Sveznanje A4

SVEZNANjE

Ana-Anjičkov

ANA, jevr. prvosvešt.; izvršio prvo saslušavanje I. Hrista i poslao ga Kajafi.

ANA 1) Perena, lat. boginja; po nekim Didonina sestra; delila pobunjenim plebejcima u Rimu hleb i namirnice. 2) sv., žena sv. Joakima, a majka sv. deve Marije.

ANA 1) žena Stevana Nemanje, majka Vukana, Stevana Prvovenčanog i sv. Save; ne zna se iz koje je porodice i narodnosti; zakaluđerila se i dobila ime Anastasija (1195.); pomagala man. sv. Bogorodice kod Kuršumlije, u kojem provela poslednje godine života. 2) unuka mletačkog dužda E. Dandola, druga ili treća žena Stevana Prvovenčanog, majka Uroša I i prva srp. kraljica. 3) kći epirskog despota Todora Anđela, žena kralja Radoslava. 4) kći bugarskog cara Đorđa Tertera, treća žena kralja Milutina i majka Stevana Dečanskog. 5) kći vlaškog vojvode Aleksandra, žena cara Uroša. 6) Paleologova, kći viz. namesnika u Beratu, epirska despotica iz 14. v.; preudala se za Dušanovog šuraka Jovana Asena, arb. namesnika; njenu kćer Teodoru uzeo Dušanov polubrat Simeon. 7) Kantakuzinova, nećaka Jerine, žene despota Đurđa; udala se (1455.) za Vladislava sina St. Vukčića. Vizantija: 1) Komnina, kći viz. cara Aleksija I; pokušala da popne na carski presto muža Nićifora Vrijenija, na štetu brata Jovana, ali prinuđena da ode u man., gde je i umrla, 1148.; u njenom delu Aleksijada, napisanom u slavu očevu, ima vesti o Srbima i kralju Bodinu, korisnih ali uzgrednih i tendencioznih. 2) Savojska, carica (1326.-1347.), žena Andronika III, namesnica Jovana V; pokušala da obori kancelara J. Kantakuzina, ali prinuđena da se povuče u man.; umrla kao kaluđerica (1360.). Engleska: 1) Bolen, kraljica (1507.-1537.), dvorkinja, pa žena Henria VIII, koji je pogubio; majka kraljice Jelisavete. 2) Stjuart, kraljica (1703.-1714.). Za njene vlade ujedinjene kraljevine Engl. i Škotska. Rusija: A. Ivanovna, carica (1693.-1740.), kći Ivana III. Svu vlast predala svom ljubimcu Bironu. Francuska: A. Austriska, kraljica (1601.-1666.). Žena Luja XIII. Za vreme maloletstva Luja XIV upravljala sa kardinalom Mazarenom.

ANABAZA, delo grč. istoričara Ksenofona, u kojem opisan pohod Kira Ml. protiv brata, pers. cara Artakserksa; sa Kirom je bila i grč. vojska od 10 000, a u njoj i Ksenofon.

ANABAPTISTI, baptisti (grč.), hrišć. verska sekta, vrši krštenje samo nad odraslima; u doba reformacije izazivali pobune težnjom da ostvare božje carstvo na zemlji i oštro gonjeni.

ANABATSKI VETAR struji uz plan. strane, pri vedrom vremenu, kada sunce jače pripeče; →danik.

ANABIOZA (grč.), buđenje iz stanja prividne smrti; sposobnost mnogih životinja, biljaka i njihovih klica (praživotinje, crvuljci, lišaji, mahovine, semena, spore itd.) da za vreme suše i hladnoće provedu duže vreme u stanju prividne smrti, odn. latentnog stanja života, i da se potom vrate u normalno stanje.

ANABOLIZAM (grč.) → asimilacija.

ANAGRAM (grč.) 1) reč ili rečenica koja postaje kad se obrnutim redom pročitaju slova druge kakve reči: dar, rad; vid, div; u Rimu, umiru. 2) zagonetka koja se rešava premeštanjem slogova.

ANADOLIJA, tur. Anadoli, ime za M. Aziju.

ANAEROBIOZA (grč.), život u sredini lišenoj slobodnog kiseonika. Anaerobije, anaerobionti, organizmi (bakterije, gljive, crevni paraziti, stanovnici dubinskih slojeva stajaćih voda) koji žive ili mogu živeti u a.; obično se hrane razlaganjem org. jedinjenja i dele se na obligatorne, za koje je prisustvo kiseonika štetno, i fakultativne, koji mogu živeti i u sredini sa kiseonikom (kvasne gljive). Anaerobne klice, mogu živeti samo u otsustvu kiseonika, inače uginu; njihove spore žive dugo i na vazduhu; izazivaju veoma opasna oboljenja (tetanus, gasna gangrena itd.)

ANAKARDIJUM → akažu.

ANAKLINALNE DOLINE (grč.), poprečne rečne d. (probojnice), upravljene supr. padu slojeva.

ANAKOLUT (grč.), nedoslednost u građenju rečenice, tj. kad svršetak ne odgovara početku, npr. Ono brdo ponajviše, tu je crkva sagrađena.

ANAKONDA 1) mesto u SAD (država Montana), 12 000 st., najveća talionica bakra na svetu. 2) (Eunectes murinus, fam. Boidae), vrsta zmiskog cara; najveća (8-9 m) neotrovna zmija J. Amer.

ANAKREON (560.-478. pre Hr.), grč. lirski pesnik; proveo neko vreme na dvorovima tirana Polikrata na Samosu i Hiparha u Atini; pisao elegije, epigrame i druge lirske pesme, kojih je sačuvano veoma malo; bio vel. veseljak i formalist u poeziji. Anakreonke, veoma vesele, najčešće vinske pesme i ditirambi; dobile ime po A. Anekreontika, laka lirika o ljubavi, ružama i vinu i pastirskoj idili, u duhu rokokoa, a po ugledu na tobožnje pesme A.; cvetala u Nem. 1740.-1770. (Glajm, Gesner), preporodio je Viland.

ANAKS (grč.), gospodar, prvak, vladalac.

ANAKSAGORA (499.-428. pre Hr.), grč. filozof i astronom jonske šk.; prijatelj Periklov; prognan iz Atine zbog bezboštva; učio da se sve na svetu sastoji iz nebrojeno mnogo kvalitativno različitih elemenata (delića, kostiju, zlata, mesa itd.); da je nus najlakši i najpokretljiviji element, koji u svet unosi kretanje i celishodno uređenje; tumačio pomračenje Sunca i padanje meteora kao čisto fiz. pojave, a za Mesec tvrdio da dobiva svetlost od Sunca.

ANAKSARH, grč. filozof iz 4. v.; prijatelj Aleksandra Vel.

ANAKSIMANDAR (610.-547. pre Hr.), grč. filozof i astronom jonske šk.; možda osnivač grč. flz.: napisao prvo flz. delo na svetu, ali se ono nije sačuvalo; učio da je prauzrok svega apejron (neograničeno) iz kojeg se izlučuje čvrsto i tečno, toplo i hladno (zemlja, voda, vazduh i vatra), i da su u vodi postala živa bića i ljudi; sastavio kartu sveta, kartu neba i zastupao gledište da Zemlja ima oblik valjka koji slobodno lebdi u sredini šuplje nebeske lopte.

ANAKSIMEN 1) iz Mileta (585.-525. pre Hr.), grč. filozof; napisao flz. delo od kojeg se sačuvalo samo nekoliko odlomaka; učio da je prvobitni elemenat vazduh, od kojeg je sve postalo, i da su vazduh, dah i duša jedno isto; razlikovao planete od zvezda. 2) iz Lampsaka, grč. filozof iz 4. v. pre Hr., uč. Aleksandra Vel., koga je pratio u pohodu po Az.

ANAKSON (grč.) → asimetrični organizam.

ANALAV (grč.), deo kaluđerske odeće, okrilje na leđima, označava uzimanje jarma, Hristovog krsta za znak zaveta.

ANALGEZIJA (grč.), gubitak osetljivosti za bol. Anadgetika, lekovi koji ublažuju ili potpuno otklanjaju bol, pored toga smanjuju tmpt. (antipirin, fenacetin).

ANALEPTIČKA (grč.) SREDSTVA za oporavljanje i jačanje nerava i srca: eter, kofein, amonijak i dr.

ANALI (lat.) 1) letopisi. 2) ist. delo Tacitovo. 3) opev rim. pesnika Enija. Annales maximi, ist, zabeleške st. Rimljana, sređene u 2. v. po Hr. u 80 knjiga; pisane su na naročitoj tabli, određenoj za to od vel. pontifika, koja je krajem godine ostavljana u arhivu.

ANALIZA (grč.), razlaganje, raščlanjavanje, razdvajanje; ispitivanje celine, predmeta, pojave, procesa ili stvari; postoje 3 stupnja: elementarna, raščlanjuje pojave u sastavne delove, bez obzira na njihove međusobne odnose; kauzalna, raščlanjuje pojave u sastavne delove s obzirom na njihove uzročne odnose; logička, raščlanjuje kompleksne pojave u sastavne delove, s obzirom na njihove logič. odnose. U mat. svako računsko ispitivanje putem raščlanjavanja; elementarna a. se služi element. sredstvima, a viša (infinitezimalna i algebarska) infinitezimalnim računom. U hem. razlaganje neke supstance na sastojke; vrši se suhim ili mokrim putem, topljenjem ili rastvaranjem; kvalitativna određuje samo prirodu sastojaka, a kvantitativna utvrđuje količinu svakog sastojka. A. vina → vino. A. gasna pokazuje u kojoj se srazmeri nalazi neki sastojak u smeši, a kod bojnih otrova koliko ima mg u 1 l, ili broj sm³ u 1 m³ vazduha. A. estetska, raščlanjavanje knjiž. dela i objašnjavanje njihovih vrednosti, na osnovu psih.-- estet. shvatanja o lepom; razmatra prvo osnovnu zamisao u vezi sa širom koncepcijom, pa onda prosuđuje o sklopu i izlaganju dela, i o pesničkim pojedinostima i stilist. izražajnim sredstvima. A. mehanička, razlaganje smeše u sastojke mehaničkim putem. A. hemiska, ispitivanje materija u cilju da se odredi njihov kvalitativan i kvantitativan sastav. Analizand, bolesnik koga leče ponhoanalizom. Analitika, nauka; ima za cilj razlučivanje misli u cilju iznalaženja načela, na kojima se zasniva mišljenje; osnovao je Aristotel i podelio na: prvu, koja se bavi suđenjem i zaključivanjem, i drugu, kojoj je predmet dokazivanje. A. transcedentalna, deo transcedentalne logike; ima za zadatak da razlaže apriorna saznanja u elemente čistog saznanja razuma; deli se na: a. pojmova, koja upotpunjuje sistem kategorija i obrazložava njihov objektivni značaj, i a. osnovnih stavova, koja to primenjuje na načela i uslove mat. prirodnih nauka. Analitičar, ličnost koja vrši analizu; lekar koji leči psihoanalizom. Analitička geometrija→ geometrija. A. definicija, dobiva se raščlanjavanjem sadržine jednog pojma u njegove oznake. A. izraz → matematički izraz. A. komentari, uvod u statističke publikacije; u njima se izlaže metod rada, rekapitulišu publikovani podaci, izvlače potrebni zaključci i pronalaze statističke pravilnosti i zakonitosti. A. metod, postupak koji polazi od činjenica, pa ide ka opštem zakonu. A. situacija, skup svih psih. uslova, koji omogućuju lečenje psihoanalizom; analizand treba da je svestan svoje bolesti, da želi ozdravljenje i da voli analitičara. A. sud, rasuđivanje čiji predikat pripada subjektu, kao nešto što u tome pojmu već postoji.

