sv. Sofije, sv. Teodosija, sv. Teodora, Pantokrator, Kora itd.), pa u it. gradu Raveni (Teodorikova palata i muzej, grobnica Gale Placidije, crk. sv. Vitala, sv. Apolinara itd.). u Solunu (crk. sv. Đorđa, sv. Sofije, sv. Dimitrija. sv. apostola), u Ven. (crk. sv. Marka) i na Siciliji. Slikari su radili mozaike, freske, ikone i minijature, većinom rel. karaktera; ima i pet. kompozicija i portreta; mozaici i freske su izrazito monumentalnog karaktera i ilustruju celu enciklopediju hrišć. učenja; nisu rađeni realistički, već stilski; u njima nema perspektive, ni prirode; crtež je širok, a kolorit biran i prefinjen; najčuveniji mozaici su u crk. sv. Sofije (danas Kahrije džamije) u Carigradu, sv. Apolinarija i sv. Vitala u Raveni, sv. Marka u Ven., u Palermu i u Dafnima kod Atine (na sl. mozaik iz Aja-Sofije); od fresaka su najznačajnije sačuvane u Mistri. Plastika je izrazito dekorativnog karaktera; kipova i poprsja nema; kapiteli na stubovima i ploče na ikonostasima su gotovo jedina mesta na kojima su vajari mogli da pokažu raskoš svoje mašte i vel. preciznost u radu. Mala i primenjena um., na kojoj su sarađivali vajari, veoma je bogata; očuvano je mnogo reljefa u slonovoj kosti, u srebru, zlatu i drvetu, nenadmašnih po thn. i zamisli. Uticaj v. u., koja je izradila još i tkanine i vanredan emalj, bio je vel. na ceo bliži I i j. Evr.; od v. um. mnogo su naučili sl. narodi prav. vere, Srbi, Bugari i Rusi, a uz njih i Rumuni. Vizantiologija, grana ist., koja se bavi prošlošću i kulturom Viz. i uticajem koji je ona izvršila na dr. evr. narode; u Jugosl. njom se bavili Ć. Daničić, V. Jagić, F. Miklošić, F. Rački, St. Novaković, Č. Mijatović i dr. U cilju njenog unapređivanja osn. na univ. u Beogradu (1906.) katedra za v., ali ona nije dala očekivane rezultate.

VIZBADEN, varoš u Nem. (153 000 st.) i poznata banja u podnožju Taunusa nedaleko od Rajne.

VIZBI, varoš (11 000 st.) i pristanište na z. obali Gotlanda, na Baltičkom M.; pripada Šved.

VIZER Fridrih (Wieser, 1851.-1926.), austr. ekonomist i sociolog; 1 od tvoraca psih. šk. u nar. ekon.; smatrao da je u privr. životu potrebna zaštitna intervencija države.

VIZIGOTI, Zapadni Goti, germ. plemena, nastanjena u 4. v. z. od r. Dnjestra u j. Rus.; pobegli ispred Huna na B. P., opljačkali ga i naselili se prvo u Meziji, pa u Iliriji; docnije, pod vođstvom kralja Alarika, opljačkali It., a pod A. naslednikom Ataulfom naselili se u j. Frc. i sev. Šp.; njihovu kraljevinu u ovim zemljama uništili Arabljani 711. g. Vizigotski rim. zakoni, zbirka rim. prava sređena (506.) po naredbi v. kralja Alarika II; sadrže izvod iz Teodosijanovog zbornika.

VIZIJANI Roberto (1800.-1877.), lekar i botaničar; proučavao floru zap. dela B. P., a sa Pančićem i floru Srbije; gl. dela: Flora Dalmacije, Flora Crne Gore.

VIZIJE (lat.), pretstave čovekova duha koje mu dočaravaju neku uobraženu stvarnost, kao npr. snovi u spavanju, halucinacije kod histeričnih i umno obolelih osoba (→ ejdetika). Vizionar (frc.), vidovit čovek.

VIZIR (frc.), pokretan deo srednjev. šlema koji se navlačio na lice. Viziranje, upravljanje pogleda jednim okom kroz neko sredstvo za v. preko nišana ili pored značaka u pravcu cilja koji se želi videti ili pogoditi; počiva na principu da se svetlost prostire pravolinieki. Vizura, zamišljena, linija koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin, preko nišana ili pored značaka do cilja; njena dužina kod trijangulacije 1. i 2. reda iznosi 10-60 km, 3. reda 3-10 km, 4. reda 1-3 km, 5. reda ispod 1 km, kod poligone mreže od 50-250 m.

