Sveznanje A8

SVEZNANjE

As-Aščije

AS 1) As, hem. znak za element arsen. 2) st. rim. bakarni novac, sa slikom boga Janusa, 10 a. = 1 denar. 3) u muz. a spušteno za pola tona. 4) u rom. zemljama prvak u biciklističkom sportu; danas uobičajen naziv za pobednika u sportu. 5) kec.

ASA, judej. kralj (994.-904. pre Hr.), pobedio Madijanićane i Izrailjevog kralja Vasu.

ASSAI (it.), veoma; u muz. oznaka tempa ili interpretacije.

ASAKI George (1788.-1869.), rum. knjiž. i nac. radnik; pisao pesme, osn. 1. rum. štampariju i prvi časopis Rumunska pčela (1829.); radio na unapređenju školstva i poz. um.

ASAM, provincija (137 203 km², 8 mil. st.) u slivu Bramaputre na SI Indije. Ima najveću količinu vazdušnih padavina na svetu (Čerapundži, 12 m). Oriz, varivo, šeć. trska, čaj, juta; na više mesta ima uglja, a i nafte. Gl. mesto Silong (17 200 st.).

ASANACIJA (nlat.), popravljanje uređaja, postrojenja i zemljišta nepovoljnih za zdravlje.

ASANDE → Nijam-Nijam.

ASASINI (od ar. hašašin, tj. koji uzimaju hašiš), musl. sekta; osn. je u Pers. Hasan Ibn Sabah krajem 11. v.

ASAF, jevr. pevač za cara Davida koji mu posvećuje psalme 50., 73.-83.

ASBJERNSON Peter (1812.-1883.), norveški pisac, skupljač nar. bajki; svojim radom na skupljanju materijala iz norveške prošlosti vršio jak uticaj na svoje savremenike. Izdao sa Jergenom Mu 2 zbirke nar. bajki.

ASBÓTH → Ažbot.

ASEBIJA (grč.), nepriznavanje bogova, bezbožnost.

ASELINO Šarl (Asselineau, 1821.-1874.), frc. naučnik i knjiž.; gl. dela: Ist. soneta, Bibl. pakao.

ASEMANOVO EVANĐELjE, stsl. glagoljski spomenik 10. v. iz Bug.; pronašao ga Asemani u 18. v.; čuva se u vatikanskoj biblt. u Rimu.

ASEN 1) A. I, bug. car (1186.-1195.), sa bratom Petrom digao 1186. ustanak u s. Bug. protiv Viz. u savezu sa Srbima, Kumanima i krstašima, uzeo 1194. Sofiju, 1195. ubio ga boljarin Ivanko. 2) A. II, bug. car (1218.-1241.), sin Kalojanov, zbacio samozvanca Borila, proširio Bug. i zauzeo Jedrene; sklopio ugovor sa Dubrovnikom. 3) A. III, bug. car (1279.-1280.), viz. protivkandidat Ivajlu, posle kratke vladavine pobegao u Viz., odatle kod tatarskog hana Nogaja. Aseni, bug. dinastija, koju osnovao A. I, vladala 1186.-1257.; njene sporedne grane živele posle 1257. u Viz. kao plemići. Ime A. dodavali svom imenu docniji vladari iz drugih rodova.

ASENŠEN (Ascension), ostrvo (88 km², 300 st.) u Atlanskom Ok., izmeću J. Amer. i j. Afr.; pripada V. Brit.

ASEPSA (grč.), metod u med. kojim se sprečava pojava infekcije prethodnom spremom materijala, instrumenata i pranjem ruku, tako da nijedan mikrob ne dođe u dodir s operativnom ranom ili kojim drugim radnim poljem; a. se postiže sterilizacijom. Popularizovao je oko 1890.-1895. frc. hirurg Terije.

ASER Tobija (1838.-1913.), adv. i prof.; najugledniji hol. pravni pisac 19. v.; bavio se naročito međunar. privatnim pravom.

ASERIJA, mesto kod Benkovca (Knin) u rim. doba.

ASERTORIČAN (nlat.), u flz. iskaz ili sud, kojim se prosto tvrdi da nešto jeste ili nije, ali se ne uključuje apsolutna nužnost toga; supr. apodiktičan.

ASESOR (lat.), U nekim državama sudski činovnik koji pomaže sudiji, a po potrebi učestvuje u presuđenju (frc. kriv. post. čl. 252. i dr.).

ASIAGO, tvrđava u s. It.; zauzeli je Austrijanci za vreme svetskog rata.

ASIGNACIJA (frc.-lat.), mandat, pismeno kojim se jednom licu (asignatu) nalaže da određenu sumu isplati trećem licu (asignataru) za račun izdavača (asignanta). Npr. kod čeka kao pismenog naloga izdavalac je asignant, lice u čiju se korist izdaje asignatar. Asignati (novčanice) → asinjati.

ASIZ (lat.) 1) u 12. i 13. v. u Engl. porotni sud; iz Engl. se rasprostro u Frc. i neke dr. države. 2) sud eki propisi i zbornici zakona. Jerusalimski a. zakonik krstaša u Palestini.

ASIZI, varoš (21 000 st.) u Umbriji (It.); mnoge crkve i man. (najveća i najlepša crk. sv. Marije).

ASIMETRIJA (grč.) nesklad; otsustvo simetrije. Asimetričan, bez sklada. A. organizam ili anakson o., životinja biljaka, ili njihov organ bez središnje tačke od koje bi telo moglo biti podeljeno na simetrične delove. A. rečne doline, planine, čije su strane različite po visini i nagibu.

ASIMILACIJA (lat.), proces sjedinjavanja 2 različna elementa, prilikom čega se 1 preinačuje prema drugom. Biološka a., 1 od gl. faza razmene materija živih bića; sačinjava skup hem. sintetičkih procesa čiji krajnji rezultat izgradnja žive supstance; u užem smislu procesi sinteze org. materija iz anorganskih. Proizvodi koji postaju a. zovu se asimilati. Od primarnog značaja a. ugljenika (→ fotosinteza, hemosinteza), koja se kod zelenih biljaka sastoji u obrazovanju šećera i skroba iz ugljendioksida i vode; za asimilate se vezuju znatne količine sunčane energije; asimilati dalje služe za obrazovanje dr. org. materija (celuloze, masti, belančevine i dr.). Za sintezu belančevina biljke vrše još a. azota (poglavito u obliku soli nitrata), fosfora, sumpora, i dr. Nasuprot a. stoji proces disimilacije, разлагања рг. супстанце у простије до неорганских: угљендиоксида и воде, при чему се ослобађа енергија везана за а. Дисимилација се врши у свакој живој ћелији; тиме ћелије добивају потребну енергију за своје животне радње. Однос а. према дисимилацији (биотонус) различит: А:Д = 1, А:Д>1, А:Д<1; у првом случају постоји равнотежа, у другом а. претежнија и тада организам расте, у трећем д. претежнија и тада организам гладује. Glasovna a., izjednačavanje dva susedna glasa, npr. po zvučnosti (izpisati -- ispisati), po načinu obrazovanja (razčistiti -- raščistiti i dr.). Gnoseološka a., naročita teorija o naučnom saznanju, po kojoj naš razum u saznavanju predmeta postaje sličan sa njima. Psihološka a., proces sličavanja novih pretstava sa starim koje čine sistem našeg saznanja, pri čemu nove pretstave ulaze u njegov sastav. Asimilaciono tkivo, čija je jedina ili gl. funkcija a. ugljenika. Asimilovati, izjednačiti, učiniti sličnim.

ASIMPTOTA (grč.), prava kojoj se jedna grana krive stalno približuje, tako da međusobno otstojanje teži ka nuli. Asimptotski uvor, ušće rečnih i ledeničnih potoka koje je u istom nivou sa dnom gl. doline (uvorni stupanj).

ASINDET (grč.), nevezanost, nesavezanost; izostavljanje sveza između delova rečenice; ili između pojedinih rečenica.

ASINHRONI MOTORI (grč.-lat.), najvažniji i najviše rasprostranjeni od svih el. motora. Rade samo sa naizmeničnom strujom i prema vrsti struje kojom se napajaju razlikuju se monofazni i trofazni m. Trofazni m. imaju prednosti nad monofaznim, i oni se nesravnjeno više upotrebljavaju. A. m. sastoji se od nepomičnog statora i rotora koji se može obrtati u cilindričnoj šupljini statora. Struje iz mreže dovode se samo u namotaje statora. One proizvode obrtno magnetno polje koje indukuje struje u namotaju rotora i usled dejstva između rotorskih struja i obrtnog polja nastaje motorni spreg koji pokreće motor u smislu obrtnog polja. Kako je brzina ovih uvek nešto malo manja od brzine obrtnog polja, nazvani su a.; nazivaju se još i indukcioni m., jer se u njihov rotor ne dovodi struja iz mreže, nego se ona u njemu njemu stvara indukcijom. A. m. su jakog sastava, sigurni u radu i srazmerno jevtini; pronašao ih Srbin Nikola Tesla, 1887.

ASINjATI, asignati (frc.), papirni novac koji revoluc. vlada izdala u Frc. 1790.-1796., na osnovu narodnih dobara, u ukupnom iznosu od 45,5 milijardi franaka. Imali spočetka prinudni kurs, ali usled prekomernog izdavanja (inflacije) izgubili najzad svaku vrednost. Danas se a. naziva ironično papirni novac uopšte koji se mnogo izdaje bez realne podloge i nema više prometne vrednosti ili mu se takva budućnost proriče.

ASIR, Jakovljev sin, po kome nazvano jedno jevrejsko pleme.

ASIR, emirat (39 000 km², 750 000 st.) u sz. delu Arabiskog Pol., između Hedžasa i Jemena, duž Crvenog M.; pod protektoratom Nedžda. Stan. Arapi. Po oazama stočarstvo (ovce, koze) i zemljr. (žito, dura, voće, vinova loza). Izvozi: stoku, kože, žita, urme. Gl. mesto Abu Ariš, a pristanište Miti. Asirija, u st. v. snažna država na Tigru, osn. u 19. v. pre Hr.; njeni vladari potčinili najpre Haldeju, pa zatim, iz svojih prestonica (Asur, Kalak, Niniva), odlazili na zavojevanja i pljačkaške pohode po celoj Prednjoj Az., u kojoj rušili sela i gradove, ubijali stanovništvo i raseljavali narode; u jedno vreme njihovu vlast priznavale cela Mesopotamija, Sirija, Palestina i Eg., najznatniji asirski vladari bili: Sargon II, koji uništio Izrailjsko carstvo (722.) i Asarhadon, koji zauzeo Eg. (671.); krajem 7. v. pre Hr. na A. napali njeni vazali: medski kralj Kijaksar i vavilonski namesnik Nabopolasar, pa Ninivu porušili, a državu podelili (606. pre Hr.). Asiroidna rasa → prednjeaziska rasa. Asirski jezik, pripada i.-semitskoj grupi jezika; sačuvan u vavilonsko-a. klinastim natpisima. A.-vavilonska religija → vavilonska rel. A. umetnost, čija se prva dela pojavljuju na 3000 god. pre Hr., na vrhuncu stvaranja bila u 8. i 9. v. pre Hr., a gl. spomenike ostavila na polju arht. i vajarstva. Crk. arht. bila u zavisnosti od susedne vavilonske um. Najoriginalnije i najznačajnije arht. spomenike dali Asirci u svojim utvrđenim gradovima (Horsabad), koji su imali zanimljive kule, gradska platna i palate. U vajarstvu, statue iz oblasti rel. i zvanične um. bile stilizovane i težile za monumentalnim efektom; naprotiv, reljefi sa pretstavama scena iz rata i lova, kojima su ukrašavali palate, rađeni realistički i sa vel. osećanjem života i pokreta, tako da po njima Asirci dolaze među najveće animaliste i najdoslednije realiste u svetu; od tih reljefa najčuveniji: Ranjena lavica i Lov na divlje konje. Asirci, st. semićanski narod koji se oko 2500 g. pre Hr. naselio oko g. toka r. Tigra.

ASISTENCIJA (lat.), prisustvovanje, pomaganje. Asistent, pomoćnik univ. profesora, najniži čin univ. nastavnika; zvanje u drž. službi za lekare u bolnicama, pripravnike u muzejima itd.; lekar koji pomaže hirurgu pri operaciji.

ASISTOLIJA (grč.), najteži oblik slabosti srčanog mišića pri miokarditisu i manama srčanih zalisaka; srce nije u stanju da šalje arterijelnu krv u dovoljnoj količini niti da prima venoznu natrag. Posledice: zastoj krvi po celom telu, pojava otoka po telu, gomilanje tečnosti u telesnim dupljama (hidrotoraks, ascites). Znaci: otoci, teško disanje, suhi ili vlažan kašalj, ubrzani, mek, često nepravilan puls; srce prošireno, krvni pritisak opada, vratne žile nabreknu, usne, nos, prsti hladni i pomodreli (cijanoza).

ASIUT, varoš (57 000 st.) u Eg. na Nilu.

ASIŠKI Franja (1182.-1226.), osnivač franjevačkog reda i kat. svetac. Još u svojoj 26 god. odrekao se svih zemaljskih dobara i postao pustinjak. God. 1210. papa potvrdio njegov red Male braće, a uskoro i red Siromašnih devica sv. Klare (Klarise). Gl osobine sv. F. blagost, milosrđe i neograničena ljubav prema svakom živom biću ogledaju se i u njegovim knjiž. delima (pohvale, parabole, pobožne pesme i dr.).

ASKALON, pristanište u st. Palestini, jedno od najglavnijih filistejskih utvrđenja.

ASKANIJE, po grč.-rim. mitol. sin Enejin i Kreuzin; osn. Albu Longu.

ASKARIDE (Ascaridae), grupa valjkastih glista čiji pretstavnici žive parazitski u crevu kičmenjaka, osobito sisara, pa i čoveka (dečje gliste); mogu ponekad izazvati i male ranice na sluzokoži creva i na taj način otvoriti put ozbiljnijim infekcijama kroz organe za varenje; odrasle nose jaja koja dospevaju sa izmetom napolje, te ih pojedu druge životinje i tako se zaraze; kod odraslih životinja ne izazivaju vel. poremećenja u zdravlju, ali ponekad, naročito kod mladih, mogu izazvati jaka oboljenja. Askaridioza, askarijazis, bolest koju izazivaju a. Znaci: mršavost, kolika, mišićni grčevi, epileptiformni nastupi, anemija. Mikroskopskim pregledom balege postavlja se tačna dijagnoza bolesti. Lečenje dosta lako: davanje lekova protiv unutarnjih parazita: santonina, itd. Uvek kod lečenja treba i prostirku uništiti da bi se izbeglo ponovno zaražavanje jajima, koja se u njoj nalaze.

ASKVIT Herbert X. (Asquit, 1852.-1928.), engl. državnik, vođ liberalne stranke.

ASKEZA, asketizam (grč.), namerno uskraćivanje zadovoljenja svojih nagonskih potreba, da bi se duša oslobodila i mogla posvetiti višim, duhovnim, obično rel. pozivima. Po Šopenhaueru a. etički ideal života. Asketika, učenje o a.

ASKER, tur. vojnik stalnog kadra, obučavan spec. za poterna odelj. U našim nar. pesmama znači i stražar.

ASKLEPIJAD (134.-96. pre Hr.), grč. lekar; živeo u Rimu gde osn. lekarsku školu.

ASKLEPIJE, grč. bog → Eskulap.

ASKOMICETE, grupa viših gljiva; odlikuju se naročitom vrstom sporangija, u kojima postaje obično po 8 spora (askospora). Sem askosporama izvesne a. razmnožavaju se i konidijama. Mnoge a. opasni paraziti na biljkama i životinjama, ali ima i a. dobrih za jelo (npr. smrčak, trifle) i od vel. značaja za ind. alkohola (pivarski, vinski kvasci), za mešanje testa (kvasci), fabrikaciju sireva (tu pored nekih vrsta a. učestvuju i neke bakterije).

ASMARA, grad u unutrašnjosti it. kolonije Eritreje u Afr., od 1910. njen gl. grad (13 500 st.); na žel. pruzi Masaua-Agordat.

ASMODAJ, zli duh raskoši i bluda u jevr. predanju.

ASNIK Adam (1838.-1897.), polj. pesnik ljubavnih, opisnih i refleksivnih pesama; od naročite vrednosti ciklus refleksivnih soneta Nad dubinama.

ASOMATIČAN (grč.), bestelesan, nematerijalan.

ASOCIJALAN (nlat.), nedruštven; ko se ne interesuje za opšte stvari; ko je ravnodušan prema društvenim potrebama, supr. → socijalan.

ASOCIJACIJA (lat.), udruživanje. 1) u psih. zak. po kojima se pretstave uzajamno izazivaju u svesti; još Platon i Aristotel postavili za nju 4 zak.: po sličnosti, po dodiru (kontinuitetu), u prostoru i vremenu, po uzročnosti i suprotnosti; njenim zak. pridavali vel. značaj engl. filozofi i psiholozi, zbog čega se engl. flz. 18. v. naziva asocijanističkom; današnja psih. utvrdila da njen zak. nije dovoljan za objašnjenje duševnog života. 2) u bot. osnovna jedinica biljnih zajednica: skup određenih biljnih vrsta koji naseljava određeni deo životnog prostora s uniformnim životnim uslovima i koji ima određenu fiziognomiju (npr. borova, hrastova, bukova šuma, plan. pašnjak, livada, tresava); biljni pokrivač jedne obl. sastoji se od mozaika više ili manje jasno ograničenih biljnih a.; izgled jedne a. zavisi od biljnih vrsta koje je čine, od njihova rasporeda, gustine, čestoće i stalnosti rasporeda jedinki svake vrste ponaosob, zatim od oblika i načina života pojedinih vrsta. Jedna biljna a. postaje i razvija se, i u toku razvića prolazi kroz određene stupnjeve (sukcesija). U suštini biljne a. čine zajedno sa životinjskim naseljem odgovarajućeg dela životnog prostora životne zajednice (→ biocenoze). 3) u zool. se a. katkad označava skup životinja istih ili različitih vrsta sastavljen od 2 ili više jedinki vezanih među sobom različitim odnosima zavisnosti (→ biljne sociol. jedinice). Asocijativan, što se dodaje, združuje s nečim, nadovezuje za nešto. A. zakon kod sabiranja i množenja: (a + b) + s = a + (b + s) = a + b + s; (ab) s = a (bs) = abs, po kojem se kod ovih računskih radnji brojevi mogu proizvoljno grupisati tj. asocirati. Asocijacioni individuum → biljne sociol. jedinice. A. (uslovljeni) refleks, izazivanje jedne refleksne radnje draženjem dotičnog organa pomoću 1 inadekvatne draži. Ta se sposobnost razvija putem navike, koja se učvršćuje na taj način što se dotični organ nadražuje jednovremeno s adekvatnom i inadekvatnom draži, tako da se docnije refleksna radnja izaziva samo pod uticajem inadekvatne draži. A. r. igra veliku ulogu u dresiranju životinja.