ANALOGIJA (grč.), sličnost, slaganje, podobnost, delimična paralelnost između 2 stvari ili 2 pojma; podražavanje i rezultat podražavanja u jeziku; nalazi primenu u mat., flz. i stilističkom izlaganju, naročito pri donošenju zaključaka; ima vel. značaj u živim jezičkim kategorijama, jer se putem nje vrše vel. izmene, uvođenjem novih, često nepravilno izvođenih oblika (danju), po ugledu na st. pravilne (noću). A. u pravu: način proučavanja praznina; može biti: zakonska, kad se uzima propis za sličan slučaj, i pravna, kad se rešava nepredviđen slučaj, za koji nema sličnog i predviđenog u zak. A. entis, sličnost bića; u flz. pojmovni izraz za odnos suštine boga prema svemu što je on stvorio. Sud po a., zaključuje prema poslaganju stvari u jednom pogledu da su one slične u nekom drugom pogledu. Analogije iskustva, pravila po kojima od pojedinačnih opažanja postaje jedinstveno iskustveno saznanje. Analogizam, jednostrano zaključivanje po a. Analogni organi → homologi organi. Analogon, član u nizu predmeta, ili događaj u nizu događaja, koji po sličnosti odgovara jednom određenom članu, odnosno događaju u drugom nizu predmeta odn. događaja. A. rationis, nešto što odgovara umu, a što je od njega niže, nesavršenije, pa se kao takvo pripisuje životinjama.

ANALOKIJA (grč.), nalonj, u prav. crk. pult za čitanje apostola, evanđelja i propovedi.

ANALFABET (grč.), nepismen čovek; neznalica. Analfabetizam, nepismenost; neznalaštvo.

ANAM, kraljevina (150 000 km², 5,2 mil. st.) u Indokini pod zaštitom Frc. Skoro celo zemljište ispunjavaju Anamski Kordiljeri (sr. visina 800-1000 m.; vrhovi oko 3000 m), koji strmo padaju prema obali J. Kineskog M., siromašnoj pristaništima; klima monsunska; r. kratke, brzog toka i bogate vodom samo za vreme kiša. Gl. zanimanja: zemljr. (zemljište se navodnjava), ribolov i stočarstvo od rudnog blaga ima: dobrog uglja, gvožđa, bakra, cinka, zlata i soli; najvažnije ind. grane: ljuštenje pirinča i tkanje svile; spoljna trg. mahom u kineskim rukama. 90% stan. čine Anamci; ostatak razna dr. plemena i Evropljani. Gl. mesto Hue. Anamski jezik čini zasebnu grupu jezika iz Zadnje Indije sa birmanskim i sijamskim, ali je toliko preplavljen kineskim rečima da liči na stariji kin. dijalekt. A. književnost pod vel. uticajem kineske; svi knjiž. radovi su u stihovima, a proze gotovo nema. Anamci, narod u Zadnjoj Indiji (Anam, Kočinkina i Kambodža), oko 20 mil.; mnogo se mešali sa dr. narodima; društveni život uređen na kineski način, a kin. primesa ima mnogo i u jeziku i kulturi; po veri budisti.

ANAMALI, predeo u Crnogorskom Prim., između Međurečja i r. Bojane: oko 5600 st., većinom musl. s arab. jezikom, kod kojih plem. organizacija davno izgubljena; sada se dele na mala bratstva i rodove.

ANAMIRTA (Anamirta cocculus, fam. Menispermacesae), indomalajska biljka; daje zrna Fructus cocculi, koja sadrže otrovnu materiju pikrotoksin.

ANAMNEZA (grč.), sećanje; u med. prethodno obaveštavanje lekara ispitivanjem samog bolesnika o početku bolesti, njenim simptomima, uslovima i uzrocima.

ANAMNIOTE (grč.), kičmenjaci koji u svom razviću nemaju embrionalne organe amnion i alantois; obuhvataju ribe i vodozemce, → amniote.

ANANA (Annana), eg. pisac iz 13. v. pre Hr.; zabeležio oko 1260. priču o Josifu i Potifarevoj ženi, Jusuf i Zulejha.

ANANAS (Ananas sativus, fam. Bromeliaceae), tropska biljka, kratkog stabla, zupčastog lišća i kupaste cvasti, poreklom iz tropske Amer. i 3. Indije; gaji se po svim tropskim i suptropskim predelima zbog ploda; iz lišća se dobivaju vlakna, od kojih se prave tkanine. A. carevka, vrsta jabuke; ima je po svima krajevima Jugosl., naročito u Slov. i Hrv.

ANANDA ,najmiliji učenik Bude.

ANANIJE 1) Jevrejin koga je apostol Petar kaznio zajedno sa ženom Sapfirom, zbog utaje novca. 2) učenik Hristov; krstio Savla u Damasku.

ANANjI, varoš u It., blizu Rima, u kojoj je frc. državnik Nogare zarobio papu Bonifacija VIII (g. (1303.).

ANAPEST (grč.), trosložna stopa u ant. pesništvu sa 2 nenaglašena, odn. kratka sloga i 3. dugim ili naglašenim (obrnuti daktil υυ-). U sh. jeziku veoma retka, i to samo u nekim zasebnim rečima: goropad, kukurek, probisvet.

ANAPLAZMOZA (grč.), goveđa bolest, slična piroplazmozi, prouzrokovana krvnim parazitom anaplazma marginale.

ANARHIZAM (grč.), soc.-flz. doktrina koja smatra da samo potpuno slobodan čovek može da čini dobro, da drž. uređenje treba zameniti društvenim, da društvo treba da sačinjavaju podjednako vaspitane i moralne ličnosti i da društv. organizacija može postojati samo dok na to pristaju njeni članovi; u soc.-ekon. pogledu teži da izmiri kolektivizam s individualizmom, što baš pretstavlja njegovu najslabiju stranu, jer se te dve ideje nipošto ne mogu izmiriti; protivi se demokratiji, parlamentarizmu i svakoj polit. akciji, ali negira marksizam i svaku organizovanu revoluc. borbu radničke klase, pa prema tome nije revolucionaran. Javio se još u st. v. sa Zenonom; obnovio ga engl. sociolog Godvin; postoje više struja, od kojih su najglavnije: individualistički a., čiji je tvorac Maks Štirner; sitnoburžoaski a., čiji je ideolog Pjer Žozef Prudon; i komunistički a., čiji su pretstavnici Mih. Bakunjin i P. Krapotkin. Anarhija 1) nered, bezvlašće. 2) novi društveni poredak, zasnovan na načelima kolektivne svojine i lične slobode, bez države i njenih ustanova (vojske, policije, sudova itd.) i sveg poretka, zasnovanog na autoritetu. Anarhist, pristalica anarhizma.

ANAS, indiski novac, 1/16 rupije.

ANASON → anis.

ANASTASIJANOV ZAKON, pravno pravilo rim. prava, koje vredi i danas u građ. pravu, po kojem cedent odgovara za naplatljivost ustupljene tražbine samo do visine primljene naknade, a ne do nominalnog iznosa tražbine.

ANASTASIJE 1) A. I, viz. car (491.-518.), utvrdio granicu i opasao Carigrad n. zidovima od Crnoga do Mramornog M. 2) A. II, viz. car (713.-716.). 3) sv., antiohiski patrijarh (561.-599.). 4) sv., sinajski, kaluđer sa Sinaje, živeo u 7. v. 5) sv. (1774.-1794.), rođen u Radovištu; ubijen od Turaka u Solunu. 6) A. I-IV, pape u ranom sr. v.

ANASTASIJEVIĆ 1) Dimitrije Sabov (1726.-1803.), nar. dobrotvor; osn. karlovačku gmn. (1791.). 2) Dragutin d-r (• 1877.), prof. univ. u Beogradu; bavio se prvo viz. a zatim srpskom ist.; od većeg značaja rasprave o godini Nemanjine smrti i Nemanjinu ocu. 3) Miša (1803.-1885.), trg., ortak kn. Miloša i nar. dobrotvor; od 1833. dunavski kapetan; igrao važnu ulogu 1858. u zbacivanju kn. Aleksandra; poklonio otačastvu svoju vel. zgradu, onda najveću i najlepšu u Beogradu, današnji univ. (Na sl.: A. Miša.)

ANASTATIČKO ŠTAMPANjE, način koji omogućava da se štampan, pisan ili mašinom otkucan tekst prenosi na kamen, pa da se zatim umnožava.

ANASTIGMAT (grč.), složeni objektiv, oslobođen svih sfernih i hromatokih aberacija; ima ravno polje i oštre slike; svetlosna jačina se kreće od 1 : 1,4 na manje. A. dvojni, simetrični a. kod kojeg je astigmatizam uklonjen u prednjoj i zadnjoj kombinaciji sočiva; ustvari kombinacija od 3 objektiva: prednja kombinacija. zadnja i prednja i zadnja zajedno.

ANASTOMOZA (grč.), spojnica, veza između 2 organa, krvna suda ili živca: u čovečjem organizmu najčešće veze kod krvnih (arterija, vena i kapilara) i limfnih sudova; zahvaljujući njima cirkulacija se lakše obavlja, jer oni dovode krv u predeo oštećenog arterioznog suda i tim ga spasavaju od izumiranja.

ANATEMA (grč.), crk. prokletstvo; u sr. v. strašno oružje rim. papa u borbi sa vladarima, jer se verovalo da donosi božju kaznu i nesreću.

ANNATI (lat.), novac koji rkat. dele kao danak papi za dodeljivanje prebenda svešt.

ANATOKSIN (grč.), toksin koji je pod dejstvom antiseptika i toplote izgubio otrovnost, a sačuvao antigenu moć; služi za akt. imunizaciju ljudi (Ramonov a. za imunizaciju protiv difterije) i za imunizaciju nekih životinja radi dobivanja seruma za lečenje protiv difterije, skrleti, tetanusa itd. Neškodljiv i kad se ubrizga u većim količinama.

ANATOLIJA → Mala Azija.