VIZITA (frc.), poseta. Vizitacija, nar. izraz za lekarski pregled ili regrutovanje.

VIZITOR, plan. (2210 m) s glacijalnim tragovima u Zetskoj Ban., sz. od Plavskog J.

VIZNER 1) Livadić Branimir d-r (• 1871.), knjiž.; pretstavnik »um. radi um.«; pisao pripovetke i kritike; više dekorativan nego jak; učen, ali bez prave mudrosti; nema nijednog trajnijeg dela; dobro uređivao časopis Savremenik (1907.-1918.). 2) Ljubo (• 1885.), pisac, bio ur. Savremenika; као песник артист (збирка Pjesme); pisao knjiž. kritike i feljtone; izdaje zbirku 1000 najlepših novela. 3) Morgenštern Juraj (1783.-1855.), kompozitor opera, kantata, misa, uvertire, horova i dr.

VIZUALAN (lat.-frc.), koji pripada čulu vida ili potiče od njega (npr. v. osećaji, v. mašta). V. tip, vizualist, lice koje lakše pamti viđene (pročitane) činjenice nego one koje čuje; supr. auditivni tip.

VIJADANA Ludviko (1564.-1627.), it. kompozitor; uprostio način obeležavanja ispred basa; komponovao: mise, madrigale, motete, kancone i dr.

VIJADUKT (lat.), inž. konstrukcija preko kakve jaruge i doline bez vode sa zadatkom da omogući saobr.; prema saobr. koji se preko njih obavlja dele se na: pešačke, drumske i žel., a prema upotrebljenom građevinskom materijalu: na drvene, kamene, betonske, armirano-betonske i gvozdene.

VIJAKA, reka u Bosni, l. pritoka Ukrine, duga 35,5 km.

VIJALA DE SOMJER (Vialla de Sommières), komandant Kastel-Novog i guverner Kotora u doba Napoleona; napisao: Ist. i polit. putovanje u Crnu Goru.

VIJALO → lirica.

VIJAR Žan Eduar (• 1868.), frc. slikar, radi najviše malograđanske enterijere i dekorativne panoe; prvoklasan kolorist.

VIJAREĐO (Viareggio), varoš (28 000 st.) i morsko kupalište na Tirenskom M. u It .

VIJENAC, plan. i. od Grahova Polja u Bosni (Vrbaska Ban.): najviši vrh Jedovnik (1 539 m).

VIJOGLAVKA (Junx torquila, fam. Picidae), ptica srodna detliću, selica, perja sličnog boji zemlje i stabla; hrani se najradije mravima; manje hitra od Ostalih detlića (→ sl.).

VIJOKA → plemka za kalemljenje loze.

VIJUK (Festuca), dugogod. biljka iz plemena trava; raste po livadama i pašnjacima i pretstavlja dobru stočnu hranu; ima ga više vrsta. V. livadski ili poljski (F. elatior) raste u vidu busenja, visokog do 80 sm. V. ovčji (F. rubra), manjeg rasta; uspeva na svežijim peskušama i siromašnom zemljištu. V. raznolisni (F. heterophylla), uspeva na slabim zemljama, ali je od manjeg značaja. V. crveni raste na peskovitom i suhom zemljištu; ulazi u sastav mešavina za senokosne livade i pašnjake.

VIKAR (lat.), načelnik drž. obl. u rim. carstvu. V. apostolski, u rkat. crk.: primasi; zastupnici papa. V. Hristov, naziv koji su od 4. v. uzele pape. Vikarni episkop, pomoćnik mitropolita ili patrijarha u bogosluženju; ima ista prava kao i dr. ep., samo nema eparhije.

VIKEND (engl. weekend: kraj nedelje), vreme od subote u podne do nedelje uveče (odn. ponedoljka ujutro), namenjeno provodu i odmaranju u prir.

VIKENTIJE Lirinski, dogmatičar iz 5. v., zastupao tezu da su Sv. pismo i predanje jedini izvor vere; napisao: Spomenica jednog hadžije.

VIKERHAUZER Teodor d-r (• 1858.), b. prof. hirurgije u Zagrebu; počasni član Jug. akad. znanosti i um.; pisac hir. naučnih rasprava.

VIKINZI, vođi skandinavskih pljačkaša koji su u 11. i 12. v. pljačkali Evr.

VIKLIF Džon (Wycliffe, 1325.-1384.), škotski bogoslov; napadao papstvo, odbacivao sv. tajne i proglasio Sv. pismo, koje je preveo na engl., za jedini izvor vere (→ sl ).