ASOŠITED PRES (Associated Press), amer. obaveštajna agencija, osn. u Njujorku 1900.; organizovana kao društvo na zadružnoj bazi.

ASPAZIJA, grč. hetera iz 5. v. pre Hr., prijateljica Periklova; veoma lepa i umna; oko nje se skupljao cvet atinskog društva. Imala vel. uticaj na Perikla, zbog čega navukla neprijateljstvo mnogih.

ASPARAGIN, amid asparaginske kiseline, C₄ H₅ N₂ O₃; u biljkama naročito u klicama (špargli, krompiru i dr.); u med. se upotrebljava kao diuretično sredstvo.

ASPARAGUS (fam. Liliaceae), dugovečne zeljaste biljke ili polušiblje, često sa puzajućim granama; podzemno stablo u obliku krtola, lišće promenjeno u ljuspe, u pazuhu ljuspa igličaste grane (filokladije) i sitno belo cveće; plod krupna bobica. Više ukrasnih vrsta: A. plumosus, A. scandens iz Afr.

ASPARUH, Isperih, bug. han (640.-700.), preveo Bugare na d. obalu Dunava (679.) i učvrstio bug. vlast između Dunava i Balkana, gde pokorio nekolika sl. plemena.

ASPEKT (lat.). izgled, stanovište, vid.

ASPERGILOZA (lat.), bolest slična tbk., najčešće u plućima; izazivaju naročite gljivice (Aspergillus fumigatus); leči se: kalijum-jodatima, ribljim zejtinom i bavljenjem na čistom vazduhu.

ASPERMIJA (grč.), nedostatak m. semena; ako ga i ima, nemogućnost da se ejakulacijom izbaci.

ASPERN i ESLING, mesta u Austr., si. od Beča, na l. obali Dunava, kod kojih vođena (21. i 22./5. 1809.) 1 od najkrvavijih bitaka izmeću Austr. i Frc. u doba Napoleonovih ratova; u njoj Austrijanci sprečili Napoleona da pređe Dunav.

ASPERSIJA (lat.), škropljenje blagoslovljenom vodom kod rkat. Aspersorijum, sud sa blagoslovljenom vodom za škropljenje.

ASPIDA (grč.), zmija otrovnica, ljutica; zla žena, naročito koja je otrovna, pogana jezika.

ASPIDIJUM (Aspidium, fam. Polypodiaceae), dugovečna paprat, puzeća stabla i prosta ili složena perasta lista; ima oko 600 vrsta, većinom kozmopolitskih, navala (A. filix mas.) složeno perasta lista, visoka preko 1 m; raste u šumama, šibljacima; kozmopolit (A. lonchitis), kozmopolitska oštra paprat, visoka do 1 m, zimzelena, kožasta, trojno perasta lista; raste u plan. šumama, klisurama; sadrži derivate floroglucina: filicin i filimaron, zatim mnogo ulja; još u st. v. ljudi znali da to sredstvo isteruje pantljičaru; ranije se u tu svrhu obično uzimao istucani koren, a danas se prepisuje ili eterski ekstrakt ili samo filimaron; pri upotrebi tačno se držati lekarskih propisa, jer ovo sredstvo jak otrov koji može izazvati slepilo i smrt; ako se posle 1. uzimanja ne uspe isterivanje pantljičare, po 2. put se ne sme uzimati dok ne proteknu 2-3 nedelje.

ASPIDISTRA (Plectogyne elatior, fam. Liliaceae), ukrasna biljka, širokog, tamnozelenog oko 70 sm dugog lišća, gaji se po sobama; poreklom iz Indokine i Japana.

ASPIK (frc.), hladetina, piktije, kiselaste, s piletinom, ribom i raznim začinima.

ASPIRATOR (lat.), aparat, na načelu ventilatora; usisava vazduh kod termometara, pri preciznom merenju tmpt. vazduha. Aspiracioni psihometar, instrument za precizno merenje vlage u vazduhu: → psihometar spojen s aspiratorom.

ASPIRACIJA (lat.), težnja, stremljenje; u lingv. izgovaranje glasova praćeno primetnim dahom, hakom. Aspirant, koji želi ili čeka da dobije neku službu.

ASPIRIN, fabr. ime za acetilo-salicilnu kiselinu: beo, kristalast prašak, u vodi se teško rastvara; smanjuje povišenu tmpt. kod raznih bolesti i znatno ublažava bolove. Naročito se upotrebljava kod reumatizma, često i kod glavobolje i bolova razne vrste, kao i kod nazeba. Ne treba da ga uzimaju bolesnici sa zapaljenjem bubrega.

ASPRA (grč.), ime raznog srebrnog evr. i istočnjačkog novca u sr. v.; u srp. drž. verovatno poludinari.

ASPRO, Aspropotamos, r. u Grč.; izvire sa Pinda, teče na J i uliva se u Jonsko M. s. od ulaza u Patraski Zal.

ASTARTA, Astarot, Ištar, u st. v. jedna od najpoštovanijih boginja semitskih naroda celog Pr. I (Sirije, Palestine, Mesopotamije, M. Az.); boginja ljubavi, plodnosti, rađanja, veselja, rata i lova. Njen kult sa ritualnom prostitucijom (zbog tajne rađanja) bio veoma omiljen.

ASTATIČKI MAGNETI: da bi se izbegao uticaj zemnog magnetizma na m. kod el. instrumenata (galvanometra), umesto jedne uzimaju se 2 magn. igle nameštene paralelno pa jednoj osovini, tako da im se suprotnoimeni polovi nalaze 1 iznad drugog.

ASTENIJA (grč.) 1) opadanje opšte snage, posledica smanjenja mnogih funkcija, naročito u toku ili posle teških bolesti. 2) smanjenje rada jednog organa (srčana a.). Asteničan, slab, bez snage. Asteničar, konstitucioni tip uskih grudi, tankih i dugih ekstremiteta, visoka rasta, a karaktera kritična, suha, naklonjena apstrakcijama i fanatizmu.

ASTERABAD, gl. mesto (20 000 st.) prov. A. u Pers; trg. vune i žitarica.

ASTEROID→ planetoid.

ASTI, varoš (40 000 st.) u It., poznata sa dobrih vinograda i vina koja nose njeno ime.

ASTIVOS, ant. ime Štipa, a možda i Bregalnice.

ASTIGMATIZAM (grč.) 1) vrsta sferne aberacije kod svih objekata sem anastigmata: likovi se oštro ocrtavaju u sredini, a na krajevima su deformisani, krug se ocrtava kao elipsa, kvadrat kao romb itd., paralelne, uspravne i vodoravne linije oštre u sredini slike, na krajevima već razvučene. 2) nemogućnost oštrog vida kod čoveka usled nepravilnog prelamanja zrakova kroz rožnjaču i sočivo; posledica u nepravilnosti krivine rožnjače i sočiva. Popravlja se astigmatičnim staklima (naočare).

ASTIJAG, poslednji mediski kralj (584.-558. pre Hr.); njegova kći Mandana bila udata za pers. kralja Kambiza I i sa njim imala sina Kira, koji zbacio A. sa prestola.

ASTIJANAKS, sin Hektora i Andromahe; Trojanci ga bacili sa trojanskih zidova.

ASTMA (grč.), sipnja, napadi jakog zaptiva, gušenja; dolaze iznenada, obično noću, usled stezanja (grča) malih mišića bronhija. Uzroci veoma različiti, najčešće postoji preosetljivost (→ alergija) na izvesne materije: hranu, mirise, prašine; nekiput uzrok u poremećaju jetre, nervnog sistema, nekih nosnih promena, glista i dr. Bolesnik se guši, nema vazduha, uplašen je; u grudima mu svira; napad obično pred zoru sam popušta da se ponovi posle nekog vremena. A. cigarete, fabr. lek, sadrži folia stramonii sa šalitrom. Puše se kod napada a.

ASTRAGAL (grč.) 1) u bot. biljka (Astragalus, fam. Papilionaceae); oko 1600 vrsta; raznobojna; cveta u S. Amer., Az. i Evr., naročito po az. i rus. stepama; semenka tzv. španskog a. služi kao surogat kave, poznat pod imenom švedske kave; neke vrste daju gumu (tragont). 2) u arht. ant. ornament, bojen ili plastičan, u vidu niza zrna raznog oblika, upotrebljavan kao simvol spajanja pojedinih arht. delova. (Na sl.: A-A a.).

ASTRALNI (lat.), zvezdani. A. duhovi, bića koja, po verovanju astrologa, kao duhovi zvezda imaju uticaja na naš svet koji je ispod Meseca. A. kult, rel. obožavanje zvezda. A. mitologija, učenje i verovanje po kojem se božja volja i sudbina može saznati iz konstelacije (uzajamnog položaja) zvezda. A. telo, po astrolozima i antropozofima, t. sastavljeno od fine materije, koje, u običnim prilikama nevidljivo, kao dvojnik stalno prati naše telo za vreme ovozemaljskog života i kao duhovna snaga njim upravlja, posle smrti se odvaja od njega i nastavlja svoj samostalni život.

ASTRAHAN 1) gl. grad istoimene obl. na J Rus. (209 000 st.), na jednom o. Volgine delte (na s. obali Kaspiskog J.), čeona žel. stanica, pristanište, trg. mesto. 2) jagnjeće krzno, kovrčave i talasaste dlake; može da se boji; najviše se ceni prir. crni a., od koža neojagnjene jagnjadi buharskih ovaca koje se kolju pre jagnjenja. 3) sve tkanine slične plišu, koje po izgledu liče na jagnjeće krzno. Astrahanski hanat, tatarska država u Rus., postala raspadom Zlatne horde 1840.; zauzeli je Rusi 1557.

ASTREJA, po grč. mitol. kći Zevsa i Temide, boginja pravde; živela među ljudima u zlatno doba.

ASTRINGENCIJA (lat.), lekovi koji utiču na lokalno skupljanje tkiva, krvnih sudova, ponekad i na smanjenje sekrecije.

ASTROGRAF (grč.), durbin za fotogr. snimanje nebeskih tela.

ASTROLAB (grč.) 1) astr. instrument, sastavljen iz više graduisanih krugova; upotrebljavan za određivanje položaja zvezda (→ sl.). 2) zal. na S N. Gvineje.

ASTROLOGIJA (grč.), verovanje, nastalo u vezi sa razvitkom astr., da nebeska tela određuju ljudsku sudbinu i događaje na Zemlji i da se, posmatranjem njihova položaja u času rođenja ili inače, može unapred znati nečija sudbina i predviđati događaji (→ horoskop). Otadžbina a. Vavilon i st. Eg., odakle se još u st. v. daleko raširila, naročito po rim. carstvu. U Evr. bilo astrologa u sr. i novom v. I danas na ceni kod naroda na I; oživela i u Evr. posle svet. rata. Astrol. verovanja veoma raširena i u našem narodu (npr. da pomračenja pretskazuju krupne ist. događaje).

ASTRONOMIJA (grč.), nauka o pojavama na prividnom nebeskom svodu, prirodi, položaju i kretanju nebeskih tela. Danas se deli na: sfernu a., koja se bavi metodima za određivanje položaja neb. tela na prividnom neb. svodu i njihovih promena usled prividnog dnevnog i godišnjeg kretanja svoda, u cilju određivanja tačnog vremena i položaja na zemljinoj površini; praktičnu a., koja se bavi metodima posmatranja, teorijom i usavršavanjem astr. instrumenata; teorisku a., koja izučava zak. kretanja planeta, kometa i satelita i usavršava metode za određivanje njihovih što tačnijih položaja u prostoru; nebesku mehaniku, koja izučava međusobno dejstvo tela Sunčeva sistema, razrađuje i usavršava metode za određivanje promena u kretanju tih tela usled njihova uzajamna dejstva; astrofiziku, koja, ispitujući zrake svetlosti nebeskih tela, izučava njihovo fiz. stanje i razvitak; stelarnu a., koja se bavi izučavanjem osobina zvezda kao jedinaka zvezdanih sistema. Astronomske daljine → paralaksa i parsek. A. instrumenti, sprave kojima se posmatraju kretanja nebeskih tela i ispituje njihova priroda.

ASTURIJA, Ovijedo, prov. na s. atlanskom prim. Šp.; plan. predeo; ima gvožđa i uglja; stan. se bave zemljr. i stočarstvom. Gl. grad Ovijedo.

ASUAN, varoš u G. Eg., na Nilu, na 1. kataraktu (16 000 st.); zbog prir. lepota (stenovita o. u kataraktu) i zbog ogromne -- 2 km dugačke a 47 m visoke -- brane na Nilu, A. posećuju mnogi turisti.

ASSUMPTIO (lat.) → Uspenje bogorodice. Asumpcionisti, kongregacija rkat. crk., osn. 1840. u Nimu; vrše propagandu na I, putem štampe (list Echo d'Orient); ime po a. Iselili se iz Fr. 1900.

ASUNSION, gl. i univ. mesto (124 000 st.), važno tržište i rečno pristanište drž. Paragvaja (J. Amer.).

ASUR 1) Nojev unuk, Simov sin, praotac Asiraca i osn. Ninive. 2) Ašur. gl. asirski bog, tvorac i gospodar sveta, god. doba (s 4 oka i 4 uha).

ASURA (tur.), rogožina, stura. Asurdžija --> rogožar.

ASURBANIPAL, asirski kralj (667.-626. pre Hr.), ratovao s Eg., Elamom i Haldejom.

ASFALT (grč.: zemna smola), mrkocrna masa, sastavljena od viših ugljovodonika, krta kad je hladna, meka i plastična kad se zagreje; u vodi i alkoholu se ne rastvara, u benzolu i terpentinskom ulju potpuno; zapaljena gori veoma čađavim plamenom. Postaje oksidacijom nafte. U Evr. se dobiva iz asf. kamena (smeša a. i krečnjaka). Upotrebljava se za asfaltovanje ulica i puteva razlivanjem otopljena a. i pomešana sa peskom, cementom i netucanim kamenom. Najvažnija nalazišta a. u Siriji i na o. Trinidadu. Ima ga u Frc. (Alzas), Švajc., Nem., It. itd. U Jugosl. na više mesta u Primorskoj. Zetskoj i Vardarsvoj Ban. Asf. ležaji u Paklini kod Vrgorca najpoznatiji i eksploatišu se već preko 150 g. Paklinski a. veoma dobar: ima u sebi 31, mestimice i 33% bitumena i ne treba ga mleti, jer je mikroskopičan i od čistog vapnenca, ali rudokop leži nezgodno, te se eksploatacija nije mogla da razvije u većem stepenu. Jel. produkcija a. veoma skromna. Asfaltni lakovi, rastvori a. u benzolu ili benzinu, služe za premazivanje gvozdenih predmeta.

ASFIKSIJA (grč.), skup poremećaja koji proističu prestankom ili nedovoljnom razmenom gasova u plućima usled meh. smetnje (topljenje, davljenje, stezanje grudnog koša i dr.); sva stanja u kojima oksidisanje krvi sprečeno (npr. kod trovanja gasovima). A. novorođenčeta, obamrlost deteta u toku porađanja, usled preranog prekida krvotoka između deteta i majke i nemogućnosti samostalnog disanja: modra a., lakša, modrilo kože, puls jak, disanje se lako izaziva; bleda a., težak oblik, bledilo kože, puls veoma slab, telo hladno; pokušati izbaviti dete veštačkim disanjem.

ASHABAD, Ašabad (ranije Poltorack). gl. mesto (52 000 st.) u Turkmenistanu (Az.); živa trg. s Iranom (Pers).

ASCENDENTAN (lat.), uzlazni. A. linija, uzlazna, ushodeća linija. A. tokovi, vodeni t., koji se pod uticajem hidrostatičkog pritiska penju, teku suprotno uticaju zemljine teže. Česti u podzemlju karsta, naročito u pećinama. Ascendenti, preci.

ASCIDIJE, grupa → plaštaša većeg porasta i kesastog izgleda; žive utvrđeni za podlogu.

ASCITES (grč.), skulljanje tečnosti u trbušnoj duplji; tečnost bistra, žućkasta, sadrži endotolijalne ćelije i leukocite, može biti i hemoragična. Uzroci različiti: oboljenje jetre, srca, bubrega, trbušne maramice i dr. Trbuh otečen, trbušni zid zategnut, napet; to izaziva bolove u trbuhu i teškoće pri disanju i kretanju.

ATABASKA, r. zap. Kanade, 900 km duga, plovna; uliva se u A. Jezero (7 500 km²).

ATAVIZAM (lat.), nasleđe, ponavljanje telesnih i duševnih osobina ili mana koje su imali raniji, dalji preci (a kod poznijih bile se izgubile).

ATAK (it.), st. naziv za napad koji vrši u ratu nadmoćnija strana. Znači i juriš: napad sa manjeg otstojanja (50-300 m) kao poslednja faza napada. Može biti dnevni i noćni; noćni opasniji ali, ako uspe, korisniji.