ANATOMIJA (grč.), nauka o unutarnjoj građi živih bića, čoveka (antropotomija), životinja (zootomija) i biljaka (fitotomija), pripada grupi biol. nauka, a deli se na: nauku o razviću (embriologija), o tkivima (histologija) i morfologiju (normalnu i topografsku a.). U med. pod a. podrazumeva se samo normalni i topografski deo; ostale grane čine zasebne predmete. Normalna a. (opisna, sistematska) lroučava oblik, položaj, veze i odnose pojedinih organa ponaosob. Topografska a. opisuje pojedine predele tela, sa svim sastavnim organima i njihovim uzajamnim odnosima. Uporedna a. proučava uporedno građu čoveka i pojedinih životinja među sobom (zoologija). Plastična a. proučava površinske oblike čovečjeg tela (umetništvo). Patološka a. proučava promene na obolelim organima, → patologija.

ANATOCIZAM (grč.), kapitalizacija interesa ili ugovor o naplati interesa na interes.

ANAFAZA (grč.) → mitoza.

ANAFILAKSIJA (grč.), fenomen protivan fenomenu zaštite (filaksije ili profilaksije); ubrizgavanje nekog toksina (toksalbumina) u nesmrtnoj dozi može prouzrokovati, protivno onome što se dešava pri imunizovanju, stanje povećane osetljivosti organizma upotrebljene životinje prema ubrizganom toksinu; za životinju se tada kaže da je anafilaktizovana. Seroanafilaksija, u suštini isti fenomen samo se konstatuje pri ubrizgavanju tuđih seruma (npr. konjskog) u organizam dr. životinje (npr. čoveka); konjski serum koji je za čoveka u prvoj injekciji bio neotrovan, prouzrokujući u ljudskom organizmu stanje povećane osetljivosti, postaje posle nekoliko uzastopnih injekcija, u razmaku 5 do 7 dana jedna od dr., otrovan, čak smrtonosan; → serumska bolest. Osetljivost tbk. životinja prema tuberkulinu, vel. broj alimentarnih intoksikacija (mlekom, ribljim mesom, rakovima, jagodama), mnoga nenormalna osetljivost prema medikamentima (jodoformu, antipirinu i dr.) označavaju se takođe kao a. fenomeni.

ANAFORA (grč.) 1) u knjiž. ponavljanje iste reči na početku stihova, rečenica ili delova rečenica: Bilje bere na Miroču vila, Bilje bere, često se odziva. 2) u prav. crk. kvasni hlepčići, → nafora, prosfora.

ANAHORETI (grč.), naziv za hrišć. pustinjake.

ANAHRONIZAM (grč.) 1) pogreška protiv hronologije. 2) pogrešno utvrđivanje datuma ist. događaja 3) zastarela shvatanja, preživele ustanove i običaji.

ANVARI, Enveri († oko 1190,), najveći pers. panegiričar; dvorski pesnik seldžučkog sultana Sandžara i njegova naslednika.

ANVERS, Antverpen, grad, središte istoimene obl. u Belg. (417 000 st.), na r. Esko (Šelda), vel. pristanište, jako utvrđenje; katedrala (1531.), većnica, muzej. slikarska akad., viša trg. akad., ind. glačanja dijamanata, cigara, šećera i dr.

ANGAŽMAN (frc.), obaveza, uzimanje obaveze; ponuda za igru.

ANGARA, r. u Sibiru, duga 2 850 km; protiče kroz Bajkalsko J., a uliva se u Jenisej pod imenom G. Tunguska.

ANGELAR, učenik sv. Ćirila i Metodija; širio hrišć. na Balk., kuda došao iz Moravske (884.).

ANGELI 1) vizantiski, dinastija koja je vladala 1185.- 1204. 2) epirski, despoti i carevi solunski (1204.-1318.). 3) tesaliski, despoti (1271.-1318.); po padu Tesalije u tur. ruke (1393.) pobegli u Srbiju → Angelović.

ANGELIKA→ anđelika.

ANGELINA Branković sv., srp. despotica; u nar. pesmi majka A.; kći elbasanskog gospodara Arijanita, udata 1460. za slepog Stevana Brankovića; po smrti svoga muža, vratila se iz Furlandije u Srem (1477.), gde su njeni sinovi Jovan i Đorđe bili srp. despoti; podigla man. Krušedol, u kojem je sahranjena.

ANGELOVIĆ 1) Mahmud, potomak tesaliskih despota; rođen u Novom Brdu početkom 15. v.; poturčio se i stekao zvanje rumeliskog beglerbega. 2) Mihailo, brat prethodnog; prebegao u Srbiju i postao vel. čelnik i član namesništva; održavao veze sa bratom i pomagao turkofil. politiku sultanije Mare i Grgura Brankovića; pustio tur. posadu u Smederevo (1458.), ali je Srbi posekli.

ANGELUS DOMINI(lat.), anđeo gospodnji, rkat. molitva; čita se jutrom, upodne i večerom.

ANGELUS SILEZIJUS (1624.-1677.), pseudonim Johana Šeflera, nem. pesnika i mističara.

ANGERMAN ELF, plovna r. u Šved., duga 450 km; uliva se u Botniski Zal.

ANGIJENSKI Luj-Antoan (d’Enghien, 1772.-1804.), frc. vojvoda; za vreme revolucije prešao u Nem. i živeo u Etenhajmu; osumnjičen da sprema zaveru protivu 1. konzula Napoleona Bonaparte, uhvaćen na nem. zemljištu, doveden u Pariz i predan ratnom sudu, koji ga odmah osudio i streljao.

ANGILULFINGI, lombardiska dinastija (590.-788.); osn. je Angilulf, bavarski vitez i lombardiski kralj (590.-615.); njenog poslednjeg prestavnika Tasila II, zeta lombardiskog kralja Didijea, pogubio i zatvorio u man. Karlo Vel.

ANGINA (lat.), zapaljenje krajnika; obično počinje naglo: visoka tmpt., drhtavica, bolovi pri gutanju, prigušen glas, otok žlezda na vratu; ždrelo crveno, krajnici uvećani, crveni, na njima mogu postojati gnojave tačke. Traje obično 3-4 dana; česte komplikacije na bubrezima, zglobovima i dr.; može da bude veoma opasna, smrtonosna; često samo početak raznih oboljenja. Prouzrokovači razne klice, najčešće streptokoke. Lečenje simptomatično, ispiranje guše, oblog oko vrata, dijeta mlečna, voćna. Predohrana: čuvati se bolesnika, ispirati gušu dezinfekcionim rastvorima. A. pektoris, bol u vidu stezanja u predelu srca, koji se širi u l. rame i duž l. ruke; javlja se prilikom oboljenja srčanih krvnih sudova od arterioskleroze, luesa i trovanja duvanom.

ANGIOLOGIJA, angeologija (grč.), nauka o aparatu krvotoka, grana anat. Angiom → hemangiom. Angiosarkom, zloćudni tumor krvnih sudova; prodire i razorava tkivo u njegovoj neposrednoj blizini; najčešće se nalazi u slezini i jetri, mnogo ređe na udovima i u koštanoj srži.

ANGIOSPERME (Angiospermae), biljke čije semene klice zatvorene u plodnici.

ANGLI, germ. pleme koje se 449. g. zajedno sa plemenom Sasi preselilo sa kopna u V. Brit. Anglikanska, episkopska crkva, engl. drž. veroispovest; po bogosluženju između rkat. i protestantske; odvojila se od pape za vlade Henria VIII (1534.), a dogme i bogosluženje dobila Knjigom zajedničke molitve (1559.) i Zak. od 39 članova (1571.); vrhovni poglavar kralj, a primas kenterberiski arhiep.; danas podeljena na 3 frakcije; visoku crk., strožiju u dogmat. pogledu i naklonjenu katoličanstvu; nisku crk., koja posvećuje glavnu pažnju praktičnom širenju Sv. pisma, hrišć. ljubavi prema bližnjem i misionarstvu; i široku crk., bez dogmat. strogosti, naklonjenu protestantizmu, slobodnoj teologiji. U poslednje vreme a. c. traži doticaj sa prav. crk. i održava god. konferencije (lambetske), na kojima učestvuju pretstavnici svih hrišć. crk., sem rkat. Anglistika, nauka koja proučava engl. jezik i knjiž. Anglist, koji se bavi a. Anglicizam, reč ili izraz poreklom iz engl. jezika, kao bridž, grum, demping, standardiziran (utvrđen), futbol i dr. Anglomanija, preterano obožavanje svega što je engl.; supr. anglofobija.

ANGLO-EGIPATSKI SUDAN, deo i. Sudana sa susednim predelima, između 4º i 22º s. š., te između Libiske Pustinje i frc. Ekvatorijalne Afr. na 3, Etiopije, Eritreje i Crvenog M., na I 2,6 mil. km², 6,5 mil. stan.). Kroz AES protiču Nil i neke njegove pritoke; osnovu privr. čini zemljr.; izvoz pamuka, gumi-arabike, slonove kosti i dr.; gl. mesta Kartum (odakle počinje plovidba na Nilu) i Port Sudan na Crvenom M. Od 1899. pod zajedničkom engl. i eg., od 1924. stvarno samo pod engl. upravom.

ANGLONORMANSKI KONj, dobiven ukrštanjem normandskih i engl. konja.

ANGLOSASI, od 8. v. ime naroda koji je postao od mešavine Angla, Sasa i Jita, doseljenih u Brit. 449.; njihovi potomci Englezi. Anglosaski jezik, engl. jezik i knjiž. do sredine 12. v.; danas običniji naziv: st.-engl.

ANGLSI, ostrvo (715 km^2) u Irskom M. (pripada Engl.), čije se stan. (52 000 st.) bavi stočarstvom.

ANGOLA, port. kolonija u Afr., u prim. Atlanskog Ok., uglavnom od ušća Konga do r. Kunene; u unutrašnjosti zahvata obl. Lundu i izvorište Zambeze (1 256 000 km², 4,2 mil. stan.). Privr. nije razvijena, ali uslovi za zemljr. veoma povoljni; gl. kulture: kava, šeć. trska, pamuk. Posle svetskog rata privr. životu dalo poleta kopanje dijamanata. Angoli, razna, među sobom dosta izmešana, crnačka plemena iz grupe Bantua u A., izmeću ušća Konga i Kunene.

ANGORA →Ankara. Angorska bitka, vođena između tur. vojske pod vođstvom emira Bajazita i tatarskog hana Timur-Lenka, 28./7. 1402.; u njoj Turci potučeni, a Bajazit zarobljen. U tur. vojsci se nalazili i Srbi konjanici, pod vođstvom srp. kneza i tur. vazala Stevana Visokog i njegovog sestrića Đurđa Brankovića; posle borbe povukli se u priličnom redu i prebacili se kod Carigrada na evr. stranu. A. vuna (Mohair), dobiva se od angorske koze i oplemenjenog a. zeca; ima tanko i dugo vlakno svilastog sjaja; upotrebljava se za izradu tkanina, pliša i ukrasa na odeći. A. zec, pitom zec, sr. veličine, poreklom iz Az.; svilaste, duge, bele, crne ili žute dlake; najviše cenjeni beli. A. koza, odlikuje se dugom, svilastom dlakom kom, koja nalazi vel. primene u tkst. ind,; gaji se u Ankari, Frc., Šp. i Austr. A. mačka, obično bela, duge mekane dlake (na sl. a. zec).