VIKO Đovani Batista (1668.-1744.), it. filozof; osn. psih. naroda i flz. istorije.

VIKOVA-KUNETICKA Božena (• 1863.), čsl. spisateljka; gl. dela: Justina Holdamova Prošlost, Pobuna (romani); Sabiračica starina, Nepoznati kontinent (komedije).

VIKONT (frc.), plemićka titula između grofa i barona. Vikontesa, žena ili kći v.

VIKTOR-EMANUEL → Vitorio Emanuele.

VIKTORIJA 1) rim. boginja pobede. 2) engl. kraljica (1837.-1901.), za čije je vlade u Engl. zaveden demokratski režim i znatno prošireno kolon. carstvo u Indiji, Austral., Afr. a Kanadi; njena vladavina 1 od najdužih i najslavnijih u engl. ist.

VIKTORIJA 1) gl. mesto (38 000 st.) kanadske prov. Brit. Kolumbije na o. Venkuveru; stan. se bavi ind. (metala, brodogradnja) i ribolovom. 2) gl. mesto (480 000 st.) i pristanište engl. o. Hongkonga u J. Kineskom M.: izvoz oriza i šećera; univ.

VIKTORIJA JEZERO, najveće j. u Afr. (68 500 km²); nadm, v. jez. nivoa 1132 m; najveća dubina samo 70-75 m; gl. pritoka Kagera; a otoka Viktorija-Nil.

VIKTORIJA REGIJA (Victoria regia, fam. Nymphaeaceae), vodena biljka ogromnog lišća (do 2 m u prečniku), koja pliva na vodi; cvet (do 40 sm u prečniku) sličan cvetu lokvanja; raste po mirnim pritokama Amazona, gde se urođenici hrane njegovim semenom (»vodeni kukuruz«), a gaji se kao ukrasna biljka po staklarama u veštačkim basenima.

VIKTORIJINA ZEMLjA 1) polarna obl. u S. Amer. iza 70° s. g. š. 2) J. V. Z., obl. na antarktičkom kontinentu, i. od vulkana Erebusa i M. Terora.

VIKTORIN, ptujski bisk. i crk. pisac iz 4. v.; umro kao mučenik za veru za vlade cara Dioklecijana (303.).

VIKTUALIJE (lat.), poljopr. proizvodi; životne namirnice (mleko, sir, maslo, jaja, povrće, voće itd.).

VIKUNjA (Lama vicugna, fam. Camelidae), vrsta lame; živi kao divlja u Andima.

VIGHEM STID Henri → Stid.

VILA 1) po nar. verovanju lepo i mlado ž. biće s krilima; žive po šumama, oblacima i vodama; obično se javljaju u množini; u osnovi dobra bića i zaštitnice junaka, ali veoma osvetoljubive. Pod rim. uticajima, kod germ. i rom. naroda to su ujedno i bića koja određuju sudbinu ljudima; verovanje u njih postoji kod svih naroda u Evr. i mnogih u Az. (Indi, Iranci, Arapi). 2) (lat.). zgrada za stanovanje, slobodna sa svih strana, opkoljena vrtom. 3) nedeljni knjiž.-poučni list; izlazio u Beogradu (1865.-1868.), pod uredništvom Stojana Novakovića.

VILAJET, ejalet (ar.), zemlja, svet, obl.; u Tur. najveća adm. obli, potčinjena → valiji.

VILAMOVIC-MELENDORF Ulrih (Wilamovitz-Moellendorf, 1848.-1931.), nem. filolog klasičnih jezika; studijom grč. tekstova rekonstruisao dela grč. pisaca i izneo mnogo materijala za poznavanje klasične knjiž.; epohalan značaj imaju njegove studije o grč. metrici: gl. dela: Istraživanja o Omiru, Ilijada i Omir, Povratak Odisejev, Safo i Simonid, Pindar, Platon, Jelinističko pesništvo, Aristotel i Atina, Država i društvo Grka, Vera Jelina.

VILAND Hristof Martin (Wieland, 1733.-1813.). nem. knjiž.; propovedao vedru epikurejsku mudrost; podigao nivo gem. romana: gl. dela: romantični ep Oberon i roman Abderićani.

VILANI, viši red feudalnih poluslobodnih seljaka u sr. v.

VILANI Đovani (1276.-1348.), it. istoričar; pisac čuvene Firentinske istorije.