ATAKAMA 1) beskišna pustinja na S Čile (J. Amer.), na nadm. visini 3 000-4 000 m, bogata slanim jezerima, šalitrom i rudnicima bakra, srebra i cinka. 2) provincija (79 531 km², 64 000 st.) u s. delu Čile; gl. mesto Kopiano.

ATAKSIJA (grč.), poremećaj koordinacija pokreta koji onemogućuje bolesniku npr. da dohvati jedan predmet najkraćim putem, već ga prisiljava da pri tom upotrebi suvišnu snagu i mišiće koji mu ne služe za nameravani pokret.

ATAL 1) A. I, pergamski kralj (241.-197. pre Hr.), osn. čuvenu pergamsku biblt. i ratovao sa maked. kraljem Filipom V. 2) A. III, pergamski kralj (138.-132. pre Hr.), zaveštao svoju državu Rimljanima.

ATALANTA, kći skiroskog kralja; objavila da će se udati za onoga ko je pobedi u trčanju, ali preticala sve prosioce i ubijala ih; Hipomen je pobedio, zahvaljujući jabukama koje je dobio od Afrodite, jer ih usput namerno ispuštao, a devojka zastajala i dizala ih.

ATALIJA 1) judejska kraljica iz 9. v. pre Hr., čuvena sa svoje svireposti; na presto se popela posle smrti svoga sina Ohozija, čije je sve potomke pogubila, izuzev Joasa; našla smrt u pobuni naroda koji je vratio presto zakonitom nasledniku. 2) Rasinova tragedija u 5 činova, u stihovima; napisana za učenike Sen-Sira (1702.).

ATAMAN (nem. od Hauptmann), zapovednik kod donskih i zaporoških kozaka; → hetman.

ATAMAS, mitol. kralj Orhomene; gonjen gnevom svoje žene, bog. Nefele, koju je prevario s Inom, poludeo, ubio sina Learka i video pogibiju Ine i drugog sina Melikerta; prognan iz kraljevine.

ATANASIJA (grč.) besmrtnost.

ATANASIJE sv. (296.-373.), aleksandriski patrijarh i crk. otac; odlučno ustao protivu arijevstva; duhovni vođ 1. vaseljen. sabora (325.) i tvorac Simvola vere; gl. zastupnik učenja o jednakosti boga sina sa bogom ocem.

ATANASOV 1) Georgi (1881.-1931.), bug. kompozitor, dirigent sofiske opere: mnogostruke muz. delatposti; dao opere: Borislav, Gergana, Zlatnoto momiče, Napuštena vodenica, Cveta, Kosara. Alcek. 2) Nikola (• 1886.), prof. Muz. akad. u Sofiji; komponovao prve bug. simfonije, uvertire, sonate, horske pesme.

ATANACKOVIĆ 1) Bogoboj (1826.-1858.), knjiž.. pesnik i pripovedač; pristalica Vukovih reformi; aktivan učesnik u nar. pokretu 1848., zbog čega morao da ide iz A.-U.; gl. dela: Darak Srpkinji. Bunjevka, Dva idola. 2) Platon (1788.-1867.), ep. bački, istaknut polit. radnik, dobrotvor nar. prosvete; protivnik Vukova pravopisa; pisac udžbenika iz veronauke, srp. i nem. jezika, mat. i ned.; napisao i preveo vel. broj knjiž. radova mahom st. pravopisom. (Na sl.: A. Bogoboj.)

ATANIZAM (grč.), verovanje u besmrtnost.

ATAPASKI, Dene, veća grupa indijanskih plemena u sz. delu S. Amer. (Aljaska i Kanada), veoma se širili: neka plemena prodrla do u Meksiko: gl. zanimanje lov.

ATAR Feridudin (1119.-1230.), pers. mistički pesnik.

ATARAKSIJA (grč.), nepokolebljivost, duševni mir.

ATATURK → Kemal.

ATAŠE (frc.), činovnik poslanstva ili konzulata postavljen da obavlja određenu vrstu posla ili da prati razvoj određenog pitanja; može biti: trg., fin., voj., za štampu itd.

ATBARA (ar.: Bahr el Asvad), d. pritoka Nila;. izvire u Etiopiji i teče kroz Etiopiju i Angloeg. Sudan; najveće vodostanje u julu i avg.; na ušću u Nil varoš A., važna žel. raskrsnica u Angloeg. Sudanu.

ATEBRIN, hlorovodična so alkil-amino-akridina; žut prašak; deluje slično kininu; upotrebljava oe kod malarije.

ATEIZAM (grč.), bezbožnost, odricanje postojanja boga i vere u njega. Ateist, bezbožnik, čovek koji ne veruje u boga. Kod nas ga izjednačuju sa licem koje ne pripada ni jednoj priznatoj veroispovesti. Za ta lica postoji kod nas u pravu nezgoda, jer sem u Vojvodini (obavezni građanski brak), Slov. i Dalm. (građ. brak po nuždi) takva lica ne mogu sklopiti brak, koji je svuda verski.

ATELANA 1) starorim. šaljivi poz. komad. 2) primat. pozorište šp. komedijanata u 16. v.

ATELEKTAZA PLUĆA (grč.), stanje u kojem su alveole stisnute i bez vazduha; dolazi kao posledica zapušenja plućnih dušnica (sa naknadnom rezorpcijom vazduha), ili usled prisustva tečnosti (eksudata ili transudata) ili vazduha u grudnoj duplji koji pritiskuje i potiskuje plućno tkivo; režanj ili krilo atelektatičnog pluća je smanjeno; ono ne diše, a krvotok i limfotok oslabljeni.

ATELjE (frc.), radionica, naročito um., npr. slikarski, fotografski a.

A TEMRO (it.), u isto vreme, odmah; u muz. ozn.: vraćanje na raniji. početni tempo; skr. A. t.

ATENEJ, grč. pisac iz 3. v.; ostavio dragoceno delo Banket sofista.

ATENEUM, zavod u st. Rimu za negovanje pesništva i besedništva; danas često ime časopisa, knjiž., naučnih i um. klubova (u Londonu, Pragu i dr.), akad., gmn., biblt. itd.

ATENTAT (lat.), ubistvo ili pokušaj ubistva vladara ili neke istaknute ličnosti.

ATERBOM Per (1790.-1855.), šved. pesnik romant. škole i knjiž. istoričar; osn. društva Aurora i vođ fosforista; objavio knj. pesama Cveće i dramske bajke: Plava ptica i Ostrvo blaženstva. kojima je stekao ime vel. liričara; knjiž. studijama: Švedski vizionari i pesnici istakao se kao preteča knjiž. kritike u Šved.

ATHERINA (grč.), morska riba, → gavun.

ATERIRANjE (frc.), spuštanje letilica. Aterisaž → slet.

ATEROM (grč.), retenciona → cista lojnih žlezda kože; sadrži belu, kašastu masu. Ateromatoza krvnih sudova, oboljenje krvnih sudova, naročito aorte i njenih većih ogranaka, izraženo uzdignutim pločicama, bledožućkaste boje. veće i manje površine na unutarnjoj strani suda, ispunjene masnom i kašastom masom; kad se pločice otvore, njihova sadržina se izliva u krvotok, a ostaje grizlica, na čijim se ivicama naknadno istaloži kreč; pod uticajem naglog povećanja krvnog pritiska, ateromatozni sud može da prsne, usled čega nastaje krvarenje, ponekad smrtno.

ATEST, atestacija (lat.), svedočanstvo, svedočenje,

ATIK 1) Tit Pomponije (100.-32. pre Hr.), Ciceronov prijatelj, uticajan političar u Rimu. 2) učitelj Marka Aurelija.

ATIKA 1) obl. u i. Grč., na Atičkom Pol., j. od obl. Beotije; prostrane ravnice dobro naseljene i obrađene: maslinjaci i vinogradi. Gl. mesta: Atina (gl. grad države) i njeno pristanište Pirej. 2) u arht. poslednji nizak sprat pod krovom; zid iznad venca građevine koji služi da izdigne zgradu ili da zakloni krov.

ATILA, Bič božji, vođ Huna; sredinom 5. v. napadao i pljačkao zemlje i. i z. rimskog carstva; u pohodu na Galiju potučen na Katalaunskim Poljima; umro 453., posle čega se hunska država raspala.

ATINA 1) prestonica i polit., kult. i prosv. središte nove Grč.; osn. oko 1500. pre Hr., istakla se u 5.-6. v. kao najveće kult. središte u st. Grč. i kolevka dramske um.; sastojala se iz 2 dela: donjeg i gornjeg grada, Akropolja, koji je bio ukrašen najlepšim građevinama: Propileji, Partenon, Erehtej itd.; imala 3 pristaništa: Pirej, Munikiju i Faleron, sa kojima bila spojena dugim zidovima; razvila trg. i ind., naročito keramiku; posle peloponeskih ratova izgubila vojničku moć, ali sačuvala svoj kult. značaj čak i posle potpadanja pod rim. vlast; opala mnogo u sr. v. i za tur. vladavine; a napredovala posle 1833., kad je izabrana za prestonicu oslobođene Grč.; danas 453 000 st. 2) → Palada Atina. Atinska sintagma, opšte priznata i u prav. crk. primljena najbolja zbirka crk. pravnih izvora i kanona; sastavili Grci Ralis i Potlis 1859.

ATIPIČAN (grč.), koji ne izražava jasno specifične odlike svoga tipa ili otstupa od svoga tipa.

ATIS, maloazisko božanstvo, frigiski pastir, ljubavnik vel. majke bogova Kibele (Ree); kad joj postao neveran i hteo da se oženi kraljevom ćerkom iz Pesina, ona stupila o svadbi među goste i ispunila ih takim strahom i duševnom pometnjom da se svi razbegli, a A. se ubio; u njegovu slavu zaveden praznik oplakivanja u vreme prolećne ravnodnevice; kult prenesen u Grč., → Adonis.

ATICIZAM, pokret u ant. besedništvu u 2. v. pre Hr. protiv azijanizma; aticisti se ugledali na čist i klasičan stil atičkih pisaca iz 5. i 4. v. pre Hr. Atička so, duhovit način izražavanja, svojstven st. Atinjanima.

ATIČKO POLUOSTRVO, u i. Grč., između o. Evbeje i Peloponeza. Na njemu 3 obl.: Fokida, Beotija i Atika.

ATLANSKI OKEAN, Atlantik, deo svet. mora između Evr. i Afr. na I i S. i J. Amer. na 3. Na S se vezuje za S. Ledeno (polarno) M.; na J za J. Polarno M., Indiski i Tihi Ok.; izdužen u pravcu S-J; zahvata površinu od 106 mil. km² (1/5 zemlj. površ.); sr. dubina oko 3 300 m, najveća 8 341 m. U podnevačkom pravcu pruža se sredinom podmorski bedem, na kojem su vulkanska ostrva (Azorska, Asunsion, Tristan de Kunja); sličan poprečan bedem na S odvaja A.O. od S. Ledenog M. Od vel. značaja je Golfska struja. Između nje i sev. polutarske povratne struje nalazi se veoma mirno Sargasovo More. A. O. ima vel. značaj za klimu z. Evr. i za vezu između Evr., odn. Afr., i Amer. Na njemu veoma razvijen ribolov.

ATLANT (grč.), čovečja figura koja podupire ili nosi pojedine arht. delove na građevini

ATLANTA, gl. grad (350 000 st.) Džordžije (SAD) i važno izvozno mesto za pamuk i duvan sa lepo razvijenom ind., naročito metalurškom; visoka thn. šk. i vel. biblt.

ATLANTIDA, o. za koje su ant. narodi pričali da je postojalo na Z od Gibraltara i da je propalo prilikom zemljotresa. Atlantide, kćeri Atlasove, pretvorene u zvezde; poznate i pod imenom Plejade.

ATLANTIK SITI, varoš (55 000 st.) i jez. kupalište u s.-amer. državi Nju Džerseju.

ATLANTOMEDITERANSKA RASA, rasni tip u Evr., nastao verovatno mešanjem; visoka rasta, subdolihokefalan, smeđe kompleksije.

ATLANTOSAURUS (fam. Dinosauria), rod džinovskih fosilnih reptilija (guštera), 15 m i više dug, poznat po ostacima iz naslaga s.-amer. jure.

ATLAS 1) venačke plan. u sz. Afr., po građi i oblicima veoma slične Alpima; u Sr. i Visokom A. plan. venci prelaze visine od 4000 m; na Visokom A. tragovi od lednika. Cela obl. A. pripada zoni mediteranske klime. U prim. krajevima, osobito u Alžiru, razvijena zemljr. sa navodnjavanjem; u unutrašnjosti gl. zanimanje stočarstvo; vel, privr. značaj imaju trava halfa i pluta. Većinu stan. u a. obl. čine Berberi. 2) Zevsov sin, kralj Mavritanije; Persej ga skamenio i pretvorio u planinu pomoću otsečene Meduzine glave; usled toga što je ta plan. visoka, stari verovali da ona drži nebo tj. da je A. osuđen da ga drži na svojim plećima. 3) zbirka geogr. karata. 4) u med. → pršljen. 5) sjajna i glatka tkanina dobivena satensko atlasnim vezivanjem žica potke i osnove; razlikuje se od vezivanja kod → kepera tim što linija ukrštavanja žica nije dijagonalna već rasuta. A. anatomski, sastav čovečjeg tela u slikama. A. statistički, zbirke statističkih grafikona, koje najčešće izdaju statističke ustanove da bi slikovito prikazale sve pojave od javnog značaja na svojoj teritoriji.

ATLET (grč.) 1) zdrav, veoma snažan čovek; čovek koji pokazuje svoju snagu za novac. 2) kod st. naroda borac u gimnast. igrama i vežbama, od 5. v. pre Hr. atletika pretvorena u zanat zbog priređivanja javnih igara; pobednik dobivao nagradu i naročite povlastice. Atletika, skup telesnih vežbanja, koje izvode a. Laka a., sve vrste trčanja, bacanje (kugla, kamen, koplje, diskos, kladivo i utezi) i skokovi (uvis, u daljinu, s motkom i troskok): teška a.: rvanje, boksovanje, dizanje tereta i džiudžicu. Atletski tip, konstitucioni tip koji se odlikuje jako razvijenim kostima i mišićima.

ATLONA, varoš (7540 st.) u unutrašnjosti Irske; vel. radio-stanica.

ATMAN → Braman.

ATMOSFERA (grč.) 1) vazdušni omotač oko zemljine lopte; njegova visina nije tačno poznata; ceni se da dostiže do 750 km; deli se na troposferu, stratosferu i zonu lakih gasova. 2) jedinica pritiska: pritisak živinog stuba visine 76 sm ili 1033 g na sm². Standard a., pošto se tmpt., pritisak i vlažnost vazduha prizemlji menjaju i zavise od mnogih elemenata, radi mogućnosti upoređenja raznih rezultata u thn. uzima se s. a., čije karakteristike: srednja tmpt. + 15°, sr. pritisak 766 mm i sr. specif. težina vazduha 1,2255. Atmosferski elektricitet, nevezani el., kog u vazduhu ima uvek u obliku jona, usled radioaktivnosti zemlje, dejstva kozmičkih zrakova i dr.; u suhom vazduhu manje, u vlažnom više, a u oblačnim masama najviše; zemlja prema visokim vazd. slojevima naelektrisana negativno, a oblaci mogu biti naelektrisani i pozitivno i negativno. El. potencijal raste sa visinom, oko 100 volti na 1 m, ali taj porast nepravilan i promenljiv; kad potencijalna razlika postane dovoljno velika, javlja se pražnjenje između zemlje i oblaka, ili između samih oblaka, u vidu sevanja (munja) grmljavine i groma. (B. Franklin dokazao 1851. svojim čuvenim eksperimentom sa zmajem da je grom pražnjenje elektriciteta kroz vazduh). A. lom zraka → refrakcija. A. paraziti, prir. elektromagnetski poremećaji, tj. slaba ili daljna el. pražnjenja u a., koja otkriva radio-aparat; njihova aktivnost slabija pri mirnom, a jača pri uzburkanom stanju a.; vertikalna strujanja naročito pomažu njihovu pojavu; u najjačoj su aktivnosti leti, kad su najjača i strujanja usled jakog zagrevanja; zimi je obrnut slučaj. A. poremećaj, pogoršanje vremena, više lokalnog i iznenadnog karaktera. Ciklon i oluja su a. p., ali u samom ciklonu biva manjih p. duž pojedinih frontova. A. pritisak → vazdušni pritisak.

ATOLA, koralska o. u toplim morima; imaju oblik manje-više kružno zatvorenog koralskog bedema, čija spoljašnja strana strmo pada u more, a unutarnja se blago spušta u plitku lagunu; česta u Tihom Ok.

ATOM (grč.), najmanji hem. nedeljiv delić materije; najmanja količina nekog elementa, koja može da postoji sama za sebe ili sjedinjena sa sličnim delićima istog ili drugog elementa; sastoji se iz pozitivnog jezgra oko kojeg kruže negativni elektroni, tako da je ceo a. u el. pogledu neutralan. A. elektriciteta → elektron, negativan elementarni el. kvant. Atomizam, učenje da je materija, od koje se sastoje realne stvari u prirodi, sastavljena od a.; osn. grč. filozofi Leukip i Demokrit, a usavršio Epikur; održalo se do danas, samo u izmenjenom obliku. Atomistar, filozof koji zastupa atomizam. Atomistika, nauka o a. Atomsko jezgro, središni deo a., sastavljen od → protona i → elektrona; sadrži uvek slobodni pozit. elektricitet koji u elektroneutralnom a. stoji u ravnoteži sa spoljnim, perifernim elektronima; najprostije je j. vodonikovog a. i sastoji se samo od 1 protona; od do sada poznatih atomskih vrsta najsloženije j. uranovih a. (sadrže 92 slobodna pozitivna el. naboja koji stoje u ravnoteži s 92 elektrona); pozit. i negat. elementarni el. kvanti u j. a. nisu neuređeni. već složeni u stabilne uže grupe: protone, neutrone; a. j. su veoma stabilna i ne mogu se nikakvim hem. sredstvima razložiti; samo fiz. sredstvima, kao npr. zračenjem α zracima, mogu se postići razbijanja a. j. pri njihovom pogađanju α delićem; na tom počiva veštačka transmutacija hem. elemenata; a. j. radioaktivnih elemenata se spontano bez ikakvog spoljneg uticaja raspadaju i pretvaraju rekombinacijom u j. i a. dr. vrsta elemenata, pri čemu se pojedini sastavni delovi razloženih j. pojavljuju kao α i β zraci. A. težina, relativna težina a. nekog elementa, upoređena sa težinom a. elementa koji je uzet za jedinicu (kiseonik = 16.00). A. toplota. sr. vrednost 6,38, pretstavlja važnu fizičku konstantu čvrstog stanja; po Dilon-Petitovom zak. data je proizvodom specifične toplote i a. težine dotične hem. materije. A. fizika, deo fiz. koji spec. proučava strukturu atoma.