ANGRIVARIJI, narod nastanjen u st. Germ. između Odre i Emsa.

ANGSTREM (1814.-1874.), šved. astronom,

ANGSTREM, desetomilioniti deo jednog mm (1A° = 10^{-7} mm = 10^{-8} cm).

ANGULEM (Angoulême), grad u Frc. (35 000 st.); ind. (hartije i alkohola); čuvena katedrala u rom. stilu. Angulemka, vrsta kruške, uvezena iz Frc.; ima je u Slov. Hrv. i Srbiji.

ANGULjA, riba → jegulja.

ANDALUZIJA, pokrajina s obe strane r. Gvadalkvivira u j. Šp.; njeni brežuljkasti predeli veoma plodni (vino, maslina, j. voće, žito), a nizija gotovo peskovita pustinja; doline imaju najtopliju klimu u Er. Dugo bila pod vlašću Arapa, koji su ostavili mnoge spomenike; stradala od jakog zemljotresa 1884. Andaluziske Planine, Betiski Kordiljeri, sistem mlađih venačnih plan. na J Šp., podeljen a. potolinom na pobrđe Haen, na S, i prave A. P. na J, kojim pripada i Sijera Nevada (vrh Mula Hasan 3481 m.). Andaluzit, mineral ružičaste ili mrkocrvene boje; nalazi se obično u škriljcu. Andaluska kokoš, pepeljasto -- siva, sr. veličine; u petla kresta prava, u kokoške presavijena; dobre nosilje.

ANDAMANSKA OSTRVA, preko 200 o. u Bengalskom Zal. zap. od pol. Malake; pripadaju Engl. Andamanci (pogrešno Minkopi), ostatak (3000) od nekada većeg naroda na A. O.; pripadaju grupi Negrita; primitivni lovci i skupljači.

ANDANTE (it.), u muz. 1) oznaka tempa: prilično polako, sredina između adagio i andantino; più a., nešto brže; meno a., nešto sporije. 2) naslov komada koji se svira tim tempom. Andantino, nešto življe od a.; komad koji se svira tim tempom.

ANDATONIJA, rim. naseobina kod Štitareva.

ANDEZIT, bazična, površinska, magmatska stena, obično porfirske strukture, sastavljena od plagioklasa sa jednim ili više bojenih sastojaka (biotit, hornblenda, pirokseni); dobila ime po Andima; kod nas rasprostranjen u slivu Timoka, Šumadiji, J. Srbiji i dr.

ANDERSEN Hans (1805.-1875.), danski pisac; sa mnogo uspeha gajio basnu i bajku, i stekao svetski glas, preveden gotovo na sve evr. jezike.

ANDERSEN — NEKSE Martin (* 1869.), danski romansijer; piše romane iz radničkog života; njegovi ciklusi romana: Osvajač Pele i Dite, ljudsko čedo ubrajaju se u najznačajnija dela danske knjiž. 19. v.

ANDERSON 1) Lars (1480.-1552.), kancelar Gustava Vaze, uveo reformaciju u Šved. 2) Šervud (* 1876.), amer. pesnik i romanopisac; gl. delo: Ipak siromah!

ANDETRIJUM, st. ilirsko utvrđenje; danas Muć.

ANDI, Kordiljeri, vel. plan. venac pored z. obale J. Amer., dug 7500 km; najviši vrhovi Akonkagva (7040), Ilimani (6960), Sorata (8550), Sahama (6415) itd.; bogati rudnim blagom.

ANDI -- DIDO, grupa srodnih plemena na Kavkazu, u Dagestanu (44 000), jedna od 5 grana Lezgijaca; gl. plemena: Andi, Čamalali, Dido, Kapuči.

ANDIŽAN, varoš (73 000 st.) u sovjetskom delu sr. Az. sa razvijenom ind. iamuka.

ANDORA, mala rpb. (425 km², 6000 st.) na pl. Pirenejima, između Frc. i Šp., pod zaštitom Frc.; gl. grad A.

ANDRAŠI (Andrássy) 1) Đula (1823.-1890.), mađ. državnik; u mladosti osuđen na smrt zbog učešća u buni 1848., ali se spasao bekstvom; posle a.-u. nagodbe (1867.) došao na položaj mać. pretsednika vlade, zatim na položaj a.-u. min. spoljnih poslova; kao odlučan pristalica oslanjanja na Nem. i austr. prodiranja na Balk., izdejstvovao na berlinskom kongresu (1878.) dozvolu za okupaciju B. i X.; zaključio sa J. Ristićem konvenciju o Đerdapu i građenju prve žel. u Srbiji; sklopio savez sa Nem. (1879.). 2) Đula (1860.-1929.), sin prethodnog; poslednji a.-u. min. spoljnih poslova (1918.).

ANDRE Rihard (1835.-1912.), nem. geograf i etnolog; izdao čuveni A. Atlas i napisao više dela: Amurska oblast, Etnografske paralele i poređenja, Angtropografija, Priče o potopu i dr. Izdavao časopis Globus (1891.-1903.).

ANDREIS Vinko (1441.-1522.), biskup; igrao znatnu polit. ulogu početkom 16. v. kao organizator hrišć. akcije protiv Turaka.

ANDREJA 1) Bogoljupski (1100.-1174.), sin Juraja Dolgorukog, prvi rus. knez koji je težio ujedinjenju svih rus. zemalja; pomagao ocu u borbi za Kijev; preneo prestonicu u Vladimir. 2) iz Loke, arhitekt iz 2. polovine 16. v.; sagradio crkvu kod sv. Ivana u Landaru i crk. u Ponikvama u Goričkoj. 3) iz Ostroga, slikar iz sredine 15. v.; izradio kompozicije na sev. zidu prezviterija crk. sv. Duha u Slovenskom Gracu. 5) Prvozvani sv., 1. apostol Hristov, brat Petrov, sin Jonin; osn. crkve u Vizantu, po rus. predanju propovedao među Okitima i podigao crk. u Kijevu; raspet u Patrasu (Grč.) pa krst oblika X (A. krst); slavi se 30./11.; krsna slava Karađorđevića.

ANDREJAŠ, man. sv. Andreje nad Treskom, blizu Skoplja; osnovao ga (1384.) Andreja, drugi sin kralja Vukašina; očuvan do danas; čuvene freske koje su izradili mitropolit Jovan i monah Grigorije (Tajna večera, Pranje nogu, Molitva na Maslinovoj Gori, Skidanje sa krsta).

ANDREJEV Leonid (1871.-1919.), rus. pisac predratnog doba; upočetku pisao realističke priče, pod uticajem Čehova; docnije u duhu impresionizma i simvolizma; posvećivao mnogo pažnje pitanju smrti; pogledi mu prožeti pesimizmom; bio pod uticajem Šopenhauera i Ničea. Njegovo stvaranje karakteristično za ideološku dezorijentaciju predratne rus. inteligencije; pod uticajem revolucije 1905. g. štampao: Crveni smeh, Gubernator, Priča o sedmorici obešenih; dao nekoliko snažnih dramskih dela: Crne maske, Život čovekov, Anatema, Danc našeg života.

ANDREJEVIĆ Sima Igumanov (1804.-1883.), srp. nar. dobrotvor, bogat trg. u Rus; osnovao bogosl. školu u Prizrenu 1872., i ostavio joj vel. imanje u Beogradu.

ANDRECEUM (grč.-lat.), skup prašnika u cvetu →prašnik.

ANDRIJA 1) A. P, mađ. i hrv. kralj (1205.-1235.);izdao 1222. Zlatnu bulu kojom plemstvu osigurao slobodu i veća prava; učestvovao u 5. krst. ratu. 2) A. III, mađ. i hrv. kralj (1290,-1301.). 3)Kritski, episkop i crk. pisac iz 8. v.; .tvorac n. pesničkog oblika: vel. kanona, koji se peva 5. sedmice uskršnjeg posta.

ANDRIJAN sv., hrišć. mučenik iz 4. v., slavi se 26./8.

ANDRIJAŠEVIĆ Niko (* 1882.), pisac novela: gl. delo: Slike i priče iz Neretvanske krajine.

ANDRIJEVICA, varošica (630 st.) i sresko mesto (1831 st.) u dolini G. Lima (Zetska Ban.); kod nje se kosovsko -- metohiski put račva u zetski i novopazarsko -- bosanski put.

ANDRISKO, grč. pustolov; izdavao se za rina makedonskog kralja Perseja: ustao protiv Rimljana, ali potučen kod Pidne 146. pre Hr.

ANDRIĆ 1) Ivo dr (* 1892.), pesnik, pripovedač, dopisni član Srp. kralj. akad.; I čin. Mst. inostr. dela; učestvovao u radu revolucionarne nac. omladine u Bosni, za vreme svet. rata zatvoren; u odličnim, virtuozno rađenim pripovetkama iz života Bosne, naročito u tur. doba, iznosi tipove patoloških sklonosti sa puno suptilnog opažanja i mnogo senzualnog; veoma pažljiv stilist; gl. dela Ex ponto (pesme u prozi), Put Alije Đerzedeza i 3 knj. Pripovedaka. 2) Nikola (* 1867.), esejist, filolog, dramaturg i upravnik Nar. kazališta u Zagrebu (1920.-1921.); forsirao u repertoaru sl. dramu, reformisao dikciju i uveo čist knjiž. jezik na sceni. (Na sl.: A. Ivo.)

ANDROGEJ, sin kritskog vladara Minoja; pobedio u svima utakmicama u atinskim igrama, zbog čega ga ubio atinski vladar Egej; Atinjani su za kaznu morali da šalju svake 8. god. po 7 dečaka i 7 devojaka sa hranu čudovištu Minotauru.

ANDROGIN (grč.), dvopolan, hermafrodit; u bot. biljka najpre sa m., a posle sa ž. cvetovima, ili koja pored ž. ima i m. cvetove, npr. Nucarium, Corulus i dr.

ANDROLOGIJA (grč.), proučava bolesti svojstvene čoveku, po analogiji sa ginekologijom.

ANDROMAHA, Hektorova žena i Astijanaksova majka; posle Hektorove smrti postala robinja Ahilova sina Pira, sa kojim imala 3 sina. Euripid naiisao tragediju A., a 1667. i Rasin.

ANDROMEDA, kći etiopskog kralja Kefeja; stoga što je prkosila nimfama, Neptun poslao neko čudovište koje pustošilo zemlju; kad su je roditelji vezali za stenu, u nameri da je predadu čudovištu, naišao Persej, pa čudovište ubio, a nju spasao i uzeo za ženu.