VILAR Klod Luj (Villars, 1653.-1734.), frc. maršal i 1 od najsposobnijih vojskov. Luja XIV; istakao se u ratu za šp. nasleđe.

VILARDUEN Žofroa (Villehardouin, 1150.-1212.), frc. hroničar; učestvovao u 4. krst. ratu; napisao Osvajanje Carigrada, najdragocenije srednjev. frc. prozno delo.

VILART Adrijan (Willaert, 1490.-1562.), hol. kompozitor i dirigent crk. sv. Marka u Ven.; osn. ven. šk. i tvorac dvohornog stila; komponovao: četvoroglasne mise, sedmoglasne motete, madrigale, ričerkare i dr.

VILAFRANKA DI VERONA, mesto u It. gde je 1859. zaključeno primirje između Napoleona III i Franca Jozefa I.

VILLACH → Beljak.

VILDGANS Anton (Wildgans, 1881.-1932.), austr. pesnik, prvo pod uticajem Hofmanstala i Rilkea, zatim stvorio svoj izraz i stil za bogat unutarnji život; gl. dela: Jesenje proleće, Soneti, Austriske pesme, Bečke pesme, Pesme o panu, Muzika detinjstva (zbirke pesama); Beda, Ljubav, Dies irae, Kain (drame) i 1 ep o ratu.

VILDENBRUH Ernst (Wildenbruch, 1845.-1909.), nem. knjiž.; slavio nem. dinastije u patetičkim dramama; gl. delo: Kvicovi.

VILDENVEJ Herman (• 1886.), najbolji pretstavnik norv. moderne lirike; prvom zbirkom pesama stvorio n. stil u norv. pesništvu novijeg vremena; gl. zbirke: Prizme i Godišnja avantura.

VILDER Većeslav (• 1878.), političar i publicist; bio drž. potsekretar u Mst. unutr. poslova (1925.).

VILE Bruno (Wille, 1860.-1928.), nem. pisac, osn. Slobodne bine u Berlinu; zbirka pesama: Sveti gaj; романи: Abendburg, Glazberg, Devojka iz Senftena, Čovek mašina i njegovo oslobođenje.

VILEL Žozef (Villèle, 1773.-1854.), frc. političar, vođ ultrarojalista i pretsednik vlade (1821.-1828.); izdao reakcionarne zak. o štampi, o plaćanju 1 milijarde emigrantima, itd.; napisao: Memoare.

VILEMS Jan Frans (Willems, 1793.-1846.), flaman. naučnik, istoričar i filolog, duhovni otac flaman. pokreta.

VILENjACI, duhovi, mala rasta; patuljci.

VILIJAM 1) V. I, engl. kralj → Viljem Osvajač. 2) V. II, engl. kralj (1087.-1100.), njegov sin. 3) V. III Oranski, engl. kralj, zajedno sa ženom Marijom (1689.-1702.); prvo statuder u Hol.; izabran za engl. kralja po izgnanstvu svoga tasta Džemsa II. 4) V. IV, engl. kralj (1830.-1837.).

VILINA KOSA, predenica, samovila (Cuscuta, fam. Cuscutaceae), jednogod. parazitska biljka, beličasta končasta stabla, sitna cveta, obično u loptastim cvastima; živi na raznim zeljastim i drvenastim biljkama u Evr., Az. i S. Amer.; pripijena za hraniteljku haustorijama kojima crpe hranu; napada lucernu, detelinu, grahoricu, konoplju, lan, hmelj i dr. biljke, koje se brzo iznure, a često i izumiru; odbrana od nje dvojaka: upotreba nezaraženog semena i direktno uništavanje škropljenjem zaraženih mesta podesnim rastvorima (npr. 10% sulfata gvožđa), ako još nije cvetala, ili ogorevanjem zaraženih površina, ako je već obrazovala plod.

VILINA METLA, prekomerno grananje slično metli na raznom drveću; nastaje obično usled nadražaja koje vrše neki pregljevi i parazitne gljive; na napadnutim mestima stvaraju se mnogi n. pupoljci koji se razviju u grane; na jelovim granama ih izaziva gljiva Pucciniastrum caryophyllacearum, jelov rak, koji se na deblu pojavljuje u obliku okruglih izraslina vel. često kao bure.

VILINDAR, ime kojim se u nar. pesmama često naziva man. Hilandar.