ATON, eg. bog Sunca, pretstavljan u obliku sunčane kugle, čiji se zraci završuju ljudskim rukama.

ATONALNA MUZIKA računa sa disonancama kojima nije potrebno razrešenje, a elementi za kontrast su: ritam, ton i tempo; ne računa s konzonantnim akordima i logičnim harmonskim vezama, već ruši osnove tonaliteta i stvara naročite muz. intervale, delimično poreklom iz egzotične muz.; karakteristični akordi: kvarta.

ATONIJA (grč.), smanjenje normalnog tonusa kod organa koji se skupljaju (srce, krvni sudovi, uterus). A. želuca, smanjenje mišićnog tonusa usled čega je rad želuca usporen i smanjen, pa se hrana u njemu duže zadržava; želudac proširen i spušten, znaci: muka i težina u želucu posle jela. A. materice, mlitavost, nedovoljno stezanje m. posle porođaja: ispoljava se krvarenjem, koje u izvesnim slučajevima može prouzrokovati smrt.

ATOS (Aton), plan. u Grč. na j. kraju pol. Sv. Gore; najveća visina 1935 m; → Sveta Gora.

ATOFAN, fabr. lek, sadrži fenil-hipolin-karbonsku kiselinu; žut prašak ili tablete; upotrebljava se kod reumatičnih bolova; ne valja ga dugo uzimati, jer može oštetiti jetru.

ATRAKCIJA (lat.), privlačnost, privlačna snaga; supr.: repulzija; u fiz. privlačenje materijalnih tela raznoimenih el. opterećenja i raznoimenih magnet. polova.

ATRANS 1) rim. mesto između Ljubljane i Celja; današnji Trojanac. 2) bog mesta A.

ATREZIJA (grč.), otsutnost ili nepotpuna otvorenost nekih prir. otvora (čmara, usmine) prilikom rođenja, ili zarašćenja usled bolesti.

ATREJ, svirepi kralj Mikene, sin Pelopsov, koji ubio svoje sinovce Tantala i Plistena i dao njihovom ocu da ih jede; ubio ga iz osvete sinovac Egist; od njegovih potomaka, Atrida, najčuveniji: Agamemnon i Menelaj.

ATRIBUT (lat.), bitna, trajna, osnovna osobina nečega u gram.: dodatak imenici radi bližeg određenja (npr. sivi soko). A. svojine → svojina.

ATRIO, A. del cavallo (it.), lučno udubljenje između ivice st. kratera i kupe oko mlađeg kratera na Vezuvu.

ATRIUM (lat.) 1) gl. odeljenje rim. građevina, vrsta unutrašnjeg dvorišta, opkoljenog stubovima, danas glavni deo zgrade. 2) duplja u telu → sunđera 3) u med. srčane pretkomore.

ATROPA, jedna od triju Parki, koja je presecala konac čovečjeg života.

ATROPIN, biljni alkaloid, beo, kristalan prašak, gorka ukusa, lako rastvorljiv u vodi; jak otrov; dobiva se iz lišća i korena velebilja (Atropa belladona), a ima ga i u bunici i tatuli. Upotreba: protiv znojenja kod tbk.; kod čira u želucu radi smanjenja suvišnog lučenja želudačne kiseline; kod katara u dušniku, ako bolesnik pljuje suviše mnogo sluzi; kod napada astme; kod očnih bolesti radi proširavanja zenice i kod još nekih oboljenja koja prate grčevi glatkih mišića.

ATROFIJA (grč.), smanjenje zapremine organa ili tkiva usled usporenog i smanjenog procesa ishrane ćelija; inaktivni organi takođe se atrofiraju. Atrofična ćelija gubi izvesne seobine (uprošćenija građa), a dobiva nove elemente (pigment), te postaje patol. jedinka. Postoji a. epitelijuma, srčanog mišića, jetre, polnih žlezda, kože i dr.

ATSORPCIJA (lat.) 1) zgušnjavanje gasova, tečnosti i rastvorenih čestica po površini neke čvrste materije; vrši se samo na površini; stoga je atsorpciona moć neke materije utoliko veća ukoliko je veća njena površina, → aktivni ugalj; materije koje su izgubile svoju a. moć mogu se osloboditi atsorbovanih gasova zagrevanjem u bezvazdušnom prostoru do 300º. 2) osobina koloidalne zemlje da upije vodu i tako je veže athezijom da ispuni sve šupljine između čestica po površini; na taj način površina postaje vododržljiva. Atsorbni kompleks, najvažniji deo frakcije koloidne gline; od ogromne vrednosti za zemljište; deli se na: mineralni ili zeolitni deo i na organski, odn. organo-mineralni ili humatni deo; od njegove veličine i njegovih osobina zavise najvažnije osobine zemljišta: hem., fiz. i poljopr., odn. zemljišni tip.

ATHARVAVEDA → veda.

ATHEZIJA (lat.), prijanjanje, privlačna sila između dva tela; usled nje voda kvasi sudove; njome se objašnjava: lemljenje, lepljenje itd. Athezije, u med. arastice između organa, posledica zapaljivih oboljenja. Athezioni ugovor (contrat d'adhésion), ugovor čiju sadržinu jedna strana utvrđuje, a druga mu može samo pristupiti ne dirajući njegovu sadržinu (npr. žel. prevoz: putnik pristupa kupujući kartu, ali se ne može pogađati o sadržini u.).

AU, hem. znak za element zlato (aurum).

AUBRIECIJA (Aubrietia, fam. Cruciferae), višegod. biljke ljubičastih i belih cvetova; rastu na stenama; poreklom su iz mediter. obl.; hibridi nekih alpiskih i subalpiskih vrsta upotrebljavaju se za alpinetume u vrtovima; nekoliko vrsta žive u Jugosl. (npr. A. deltoides, A. croatica, A. gracilis).

AUGZBURG, grad u j. Nem. (160 000 st.) na r. Lenu; čuven sa ovoje ind. i trg. još u sr. v.; danas: nakit i oružje, pivarstvo; st. katedrala i op. kuća. Augzburška veroispovest, spis Luterovog prijatelja Melanhtona, koji je na zahtev Karla V izložio učenje prot. crk. za sabor u A. (1530.); važi kao gl. spis. prot. crkve. A. verski mir, zaključen 1555. između prot. i kat., posle ratova iz doba reformacije; priznao prot. slobodu veroispovesti, ali vladarima dao pravo da nameću podanicima svoju veru (cuius regio, eius religio). A. liga, obrazovana 1686., posle ukidanja nantskog edikta u Frc.; sklopile je Austr., Šp., Šved. i nem. knezovi protivu Luja XIV, na potstrek Viljema Oranskog, a kasnije joj prišla i Engl.; vodila sa Frc. rat (1688.-1697.), završen mirom u Risviku.

AUGIJE, kralj Elide i 1 od Argonauta; njegove ogromne staje, sa 3000 volova, koje nisu čišćene 30 god., počistio Herkul na taj način što je kroz njih navro reku Alfeju.

AUGIT, silikat Ca, Mg, Fe; monokliničan mineral iz grupe piroksena; tamnozelen, skoro crn; vlažan sastojak bazičnih magmatskih stena (diorita, dijabaza, andezita, porfirita, bazalta i dr.).

AUGMENTATIV (lat.), imenica sa naročitim završetkom koji joj daje značenje uvećanosti, obično u pogrdnom smislu (npr.: kućerina, selendra itd.).

AUGURI (lat.), rim. svešt. koji su otkrivali volju bogova pomoću auspicija, tj. posmatranjem leta, kljucanja, pevanja i celokupnog držanja ptica i sv. kokošaka.

AUGUST → Avgust. Augustin → Avgustin.

AUGUSTINČIĆ Antun (• 1900.), vajar portretist; dela: Raićevo poprsje, spomenik palim ratnicima u Kragujevcu i spom. kralju Aleksandru I Ujedinitelju u Varaždinu.

AUD Jakobus Johanes (Oud, • 1892.), hol. arhitekt; jedan od gl. predstavnika i tvoraca moderne evr. arht.; najznačajnije građevine podigao u Roterdamu.

AUDACES FORTUNA IUVAT, lat.: smele sreća služi.

AUDIATUR ET ALTERA PARS (lat.: neka se čuje i druga strana), pravnička izreka čiji smisao: niko se ne može osuditi dok ne bude saslušan.

AUDIENTES (lat.) 1. stupanj pripravnika za hrišć. krštenje u 1. hrišć. doba.

AUDIJENCIJA (lat.), prijem kod vladara i visokih ličnosti.

AUDION, elektronska lampa u prijemnom radio-aparatu; pretvara modulisane struje nečujne učestanosti u struje čujne učestanosti; naziva se još i detektorom ili demodulatorom.

AUDITIVNI TIP (lat.-grč.), lice koje lakše pamti činjenice koje je čulo od onih koje je videlo ili pročitalo.

AUDITOR (lat.), st. izraz za ofic. islednika; sada u svakom puku sa nazivom: islednik puka; у вишим командама ту дужност врши референт судства.

AUDITORIJUM, dvorana za veće skupove ili za predavanja na akad., univ., itd.; u prenosnom značenju: slušaonica. Audicija, u muz.: proba.

AUDOLEON, kralj Peonaca oko 300. pre Hr.; kovao svoj novac.

AUER Robert (• 1873.), slikar; radi portrete i kompozicije.

AUERBAH Bertold (1812.-1882.), nem. knjiž., tvorac seoske pripovetke u Nem.; gl. dela: Seoske priče iz Švarcvalda, Na visini (roman).

AUERBAHOVA PIVNICA, u Lajpcigu, osn. je Hajnrih iz Auerbaha (1530.); prema legendi iz nje Faust izjahao na buretu (1525.).

AUEROVA SVETLOST, dobiva se sagorevanjem gasa u svetiljci na vertikalno nameštenoj A. čarapici; iskorišćuje se još i danas u mnogim gradovima koji imaju gasne centrale. A. čarapica u upotrebi od 1885.: pravi se od ramije mrežasto ispletene č. potapanjem u rastvoru nitrata tora i cera i zagrevanjem u kalupu, u kojem ramija sagoreva, a nitrati se raspadaju u okside; č. ipak zadržaza svoj oblik; usijana u gasnoj svetiljci ona zrači belu svetlost i pojačava svetlosnu moć plamena 8-10 puta.

AUERSPERG Anton (1806.-1876.), nem. knjiž. i političar: protivnik Slovenaca u kranjskom zem. saboru; preveo na nem. i izdao zbirku slov. nar. pesama (1850.).

AUERŠTET, gradić u Saksonskoj, kod kojeg Napoleonova vojska pobedila Pruse, 14./10. 1806. → Jena.

A USO (it.), na obično vreme; upotrebljava se na men. kao način označavanja vremena plaćanja (dospeća).

AUZONI, narod iz st. It.; zauzimao ceo sr. i j. deo pol.

AUZONIJE (oko 310.-392.), lat. pesnik; pisao idile i epigrame

AUJESKIJEVA BOLEST, zaraza pasa, mačaka, goveda, ovaca i koza; nazvana tako po pronalazaču, mađ. prof. Aujeskiju. Znaci: obolela životinja nemirna, ne može da guta, bali, ima grčeve, katkad povraćanje i užasan svrab na pojedinim delovima tela (mesto infekcije); lako se zamenjuje sa besnilom, od kojeg se razlikuje tim što nema nastupa besa; tok bolesti brz i najčešće se završava smrću.

AUKSOHROMNA, hidroksilna, amino-grupa atoma uvedena na određen način i na pogodna mesta u molekule neke boje, daju joj sposobnost da boji.

AUCTORITAS (lat.), uvaženje, ugled; u pravu odobrenje staratelja staraniku da može izvršiti posao koji je zaključio; potrebno za sve poslove ograničeno sposobnih lica.

AUKCIJA (lat.), prodaja robe javnim nadmetanjem sa ciljem da se veća zaliha proda što brže i da joj se odredi tačno cena, jer se tu, za kratko vreme, stiču ponuda i tražnja; na ponekim tržištima izvodi se naročito za robu podložnu kvaru, koja ne može dugo da čeka kupce (npr. južno voće, morska riba itd.).

AULA (grč.) 1) sala za javna predavanja. 2) predvorje u st. hrišć. hramovima, danas vel. dvorana u šk. A.-pozornica, scena u a. univ., u jezuitskom poz. (16. v.). A. regia, sr. deo grč. ili rim. poz., pretstavlja dvoranu u kojoj se odigrava radnja.

AULIDA, pristanište u Beotiji, u kojem se skupila grč. flota pre polaska na Troju; u njoj Agamemnon prineo na žrtvu bogovima svoju kćer Ifigeniju.

AULOS (grč.), dvocevna svirala s piskom, poput dipala; svirač se zvao auletes, a veština sviranja auletika.

AULUS Gelije, rim. gramatičar i kritičar iz 2. v., pisac Atičkih noći.

AURA (lat.) 1) vetrić, vazduh. 2) po teozofskom i antropozofskom verovanju: zračna atmosfera oko tela, čija boja izražava duševna stanja i pokrete. 3) u med.: neposredni znaci koji prethode napadu kakve bolesti, obično epilepsije. A. popularis, popularnost, ljubav nar. masa.

AURANGZEB, mongolski car u Indiji (1659.-1707.), potomak Tamerlanov; odličan administrator, zaštitnik knjiž.; za njegove vlade mongol. carstvo dostiglo vrhunac.

AUREA MEDIOCRITAS (lat.: zlatna sredina), Horacijeve reči, koje znače da svemu treba pretpostaviti srednje stanje, kojim se uslovljava čovekovo spokojstvo.

AURELIJAN, rim. car (270.-276.), sposoban, ali svirep vladar; pobedio Gote, Vandale, Sarmate, Markomane i Zenobiju, kraljicu Palmire; ubio ga jedan oslobođeni rob.

AURELIJE MARKO, rim. car (161.-180.); posinio ga car Antonije Pije, koga je nasledio na prestolu; veoma obrazovan, bavio se stoičkom flz.; njegova vlada protekla u ratovima; umro za vreme ratnih operacija protiv Germ., u Vindoboni (Beč); napisao flz. delo: Sebi.

AUREOLA (lat.) → gloriola.

AURIGA (lat.), kočijaš u cirkuskim kolskim trkama kod st. Rimljana; imao tuniku u boji stranke koju je zastupao.

AURIKULARIJE (lat.), larve mor. → holoturija.

AURIPIGMENT (lat.), sulfid arsena As_{2}S_{3}, narandžastožut, rombičan mineral, arsenova ruda, sadrži 60,96% As; kod nas se vadi u Triješnjici pod Boranjom, Srebrniku kod Tuzle i Podstenama na Kupi; → alšarit.

AURORA, rim. boginja jutra; imala dužnost da otvara suncu vrata I.

AUSKULTACIJA (lat.), metod med. pregleda, u cilju dijagnostike raznih bolesti; uveo je frc. internista Laenel (1818.); sastoji se u slušanju zvukova koji se stvaraju u unutrašnjosti organizma; ima 2 vrste: direktna (slušanje uvetom) i indirektna (slušanje instrumentima → stetoskop); otkriva promene u radu i utvrđuje lokalitet bolesti u srcu, plućima i plućnoj maramici.

AUSPICIJE (lat.) → auguri.

AUSTERLIC, mesto u Moravskoj, na Litavi, danas Slavkov. Bitka kod A., između Napoleona i Austro-Rusa (27./11.-2./12. 1805.), ostala klasična u ist. voj. strategije; u vreme kad je počela Napoleon se s 70 000 voj. nalazio između 2 nepr. vojske: na SI rus. gen. Kutuzov (90 000 voj.), a na JZ nadvojvode Johan i Karl (50 000 voj.) i nadvojvoda Ferdinand (20 000); da ne bi Kutuzov sačekao pojačanje od nadvojvoda, Napoleon ga ohrabrio na napad defanzivnim pripremama na bojištu, stupanjem u pregovors s rus. carem i povlačenjem trupa na d. obalu r. Goldbaha. Na dan 1./12. bitka tekla po Napoleonovom planu: frc. centar se povukao sa visoravni Pracena i prepustio ga nepr., d. krilo (gen. Davu) otstupalo polako ka zaleđenim močvarama na stavama Goldbaha i Litave pred Buhsvedenom, koji verovao da će s te strane zaći Francuzima za leđa. a l. krilo (gen. Lan) zauzelo utvrđeni vis Santon; posle toga Napoleon ponovo oteo visoravan Pracen, presekao savezničku voj. na 2 dela, potisnuo Buhevedena na močvaru i prolomio topovima led pod nogama njegovih voj.; saveznici se povukli u neredu i ostavili na boj. polju 27 000 ljudi (mrtvih, zarobljenih i ranjenih), 40 zastava i skoro svu art. (180 topova); 3 dana kasnije ponudili primirje, pa zatim i mir, koji zaključen u Požunu.

AUSTRAZIJA, kraljevina sa prestonicom u Mecu (511.-843.); izdvojila se iz franačke kralj. za vlade Klovisovih naslednika; danas obl. u i. Frc,

AUSTRALAZIJA, geogr. pojam, obuhvata: Malajski Arhipelag, Austral., Melaneziju i N. Zeland.