ANDRONIK 1) A. I Komnin, viz. Car (1183.-1185.), razvratnik, neprijatelj plemstva, a prijatelj naroda; ubijen što nije dovoljno odlučno branio Viz. od Normana. 2) A. II Paleolog, viz. car (1283.-1328.), tast srp. kralja Milutina, otac Simonide; ratovao sa Turcima u M. Az. i katalonskim četama na Balk.; Srbi mu oteli Makedoniju i sev. Arb.; postupao sa mnogo obzira prema zatočenom Stevanu Dečanskom, koji ga kasnije pomogao u borbi s unukom. 3) A. III Paleolog, viz. car (1328.-1341.), unuk prethodnog; zbacio deda sa prestola, sklopio savez sa bug. carem Mihailom Šišmanovićem, povratio Tesaliju i Epir, a izgubio u borbi sa Turcima Nikeju i Nikomediju; u prvo vreme ratovao sa carem Dušanom, ali se 1334. izmirio sa njim i pomogao mu u borbi sa Mađarima; posle njegove smrti u Viz. nastali građ. ratovi. 4) A. IV Paleolog, viz. car (1376.-1379.), sin Jovana V; dok je upravljao državom kao namesnik, nije hteo da otkupi oca, zarobljenog od Mlečića, zbog čega ga ovaj lišio nasleđa prestola; u 1. pobuni zarobljen i prividno oslepljen, a u 2. zbacio oca i zauzeo presto.

ANDRONIK 1) grč. arhiep. iz 1. v. pre Hr.; sagradio u Atini kulu vetrova. 2) Licije (oko 280.-207. pre Hr.), grč. rob u It. i dramski pisac; preveo Odiseju u stihovima i još dve grčke drame.

ANDROPOGON (grč.), rod fam. Gramineae; poznato oko 200 vrsta; u toplijim krajevima; neke se iskorišćuju u med. kao okrepljujuća sredstva.

ANDRUSOV, selo u Rus., u okolini Smolenska; u njemu zaključen mir između Rus. i Polj. (1667.) kojim Rusija dobila ranije izgubljene krajeve.

ANĐELAR, učenik Ćirila i Metodija.

ANĐELIKA (Angelica archangelica, fam. Umbelliferae), dvogod. biljka debelog i granatog korena, šupljeg, 2 m visokog stabla, složenih listova sa drškama proširenim u rukavac, zelenkastih cvetova; sadrži etersko ulje; koren se upotrebljava u med. i za spravljanje likera.

ANĐELIKO fra Đovani da Fjezole (Angelico, 1387.-1455.), slikar i monah; nazvan A. (anđeoski) zbog svojih neobično nežnih i naivnih slika; gl. grupu njegovih radova čine freske u man. sv. Marka u Firenci, ali ima dosta slika na dasci, koje su danas u raznim evropskim muzejima (jedna u Štrosmajerovoj galeriji u Zagrebu). Mada živeo u doba renesanse, pripadao više sr. v.; njegove slike imaju svu draž i lepotu zamisli i kolorita srednjev. minijatura.

ANĐELINOVIĆ Danko d-r (• 1891.), pesnik i advokat; u poeziji izrazit pretstavnik nac. ideologije, slikar prirode i sela, optimist; pored pesama (Galebovi, Latice, Jutarnja zvona) ogledao se u pripoveci (Sinovi zemlje, Robovi zemlje) i drami (Slijepci).

ANĐELIĆ 1) Gligorije, bečki izdavač; izdao (1875.) knjigu: Kratkoe sočinenije o privatnih i publičnih djelah v polzu slovenosrpskija junosti od Aleksija Vezilića. 2) Živko (1850.-1899.), novinar; optužen kao saučesnik u ivanjdanskom atentatu; nađen obešen u zatvoru 26./8. 1899.

ANĐEO (grč.), po hrišć. učenju bestelesno razumno biće slobodne volje i božji glasnik; stvorio ih bog, u čijoj se blizini uvek nalaze; po St. zavetu dele se na 9 činova: a., arhanđeli, gospodstva, sile, vlasti, načalstva, prestoli, heruvimi i serafimi; sem toga svaki čovek ima svog a. čuvara. Verovanje u njih došlo Jsl. sa hrišć. iz judaizma: kušanje i otpadanje nekih a. od boga veoma omiljen motiv u knjiž. Aiđeoski obraz, odeća kaluđera velikoshimnika (→ shimnici). A. tvrđava, okrugla zgrada u Rimu, koju sagradio car Adrijan, nazvana po a. na vrhu zgrade; grobnica mnogih papa.

ANEGDOTA (grč.), kratka duhovita i karakteristična pričica iz života nekog znamenitog čoveka, ili kakve društv. ili nac. grupe.

ANEKSIJA (lat.), prisvajanje tuđe zemaljske oblasti; promena suverenosti nad jednom obl. ili delom obl. Anektiranu obl. ne vezuju više ugovori koje je zaključila ranija država, već ugovori koje je zaključila država što vrši a.; izuzetak se čini u pogledu ugovora vezanih za zemljište (službenost, razgraničenje i t. sl.); država koja je izvrši, nasleđuje imovinu i uzima na sebe dugove ranije države; u slučaju a. jednoga dela države, vrši se srazmerna podela dugova. A. ima dejstva i na sudske presude i sporove u toku, jer stanovništvo gubi dotadanje državljanstvo i stiče državljanstvo nove države; izuzetke od ovog načela → opcija. A. Bosne i Hercegovine Austro-Ugarskoj, izvršena je proglasom cara Franca Jozefa I 7./10. 1908.; kao neposredan povod poslužila joj mladotur. revolucija, izvedena u leto 1908., jer se postavljalo pitanje da li novi režim u Tur. neće imati posledica i u ovim obl. Tim aktom, izvedenim bez prethodnog sporazuma sa vel. silama. koje su joj na berlinskom kongresu dale mandat za okupaciju B. i X., A.-U. je izvršila očiglednu povredu međunar. ugovora i izazvala žive proteste u Evr., utoliko više što se u isto vreme, i u sporazumu sa njom, Bug. proglasila za nezavisnu. Pretstavnici prav. i musl. nar. organizacije dali su onda u Pešti (11./10.) izjavu da je a. izvršena bez pitanja i protiv volje stan. i uputili su posebnu delegaciju u evr. prestonice da tu izjavu stavi do znanja vel. silama. U Srbiji a. izazvala vel. uzbuđenje, jer se osećalo da se Austr. time učvršćuje na Balk., da duboko pogađa nac. budućnost srpstva i da želi da preseče sve nade u budućnost vel. samostalne srp. države. Srbi se rešili na krupne žrtve; protestovali u svim prestonicama, stvorili Nar. odbranu sa ciljem da smiri partiske strasti i prikupi dobrovoljce za event. borbe, i obrazovali (24./2. 1909.) koncentracionu vladu pod pretsedništvom Stojana Novakovića. Pod pritiskom opšteg neraspoloženja u Evr., u želji da sporu oduzme evr. karakter, Austr. sa Tur., sklopila sporazum (26./2.), platila joj otštetu od 52 mil. i počela pripreme da silom uguši srp. proteste, pre no što dođe do konferencije vel. sila, koju je predlagala Rus. Rusko posredovanje sprečila Nem. pretnjom u Petrogradu, zbog čega Srbija morala da se pokori, ali posredovanjem Engl. oslobođena isuviše ponižavajuće izjave koju je tražila bečka vlada; umesto nje (31./3. 1009.) dala drugu izjavu da: nova situacija stvorena u B. i H. ne zadire u Srbijina prava; Austr. tom izjavom dobila zadovoljenje i smatrala se pobednicom, ali ustvari izgubila; srp. pitanje dobilo ipak evr. karakter, jer u celom svetu ostao utisak da je Austr. izvela nezakoniti akt i da mu je kao pravu argumentaciju dala samo silu; pored Srbije bila uvređena i Rus. Za Srbiju ovaj udar bio od koristi: upozorio je na blisku opasnost, stavio krupna nac. pitanja iznad partiskih, izveo koncentraciju nar. snaga i izazvao jačanje nacionalizma i nac. solidarnosti. Anektirati, prisajediniti tuđe krajeve.

ANEKUMENA (grč.), predeli i obl. na Zemljinoj površini, nepovoljni za stalno nastanjivanje ljudi (polarne obl., pustinje, visoke plan., bare itd.).

ANELIDE → gliste.

ANEMIJA (grč.) → malokrvnost.

ANEMIJE, vladika u Sirmijumu u 4. v., protivnik arijevstva.

ANEMOGAME (grč.) BILjKE, pri oplođavanju kojih vetar prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu (→ anemofilne biljke).

ANEMOGRAF (grč.), sprava za beleženje pravca i brzine vetra. Anemometar → vetromer. Anemosinemograf, sprava za beleženje brzine vetra.

ANEMONE (Anemone), biljni rod iz fam. ljutića (Ranunculaceae).

ANEMOFILIJA (grč.), oprašivanje vetrom, Anemofilne biljke, koje se oprašuju vetrom; obrazuju jednostavne, guste zajednice (borovi, smrče, trave, vrbe, hrastovi itd.); odlikuju se: 1) ogromnom proizvodnjom polena, kao leska čija 1 muška resa sadrži 4 mil. pol. zrnaca; 2) polen je sitan, rastresit, pa se i pri najmanjem potresu biljke lako podiže u vazduh i dugo lebdi; izvesne biljke imaju prašničke cvetove grupisane u izdužene i lako pokretljive cvasti i rese, ili prašnice na veoma dugim prašnikovim koncima vise van cvetova; 3) organi za primanje polena imaju veoma veliku površinu (perasti žigovi trava) ili luče kap tečnosti na koju se polen hvata (četinari); u izvesnih biljaka je pristup polenu ka žigu olakšan time što u vreme polinacije još nemaju lišća (leska, orah); 4) po pravilu njihovi su cvetovi neugledni, sitni, često zelenkasti i bez cvetnog omotača, ne mirišu i ne luče nektar, pa ih insekti ne posećuju. Anemohore biljke, čije semenje i plodove prenosi i rasprostire vetar; imaju sitno seme i plod, neznatne težine, uvećane spolj. površine sa raznim izraštajima (dlake i krila itd.), što im olakšava lebdenje i dalje raznošenje; značaj vetra u rasprostiranju biljaka je vel. u visinama, na otvorenim i prostranim mestima (stepe, livade), pustinjama i otvorenim barama. U a. b. spadaju mnoga visoka drveta, lijane, epifite (seme 1 epifitske biljke Dendrobium attenuatum ima težinu 0,00000565 g) i alpiske biljke.

ANENCEFALUS (grč.), nakazno novorođenče kome nedostaje mozak, teme lubanje, a često i kičmeni kanal.

ANERGIJA (grč.), otsustvo alergije tamo gde bi se ova morala očekivati; viđa se kod teških tbk. oboljenja.

ANEROID, aneroidni barometar (grč.) → barometar.