VILINO SITO → kraljevac

VILINSKI KONjICI (Odonata), krupni insekti iz grupe prakrilaca, uzana tela, snažnih i prozračnih krila i odličnog leta; vel. grabljivice, koje svoj plen (insekti) hvataju u letu; žive pored voda, gde im se nalaze i larve, takođe grabljivice koje plen hvataju pokretljivom i jako izduženom donjom usnom; razne vrste žive po svim krajevima sveta; davno izumrle vrste bile veoma vel. porasta. Poznatije vrste; vretence (Libellula), konjska smrt (Calopteryx) i dr.

VILINSKI KRUGOVI. razmeštaj plodonosnih tela nekih vrsta pečuraka u više ili manje pravilnom krugu, čiji prečnik iz god. u god. raste i može dostići 10 m; izaziva ga centrifugalno rastenje i prostiranje gljivinog micelijuma u zemlji, koji nailazi na obodu na n. izvore hrane; u unutrašnjosti kruga stariji delovi izumiru usled iscrpljenja zemljišta; ako njihova plodonosna tela ostaju pod zemljom, na površini se javljaju v. k. bujno razvijene tamnozelene trave; javljaju se i na plodovima (kruškama, jabukama).

VILICE, donja polovina lica; skelet gornje v. čine 2 kosti, donje 1; → kosti glave. Vilični zglob, spoj d. vilice s lubanjom; između glavice d. vilice i čašice (na lubanji) nalazi se → meniskus, koji deli zglob na gornji i donji. V. z. omogućava pokrete vilice: nagore, nadole, napred, na l. i na d. V. nožice (pedes maxillares), prednje grudne nožice mnogih rakova naročite građe; stoje u službi usnenog pribora. V. pipci, v. sežnjaci, par člankovitih izraštaja na donjoj vilici insekata i dr. zglavkara. V. šupljina (antrum Stighmori, sinus maxillaris), prostor u kosti g. vilice, razne veličine i oblika, ispunjen vazduhom i vezan malim otvorom sa nosnom dupljom; njeno dno dodiruju, a često) i vire u njoj koreni vel. i malih kutnjaka; zapaljenja u nosu i koreni kvarnih zuba mogu da izazovu katar ili empijemu v. š., koje se leči ispiranjem kroz nos ili operacijom.

VILIČAR (Dicranura vinula). vel. siv noćni leptir; zelena gusenica živi na vrbi i topoli; na kraju tela ima 2 crvena končasta izraštaja.

VILKINS Hubert (• 1888.), engl. ispitivač polarnih obl.

VILMINGTON 1) varoš i pristanište (107 000 st.) na r. Delevaru (S. Amer: ind. metala, koža, tkst. 2) varoš (32 000 st.) i pristanište u S. Karolini (SAD); ind. (životne namirnice tkst., brodogradnja), izvoz pamuka.

VILNO, grad (120 000 st.) na r. Viliji i sedište istoimenog vojvodstva u i. Polj.; univ. kat. bisk. i prav. eparhija.

VILOVITI POTOCI, torenti, manji vodeni tokovi na plan. stranama, vel. pada i promenljive količine poticajne vode (→ bujice).

VILOVIĆ Đuro (• 1889.). pripovedač i novinar: piše pripovetke i romane iz dalm. i međumurskog života, koji opisuje s ljubavlju i razumevanjem; gl. dela: Međumurje (roman). Tri sata i dr.

VILOVSKI Stefanović Todor (1854.-1920.), istoričar sin majora Jovana St. Vilovskog, junaka iz 1848./49. god.; živeo u Beču, gde je dugo vodio gl. reč u srp. omladini; izdavao list Srbadiju (1875.) i Srpsku Zoru (1876.-1881.), oko koje okupio najbolje naše pisce; od 1881. prešao u službu Srbije, kao činovnik u Odelenju za štampu; dugo radio na veoma opsežnoj ist. Beograda i dao više dobrih monografija, ali nije dospeo da izradi celinu; zanimljive su i njegove Uspomene iz bečkog života.

VILON Fransoa (Villon, oko 1430.-1461.), najveći frc. liričar pre renesanse; celog života ostao skitnica, bio zatvaran, osuđivan i proganjan; neposredan lirski temperament; pisao lakrdiske i satirične pesme u kojima ponekad izbija dirljivi izraz patništva i pokajanja; gl. dela: Mali testament i Vel. testament (zbirke).