AUSTRALIJA (Terra australis j. zemlja), najmanji kontinent (7,7 mil. km²); nalazi se na j. hemisferi (10° 43'-39° 9' j. š., 153° 40'-113° 6' i. d.); sa SZ, 3 i J ograničena Indiskim Ok., sa I i S ivičkim morima Tihog Ok. (Ara Fura, Koralsko i Tasmanovo); obala na 3 i I nerazuđena, na J vel. Austral. i manji Spenserov Zal., na S veći Karpentariski Zal. koji je s I odvojen pol. Jork, a sa 3 zatupljenim pol. Arnhemovom Zemljom; na J blisko o. Tasmanija. Reljef: st. plan. odneta i uravnjena, a preko njene trupine tabličasto nataložene mlađe stene; ova građa u tercijaru razlomljena i delimice izdignuta; tako postale plan.: na I Austral. Kordiljeri (Austral. Alpi, Plave Pl. i dr.; najviši vrh Košćuško, 2241 m); u unutrašnjosti bila Makdanelove Pl. (1460 m) i Mezgerev Pl. (1594 m); i na J Flindersova Pl. Klima na S tropska, na J suptropska (mali deo na J i Tasmanija imaju i umerenu); jedino Austral. Alpi imaju dovoljnu količinu vod. taloga. Jedina veća r. Meri (sa pritokom Darling) otiče prema J; ostale r. manje i teku prema ok. ili u unutrašnja slana j. (Iri, Torensovo, Gerdnerovo) ili bare. U unutrašnjosti vel. pustinja (24% površ.), oko nje širok pojas stepe i savana, samo pored obale šume (na S tropska, na J suptropska): mnoge posebne vrste biljaka i životinja: akacije, kazuarije i dr.: kengur, mravojedi, dingo (divlji pas) i 95% ptica: korisne domaće životinje i kult. biljke doneli doseljenici; ima kamenog uglja, zlata, bakra i kalaja. Stan. (6,6 mil.) poglavito doseljenici i to Anglosaksonci (prvo robijaši); urođenika svega oko 100 000, doseljenih Malajaca i Mongola (prvenstveno Kineza) oko 81000 i meleza oko 18 000. Stočarstvo, zemljr. (sa navodnjavanjem i suho ratarenje), rudarstvo; blagodareći uglju, dosta razvijena ind. (metalna, tkst., živ. namirnica); izvoze stočne i zemljr. proizvode. Polit. uprava: Savez autonomnih austral. pokrajina (N. J. Vels, Viktorija, Kvinslend, Južna A., Zap. A., S. Teritorija, Tasmanija); ima karakter vel.-brit. dominiona; generalni guverner, savezna skupština i senat u izdvojenom opštem saveznom srezu i gradu Kanberi, na jugu N. J. Velsa; gl. gradovi pojedinih saveznih država: Brizben, Sidnej, Melbern, Adelejd, Darvin, Pert pod protektoratom Saveza su bivše nem. kolonije u Tihom Ok. -- Pronađena 1605., ostala dugo slabo poznata; prvi je oplovili hol. moreplovac Tasman (1642.) i engl. moreplovac Kuk (1770.); odmah zatim osn. po 1 koloniju i Engl. i Hol., ali ova poslednja morala na bečkom kongresu da ustupi svoje posede Engl. U 1. pol. 19. v. Engl. podelila A. na 6 obl., koje prvo dobile autonomiju (1855.), a zatim obrazovale uniju (1901.), Australijanci, pogrešno: Austral. Crnci, austral. urođenici (oko 100 000); pretstavljaju posebnu austral. rasu; odlikuju se vitkim i mišićavim telom, sr. rastom, dugim a tankim udovima, dolihokefalnom lubanjom, veoma koščatim obrvskim lucima, veoma širokim i niskim nosom, širokim i prognatskim licem, tamnomrkom bojom kože i crnom talasastom kosom; telo veoma kosmato; brada raste kao u Evropljana. Mnogobrojni jezici dele se u j. i s. grupu; veoma razvijen govor znacima i gestovima; kultura takođe nije jednostavna; bilo je doseljavanja stranih etničkih elemenata u 5 mahova. Žive nomadski; kao stanovi služe im zakloni od vetra; mnoga plemena se uopšte ne odevaju, a kod ostalih odeća veoma oskudna; nakit veoma omiljen, i to više kod m.; kosa se bojadiše, po telu se prave ukrasni ožiljci, nos se buši radi umetanja ukrasnih štapića ili kosti: hrane se lovom, skupljenim semenjem, korenjem i sl. Osobita oružja: bumerang, vumera, drveno koplje, buzdovani i štitovi; gde nema Evropljana, žive na stupnju čistog kamenog doba; dele se na plemena, a plemena na horde, totemističke grupe; porodica poligamna i patrijarhalna; uopšte običaj egzogamije; u rel. tek počeci verovanja u duše. A. struja, deo j. polutarske s. u Tihom Ok. Australoidne rase → Austroidne rase.

AUSTRALIS → florne oblasti. Australna svetlost → polarna s. u j. polarnim krajevima.

AUSTRIJA, savezna rpb. (83 857 km², 6,733 mil. st.) između nem. i panonskog dela Sr. Evr. Poglavito plan. zemlja; na I obuhvata cele I. Alpe, a na Z samo njihov sev. deo (Salcburg, Tirol); si. delom obuhvata i niže zemljište oko Dunava (Gornja i Donja A., Bečki basen), gde zauzima i manji, j. deo Češke Šume; na JI zahvata i zap. obod Panonskog basena (Burgenland), a na J Korušku i štajersku Podravinu. Na visokim Alpima ima snežnika, a na visokom Tauernu pod Gros-Glok-nerom (3728 m) i manji lednik Pasterce. Za vreme ledenog doba Alpi bili jače pokriveni lednicima, zbog čega mnogi glacijalni tragovi u reljefu: valovske doline, morene, jez. klima umereno kontinentalna s uticajem visoke plan. Pripada slivu Dunava: na S su izvorišta Ina, Salcaha i Ens koji se neposredno ulivaju u Dunav: na J izvorište i sr. tok Drave sa pritokama Zilicom, Melom, Krkom, Lavantom i Murom; na II izvorište Raba. Prema ovim prir. uslovima deo A. pripada visoko plan. (alpiske paše), veći deo nisko-plan. (šume) i niziskoj (zemljr.) privr. površini umereno-kontinentalne klime: u štajerskoj niziji ima mrkog uglja, a u Alpima soli i gvozdene rude; veoma povoljni uslovi za el. energiju. Stan. austr. Nemci; u Koruškoj, Štajerskoj i Burgenlandu ima i Jsl.; po veri kat. Agrarna zemlja: na plan. racionalno stočarstvo i šumarstvo, u niziji zemljr. (žita, šeć. repa, vinogradi) nedovoljni da podmire potrebe stan.; rudarstvo; ind. poglavito u Beču s okolinom i u Štajerskoj (gvozdena, luksuzna roba); razvijena spoljna trg. Saobr. dobro razvijen. Uprava: savezna rpb. od 9 pokrajina: Burgenland, Koruška, G. A., D. A., Salcburg, Štajerska, Tirol, Foralberg i Beč. Gl. gradovi: Beč (središte rpb.), Grac, Linc, Celovec (Klagenfurt). Prosv. stanje visoko; poklanja se vel. pažnja nar. prosvećivanju: ima mnogo srednjih i sr. stručnih šk., visokih struč. šk., 2 visoke thn. šk. (Beč i Grac) i 3 univ. (Beč, Grac, Insbruk). -- Naseljena prvo Keltima; njih za Avgustove vlade pokorili Rimljani i osnovali u tim obl. dve provincije: Norik i Panoniju; u doba vel. seobe napadali je i pljačkali Vandali, Huni, Ostrogoti, i Langobardi, zatim je naselili Jsl. (u 6. v.), pa onda podelili Bavarci i Avari. U 7. v. jedan deo ušao u sastav države češkog kneza Sama, a krajem 8. v. Karlo Vel. potukao Bavarce i Avare i osnovao u tim krajevima I. Marku (803.), koja posle verdenskog ugovora (843.) pripala nem. vladarima. Nem. car Oton I pretvorio je u zasebnu markgrofiju (955.), a Oton II dao je Babenbergovcima, koji su njom upravljali skoro 3 v. (976.-1246.). Po njihovom izumiranju, pripala češkom kralju Pšemislu II (1269.) od koga je oteo Rudolf I Habzburški (1278.) i dao na upravu sinu Albrehtu I Austr. (1291.-1308.). Dinastija Habzburgovaca proširila svoju vlast na Korušku (1335.), Tirol (1363.), delove Kranjske i Istre (1374.), Trst (1382.) i Foralberg (1363.-1521.), i vremenom podigla A. na stepen vel. sile. Najznatniji srednjev. vladar Maksimilijan I (1493.-1519.) prisajedinio Goricu, Idriju i Nizozemsku, a ženidbenim vezama obezbedio svojim naslednicima još i Šp., Kralj. dveju Sicilija, Češku i Mađ. sa Hrv.; njegov unuk Karl V (1519.-1556.) ustupio austr. zemlje bratu Ferdinandu I (1522.), koji posle mohačke bitke nasledio kralj. krunu u Češkoj, Mađ. i Hrv., i osnovao austr. granu dinastije Habzburgovaca. U toku 16. v. F. naslednici (Maksimilijan II, Rudolf II, Matija I, Ferdinand II i III) morali da vode duge i teške ratove sa Tur., pokušavali da uguše reformaciju u svojim zemljama i Nem. i time izazvali 30-godišnji rat (1618.-1648.), u toku kojeg protivu njih ustale: Danska, Šved., Hol. i Frc. Za vlade Leopolda I (1658.-1705.) A. obnovila borbe sa Frc. i Tur.; njih priveo kraju tek Karl VI (1711.-1740.) koji dobio od frc. saveznika Španjolaca Belg. i Milansku Vojvodinu, a od Turaka, požarevačkim mirom (1718.), delove s. Bosne i Srbije, a beogradskim mirom (1739.) vratio im sve zemlje južno od Save i Dunava. Karlova ćerka Marija Terezija (1740.-1780.) izgubila u ratovima sa Pruskom Šleziju, ali njen gubitak nadoknadila u prvoj podeli Polj. zauzimanjem Galicije (1772.) i prisajedinjenjem tur. oblasti Bukovine (1775.): posle neuspelog pokušaja Jozefa II (1780.-1790.) da izvede reforme, A. privremeno opala; zapleten u ratove sa revoluc. Frc. i Napoleonom I, Franc I (1792.-1835.) odrekao se nem. carske krune (1806.) i ustupio Frc. Belgiju, s. It. i južni deo austr. naslednih zemalja; ali na bečkom kongresu opet dobio s. It., Dalm. sa Dubrovnikom i pretsedništvo u novoosnovanoj Germ. konfederaciji. Zahvaljujući tim tekovinama i sposobnosti kancelara Klementa Meternika, A. igrala jednu od najvažnijih uloga u polit. ist. Evr. sve do 1848., kad je opštom pobunom pokorenih naroda dovedena na ivicu propasti. Franc Jozef I (1848.-1916.) ipak uspeo, pomoću vojske rus. cara Nikole I, da očuva drž. jedinstvo i da zavede apsolutizam (Bahov sistem), ali u ratu sa Napoleonom III i Sardin. Kraljevinom izgubio Lombardsku Niziju (1859.), a u ratu sa Pruskom i Veneciju (1866.). Pritešnjen Mađarima i Hrvatima, ukinuo posle toga apsolutizam, pretvorio svoju državu u dvojnu A.-U. monarhiju (1867.) i podelio je na 2 dela: Cislajtaniju, potčinjenu Nemcima, i Translajtaniju, potčinjenu Mađarima; posle toga A. počela da teži širenju pa B. P. Pomagana od Nem. dobila prvo na berlinskom kongresu (1878.) B. i X., a zatim ih i anektirala (1908.). Pošto to nije moglo da odvoji Jsl. od Srbije, ni da stiša unutarnje trzavice, iskoristila vidovdanski atentat (1914,). napala na Srbiju i izazvala svet. rat; u toku rata Franc Jozef umro; njegov naslednik Karl I (1916.-1918.) pokušao da spreči raspadanje A.-U. i pretvorio je manifestom (17./10. 1918.) u federativnu državu, ali usled pobune Čeha, Jsl., Poljaka i Rumuna morao da abdicira (11-/11. 1918.). A.-U. se onda raspala na nac. države, a nem. A. proglasila rpb. i sklopila mir s Antantom u Sen-Žermenu (19./9. 1919.). Posle svet. rata A. zahvatile partiske borbe, koje su dovele (1934.) do pobune socijalista (12./2.), promene ustava (30./3.) i ubistva kancelara Dolfusa (25./7.). Austriski građanski zakonik → građanski zakonik. A. književnost → nemačka knjiž. A. muzika → nemačka muzika. A. umetnost, počela za rom. epohe, a prva svoja značajna dela stvorila u gotskom stilu: katedralu sv. Stevana u Beču (14. v.) i rel. kompozicije M. Pahera (14. v.); najplodnija u doba baroka, kad su u Beču radili vel. arhitekti Fišer d'Erlah (crk. sv. Karla. Švarcenbergova palata), Hildebrant (Belvedere) i Prandauer (man. Melk kod Beča). U 19. v. istaklo se nekoliko darovitijih slikara, na 1. mestu Valdmiler, portretist i slikar žanra; među modernim slikarima izdvaja se Klimt. Od 2. polovine 18. v., pa sve do pod kraj 19. v. a. u. vršila znatan uticaj na jsl. um., naročito slikare. koji su, sve do 1875., najviše učili u Veču. A.-srpska tajna konvencija. Sklopio je kn. Milan Obrenović bez znanja srp. vlade s a. vladom 16.-28./6. 1881. i tim potpuno prišao A., ogorčen na Rus. zbog sanstefanskog ugovora. Srbija se obavezivala da neće trpeti antiaustr. agitaciju nac. karaktera i da neće sklapati nikakav nov polit. ugovor sa kojom tuđom državom bez znanja a. vlade, a A. primila obavezu da štiti dinastiju Obrenovića, da prizna srp. kraljevinu i da pomaže srp. širenje prema J, osim prema Novom Pazaru. Konvencija držana u tajnosti, ali u Srbiji ipak bila delimično poznata i nailazila na tešku osudu; produžena je 1888., i trajala do 1895. Austro-turski ugovor 1909. Ohrabrena Nem. i koristeći nespremnost Rus., A.-U. osujetila sastanak evr. konferencije koju tražila Srbija i uspela da pitanje aneksije likvidira posebnim sporazumom; posle kolebanja Tur. priznala aneksiju B. i X. ugovorom od 26./2. 1909.; od A. dobila otštetu od 52 miliona austr. kr., uklanjanje austr. garnizona iz Sandžaka i neke sitnije ustupke.

AUSTROAZIJATI → Mon-khmer.

AUSTROIDNE, australoidne rase, po obl. svog rasprostranjenja nazvane i austrotropske; grupa u koju spadaju austral. i indoaustral. rasa, koje čine prelaz od belih crnim rasama.

AUSTRO-UGARSKA MONARHIJA → Austrija. A.-u. nagodba, ugovor o državopravnim odnosima između Austr. i Mađ. (važio 1867.-1918.), prema kojem su te 2 zemlje imale svaka svoju samostalnost s izuzetkom zajedničkih mst. vojske, spoljnih poslova i fin.

AUT (engl.), u svima igrama loptom: 1) prostor izvan obeležene linije na igralištu. 2) potpun prelaz lopte preko gol-linije ili aut-linije, bilo po zemlji ili vazduhu; posle toga sleduje ubacivanje.

A. sudije (engl.-sh.), pomoćnici vrhovnog sudije na futbolskim utakmicama, koji paze na faulove, aute i prekršaje pravila koji se dogode u njihovoj blizini. Dužni da zastavicom upozore vrhovnog sudiju na prestupe igrača.

AUTARIJATE, vel. ilirsko pleme, stanovalo u krajevima oko g. Drine i Neretve, koje ostavili oko 300. g. pre Hr.. zbog najezde Kelta, i preselili se u Makedoniju, gde se sukobili sa peonskim kraljem Audoleonom i bili potučeni; u imenu r. Tare očuvana, verovatno, uspomena na njih.

AUTARH, autark (grč.), samovlasnik. Autarhija 1) stanje u kojem je neka ličnost, društvo ili država sama sebi dovoljna; po učenju kinika i stoika, za mudraca put ka sreći. 2) privr. jedinica (država, zadruga itd.) koja ne zavisi od tuđih proizvoda, već izrađuje sve što je potrebno njoj i njenom stan. i članovima (radna snaga, kapital, hrana, oružje, municija itd.). 3) privr.-polit. sistem, koji teži za što potpunijim podmirenjem domaćih potreba sopstvenom proizvodnjom, ograničavajući uvoz (carinskom, valutarnom i deviznom politikom) samo na ono što se u zemlji nikako ne može proizvesti. Za vreme privr. krize (posle 1930.) prevladala ekon. politikom većine zemalja, od kojih bi neke (SAD, SSSR, Engl. i Frc.), sa svojim kolonijama, mogle donekle da izvedu svoju privr. samodovoljnost; mada u stvarnosti vodi opadanju rentabiliteta pojedinih privr. grana, pa i nar. blagostanja, ipak se veštački održava usled sticaja raznih prilika.

AUTENTIČAN (grč.), pravi, nepatvoren. Autentično tumačenje, t. zakona u kojem se novim zak. objašnjava značenje sadržine zak. koji se tumači. Pravilo je da to t. može dati samo ona vlast koja je donela zak. A. forma, oblik pravnog posla zaključenog uz učešće pravne vlasti, koja potvrđuje da je on pred njom sklopljen (→ akt autentični).