ANESTEZIJA (grč.) 1) stanje organizma (kao simptom), karakteristično po prestanku (supresiji) lokalne ili opšte osetljivosti, bez oštećenja ostalih životnih funkcija. 2) metod u hir. kojim se postiže potpuna neosetljivost određenog predela ili celog tela, radi bezbolnog vršenja operacije. Lokalna a. otstranjuje osetljivost izvesnih predela medikalnim merama: hlađenjem kože (hloretilon), ubrizgavanjem pod kožu (novokaina, perkaina i dr.) mazanjem sluzokoža (kokainom). Lumbalna a., ubrizgavanjem u kičmeni kanal (tropokaina i dr.); najčešće između trećeg i četvrtog slabinskog pršljena, otstranjuje se potpuno osetljivost i moć kretanja donje polovine tela. Opšta a. (narkoza), udisanjem izvesnih gasovitih narkotičnih sredstava (etera, hloroforma; na sl. maska za narkozu sa eterom po Ombredanu), ubrizgavanjem u vene (evipana), u rektum (avertina), postiže se dubok san sa potpunim gubljenjem svesti, osetljivosti i moći kretanja. Pri narkozi mogu nastupiti izvesni incidenti: primarni (refleks zaustavljanja disanja i srca), pri prvom dodiru sluzokože nosa i grla sa udahnutim narkotikumom; sekundarni (zaustavljanje disanja i srca), usled dejstva prevelike količine udahnutog narkotika na centar disanja ili živčano-mišićni aparat srca. Srčani incidenti (primarni i sekundarni) mogu se završiti smrću; plućni se daju suzbiti veštačkim disanjem. Po opštoj a. mogu nastupiti incidenti: gađenje sa povraćanjem, povećanje lučenja pljuvačnih žlezda, smanjeno lučenje mokraće, žutica (naročito teška kod slučajeva gde je jetrino tkivo oštećeno ranijim oboljenjima), srčane komplikacije, koje mogu biti uzrok brze smrti (miokarditis), oboljenja organa za disanje (bronhitis, pleuritis, pneumonija). Po lumbalnoj a. incidenti: teške i duge glavobolje, otežano ili nemoguće mokrenje za nekoliko ili više dana. Regionalna a. nekoga predela postiže se ubrizgavanjem antiseptikuma (novokaina) u koren onoga živca koji taj predeo oživčava (npr. injekcija u određeno mesto iznad ključne kosti na vratu izaziva a. gornjeg uda). A. seksualna → frigidnost.

ANETU, najviši vrh (3404 m) na Pirenejima; na sev. padinama glečeri.

ANEURIZMA (grč.), delimično ograničeno proširenje arterije, lokalne posledice opštih oboljenja (sifilisa, ređe arterioskleroze), najčešće na aorti i većim arterijama; zidovi a. promenjeni su u svima slojevima. Lažna a., posledica povrede arterija; oko povređenog mesta i izlivene krvi stvara se kesa, spojena s arterijom, kroz otvor koji je postao prilikom povrede, te kroz nju struji krv. Arterio-venozna a. nastaje ako su u isto vreme povređene arterije i vene; stvara se slična kesa kao i kod lažne a., krv struji iz arterija kroz kesu u venu ili obratno. A. aorte, nad gornjim delom grudne kosti postoji tumor koji bije, pri auskultaciji čuju se šumovi; usled pritiska aorte na susedne organe i krvne sudove postoji koji put promuklost, kašalj, bolovi i teško disanje, otoci vrata i glave; vratne vene su izražene.

ANŽER, grad (86 000 st.) u Frc.; univ., tkst. ind.

ANŽU (Anjou), srednjev. vojvodina u Frc. Anžujci, hrv. i Mađ. dinastija (1300.-1409.).

ANZELMO Kentrberiski sv. (1033.-1109.), engl. arhiepiskop, crk. uč., teolog i filozof; osn. skolastičke teologije; gl. dela: Dialogus de veritate, De libero arbitrio, Cur Deus homo?

AN-ZIH (nem. an sich, samo po sebi; što je apsolutno i bezuslovno; dano samo po sebi) flz. termin koji označava predmete mišljenja onakve kakvi su sami po sebi, nezavisno od naše svesti; ako ulaskom u našu svest pretrpe izmene, oni se nazivaju pojave stvari (fenomeni).

ANI, eg. pisac iz 10. v. pre Hr.; napisao Pouke.

ANIZOGAMIJA, heterogamija, spajanje gameta različitih po obliku, veličini i pokretljivosti (anizogameti); supr. → izogamija; mogu se razlikovati m. i ž. gameti; spec. slučaj heterogamije pretstavlja → oogamija.

ANILIN (port.), bezbojna tečnost, dobiva se iz katrana kamenog uglja; osn. materija mnogih hem. jedinjenja; služi za izradu rozanilina i dr. boja. Anilinske boje, veštačke org. boje, nazvane tako što je prva industriski značajna (movein) izrađena od a.; po hem. sastavu dele se na: azo-boje, indigo-boje, trifenil-metanske, alizarinske, indantrenske itd., a prema načinu upotrebe razlikuju se: kisele, bazne, koje boje močilom, koje se razlikuju na vlaknu itd.; danas postoje hiljade sintetičkih boja, koje se prave na razne načine i imadu različitu postojanost.

ANIMA (lat.) duša.

ANIMALAN (lat.), životinjski, svojstven životinjama. A. funkcije i organi, svojstveni životinjama (nervni, čulni, mišićni organi), kojih nema kod biljaka. Animalizam, osobito poštovanje svih ili samo nekih životinja (npr. medveda), iz verovanja da i životinje imaju dušu i dr. svojstva čoveka; poreklo u → animizmu. Animalist, slikar ili vajar životinja; kod st. naroda najbolji a. su bili Asirci; nema ih u hrišć. sr. v.; ponovo se javljaju s it. renesansom; od savremenih najpoznatiji Francuzi Bari i Pompon.

ANIMATIZAM (nlat.), učenje po kojem ima dušu sve što postoji. Animato, con anima (it.), u muz. oznaka tempa: živo, vatreno. Animizam 1) učenje po kojem je vera postala od poštovanja duša umrlih predaka. 2) u flz. verovanje da je duša praosnov i pranačelo života i sveta, i da svetom vladaju duševne sile. 3) verovanje da u ljudskom telu živi još jedno biće, duša, koja može privremeno da izlazi iz tela (npr. za vreme sna), pa da i sve biljke, životinje i ljudske izrađevine imaju osobine slične duši; ta duša se zamišlja kao ptica, miš, leptir, senka i dr. Smrt se smatra za nešto slično snu, samo što duša ili senka ostavlja telo zauvek. Iz a. se razvili verovanje i kult duša predaka (manizam), osobito poštovanje životinja (animalizam) i fetišizam. Kod Jel. žive mnoga a. verovanja, osobito u vezi sa kultom mrtvih: duša u snu izlazi iz tela, duh pokojnikov se dugo kreće po kući i oko živih, vraća se među žive u vidu vampira, vukodlaka itd.

ANIMOZNOST (lat.), neprijateljsko raspoloženje prema nekome.

ANIMUS (lat.), duh; u pravu: postojanje volje: npr. a. donandi; kod poklona: volja u vezi sa željom da se jedno lice obogati bez davanja naknade; kod državine, volja da se prema stvari ponaša kao sopstvenik; a. testandi, kod testamenta: prava i ozbiljna volja da pismeno u pitanju zaista bude smatrano za poslednju volju; ako a. ne postoji nema poklona, državine, testamenta itd.

ANIS, aniš, anason (Pimpinella anisum), jednogodišnja biljka iz plemena štitonoša; njeno seme služi za dobivanje aromatičnog ulja, koje se upotrebljava kao začin i u med.; u manjim količinama osvežava organizam, kao tej potpomaže izbacivanje sluzi kod katara u dušniku i umiruje grčeve u crevima; u većim količinama izaziva san.

ANJON, negativan jon; putuje pod uticajem el. polja sila ka → anodi, gde se pod pogodnim uslovima neutrališe.

ANKARA, Angora, grad u M. Az., od 1920. prestonica (50 000 st.) Tur. rpb.; razvijena ind.; važno tržište za žito i voće; vezana anadolskom železnicom za Skutari; → angorska bitka.

ANKESER (frc.), bokser koji može da primi mnogo udaraca, tj. veoma otporan i čvrst.

ANKETA (frc.), istraživanje putem usmenih saslušavanja ili pismenih obaveštenja i podataka radi rasvetljavanja nekog pitanja; može biti policiska, parlament., adm., naučna, statist. itd.

ANKILOZA (grč.), potpuna ili delimična nepokretljivost i ukočenost pojedinih zglobova usled povrede ili oboljenja zglobova ili kostiju; leči se masažom i naročitim aparatima za kretanje.

ANKILOSTOMA (Ankylostomum duodenale),valjkasti crvić bele boje, dug 4-11 mm, živi parazitski u tankom, naročito 12-palačnom crevu čoveka, najčešće rudara; jaja crna dospevaju sa ljudskim izmetom na vlažno tle; larve koje iz njih izlaze mogu mesecima da žive u vodi ili vlazi; u ljudski organizam prodiru ređe jelom, a češće kroz kožu i izazivaju jaku malokrvnost, sa v. postotkom smrtnosti. (→ sl.)

ANKIRA, ant. ime Ankare.

ANKO MARCIJE, unuk rim kralja Nume i 4. rim. kralj (640.-616. pre Hr.); osn. pristanište Ostiju.

ANKONA 1) grad i pristanište (84 000 st.) na Jadr. M. u It. Gl. mesto oblasti Marke; ind. užadi i jedrila za lađe, pamučne robe i muz. instrumenata.

ANKONA Alesandro d' (1835.-1914.), it. knjiž. istoričar; prof. knjiž. na univ. u Pizi; značajni njegovi radovi iz istorije it. drame: Poreklo it. pozorišta i dr.

ANKR (Ancre), u Frc., d. pritoka Some; poznata zbog nem. poraza u svetskom ratu (avg. 1918.).

ANKUDINOV Timofej (1617.-1653.), izdavao se za carevića Ivana, sina A. Šujskog; lutao po Evr. i prelazio u musl., rkat. i prot. veru.

ANLASER (nem.), otpornik za puštanje u rad el. motora; ima zadatak da smanji struju, dok motor ne razvije brzinu i da zaštiti njegove namotaje od kvara; često sadrži i otpornik vezan u induktorskom kolu, kojim se menja brzina motora u radu. (→ sl.)

ANNO DOMINI(lat.), u godini gospoda, tj. hrišć. ere; skraćeno a. D.

ANOVARIJA, urođeni nedostatak jajnika.

ANODA (grč.), el. sprovodnik 1. vrste od metala, uglja, oksida i dr. kojim se sprovodniku 2. vrste ili elektrolitu (rastvoru, rastopu, homogenoj tečnosti, gasu i dr.) dovodi pozitivna el. struja. Anodna baterija, el. izvor jednosmislene struje koji daje napon elektronskim lampama; za lampe manje snage sastoji se iz suhih elemenata ili akumulatora, a za veće, emisione lampe od usmerača sa živinom parom.

ANODONTA → školjke.

ANOJA (grč.), otsustvo uma i umnog poretka, bezumlje.

ANOKSIBIOZA (grč.) → anaerobioza.

ANOLIS, rod guštera (fam. (Iguanidae), koji žive na drveću amer. i az. šuma.