VILSON 1) Vudro (Wilson, 1856.-1924.), amer. državnik, prof. univ., guverner Nju-Džerzeja (1910.) i pretsednik SAD (1912.-1020.); u svet. ratu najpre neutralan, pa onda prišao Antanti; posle ponovnog izbora za pretsednika (1916.). objavio rat Nem. i Austr. i rešio svojom pomoću svet. rat u korist Antante; na konferenciji za mir nesebično se zauzimao za što pravednije rešavanje međunar. sporova; udario temelj Društvu naroda i mnogo zadužio Jel. nepriznavanjem londonskog ugovora. Vilsonova linija, predlog V. (1919.) da se granica između Jugosl. i It. povuče vododelnicom Juliskih Alpa, sredinom Istre i tokom Raše do njenog utoka u Kvarnerski Zal.; Rijeka je imala da bude autonomna u carinskim granicama Jugosl., a Vis i Valona it. V. teorija → vlada de fakto. V. 14 tačaka načela za stvaranje svet. mira, iznesena u V. poslanici amer. Kongresu (8./1. 1918.); njima su bili predviđeni: 1) javni ugovori o miru bez tajnih sporazuma, 2) neograničena sloboda mora u miru i u ratu, 3) uklanjanje ekon. prepreka u međunar. trg., 4) ograničenje naoružanja, 5) pravilno rešavanje kolonijalnih pitanja, 6) povlačenje voj. centralnih sila iz Rus, 7) obnova Belg., 8) oslobođenje frc. posednutih krajeva i povratak Alzasa i Lorene, 9) ispravke it. granice;, 10) davanje autonomije narodima u A.-U.. II) obnova Srbije, Crne Gore i Rum., n izlaz Srbije na more, 12) samostalan razvoj naroda u Tur., ali i obezbeđivanje samostalnosti tur. naroda i slobodne plovidbe kroz Dardanele i Bosfor, 13) osn. samostalne Polj., sa slobodnim izlazom na more. 14) osn. Lige naroda. -- 2) Čarls (• 1869.), engl. fizičar; istakao se radovima o atomskom jezgru i atmosferskom el.; konstruisao komoru kojom omogućio fotografisanje a-zrakova u zasićenoj vodenoj pari, odn. njihovog traga u vodenoj pari, što dozvoljava da se odredi njihov pravac, dužina putanje i prodornost kroz prepreke; važna za objektivno posmatranje pogodaka a-zrakova u atomska jezgra u cilju njihovog razbijanja i transmutacije elemenata.

VILSON MONT, plan. u Kaliforniji (S. Amer.), visoka 1 731 m.

VILFAN Josip (• 1878.), političar, vođ slov. manjina u It.

VILHAR 1) Miroslav (1818.-1871.), slov. pesnik; nesvršeni pravnik. od 1848. odao se politici; pevao lirske pesme, slične nar. popevkama, koje su postale veoma popularne; njegove poz. igre nemaju većeg knjiž. značaja, ali su rado prikazivane. 2) Fran Serafin (1852.-1928.), prof. muz. i kompozitor; komponovao opere, operete, muške (142), mešovite (79) i solo-pesme (41).

VILHELM. Nem.: 1) V. I, pruski kralj, (1861.-1871.) i nem. car (1871.-1888.): pomagan Bizmarkom vodio 3 rata: danski (1864.) i austr. (1866.), posle čega zauzeo vojvodine Šlezvig, Holštajn i Lauenburg, i frc.-pruski (1870.-1871.). u kojem oteo Alzas i Lorenu, izveo ujedinjenje Nem. i podigao je na stepen Carevine. 2) V. II. nem. car (1888.-1918.), poveo Nem. putem imperijalizma, pomagao Austr. da izvrši aneksiju B. i X. i poveo u savezu sa njom svet. rat; posle poraza abdicirao (9./11. 1918.) i prebegao u Hol. Holandija: 1) V. I, hol. i belg. kralj (1815).-1840.): izgubio Belg., koja se pobunila. i osn. zasebnu državu 1830 2) V. II, kralj 1840.-1819)) sin prethodnog. 3) V. III, kralj (1849.-1890.), sin prethodnog.

VILHELMINA, hol. kraljica (od 1890.), kći Vilhelma III.

VILHELMSHAFEN, varoš (25 000 st.), pristanište i morsko kupalište u Nem. u zal. Jade (Sev. M.); ind. metala.

VILHELMSHEE, zamak (285 m nadm. v.) kod varoši Kasela (Nem.).

VILŠTETER Rihard (Willstätter, • 1872.), nem. hemičar; bavio se biohem. biljaka; odredio hem. konstituciju mnogih biljnih boja cveta i ploda; podrobno ispitivao hlorofil biljaka.