AUTIZAM (grč.), odlika izvesnog lica, koja se sastoji u povlačenju u sebe i u svet svojih snova i maštanja; posledica preterane osetljivosti ili nedostatka duhovnog života i sposobnosti za izražavanje. Autističko mišljenje, nedisciplinovano, impulsivno i afektivno m., koje se kreće isključivo oko ličnosti dotične osobe.

AUTO- (grč.), u složenicama: samo-.

AUTOBIOGRAF (grč.), pisac memoara ili dela o svome životu. Autobiografija, memoari i opis života neke ličnosti koji je ona sama napisala; knjiž. rod teži od obične biografije, jer je teže postići objektivnost. U srp. knjiž. javljaju se u 18. v.; u poslednje vreme u opadanju: na njima radila prvenstveno sveštena lica: Gerasim Zelić (Žitije, 1823.), Kiril Cvjetković (1898.). Nikanor Grujić (1905.). Od a. književnika poznati su Život i priključenija Dositeja Obradovića (1783.), i m. Joakima Vujića (1833 ), Milovana Vidakovića (1837.). Jov. Hadžića (1866.), Jov. Subotića (1901.-1910.); najbolje su: Bilješke jednog pisca Sime Matavulja (1898.). A. državnika nemamo; od starijih postoje: Save Tekelije (1876.-1879.), Stevče Mihajlovića (1928.) i Jevrema Grujića (1922.-1923.): najviše objavio Vladan Đorđević, ali nije dao celinu; od novijih očuvani samo odlomci ili opštiji pregledi uspomena Jovana Ristića, Nikole Pašića i Vukašina Petrovića a Nikole Hristića još nije objavljena. Od a. naučnika postoji zanimljiv početak Jovana Cvijića (1924.) i poučna biografija Mih. Pupina (Sa pašnjaka do naučnika). Od a. umetnika zanimljiv je Moj život Vlaha Bukovca i Uspomene I. Tkalca. Postoji i priličan broj uspomena iz rata, emigracije i okupacije, ali mahom fragmentarnog karaktera, a korisni su prilozi s uspomenama o lokalnim stvarima, kao pričanja herc. kaluđera J. Pamučine, P. Čokorila, N. Dučića, ili svetovnjaka P. Kostića (o Prizrenu), K. Hristića (o Beogradu), M. Đ. Milićevića (o Kosmaju), T. Mandića (o Vojvodini) i sl.

AUTOBUS, kola za zajednički prevoz putnika, snabdevena eksplozivnim motorom, a u novije vreme parnim pogonom; ima modela konstruisanih s el. motorom, a ima ih i koji se kreću po šinama ili el. putem, pomoću trole.

AUTOVAKCINA (grč.-lat.), vakcina spremljena od klica izolovanih iz tela bolesnika; služi za lečenje istog bolesnika, kao i za imunizaciju protiv te vrste klica od kojih je bila načinjena a., → vakcina.

AUTOGAMIJA (grč.), samooplođavanje, samooprašivanje; oplođavanje polnih elemenata koji potiču od jednog jedinog roditelja (hermafroditne biljke i životinje); ređa je pojava, jer kod hermafroditnih organizama m. i ž. polni elementi po pravilu ne sazrevaju u isto doba, → protandrija, protoginija; kod jednoćeličnih bića se sastoji u spajanju 2 ćelična jedra, postala deobom 1 jedra, ili 2 jedinke, nastale deobom od jedne: → oprašivanje, oplođavanje.

AUTOGEN (grč.) 1) u flz. koji se sam porađa. 2) u geol. koji je postao na licu mesta (npr. stene); supr. alo(ti)gen.

AUTO GOL (grč.-engl.), pravilan pogodak, kad igrač protera loptu kroz sopstvena vrata.

AUTOGONIJA (grč.). samostvaranje, samorađanje, prastvaranje, → arhigonija.

AUTOGRAM (grč.), svojeručan potpis.

AUTOGRAF(grč.), originalan svojeručan potpis; orig. rukopis. Autografija, tiskanje rukopisa sa kamena ili sa metalne ploče, na kojima su izrađeni litografskim tušem.

AUTODAFE (šp.), svečano objavljivanje i izvršenje smrtne kazne, obično spaljivanjem, koju je izricala inkvizicija nad jereticima; najviše ih bilo u 16. i 17. v., a naročito u Šp. za vlade Filipa II; poslednji put 1781.

AUTODIDAKT (grč.) → samouk.

AUTOŽIR (grč.-frc.), sprava za letenje, teža od vazduha sa pokretnim krilima, sposobnim za samostalno obrtanje (autorotacije), kojim se održava u potpunoj ravnoteži u vazduhu i zbog toga ima najveću stabilnost oko ose okretanja; osobine: horiz. letenje, vertikalno spuštanje, održavanje u vazduhu gotovo na 1 mestu, vel. sigurnost letenja i nezavisnost od zemljišta u pogledu poletanja i sletanja.

AUTOINTOKSIKACIJA (grč.-lat.), trovanje izazvano otrovnim produktima, nastalim u organizmu prilikom izmene materija (npr. → uremija. koma dijabetična). Autoinfekcija, oboljenje, izazvano mnogobrojnim klicama na koži i sluzokožama; neke od njih su patogene; prodiru u organizam kad oslabi otpornost tela ili dođe do povrede kože ili sluzokože.

AUTOKAR (grč.-frc.), otvoren autobus; može da primi 40 i više lica; služi za povremeni saobraćaj (mahom za izlete i turizam).

AUTOKEFALAN(grč.), samostalan; obično naziv prav. nac. crk. ili crk. velikodostojnika, nezavisnih od carigradskog ekumenskog patrijarha.

AUTOKLAV (grč.-lat.) 1) zatvoren sud u kojem se sadržina zagreva pod pritiskom većim od atmosferskog. 2) u med. aparat za sterilizaciju materijala, lekova, stvari i instrumenata za hir. operacije; sterilišu vrelom vodenom parom koja uništava sve klice.

AUTOKRATIJA (grč.), samovlašće; oblik drž. uprave, kad vladar ima neograničenu vlast. Autokrator → samodržac.

AUTOMAT (grč.) 1) sprava koja, pod određenim uslovima i pomoću kakvog mehanizma, sama vrši određeni rad. 2) sprava ili čitava radnja (bife, kavana), u zasebnom lokalu, putem koje se prodaje izvesna, za to podesna roba; za tu vrstu radnje potrebna je dozvola vlasti, isto kao i kad bi se ona obavljala na redovan način; ako se za njihovo pokretanje upotrebljavaju naročita ognjišta, parne mašine, motori i sl., ili ako mogu da budu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenih radnika i okolnog stan. (ugrožavanjem sigurnosti, neugodnim mirisom, bukom i treskom), za njihovo podizanje se mora sprovesti → ediktalni postupak; odredbe o njima sadrži § 134. Zak. o radnjama. Automatski, koji se vrši sam od sebe, bez ičije volje i mišljenja. A. gnezdo, zatvara se samo čim kokoš uđe, tako da ne može izići dok je neko ne pusti; služi za kontrolu nosivosti; obično je od drveta, u obliku sandučeta, sa mehanizmom na izlazu. A. oružje je ono kod kojeg pritisak barutnih gasova otvara cevi zatvaračem, izvlačenjem i izbacivanjem prazne čaure opaljenog metka, a oprugom vraća pokretne delove u prvobitni položaj i uvodi novi metak u cev. A. pilot, uređaj koji upravlja aeroplanom u letu umesto pilota; može služiti kao pomoć pilotu ili se regulisati na zemlji unapred za neki određeni let, a može se i sa zemlje upravljati pomoću radio-talasa, → telekomanda. A. pištolj, revolver, zamenio dosadanje obične rev.; načinjen na principu samopunjenja, sa malokalibrenim magacinima i znatno jačim dejstvom; kod nas zaveden sistem belg. a. p. Brauning. A. pozornica, poz. marioneta Herona Aleksandriskog (2. v. pre Hr.), čuvenog fizičara, na kojoj su prvi put izvedeni, u minijaturi, ne samo mnogi thn.-scenski efekti (uvijen prospekt, veštačka munja, stilizovani morski talasi), već je prvi put upotrebljena i zavesa u obliku vratanca, koja se mehanički zatvaraju i otvaraju. A. prekidač, isključuje sam el. kolo u raznim slučajevima kada bi mogle da nastupe štete, kao npr. u slučaju preopterećenja (odveć vel. struje), prestanka struje, znatnog smanjenja napona itd. A. stabilnost, osobina aeroplana da se bez učešća pilota automatski vraća u svoj prvobitni položaj ravnoteže, ako ga neka strana sila (npr. vetar) iz njega izbaci. A. telefonska centrala → telefonska centrala.

AUTOMOBIL (grč.-lat.), kola za prevoz ljudi, robe i dr. koja pokreće el., parni ili eksplozivni motor. Na početku razvoja a. iskorišćavao parnu snagu. 1771. konstruisao je Kinjo (Frc.) kola sa 3 točka, nazvana fardije. Zatim Grifit (1821.), Hil 1814.) i Hankok (1831.) konstruisali parna kola. Razvoj a. prekinut pojavom lokomotive. Tek 1873. konstruisao Amade Bole novi model; novootkriveni eksplozivni motor (Panhard i Levasor, 1891.) istisnuo parnu mašinu, a lakoćom i vel. snagom učinio je da je automobilizam silno počeo napredovati. Danas rekord brzine u vožnji na 1 km iznosi 493 km na sat. U Amer. ima preko 90 vel. fabrika. Ford sam izbacuje dnevno preko 7000 kola. U svetu ima oko 45 mil. a. Prvi a. uvezen u Srbiju 1903. A. se sastoji od šasija, donjeg dela, i karoserije, g. dela. Motor leži na 2 uporedne osovine (kostur šasija) i ima 4, 6, 8 ili 12 cilindara. Gorivo (benzin) se nalazi u automatskom karburatoru; paljenje se vrši ručicom ili pomoću el. motora. Motor od točkova isključuje kvačilo, a za menjanje brzine služi menjačka kutija (diferencijal). Zadnja osovina pokreće točkove, a pravac određuju prednji točkovi pomoću volana. Osovine su spojene sa šasijom oprugama (federima). Osrednji putnički a. troši oko 15 l benzina na 100 km; prosečna Brzina na našim putevima oko 55 km. U trg. i javnoj službi upotrebljavaju se: kamioneti (nosivost do 1500 kg), kamioni (do 7000 kg), traktori (za vel. terete), autogusenice (za neravno, blatnjavo i peščano zemljište). Prevoz u masi vrši se autobusima, autokarima, autorajima (koji idu po pruzi). Zbog vel. potrošnje goriva pokušava se da se benzin zameni biljnim uljem, benzolom, alkoholom,. naftom ili gasom iz drvenog uglja. El. a. pokreće se el. strujom iz akumulatora vel. kapaciteta. Drugo rešenje el. a. je trolejbus (autobus sa trolom). bez šina, a pomoću trole crpi struju iz žica. Prvi oblik a., parni a., ima još pristalica u Engl. i Amer. Plovni a., automobilski čamci koji se pokreću eksplozivnim motorom s elisom u vodi. Automobilizam 1) sport i turizam praktikovan pomoću a. 2) konstrukcija a. Automobilist, upravljač a.; onaj koji se bavi automobilizmom. Automobilska karta, naročito prerađena geogr. karta sa vidno obeleženom mrežom puteva za a. saobraćaj. Postoje pregledne karte malih razmera i turističke vel. razmera. A. putovi obeleženi crvenom. a drumovi kojima zabranjeno prolaziti zelenom bojom. Razdaljina pojedinih mesta obeležena u km. Na karti istaknute stanice za snabdevanje, carinarnice i granične karaule. A. put, naročiti trkački drumovi s okukama i usponima, da se na njima mogu svestrano ispitivati brzina, izdržljivost delova šasija i motora. A. salon, izložba najnovijih modela a. i delova motora. Najpoznatiji u Amer., Londonu i Parizu; kod nas samo u Zagrebu, u okviru Zagr. zbora. A, trkalište, pista, pravilna kružna staza za priređivanje trka i rekordnih vožnji. Karakteristika joj da posmatrači mogu pratiti tok utakmice.

AUTONOMAŠI, polit. stranka u Dalm. u 2. polovini 19. v., koja se borila za autonomiju Dalm., a protiv prisajedinjenja Hrvatskoj.

AUTONOMIJA (grč.), samostalnost, nezavisnost, → samouprava; u flz. sposobnost čovekova duha da sam sebi propisuje zak. moralnog delanja i da ih se u svom voljnom životu pridržava (supr. heteronomija, delanje shodno zak. koji potiču od neke tuđe volje). A. volje, načelo u današnjem priv. pravu: pravilo da svoje priv.-pravne odnose stranke mogu slobodno urediti kako im je drago, čak i nasuprot zak. pravilima (dispozitivnog karaktera), ako se time ne dira u javni poredak (norme prinudnog prava) i moral. A. volje u međunarodnom privatnom pravu, načelo da stranke koje zaključuju pravne poslove sa strancima ili sa dejstvom u nekoliko država same biraju čiji će zakon biti primljen. Sve države dopuštaju ovu a., ali jedino dok ona ne vređa njihov ter. javni poredak. A. leta, u voj. vplov. vreme za koje aeroplan može ostati u vazduhu bez ponovnog snabdevanja gorivom. A. muslimana u B. i X. Pokret za a. izazivala verska prozelitska politika sarajevskog rkat. nadbisk. J. Štadlera, a konkretan povod dalo 1899. nasilno pokrštavanje jedne musl. devojke. Bos. vlada, mesto da utiša stvar, počela progoniti musl. pokretače te akcije: smenila mostarskog muftiju A. F. Džabića kao gl. vođu. Pokret posle toga dobio šire razmere: obuhvatio celu B. i X. i, uz verska, krenuo i polit. pitanja. Jedna deputacija sa Džabićem otišla u Carigrad, da zainteresuje tur. vladu i sultana kao suverena B. i X. i vrhovnog halifa. Austr. potom zabranila povratak Džabiću u otadžbinu. Borba završena tek pošto tur. vlada priznala 1909. aneksiju i primila otštetu od bečke vlade. Bos. musl. dobili (15./4. 1909.) svoju versku a., koju imaju uglavnom i danas. A. Srba u Ugarskoj. Kad su Srbi 1690., pod patrijarhom Arsenijem III Crnojevićem, prebegli iz Tur. u Austr., car Leopold dao im 21./8. 1690. poseban akt kojim im obećao izvesne povlastice u njegovoj državi. Srbi tražili slobodu vere i crk. samoupravu, ali u taj mah još ne i posebno područje. Taj carev akt pretstavlja osnovu a. Srba pod habzburškom vlašću; a. imala čisto crk.-verski karakter. Pod uticajem grofa Đorđa Brankovića Srbi posle počeli tražiti svog vojvodu, zasebno područje i svoju vlast crk. i svetovnu. Austr. dvor nije im dao vojvodu, nego podvojvodu Jovana Manastirliju. Protiv tih srp. povlastica bunilo se kat. svešt., koje išlo za tim da Srbe prevede u uniju: osim njih bunili su se Mađari, jer te povlastice nije odobrio prethodno njihov sabor. Zbog toga ceo 18. v. prošao u borbama za te povlastice. Kad god je trebalo srp. fiz. snage za borbe, vladari ponavljali te povlastice; čim bi opasnost prestajala. gledali da ih ograniče. Na temišvarskom saboru, 1790., vodila se među samim Srbima borba da se te povlastice saobraze mađ. zakonima, kako bi se jednom učinio kraj borbi, ali pobedila radikalna struja, koja tražila odvojeno područje i održanje privilegija. Dvor 1791. dao Srbima posebnu Ilirsku dvorsku kancelariju, ali je već iduće godine ukinuo po traženju Mađara. Na majskom saboru u Karlovcima 1848. Srbi proglasili Vojvodinu (područje Bačke, Banata, Srema i Baranje), izabrali za vojvodu puk. Stevana Šupljikca, i proglasili patrijaršiju sa karlovačkim mitropolitom Josifom Rajačićem na čelu. Car Franja Josif potvrdio te zaključke 3./12. 1848., ali ih naskoro austr. vlasti počele izigravati. Već 1849. Vojvodina bila gotovo prazna reč, a posle austr. poraza u It. 1859., car je, da ublaži mađ. opoziciju, ukinuo i naziv Vojvodine. 1860. Posle a.-u. nagodbe 1887., Srbima u Ug., posebnim zak. iz 1868., priznat nac. karakter crkve i zadržana titula patrijarha. A. Srba ostala čisto crk.; Srbi mogli da upravljaju sa crk., fondovima i šk. ograničenog broja. God. 1912. najveći deo i tih povlastica ukinut. Autonoman, samostalan. A. živčani (vegetativni) sistem, skup centrifugalnih živčanih vlakana (simpatičnih ili parasimpatičnih) koja raznim putevima (preko zasebnih simpatičnih živaca ili preko živaca glave i kičme) dosežu do glatkih mišića i žlezda, prolazeći uvek prethodno kroz specijalne nervne ganglije; → simpatični živčani sistem. A. pravo. skup pravnih pravila, koja nije izdala drž. vlast već samoupravna tela,; obavezno dok se kreće u granicama autonomije. U Jugosl. danas u a. p. ulaze ban. uredbe, generalne op. naredbe, propisi Središnog ureda za osiguranje radnika, crk. propisi (naročito ukoliko se tiču bračnog prava → bračni pravilnik) i propisi pojedinih komora. A. p. ni u kom slučaju ne sme se protiviti drž. zakonu ni drž. uredbama sa zak. snagom. A. carine → carine.

AUTOOKSIDACIJA → oksidacija.

AUTOPLASTIKA (grč.) → transplantacija.

AUTOPORTRET (grč.-frc.), slika na kojoj um. naslikao sama sebe; javio se u vreme it. renesanse, zajedno sa buđenjem moderne individualističke kulture. Čuveni a. Rafaela, Ticijana i Tintoreta. Najviše a. izradio Rembrant. U modernom jsl. slikarstvu izgleda da je prvi a. uljanim bojama izradila Katarina Ivanović (1836.).