ANOMALIJA (grč.) 1) nepravilnost, neprirodnost, otstupanje od pravila, zak. ili norme. 2) u astr. ugao pomoću kojeg se određuje položaj planete ili komete u odnosu na Sunce. Anomalistička revolucija, vremenski razmak između 2 uzastopna prolaza neke planete, ili Meseca, kroz isto teme apsidne linije

ANOMIJA, otsustvo zakona i zak. poretka, bezakonitost.

ANONIMAN (grč.), bezimeni, bez potpisa. A. delo, objavljeno bez navođenja pisca; autorsko pravo pripada priređivaču ili izdavaču, sve dok se ne utvrdi pisac. A. društvo, bezimeno d., → akcionarsko d., čisto kapitalističko d., kod kojeg imena pojedinaca gube svoj značaj.

ANONSA (frc.), oglas u novinama. Anonsirati, objaviti u novinama u vidu oglasa.

ANOPSIJA (grč.), neupotrebljavanje oka; najčešće u izrazu amblyopia eh. a. (slabost usled neupotrebljavanja oka).

ANORGANSKI (grč.), neorganski, naziv za miner. hem. jedinjenja. A. hemija, neorganska hem., deo hem. koji poučava osobine i ponašanje neorg. jedinjenja.

ANOREKSIJA (grč.), nemanje apetita; javlja se u izvesnim oboljenima želuca i creva, u febrilnim stanjima i mnogim hroničnim bolestima.

ANORMALAN (frc.), nepravilan, neredovan.

ANORTIT, mineral → feldspat.

ANOTACIJA (lat.), zabeležba kakvog stanja koje utiče na stvarno pravo u zemljišnim knj.; čim se upis izvrši, treća lica se ne mogu pozivati da im je to stanje bilo nepoznato.

ANOFELES→ komarac malaričar.

ANPUNG, pristanište (76 000 st.) u Kini na Žutom M., ind. drveta i svile.

ANRI (Henri)1) A. I, frc. kralj (1031.-1060.). 2) A. II, frc. kralj (1547.-1559.), sin Fransoa I.; nastavio ratove sa Šp. i dobio Mec, Tul i Verden od Španjolaca i Kale od Engleza; ranjen kopljem u oko u jednom viteškom turniru i od toga umro. 3) A. III, kralj (1574.-1589.), sin prethodnog; izabran prvo za kralja Polj., otkud pobegao na vest da mu je u Frc. umro brat Šarl IX; usled verskih međusobica prinuđen da napusti Pariz i da ga opsađuje; ubio ga kaluđer Žak Kleman. 4) A. IV Navarski, frc. kralj (1589.-1610.), oženjen Margaritom, sestrom A. III; pre stupanja na presto vođ prot. u Frc.; zaveo mir u zemlji i podigao narodno blagostanje uz pripomoć svoga ministra Silija; ubio ga fanatik Ravajak.

ANRIO Fransoa (Henriot), 1761.-1794.), frc. revolucionar; komandovao frc. vojskom za vreme terora; pogubljen 9. termidora.

ANS, severnjačko ime boga i božanstvenoga (→ Azi.).

ANSAMBL (frc.), u um. pogledu: harmonično uklapanje raznih delova neke celine u pravcu jedinstvenog dejstva; u poz.: princip jedinstvenog dejstva svih, i najmanjih, učesnika u izvođenju dela; cela glumačka trupa.

ANSGAR sv. (801.-865.), hamburško-bremenski nadbiskup, nazvan apostolom severa; propovedao hrišć, u Skandinaviji.

ANSELMO sv. → Anzelmo Kenterberiski.

ANCIEN RÉGIME (frc.: st. režim), stanje pre frc. revolucije u Frc. i ostalim zemljama u zap. Evr.

ANTA (grč.), četvorougaoni zidan stub; služio kao završetak zida ant. hramova; obično ima kapitel i stopu.

ANTAGONIZAM (grč.), suprotnost, protivnost, suparništvo, → korelacija.

ANTAKIJE, grad (31000 st.) u sz. Siriji; na mestu st. Antiohije.

ANTALKIDA, spartanski vojvoda iz 4. v. pre Hr.; zaključio sa Persijancima mir po kojem je najveći deo grč. kolonija u M. Az. vraćen Pers. 387.

ANTANANARIVO → Tananarivo.

ANTANTA (frc.), sporazum, savez. Velika a.: Frc., Engl. i Rus. za vreme svetskog rata. Mala a.: Jugoslavija, ČSR i Rum.

ANTAPEKS → apeks.

ANTARA, ar. preislamski pesnik od koga imamo Mualaku i Divan; рођен као роб, стекао јунаштвом слободу и име, око којег се сакупио читав циклус приповедака: Avtarov roman.

ANTARES, zvezda 1. prividne veličine u sredini sazvežđa Skorpije; po veličini 1 od najvećih poznatih zvezda (približno 500 puta veća od Sunca).

ANTARKTIK (grč.), obl. oko j. pola: pod stalnim ledenim pokrivačem; obuhvata vel. kontinent, na kojem je sam j. pol; ispitan samo delimično. Antarktis → florne oblasti.

ANTVERPEN → Anvers.

ANTEDILUVIJUM (lat.), period vremena u ist. zemljine kore; prethodio diluvijumu.

ANTEJ, sin Neptuna i Geje; u borbi sa njim Herkul zapazio da dobiva novu snagu kadgod se dotakne zemlje, pa ga digao u vazduh i udavio rukama.

ANTEM (engl.), muz. kompozicija ili crk. moteta na tekst psalama, Sv. pisma ili liturgije; peva se svakodnevno u engl. crkvama.

ANTEMIJE iz Lidije, grč. građevinar iz 6. v.; podigao crk. sv. Sofije u Carigradu.

ANTEMURALE CHRISTIANITATIS(lat.), brana hrišć.; u rkat. svetu naziv za Hrv. i Mađ. u doba nadiranja Turaka prema Z.

ANTENA (lat.), žični sprovodnik za primanje ili stvaranje elektromagnetskih (radio) talasa; najčešće na jednom kraju izolovana, a na drugom, kojim se spreže sa prijemnim ili predajnim aparatom, vezana za zemlju, pri upotrebi kratkih talasa, izolovana na oba kraja, a spregnuta u sredini; ako najjače prima ili zrači u jednome pravcu zove se dirigujuća ili upravljajuća; po položaju žice i svome obliku dele se na: horizontalne, vertikalne, lepezaste, u obliku suncobrana, slova T, L, V, itd. Antifadna a. služi za radiofonske emisije i ima spec. oblik, kojem je cilj da što više poveća domet direktnih radiotalasa. Okvirna a., najrasprostranjenija dirigujuća a.; sastoji se od nekoliko navoja u obliku kruga, trougla ili poligona i kondenzatora; upotrebljava se kao radiogoniometar u pom. i vazdušnom saobraćaju za orijentaciju i navigac. svrhe. A. veštačka → veštačka antena.

ANTENOR 1) Trojanac koji se iskrcao u It. i osnovao Padovu. 2) atički vajar iz 6. v. pre Hr.; tvorac grupe Harmodija i Aristogitona.

ANTERA (grč.) → prašnik. Anteridija, muški polni organ biljaka u kojem se stvaraju muški gameti (spermatozoidi, anterozoidi, spermacije); javlja se tipično obrazovana kod arhegonijata, a nalazi se i kod mnogih alga i gljiva; kod cvetonoša veoma reducirana, a naročito kod angiosperama, gde je pretstavljena samo jednom anteridijalnom ćelijom u polenovom zrnu. Anterozoid → spermatozoid.

ANTERIJA (tur.), dugačka g. haljina sa rukavima; deo balk. varoške m. i ž. nošnje; u sr. Bosni ušla u nar. seosku nošnju; u Bitolju i Prilepu nose je i sad muškarci; pravi se od kupovnih materija; u Šumadiji a. je manje dužine.

ANTESTERIJA, praznik u čast mrtvih u grč. rel., slavljen 3 dana u martu; za to vreme pripremana naročita jela.

ANTECEDENCIJA (lat.), ono što prethodi; uzrok posledici, subjekt predikatu, razlog obrazloženome. Antecedentne doline, rečne d. ili njihovi delovi, stariji od tektonskih pokreta; ukoliko se zemljište više izdizalo, utoliko r. jače usecala ovu d. → probojnice.

ANTI (grč.), predmetak mnogih složenih reči grč. porekla, znači: protiv (antisemit, Antihrist).

ANTI, ime koje su grč. i rim. pisci davali od 4. v. jednom delu I. Sl., nastanjenim između Dnjestra i Dnjepra; neki naučnici dovode njihovo ime u vezu sa Venti, Vendi, kako u nekim krajevima Nemci još uvek zovu Sl. Bili su veoma ratoborni; u 6. v. vodili veoma krvave borbe s ostalim Sl. i Avarima, a upadali preko Dunava u Viz.; od 602. se više na pominju.

ANTIALKOHOLNI POKRET U JUGOSL. Počeci organizovane borbe protiv alkohola (1882. u požarevačkom okr. i 1883. u Foči) imaju lokalan značaj u Beogradu osn. prvo Društvo za suzbijanje alkoholnih pića (1901.), a prva Gutemplerska loža 1907.; uskoro zatim javilo se još 11 drugih, pa onda i Vel. loža gutemplerekog reda (1912.), koja je sazvala 1. kongres trezvene omladine u Kragujevcu (1912.). U to vreme u Srbiji bilo 14 loža i 60 kola trezv. mladeži. U Hrv. osn. prvi Apstineitski klub u Zagrebu (1907.) koji se (1911.) proširio u Društvo apstinenata u Hrv. i Slav. U Slov. se javila prva Družba trezvenosti (1904.), koja kasnije (1906.) proširena u Društvo apstinenata, i društvo Sv. vojska (1919.). 1922. osnovan je Jel. savez trezvenosti, koji obuhvata sve trezvenjačke organizacije, zajedno sa Gutemplerskom ložom i Savezom trezvene mladeži; god. 1930. izdvojila se Gutempleroka loža i obnovila vezu sa Međunar. gutemplerskom ložom, a sve druge trezv. organizacije ostale u Savezu trezvenosti i Savezu trezvene mladeži.

ANTIB, pristanište (20 460 st.) i klimatsko mesto na Sred. M. u Frc.; okolina bogata voćem, vinogradima i duvanom.

ANTIBARBARUS (grč.-lat.), u knjiž. spisak stranih reči koje nisu stekle pravo građanstva.

ANTIVIRUS (grč.-lat.), dobiva se kad se klice neguju u buljonu, na 37° za vreme od desetak dana, la se procede kroz porcelanske sveće; dobivena tečnost sadrži rastvorljive toksine upotrebljenih klica; upotrebljava se za obloge, ispiranja i daje dobre rezultate kod mnogih zapaljenja na koži.