VILjEM 1) V. I i II, nem. car → Vilhelm. 2) Osvajač, normandijski vojvoda i engl. kralj (1066.-1087.); oteo Engl. od kralja Harolda, koji poginuo u bici kod Hastingsa; zaveo feudalstvo u Engl.; ranjen u borbi sa svojim sinom i od toga umro. 3) Tel → Tel. 4) Tirski → Gijom.

VILjUJ. l. pritoka r. Lene (Sibir), duga 2 100 km; plovna 1 350 km.

VIMBLEDON (Wimbledon), varoš (61 000 st.), predgrađe Londona. Vimbledonski teniski turnir, posle Devisova kupa najznačajnije takmičenje; odigrava se svake god. u V. između najboljih teniskih igrača na svetu; pobednik se smatra za nezvaničnog svet. prvaka.

VIMBLEJ (Wembley), predgrađe (16 000 st.) Londona.

VIME. žlezdani organ koji luči mleko kod stoke. Zapaljenje v., oboljenje v. kod muzara, nekad prenošljiva zarazna bolest, najčešće kod krava, zatim kod ovaca, koza i krmača; posledica infekcije koja dolazi za vreme laktacije kroz mlečne kanale ili krvotokom; prouzrokovači: streptokoke ili tbk.; znaci: zapaljivi otok 1 ili više sisa, pojava kvrga, stvaranje apscesa, mleko pokvareno, progrušano ili gnojavo; posledica često potpuno i stalno presušenje mleka; lečenje: dezinfekcija v. ubrizgavanjem u sisu, masti, oblozi; lečenje uzroka.

VIMINAL, brdo u st. Rimu na kojem je Dioklecijan podigao kupatilo (Dioklecijanove terme).

VIMINACIUM (puno ime: municipium Aelium V.), st. rim. grad na d. obali Dunava, kod današnjeg Kostoca; imao vel. voj. i polit. značaj; sedište I rim. legije, stanica rim. rečne flote, kovnica bakarnog, srebrnog, a možda i zlatnog novca, na čijem se licu nalazio carev lik i natpis: Provincia Moesia Colonia Viminacium, a na naličju genije grada koji drži ruke iznad bika (simvol 7. Klaudijeve legije) ili lava (simvol 4. Flavijeve legije); zauzeo ga i porušio Atila (441.), a obnovio Justinijan I (u 6. v.); propao početkom 7. v., prilikom prodiranja sl. na Balk.

VIN (Wien) → Beč.

VIN Vilhelm (1864.-1928.), nem. fizičar; bavio se ispitivanjem kanalskih i rentgenovih zrakova; u optici postavio važne zak.

VINAR, novac iz sz. delova naše države; u opticaju do 15. v.

VINARSTVO, nauka koja objašnjava pojave pri dozrevanju grožđa, previranju šire, izgradnji i dozrevanju vina; daje i teoriska i praktična uputstva za branje grožđa, spravljanje, negovanje i čuvanje vina; zasniva svoja uputstva na naučnim istraživanjima i na dugogod. radovima u v. i podrumarstvu; u Jugosl. njom se koristi samo ograničeni broj naprednih vinara; naš proizvođač je slabo upućen u v., pa se za naša vina ukorenilo uglavnom tačno mišljenje da trpe od lošeg vinarenja; uslovi za vinogr. u našoj zemlji veoma su povoljni, a vina su ipak slaba, te moraju da se potroše većinom u zemlji; prema statistici Met. poljopr. izvoz vina u inostranstvo naglo opada dok se površina pod vinogradima povećava.

VINAC, Vijenac, selo u Bosni na Vrbasu, j. od Jajca, sa ruševinama srednjev. grada Vinačca.

VINVORD AJLANDS (Winward Islands), ostrva: Sv. Lucija, Sv. Vinsent, Grenada (1 355 km², 180 000 st.): pripadaju Engl.

VINDELBAND Vilhelm (1848.-1915.), nem. filozof, osn. tzv. badenske šk. neokantovaca; smatrao flz. za kritičku nauku o objektivnim (teoriskim, etičkim i estetičkim) vrednostima i delio je na logiku, etiku i estetiku; sve nauke delio na nomotetske, koje ispituju opšte zak., i idiografske, koje opisuju pojedine događaje; gl. dela: Istorija novije flz., Preludiji.

VINDELICIJA, obl. u st. Germ., oko jez. Kon stance.

VINDZOR, varoš (20 000 st.) na r. Temzi u Engl. Vindzorska palata. engl. kralj. dvorac, podignut za vlade Eduarda III na obali Temze.