AUTOPSIJA(grč.), očiglednost, samogledanje; pregled i paranje leša da se utvrdi uzrok smrti; sastoji se u spoljnjem pregledu i u otvaranju duplji tela. Vrši se u kliničke i sudsko-med. svrhe.

AUTOR (lat.), pisac, uopšte tvorac kakvog knjiž. ili um. dela. Autorsko pravo, je pravo a. da moralno i ekon. iskorišćuje svoj knjiž. ili um. proizvod. Ovo pravo pripada a. za života i njegovim naslednicima još za 50 god. od njegove smrti. Kod nas a. p. obezbeđeno zak. od 26./12. 1929. i bernskom konvencijom o zaštiti knjiž. i um. dela, koju naša država registrovala zak. od 22./3. 1932. Vesti nisu u načelu zaštićene a. p., ali ne smeju se objavljivati i preštampavati tuđe vesti dok ne prođe 24 časa i ako se ne označi poreklo vesti.

AUTORIZOVATI (frc.), ovlastiti.

AUTORITET (lat.), ugled, uticaj; zakonita, priznata vlast. Čovek od a. onaj koji u svojoj struci dostigao vel. ugled i poštovanje. Autoritativan, koji se zasniva na a.

AUTO SAKRAMENTAL, rel. drama; prvu napisao port. pisac Gil Visente (1502. Auto da fejra); za razliku od ukočenih »moraliteta,« a. s. puna satire i humora.

AUTOSEROTERAPIJA (grč.-lat.), lečenje sopstvenim krvnim serumom. Uzima se bolesnikova krv na sterilan način, izdvoji se bistar serum i ubrizgava istom bolesniku u cilju lečenja nekih plućnih i kožnih bolesti. U proširenom značenju: i lečenje sopstvenom pleuralnom tečnošću.

AUTOSKOPIJA (grč.) → samoposmatranje.

AUTOSUGESTIJA (grč.-lat.), sugerisanje samog sebe (→ sugestija); psihoterapeutski metod pomoću a. sastoji se u tom što treba pri jakoj koncentrisanosti veoma živo zamisliti kao postignuto ono što se želi. Osoba koja boluje od agorafobije zamišlja u pojedinostima kako bez straha prelazi sama preko izvesnog trga. Zbog opasnosti od autohipnoze a. se sme primeniti samo obazrivo i pod kontrolom lekara iskusna u psihoterapiji.

AUTOTOMIJA (grč.), sposobnost nekih životinjskih vrsta da određene delove tela otkidaju pod uticajem naročitih nadražaja, osobito u slučajevima spasavanja od neprijatelja (npr. otkidanje repa gušterova). Odbačeni delovi otkidaju se na određenim mestima. Kod biljaka se takođe izvesni delovi odbacuju: lišće listopadnih drveta, u jesen, grane mnogih drveta, plodovi, itd. Pre njihova odvajanja postaju na određenim mestima naročita tkiva za odvajanje.

AUTOTRANSPLANTACIJA → transplantacija.

AUTOTROFNE BILjKE (grč.), koje su zelene (imaju hloroplaste) i stoga sposobne da se hrane anorg. materijama i da iz njih vrše sintezu org. materija. I neke vrste bakterija (sumporne, gvožđevite, metanske, nitritne, nitratne i dr.), mada nemaju hlorofila, sposobne su da se hrane autotrofno: oksidacijom izvesnih anorg. jedinjenja dobivaju potrebnu energiju (koja inače zelenim biljkama dolazi od Sunca) za razlaganje ugljen-dioksida i sintezu org. materija (→ hemosinteza).

AUTOFONIJA (grč.), neprijatno i čudno osećanje da naš sopstveni govor čujemo i osećamo kako grmi i trešti u uhu. Javlja se kada Eustahijev kanal stalno stoji otvoren usled patoloških promena na njegovom tkivu.

AUTOHEMOTERAPIJA (grč.), lečenje bolesnika ubrizgavanjem sopstvene krvi.

AUTOHTON (grč.), koji potiče iz zemlje u kojoj živi, koji nije doseljen, koji je starosedelac, urođenik.

AUTOCISTERNE (grč.-lat.), spec. auto za prevoz raznih tečnosti: benzina, ulja, nafte i vode za polivanje ulica.

AUTSAJDER (engl.), konj koji nema izgleda na pobedu i na kojeg se zbog toga malo klade; u dr. sportovima ekipa ili čovek koji nema izgleda na pobedu.

AUT CAESAR,AUT NIHIL (lat.: ili Cezar ili ništa), reči se pripisuju Cezaru Borđiji, a mogu da posluže kao geslo svim ambicioznim ljudima.

AFAZIJA (grč.), oduzetost govora, nesposobnost izgovaranja nekih reči; motorična a., poremećaj sposobnosti rečima iskazivati pojmove iako govorni organi nisu oduzeti; senzorna a,. poremećaj sposobnosti razumevanja govora: bolesnik čuje govor. na jeziku poznatom mu do bolesti, ali ga ne razume. Kod grč. skeptika a. uzdržavanje od svakog suđenja, jer su učili da saznanje istine nije mogućno.

AFANASIJEV Boris V. → Gljebov Igor.

AFAR → Danakid.

AFGANISTAN, nezavisna država (731 000 km²) na si. kraju Iranske Nizije u j. Az. U s. delu venci iranskog plan. luka (preko 3500 m, Hindukuš 7750 m); prema S padaju strmo u g. tok r. Amu, a prema J. se postepeno spuštaju u zatvorenu visoku potolinu Sepstana. Klima tropska, ali pa plan. luku zbog visine hladnija, i zbog monsuna vlažnija; u zatvorenim potolinama na S i J suša (stepe i pustinje). Ovde hidrogr. čvor: na I prema Indu teče Kabul, na J u stepska jez. (Hamun Hilmend, God i Sireh), pored manjih r. Hilmend, a na S ka Turkestanskoj Niziji pritoke r. Amu, Murgab i dr. Oko 10 mil. stan.: Afgani, Mongoli, Persijanci; po veri sunitski musl. Zemljr. (žito, oriz, pamuk, palme), stočarstvo. U sferi engl. privr. uticaja; inače za strance zatvorena i izolovana obl.; teško prohodna; karavanski saobr. Državom suvereno upravlja kralj. Prestonica Kabul; veći gr. Kandahar i Herat. Država priznavala tuđu vlast do 1747., kada je oslobodio Ahmet-šah, osn. dinastije Abdalida. U toku celog 19. v. potpadao čas pod uticaj Rus, čas pod uticaj Engl., koje zbog toga zbacivale i dovodile na presto razne vladare. Početkom 20. v. vladar Aman-Ulah pokušao, posle svog putovonja po Evr., da uvede reforme (1928.). ali zbog toga zbačen. Njegov naslednik Nadir-han, koji vlada od 1929., ukinuo sve reforme i zadržao samo opštu vojnu obavezu. Afganistanci, Afgani ili Paštu, iranski narod u A., Pendžabu i Beludžistanu, uglavnom na visoravni između Herata i Sulimanskih Pl., oko 4 mil., sunitski musl. Dele se na mnoga plemena i bratstva. Gl. zanimanje stočarstvo, U mnogom primili iransku (pers.) kulturu. U A. gospodareći sloj stan. Afganski jezik (paštu), čini prelaz od pers. ka hindustanskom (urdu), ali je sačuvao svoj starinski, njemu svojstveni karakter. Piše se ar. slovima. A. književnost, počela u 16. v. pod jakim uticajem pers, a Hušlah-han (1613.-1691.), kn. plemena Hatak, koji je pevao u sufiskom (mističnom) duhu, uživa i danas vel. popularnost. Uopšte, poezija prevlađuje u a. k.; od proznih dela najpoznatija ist. Afgana od Afzal-hana iz 18. v. Na glas izišla i a. nar. poezija, obilna i važna.

AFEKAT (lat.), duševno stanje (gnev, mržnja, strah, tuga itd.) koje utiče na naše telesne i duševne radnje kao što su mišljenje, mašta itd.; uticaj može biti dvojak: a. ili pojačavaju naše radnje ili ih usporavaju i prema tome se dele na stenične i astenične. Afektivan, koji se izvodi pod uticajem a.; nem. filozof Hajnrih Majer razlikuje a. mišljenje u estetici, etici i rel. od kognitivnog m. u nauci; prvo se. sastoji od iskaza o nekom idealnom, tj. samo zamišljenom, svetu, a drugo od iskaza o realnom svetu. Afekcija, proizvođenje promene duševnog stanja; odanost. Afekciona cena, koja se određuje ne prema prometnoj vrednosti stvari, nego prema psih. vezi između stvari i njenog sopstvenika.

AFEKTACIJA (lat.), neprirodno ponašanje, izveštačenost u izrazima i držanju. Afektirati, izveštačeno govoriti i ponašati se.

AFER 1) Domicije, rim. besednik iz 1. v.; Kvintilijanov učitelj. 2) Publije Terencije (190.-159.pre Hr.), Kartaginjanin, rim. komediograf, stradao u brodolomu pri povratku iz Grč. kuda išao radi knjiž. studija; najbolja dela: Formin, Evnuh i Starac koji sam sebe muči.

AFERA (frc.), prilika, slučaj, preduzeće, parnica, spor, nepošten posao. Aferaš, čovek umešan u neku a.

AFEREZA (grč.), izostavljanje samoglasnika ili celog sloga na početku reči (npr. Toza, Sida, Saveta).

AFERIM (tur.), zdravo!

AFIDAVIT (lat.), izjava kojom strani posednik hartija od vrednosti potvrđuje pred vlastima izvesne činjenice u cilju oslobođenja od taksa; poreklom je iz Engl., gde je skopčan s pismenom zakletvom i gde se primenjuje i u pom. trg. pravu.

AFIDE → vaši.

AFILIJACIJA (lat.), pristupanje nekom društvu; u trg.: preduzeće u vezi sa nekim drugim; u pravu → adopcija.

AFINACIJA. izdvajanje, dobivanje plemenitih metala u čistom stanju iz rastvora.

AFINITET (lat.), srodnost, sličnost; svojta, srodstvo, koje nastaje ženidbom ili udajom sa rodbinom ženika ili neveste (u bliskim stepenima pretstavlja bračnu smetnju): u Kantovoj flz. označuje objektivni osnov mogućnosti asocijacije onog što je različno; u hem. sila kojom se razni elementi u podesnim prilikama drže u zajednici, obrazujući hem. jedinjenja; u vinogradarstvu a. loze: srodnost plemke i podloge vinove loze u pogledu srašćavanja.

AFION → opijum, mak.

AFIRMACIJA (lat.), tvrđenje, potvrđivanje (supr. → negacija). Afirmativan, potvrdan (supr. → negativan, odrečan); u tom smislu logika deli sudove po njihovom kvalitetu na a. i negativne.

AFIŠA (frc.), objava istaknuta na javnom mestu. Afiširati, objaviti nešto naročitim oglasom, objavama, plakatima.

APHONIA HYSTERICA, potpuna muklost u težim slučajevima, ili govor bez ikakva tona i glasa u lakšim, dok kašalj, smeh i plač imaju normalnu zvučnost. Javlja se iznenada, pretežno kod lica sklonih histeriji.

AFORIZAM (grč.), kratka zbijena rečenica u kojoj na stilski lep i izrazit način izražena misao o nekoj pojavi u životu. Zna joj se autor, i po tom se razlikuje od poslovice koja je anonimna.

AFRANIJE 1) Lucije, rim. pisac komedija iz 2. v. pre Hr. 2) Nepos, rim. vojvoda pz 1. v. pre Hr.; pomagao Pompeja u borbi sa Cezarem.

AFRIK, materijal od palminih vlakana za punjenje dušeka i slično.

AFRIKA, kontinent, j. deo st. sveta, 30 mil. km2 3. kontinent po veličini. Sa svih strana opkoljena morem: Sred. M.. Atlanski i Indiski Ok. i Crveno M. Krajnje tačke: 37° 20' s. š. i 34° 49' j. š., 14° 43' z. d. i 51° 24' i. d. Najviše primaknuta Evr. kod Gibraltarskog Moreuza, a s Az. srasla, ali prvobitna zemljouzina prokopana (Suecki kanal). Obale slabo razvijene i nema dobrih pristaništa: jedino veće o. Madagaskar. U geol. pogledu zemljište većinom sastavljeno od st. stena (granita, gnajsa i škriljaca). Izuzimajući mlađe nabrane Atlaske Pl. na S, reljef ostale A. karakteriše se prostranim visoravnima, basenima i kotlinama. Duž rasednih linija vulkani, čije kupe u i. A. idu do visina od 5000-6000 m. I. i j. deo A. viši, a prema 3 i S se zemljište spušta postepenije i stupnjevito. Najveći deo A. u tropskoj zoni, sa sr. god. tmpt. iznad 20°, manji delovi (s. i j. A.) u suptropskim zonama. Najveće količine taloga, 2000-11 000 mm, u ekvatorijalnom pojasu, dok su pustinje u suptropskim zonama gotovo bez taloga. U prim. Ginejskog Zal. tropske prašume, na koje se naslanjaju savane ogromnih površina. U suptropskim pojasima stepe i prostrane pustinje (Sahara, Namib), u kojem jedino oaze plodne i naseljene. Sev. prim. ima mediter. klimu i vegetaciju. U prašumama žive vel. životinje (slon, majmuni, krokodili, mnogobrojne ptice i opasni insekti), u savanama i stepama vel. i hitri travojedi i zverovi (antilopa, žirafa, lav, tigar, panter itd.), a od ptica noj. Rudama osobito bogate sr. i j. A.: zlato, dijamanti, kalaj, bakar, ugalj. Vel. privr. raznovrsnost: u obl. prašuma iskorišćuju se skupocene vrste drveta, a preko cele godine stabla daju plodove za hranu (ipak tu retko stan.); u obl. savana i stepa razne vrste žita (osobito prosa), pa kukuruz, batate, banane, uljane palme i dr.; u suhim obl. (u kojima nema cece-muve) stočarstvo (goveda, ovce, koze, kamile, konji). Kamila ima i ogroman saobr. značaj; zasada samo ona podesna za održavanje saobr. kroz pustinje. Zbog vel. smetnja (nerazvijene obale, vodopadi na r., prašume i pustinje), saobr. slabo razvijen, pa se roba u mnogim krajevima i sada prenosi karavanima ili ljudskom snagom. U 19. v. počelo se sa gradnjom železnica, čije građenje lepo napreduje u j. A.; → Egipat i → Liberija pod jakim stranim uticajima, sve ostalo u posedu evr. kolonijalnih sila; stanovništvo (135 mil.) veoma nejednako raspoređeno i različito po poreklu, rasi, jeziku i kulturi. Glavni Crnci, koji drže sr. i i. deo j. A., a po jeziku se dele na Sudanske i na Bantu C. Među C. u sr. A. (u ekvatorijalnom pojasu), razna pigmejska plemena, a u zap. polovini j. A. Bušmani i Hotentoti, slični Pigmejima. I. i s. A. drže hamitski i semitski narodi. Gl. ham. narodi i. A. su Somali i Gale, Tuaregi u Sahari, a Kabili u s. A. Gl. semitski narodi Etiopljani i razna ar. plemena, svi poreklom s pol. Arabije. Stan. Madagaskara (Hova) poreklom iz Indonezije. U novije vreme ima svuda Evropljana. U Eg. i u j. A. ima naseljenih i Jsl. Crnci se drže svojih nar. rel. (fetišizam, animizam), hrišć. su Etiopljani i Kopti, te doseljeni Evropljani, a musl. Arapi i hamitski narodi. Po kulturi, Bušmani i pigmejski narodi su primit. skupljači i lovci, stan. od j. A. pa do Sudana karakteriše motička zemljr. (ponegde i žitarstvo n stočarstvo); hamitski narodi u i. A. i narodi po Sahari nomadski stočari. Posebna kult. obl. Sudan koji se deli na 2 dela: u suhim stepama razvijen zan. rad, u vlažnim motička zemljr. Afrikander, belac rođen u j. Afr.; u užem smislu Buri, potomci hol. doseljenika. Afrikansko goveče, poreklom iz sr. A., bez rogova, nepravilnog sastava, boje crvene ili mrke sa belim pegama; u postojbini mlekulja. A. sakagija (Lymphangioitis epizootica), bolest konja, koju prouzrokuje gljivica Cryptococcus farciminosus. Dobila ime po tom što znaci liče na one kod kožne s. Obično na zadnjim nogama, koje oteknu, pojavljuju se ranice, čirići duž limfnih sudova iz kojih curi žućkasta tečnost. Dugotrajna ali izlečiva bolest.

AFRIKATA (lat.), složen suglasnik, iz 1. eksplozivnog i 2. spirantskog dela (npr. c = ts, č = tš, dž = dž.

AFRODIZIJAKA (grč.), sredstva koja draže i izazivaju polni nagon.

AFRODITA, grč. boginja lepote i polne ljubavi, ćerka Zevsa i Dione, a po nekima rođena iz morske pene na o. Kipru. Sigurno istočnjačkog porekla (→ Astarta kod Semita), personifikacija prirodne stvaralačke snage. Najlepša i najumiljatija između svih boginja, čijoj se čarobnoj moći niko ne može odupreti, da i same zveri uz nju postaju kao jagnje. I sama žudela za ljubavlju, zbog čega stupala u vezu sa bogovima ili uglednim muškarcima, a muž joj bio Ares ili Hefest, hromi i ružni bog vatre (njeni i Aresovi sinovi Eros i Anteros, Fobos i Deimos). Dala povod trojanskom ratu, jer pomogla Parisu da otme lepu Jelenu. Nju obično prate njene sluškinje (hore i harite), koje je oblače, zatim bog ljubavi Eros, Potos (čežnja) i Himeros (žudnja), a uz njih Himen bog svadbenog veselja. Kod Rimljana s njom identična Venera.

AFTE (grč.), oboljenje sluzokože usta i jezika. Znaci: crvene pege, zatim sitni plikovi koji se zagnoje i razranjave; prouzrokuju jake bolove, otežano žvakanje; ranice traju nekoliko dana, same se zaleče. Lečenje: ispiranje i mazanje dezinfekcionim sredstvima.

AFUZ-ALI, carigradsko grožđe, bejrutska urma, odlična bela stona sorta; mnogo se gaji u M. Az., Bug. i Frc.; iz Frc. doneta u Jugosl.; veoma otporna protiv truleži i odijuma; kožica bobice čvrsta i debela; kad sazri ćilibarno žute boje.

AFHEL (grč.), najudaljeniji položaj planete ili komete od Sunca.

AFŠAR, tur. pleme koje se doselilo u Pers.; iz ovog plemena Nadir-šah, oslobodilac Pers. od Afganaca (1736.).

AH, podzemna otoka Dunava prema Bodenskom Jez.

AHAV, izrailjski kralj (917.-897. pre Hr.); ubio Nabota da bi se dočepao njegova vinograda; poginuo pri opsadi Ramota u Galadi.

AHAGAR, prostrana visoravan u sr. Sahari; izdiže se do visine od 2 500 m; na njoj mnoge vulkanske kupe; prema S se spušta stupnjevito. Na sve strane s A. polaze mnogi uadi, oko kojih su ogromne površine pod dunama.

AHAZ, judejski kralj (740.-724. pre Hr.); surov i bezbožan; predao Asircima blago jerusal. hrama.

AHAJA, obl. u najsevernijem delu Peloponeza (Moreje) u Grč. Gajenje maslina i vinogradarstvo (spremanje suhog grožđa »korinta«). Gl. mesto Patras, na Patraskom Zal. (Jonsko M.), jedno od najvećih grč. pristaništa za parobrodske veze sa Z. Rimljani nazivali A. celu st. Grč. Ahajski savez, savez više grč. država u 3. i 2. v. pre Hr. Ahajci 1) Grci kod Omira. 2) grupa grč. plemena koja su se doselila u Grč. krajem 12. v. pre Hr. i osn. u njoj svoje prve države. Veruje se da su oko 2500. pre Hr. došli iz j. Rus. u sr. Evr. 3) stanovništvo grč. obl. A. u ant. doba.

AHAR (tur.), štala, konjušnica.

AHARNjANI, Aristofanova komedija u kojoj se ismevaju Atinjani koji su za rat protivu Sparte.

AHASVER, Večni Žid, Večiti Juda, po hrišć. legendi obućar koji nije dozvolio Isusu da se, u prolazu na Golgotu, odmori pred njegovom kućom, zbog čega osuđen da luta do strašnog suda; omiljen knjiž. motiv skoro kod svih naroda.

AHAT 1) najbolji drug → Enejin. 2) mineral (prozvan po st. imenu jedne r. u Siciliji) dioksid silicijuma, SiO_2, sastavljen od raznobojnih, naizmenično poređanih traka od kalcedona i kvarca; postaje u šupljinama stena; ukrasni kamen. Kod nas ga ima u Lepoglavi.

AHEJ, po grč. mitol. Helenov sestrić i Jonov brat; predak Ahajaca.

AHELOJ 1) r. u st. Epiru (danas Aspropotamos).

AHEMEN, osn. dinastije Ahemenida, koja vladala Pers. (688.-330. pre Hr.), uništio je Aleksandar V.

AHEN (Aachen), grad u Nem., blizu belg. granice (170 000 st.); lečilište i ind. (tkst., metalurg. i staklarska); vis. thn. šk., muzeji, biblt.; prestonica Karla Vel. Ahenski kongres, održan 1818.; na njemu učestvovali rus. i austr. car, pruski kralj i pretstavnici Engl. i Frc. Odlučio da se saveznička vojska povuče iz Frc. i da se nastavi politika u duhu sv. alijanse. A. mir 1) prvi (1688.). zaključen između Frc. i njenih protivnika: Engl., Hol. i Šved. 2) drugi (1748.), zaključen između Engl., Hol., Austr. i Sardinije sa jedne i Frc., Šp. i Pruske sa druge strane. Svim državama ostale iste granice koje imale i pre rata za austr. nasleđe.

AHENBAH 1) Andreas (1815.-1910.), nem. slikar, najistaknutiji pretstavnik diseldorfske škole; radio pejzaže. 2) Osvald (1827.-1905.), brat A., takođe slikar; najviše slikao it. gradove i slike iz nar. života.

AHENVAL Gotfrid (1719.-1772.), nem. tvorac »univ. statistike«, nazvan ocem statistike.

AHENIJA (achaenium), suhi plod koji ne puca već opada ceo, a sagrađen od 2 ili više karpela međusobno sraslih; većinom jednosemeni plod (suncokret, jasen, brest), ređe višesemen (lipa, palme). Perikarp većinom čvrst i po pravilu nije srastao sa semenjačom. Na a. česte akcesorije (→ plod) u vidu krilatih izraštaja (jasen, drača, brest) na perikarpu; ili ostaju delovi cvetnog omotača (končasta čašica kod maslačka kao aparat za letenje ploda), zaštitni listić (kod graba) itd. Specijalni slučaj a. kod trava: perikarp srastao sa semenkom (takva a. naziva se krupa - caryopsis). A. kod hrasta zove se žir (glans).

AHERON, po grč. mitol. r. u donjem svetu; preko nje niko nije mogao preći dvaput.

AHIL, sin morske nimfe Tete i mirmidonskog kralja Peleja, najveći grč. junak iz trojanskog rata; odmah po rođenju majka ga spustila u reku Stiks, usled čega mogao da bude ranjen samo u petu za koju ga majka držala; vaspitali ga Feniks i kentuar Hiron. Pod Trojom odnosio pobedu za pobedom sve dok ga Agamemnon nije uvredio otmicom robinje Brizejide. Posle toga se povukao u svoj šator i izišao tek kad mu trojanski junak Hektor ubio druga Patrokla. Zatim ubio Hektora, ali i sam ubrzo poginuo od Parisove strele, pogođen u petu. Otuda izreka A. peta za najslabije, najosetljivije mesto ili slabu stranu nekog čoveka. A. tetiva pripaja mišiće lista za petnu kost. Ahilejida, epski spev rim. pesnika Stacija, opeva A. život pre Troje.

AHILEJ, rim. vojskovođ i imperator (292.-298.), potučen i zarobljen od Dioklecijana, koji ga bacio lavovima.

AHILEJA (Achillea, fam. Compositae), biljni rod s preko 100 vrsta u umerenim zonama st. sveta: pretežno ia višim plan. i u mediter. obl.; u S. Amer. postoji samo 1 vrsta; kod nas poznata → hajdučka trava ili hajdučica (A. millefolium).

AHILIJA (grč.), nedostatak želudačnog soka, sone kiseline i pepsina u njemu; prati izvesna oboljenja želuca: rak, katar želuca i dr. Varenje hrane poremećeno, postoje izvesne tegobe, kojiput i prolivi.

AHMADIJA, reformistička sekta islama; osn. 1880. god. Mirza Gulam Ahmad (Ahmed) iz Kadijana u Pendžabu.

AHMATOVA Ana (• 1895.), rus. pesnikinja; snažan i originalan lirski talenat, u tradicijama rus. klasične poezije; stvorila tzv. ahmatovski stil, koji se oseća i u pesmama Des. Maksimović i Milice Kostić; gl. dela: zbirke Brojanice, Belo jato, Podorožnik, Anno domini.

AHMED, ime tur. sultana: 1) A. I (1603.-1617.), ratovao sa Polj. i Austr. zbog Erdelja. 2) A. II (1691.-1695.), nasledio i ponovio ratove s Austr., Polj. i Ven., ali nije dočekao njihov kraj; pod njegovom vladom seoba Srba u Austr. 3) A III (1703.-1730.), ratovao sa Petrom Vel., Austrijancima (požarevački mir) i Persijancima; zbacili ga janičari.

AHMED 1) Vefik paša (1819.-1890.), tur. diplomat, leksikograf, istoričar, skupljač poslovica i prevodilac Molijera. 2) Midhat (1845.-1913.), plodan i mnogostran tur. pisac, ali bez um. i naučne vrednosti 3) Hašim (ϯ 1933.), moderni tur. pesnik, pristalica načela l'art pour l'art. 4) Hikmet (1868.-1928.), tur. pisac novela. 5) Šavki (1868.-1932.), najpoznatiji moderni ar. (eg.) pesnik, pod jakim uticajem frc. poezije.

AHMEDABAD, varoš (274 000 st.) u prov. Bombaju u Indi i. u blizini pol. Katijavara; razvijena ind. svile i pamuka.

AHMED ZOGU → Zogu I.

AHMEDI, tur. pesnik, napisao 1. tur. hroniku u stihovima pod naslovom Iskandername, tj. knj. o Aleksandru Vel. (završena 1390.), u kojoj se pominje bitka na Kosovu.

AHMED-PAŠA Hercegović (1456.-1518.), Stevan, najmlađi sin hercega Stepana, koji se po očevoj smrti, zbog borbe s braćom, poturčio. Postao zet sultana Bajazita P, bio vel. vezir, sa prekidima, 1496.-1515. Imao znatan uticaj na Porti.

AHMIMSKI, st. dijalekt koptskog jezika.

AHO Juhani (pravo ime Joh Brofelt, 1861.-1921.), najveći finski prozni pisac; njegovi naturalistički romani imaju mnogo poezije. U romanu Rapi naslikao borbu hrišć. sa pagancima. Najdublji ist. roman: Proleće i kasna zima. Ostala dela: Železnica, Posednik Helman, Usamljenik; драма: Sud.

A. CHR., ante Christum (natum), lat.: pre Hrista.

AHRIMAN, u pers. rel. načelo zla, protivnik → Ahuramazde; gospodar zlih duhova, širi bolest i smrt.

AHROMAT (grč.), objektiv složen od ahromatskih sočiva: sastoji se iz kombinacije sabirnih i rasipnih sočiva. Odličan objektiv za snimanje predela. Ahromatin → ćelično jedro. Ahromatičan, bezbojan. A. sočiva → aberacija hromatska. Ahromatozis, nedostatak pigmenta kože.

AHTAL (ϯ 710), ar. pesnik iz vremena Omejada.

AHURA-MAZDA, u pers. rel. načelo dobra i najviše poznanje božanstva, učitelj ljudi, tvorac sveta, brani od nečistih sila (→ Ormuzd).

ACETABULARIJA (Acetabularia mediterranea, fam. Dasycladaceae), morska alga nalik na pečurku sa šeširom. Živi u Sred. M., utvrđena na stenama, stvara podvodne livade (→ sl.).

ACETATI (lat.), soli sirćetne kiseline. Acetatsvila, veštačka svila; izrađuje se od celuloze i anhidrida sirćetne kiseline; po sastavu acetil-celuloza; odlikuje se većom čvrstinom i elasticitetom od viskoze-svile i skuplja je od nje.

ACETILEN, nezasićen ugljovodonik (S₂H₂), gas koji se dobiva dejstvom vode na kalcijum-karbid. Upotrebljava se za osvetljenje; sagorevan sa kiseonikom služi za autogeno zavarivanje metala; nepotpunim sagorevanjem daje čađ koja se upotrebljava kao crna boja. Pomešan sa vazduhom eksplodira kad se upali

ACETIL-SALICILNA KISELINA → aspirin.

ACETON, dimetilketon (SN₃ SO SN₃), bezbojna isparljiva tečnost prijatna mirisa; dobiva se pri suhoj destilaciji drveta ili zagrevanjem kalcijum-acetata; rastvara mnoga org. jedinjenja. Upotrebljava se u proizvodnji baruta, ekstrakta za štavljenje, celuloida, lakova itd. Rastvara kamfor, masti, smolu i celuloid. Pojavljuje se i kao nenormalan sastojak mokraće, kad je poremećeno sagorevanje masnih kiselina u organizmu. Acetonemija, pojava acetonskih tela (a. i dr.), odnosno njihovo nagomilavanje u krvi; biva praćena toksičnim incidentima; može da bude predznak nesvesnog stanja i smrti (npr. kod šećerne bolesti). Acetonemično povraćanje (ciklično), kod dece neprijatna, često uzbudljiva bolest, izražena: teškim, nezadržljivim povraćanjem; pojavom a. u krvi, mokraći, izdahnutom vazduhu; dete leži teško bolesno, isušeno nedostatkom vode, zatrovano a., gladno jer mu potrošene rezerve šećera u jetri. Javlja se povremeno između 2.-8. god., kao posledica pretovarenog stomaka i usled angine ili uzbuđenja; napad traje jedan ili više dana, obično se dobro svršava. Lečenje: mali parčići šećera, čokolade, biskvita; bikarbone sode, ledene vode, često, u malim količinama; u početku napada 1 svećica nautizana kao klistir. Acetonurija, prisustvo acetonskih tela (a. i dr.) u mokraći; prati neke bolesti (npr. šećernu bol.); označava težak poremećaj u organizmu.

ACETUM (lat.) → sirće.

ACIDITET (lat.), kiselost (kiselina). Acidimetrija, metod kvantitativnog određivanja neke kiseline rastvorom pogodne baze i obratno, poznate koncentracije i zapremine, uz dodatak nekog indikatora koji treba da pokaže završetak neutralizacije. Acidoza, nenormalno stanje organizma čija krv pokazuje manje alkalnu (više kiselu) reakciju nego normalno, tj. smanjenu vrednost → alkalne rezerve (supr. → alkaloza).

ACTEKI, indijansko pleme, oko 2 mil., rastureno po Meksiku (iz grupe Hahua). U 14. v. osnovali moćnu državu na Meksikanskoj Visoravni, koju 1519. srušio Kortec. Bili sirov ratnički narod. Iako imali srazmerno visoku kulturu, u njihovu kultu bilo u običaju prinošenje ljudskih žrtava. Kult. veoma posrnuli.

AČADI Ignac (1845.-1906.), mađ. istoričar; napisao: Istoriju mađ.kmetova (čifčija), Istoriju Ugarske. Ist. seljaštva u Ug.

ADžARISTAN, autonomna savezna država (2 577 km², 132 000 st.) u Transkavkaziji; gl. mesto Batum.

ADžO ĐOL (tur.: gorko jezero), malo jez. u grč. Makedoniji, u okolini Kukuša; ponekiput presuši i po dnu se zadrže slojevi nagorke soli, koju skuplja okolno stanovništvo.

ADžIĆ Sreten (1856.-1933.), pedagog i prof. Bio pedagog praktičar i ped. pisac. Zastupao ideologiju radne šk. koju kratko definisao kao školu upućivanja. posmatranja, umenja, tvorenja i družbe. Gl. dela: Ručni rad u muškoj školi, Srpska nac. škola, Telesno vaspitanje za učitelje, Učiteljeve zabeleške, Uvod u nauku o vaspitanju, Vaspitačeve zabeleške, Poljska učionica.

ADžMIR, obl. (7 021 km²) na SZ Brit. Indije; gl. mesto A. (113 000 st.).

AŠ Šalom (Asch, •1889.), polj. jevr. knjiž.; gl. dela: Meri, Petrograd, Moskva, Varšava (romani), Вог освете</b (драма).

AŠA (Al-Aša), predislamski ar. pesnik, na glasu zbog ljubavnih, vinskih i satiričnih pesama.

AŠANI → Vasojevići.

AŠANTI, pleme sudanskih Crnaca, na Zlatnoj Obali, poznati po obilju priča i veštini u obradi zlata; imali državu; zemlja im sada deo brit. kolonije Zlatne Obale (400 000 st.).

AŠ ARI, († 033.), glava pravoverne teol. šk. u islamu.

AŠELEJEN, deo starijeg kamenog doba, nazvan po nalazištu Sent-Ašel (81. St.Acheul) kod Amijena u Frc.; trajao do pred početak poslednje glacijacije; karakteriše ga oruđe (batovi, noževi sa dve oštrice) od kremena, obrađeno na celoj površini.

AŠIK (tur.), zaljubljen. Ašikovati, voditi ljubav; udvarati se.

AŠIK 1) Omer (17. v.), najvažniji tur. putujući pevač. 2) paša ( †1336.), stari tur. pesnik i vel. mističar. 3) paša-Zade, tur. istoričar 15. v. (pravo ime Derviš Ahmet Ašiki).

AŠKENAZIM → Jevreji.

AŠKERC Anton (1856.-1912.), pesnik. 1898. napustio svešt. čin i postao arhivar magistrata u Ljubljani. 1899.- 1903. bio urednik Ljubljanskog zvona. Istakao se naročito kao epski pesnik. Napisao mnogo balada i romansa, thn. dosta spretno ali sadržajno monotono. Predmeti iz sl. i slov. prošlosti (im.a i srp. motiva). Smeo i mislen duh, sa dosta poleta, ali mu smeta što nije dovoljno koncizan.

AŠOV, poljopr. železna alatka, srcasta oblika, na drvenoj držali, za riljanje i isecanje zemlje i busenja.

AŠOKA, indiski vladar (259,- 222. pre Hr); štitio budizam.

AŠHAJM-CONDEKOVA REAKCIJA, najsigurnija biološka r. za rano utvrđivanje trudnoće; osniva se na pronalaženju naročitih hormonalnih supstanca (prolan, gravidin) u krvi i mokraći trudnih žena: ubrizgavanje mokraće od trudne žene, polno nezreloj mišici (kod varijante Fridman-Brua, zečici) izaziva na jajnicima mišice karakteristične promene (masivno krvarenje u Grafovim folikulama i stvaranje izrazito krvavih žutih tela).

AŠČIJE (tur.: kuvari), zanatlije koji spremaju i prodaju jela, obično orijentalsko-balk., u varošima s musl. stan. Jela se opremaju i kuvaju naočigled posetilaca. A. se zovu i lica koja se o svadbama, slavama, pogrebima i sl. uzimaju u pomoć da pomognu oko spremanja jela. Aščinica narodna kuhinja.