VINDICATIO, rei v. (lat.), svojinska tužba sopstvenika (vindikanta) radi povraćaja oduzete stvari; tužilac mora dokazati da je tražena stvar doista njegova svojina: kako je to teško, dokazivanje se naziva đavoljim (probatio diabolica); v. se može podići protivu svakog kod koga se sopstvenikova stvar nađe ili se nalazila, pa je otuđio ili uništio. Vindicirati, polagati vlasničko pravo na neku stvar.

VINDIŠGREC Alfred (1787.-1862.), kn. i austr. vojskovođ; ugušio 1848. pobunu u Pragu i Beču, a ratovao i protiv Mađara.

VINDOBONA, rim. naselje kod današnjeg Veča.

VINĐA, plan. u sev. Indiji, između Hindustana i Dekana; prosečna visina 600-800 m.

VINEKEN Gustav (Wyneken, * 1875.), nem. šk. reformator i filozof; osn. slobodne šk. zajednice; isključuje porodicu i društvo iz vaspitanja; priznaje omladini idealnost i spec. život, traži koedukaciju i objektivno vaspitanje u redu i radu čoveka za čovečanstvo; tvrdi da je duh soc. i da teži da postane opšti; stoga treba vaspitati genija (Ničeova natčoveka) i otkriti mu sve funkcije života; osuđivan zbog svog mišljenja o seksualnom životu i slobodi omladine; gl. dela: Šk. i kultura mladosti. Krug misli slobodne šk. zajednice. Eros i dr.

VINER NAJŠTAT, Bečko Novo Mesto (Wiener Neustadt), ind. varoš (37 000 st.) u Austr. blizu Beča.

VINETA, srednjev. trg. grad Polapskih Sl. na o. Volinu u Baltičkom M.

VINETKA PLAN, jedan od najboljih u savr. vaspitanju; traži individualno i soc. vaspitanje; izrađen u Vinetki (SAD); iz Amer. prenet u Evr. i dobro primenjen; ispituje se testovima; nastavu deli na 2 dela: neophodni minimum za svakog učenika (pisanje, čitanje, računanje, maternji jez., ist., geogr. i prir. nauke) i razna vežbanja po grupama koja ne utiču na prelazak iz razreda u razred (izleti, ručni rad, knjiž. i muz. vaspitanje, dramska izvođenja i diskusije).

VINIPEG (Winnipeg), gl. mesto (220 000 st.) kanadske prov. Manitobe (S. Amer.) na Crvenoj R.; trg za žito; veoma razvijeno mlinarstvo; univ. V. Jezero, u obl. Manitobi (Kanada); 24 500 km²; najveća dubina 22 m; dobiva vodu od Red-Rivera, a otiče Nelsonom u Hadzonovo M.

VINIPEGOSIS, ,jez. u obl. Manitobi (Kanada); 5 300 km²; najveća dubina 12 m.

VINICA, varošica (2 300 st.) u Kočanskom Polju (Vardarska Ban.); trg za oriz, stoku i stočne proizvode.

VINIČENKO Vladimir (• 1880), popularni malorus. pisac, realist, pod uticajem M. Gorkog; kritikuje buržoasko društvo; gl. dela: Pošten za sebe, Beleške Mefista s prćastim nosem i dr.

VINKELMAN Johan Joahim (Winckelmann, 1717.-1768.), nem. arheolog; proučavao st. grč. um. i osn. arheologiju.

VINKELRID Arnold (Winkelried), švajc. nar. junak; svojim požrtvovanjem odlučio bitku kod → Sempaha u korist Švajcaraca (1386.).

VINKOVIĆ Benko (1581.-1642.), franjevac, zagrebački bisk. (od 1637.); u dokolici se bavio i ist.; dela mu bez veće naučne vrednosti.

VINKOVCI, grad (13 266 st.), sresko mesto i važna raskrsnica u slav. ravnici (Savska Ban.); ind. mesto: parni mlinovi, strugare, ciglane; ime po crk. sv. Vinka, opravljenoj po oslobođenju od Turaka 1698. god.: gmn.

VINKULIRANjE (lat.). vezivanje; odredba po kojoj nekom hartijom od vrednosti ili ul. knjižicom može raspolagati samo određena ličnost. Vinkulirane akcije. za koje je ugovorom ili pravilima a. d. predviđeno da se za njihov prenos na drugog mora tražiti odobrenje upravnog odbora. Vinculum juris → veza pravna.

VINLAND. pojas zemlje u C. Amer. na koji se iskrcali Normani sa Grenlanda 1000. g.