ANTIGEN (grč.), supstanca, koja ubrizgana u živ organizam izaziva stvaranje antitela; svaka ćelija, serum, crvena krvna zrnca itd. jedne životinje, ubrizgani drugoj, izazivaju kod ove stvaranje antitela; žive ili ubijene klice (u obliku vakcine) i njihovi toksini takođe su a., kao i neki paraziti i fungi.

ANTIGON 1) Kiklop, vojvoda Aleksandra Vel., posle čije smrti postao satrap Vel. Frigije; proširio državu i osnovao u Siriji i M. Az. moćno carstvo; posle poraza kod Isa, 301. pre Hr., izgubio presto i život. 2) Gonat, makedonski kralj (278.-242. pre Hr.). 3) judejski kralj (39.-35. pre Hr.), poslednji Makabejac; pogubljen po naredbi Antonija.

ANTIGONA, Edipova kći koju je imao sa svojom majkom Jokastom; pratila slepog oca kad je prognan iz Tebe; sahranila brata Polinika protivno zabrani tebanskog kralja Kreonta, zbog čega je ovaj živu zazidao u grobnicu, u kojoj se ona obesila. Čuvena Sofoklova tragedija A.

ANTIDATIRANjE (nlat.), stavljanje ranijeg datuma od onoga kada je isprava sačinjena; ako ono šteti interese trećih lica, ona ga mogu pobijati i u kriv. (falsifikat) i u građ. sporu (pobijanje pravnih dela).

ANTIDETONANT (grč.-frc.), hem. supstanca koja se dodaje benzinu da mu se poveća otpornost na detonaciju; najbolji etil-fluid.

ANTIDOT (grč.), lek koji se daje po trovanju kao protivotrov (npr. atropin, kod trovanja morfijumom).

ANTIKA (lat.) 1) starinska stvar, retkost; nešto veoma lepo. 2) ime kojim se obuhvata cela grč.-- rim. kultura od Omira do propasti Zapadnog rim. carstva (476.).

ANTIKATODA (grč.), jedna od elektroda u gasnim rentgenskim cevima, od koje se odbijaju katodni zraci; na njoj postaju rentg. zraci; obično se gradi od teško topljivih metala, a često udešena da se može hladiti spolja.

ANTIKVA (lat.), vrsta štampanih slova.

ANTIKVAR (lat.), trgovac st. knjigama. Antikvarnica, a. radnja. Antikviteti, starine, st. um. predmeti, čija vrednost vremenom raste.

ANTIKLERIKALIZAM (grč.-lat.), duhovno-kult. pokret protiv rkat. crk. i svešt.; ima za cilj suzbijanje i uništenje njihovoga uticaja u oblasti kult., duhovnog i polit. narodnog života.

ANTIKLIMAKS (grč.) → gradacija.

ANTIKLINALA (grč.), ispupčeni deo nabora ubranih slojeva u zemlj. kori, → bore.

ANTIKONCEPCIONELNA SREDSTVA, koja sprečavaju oplođenje: a) neki medikamenti uneti u vaginu hem. dejstvom uništavaju spermatozoide, b) pesari, u vidu čaure, na vratu materice ili v) kondom, koji sprečavaju ulazak spermi u njenu duplju. Ni jedno od ovih sredstava nije potpuno sigurno.

ANTIKREZA (grč.), sporedni ugovor uz ugovor o zalozi po kojem založni poverilac, umesto interesa na glavnicu duga, ima prava na upotrebu i uživanje plodova sa založenog predmeta.

ANTILI, ostrva između S. i J. Amer.; dele se na Velike (Kuba, Hajiti, Jamajka, Portoriko) i Male (ima ih oko 100; od Sv. Tome do Trinidada); klima i proizvodi tropski: šeć. trska, pamuk, duvan, j. voće, kava, kakao. Antilska struja, deo združene j. i s. polutarske struje; teče spoljašnom stranom Antilskih O. u z. delu Atlanskog Ok.

ANTILIBAN, plan. lanac u Siriji (najviši vrh 2760 m), siromašan atmosferskim talogom i vegetacijom.

ANTILOGARITAM (grč.), po Neperu log cos α nasupr. log sin α. Antilogaritamska tablica, u kojoj logaritmi sačinjavaju niz prirodnih brojeva, dok su diferencije numerusa promenljive.

ANTILOPE (Antilopinae), šupljorogi preživari, koji se razlikuju od pravih bikova vitkim telom, tankim i visokim nogama; ima ih više vrsta; žive u Afr., sr. i j. Az.

ANTIM, grč. mitropolit u Beogradu (1827.-1831.); napustio je Srbiju kad je srpska crk. postala samostalna.

ANTIMETABOLA, antimetalepsa, antimetateza (grč.) 1) premeštaj i izmena slova u reči. 2) izokretanje, obrtanje zaključka u supr. pravcu (npr. jedemo da živimo, a ne živimo da jedemo).

ANTIMILITARIZAM (grč.-lat.), propaganda i borba protivu militarizma, pa prema tome i propaganda i borba protiv rata; to je, sa generalnim štrajkom, jedan od gl. elemenata sindikalističke teorije i taktike.

ANTIMINS (grč.), u prav. crk. platno sa slikom Hristova pogreba i ušivenim moštima svetitelja; bez njega se ne sme vršiti služba; postao u prvo hrišćansko vreme zbog običaja da se služba vrši na grobu mučenika, pa ima značaj relikvije. Osvećuje ga samo episkop.

ANTIMON, dosta redak metaloid (Sb), atomska težina 121,76, srebrnastobele boje, čija se svetska god. proizvodnja kreće između 28 000 i 30 000 t; dobiva se iz antimonita; upotrebljava se za pravljenje štamparskih slova, engl. metala itd. Antimonit, sulfid a. (Sb₂S₃), rombičan mineral, olovnosive boje, obično pritkastih kristala, lako topljiv; važna a. ruda (71,76% Sb); najviše ga ima u Jap., Kini i Austral. i mnogim rudnicima u Evr.; kod nas se nalazi u Bosni, Slov., Srbiji, a eksploatiše se samo u okol. Krupnja (Kostajnik, Zajača) i Kumanova (Nikuštak); proizvodnja dostigla najveći stepen 1930. (2222 t).

ANTINEURALGIKA (grč.), lekovi protiv neuralgičnih bolova.

ANTINOE, Antinoja, grad u st. Eg., na Nilu, gde se utopio milosnik cara Hadrijana Antinoj; poznata sa mnogih iskopina.

ANTINOJ, rob i milosnik cara Hadrijana, čuven sa lepote; sačuvane mnoge statue.

ANTINOMIZAM, anomizam (grč.), načelno nepriznavanje bilo kakvih utvrđenih zak. Antinomija, protivrečnost između 2 zakona, 2 flz., načela ili suda (teze i antiteze); u njih se upliće um kad teži da sazna ono što je apsolutno i bezuslovno, tj. stvari po sebi, → an sich.

ANTIOPA 1) amazonska kraljica koju je pobedio Herkul, a uzeo za ženu Tezej. 2) kći tebanskog kralja Nikteja; imala sa Zevsom dva sina: Zeta i Amfiona.

ANTIOH, ime 13 siriskih kraljeva, koji su nasledili presto od Seleuka. Najpoznatiji: 1) A. III Vel. (223.-187. pre Hr.) koji je, na potstrek Hanibala, zaratio sa Rimom i bio potučen. 2) A. IV Epifan (176.-164. pre Hr.), gonio Jevreje i poubijao 7 Makabejaca.

ANTIOHIJA, grad na r. Oronti, u Siriji; u st. v. prestonica Seleukovaca; igrala važnu ulogu u 1. doba hrišć. Antiohiski patrijarhat, veoma ugledna ep. stolica, apostolskog porekla, po rangu 3. među prav. patrijarsima; u njoj su se prvi put verni nazvali hrišćani; kako većinu vernih sačinjavaju Arapi, služi službu na ar. jeziku. A. škola, bogoslovska akademija u kojoj je, protivno aleksandriskoj, zastupan realistički ideološki pravac i bukvalno tumačeno Sv. pismo; prestala u 7. v. zbog Nestorove jeresi; najvažniji pretstavnik sv. Jovan Zlatoust.

ANTIPAPA (grč.), suparnik pape koji nije izabran na zakonit način, već intrigama ili silom; 1046, bilo ih 4.

ANTIPASATI (grč.-hol.), stalni visinski vetrovi, koji duvaju od polutara prema polovima; na s. polulopti imaju pravac JZ-SI, a na j. S3-JI; postaju zbog uzdizanja toplog vazduha iznad polutara, koji se na visinama razdvaja i upućuje u pravcu polova skrećući unekoliko prema I pod uticajem zemljine obrtne sile.

ANTIPATAR 1) makedonski vojvoda (397.-317. pre Hr.); upravljao Makedonijom dok se Aleksandar Vel. bavio u Pers. i potukao pobunjene Atinjane posle Aleksandrove smrti kod Kranapa. 2) makedonski kralj (296.-294. pre Hr.); unuk prethodnog.

ANTIPATIJA (grč.), odvratnost, neraspoloženje; supr. → simpatija.

ANTIPIRETIKA (grč.), lekovi koji utiču na smanjenje bola i u isto vreme spuštaju povišenu tmpt. (kinin). Antipirin, beo kristalan prašak, slabo gorka ukusa, lako rastvorljiv u vodi; smanjuje povišenu tmpt. i bolove.

ANTIPODI (grč.), stanovnici dva predela koji se nalaze na supr. tačkama na Zemlji; imaju supr. dnevno, a ako nisu na polutaru, i supr. god. doba; usled Zemljine okrugline našim a. (stan. Polinezije) noge su okrenute u naše noge.

ANTIPSIHOLOGIZAM (grč.), struja u savr. flz., uči da logika, teorija saznanja, etika, estetika, sociol. i nac. ekon. imaju svoja specijalna načela i metode, koji se potpuno razlikuju od psih. načela i metoda; pretstavlja reakciju na → psihologizam.

ANTIRABIČAN, protiv besnila. A. stanica → besnilo, Pasterov zavod.

ANTIRELIGIOZNA PROPAGANDA (grč.-lat.), borba protiv vere i verskih predrasuda; u SSSR 1 od zadataka drž. politike na kult. polju; služi se reklamom, kinom i štampom.

ANTISANA, ugašeni vulkan na Kordiljerima u Ekvadoru najviši vrh 5756 m).

ANTISEMIT (grč.), protivnik Jevreja i njihova uticaja. Antisemitizam, soc.-kult. pokret koji u pojedinim državama teži da ograniči građanska, polit. i ekon. prava Jevrejima; proizišao iz verske i rasne isključivosti i nesposobnosti Jevreja da se sažive sa sredinom u kojoj i od koje žive. Javio se još u starom v. kod Grka i Rimljana; u Evr. došao do punog izraza u sr. v., a održao se i u celom n. v., naročito po zemljama s izrazito feudalnom prošlošću ili slabo razvijenom trg. (Nem., Polj., Ukrajina, Mađ., Rum., Hrv. itd.). Frc. revolucija donela je, svojim načelom o jednakosti građana, slobodu i građ. ravnopravnost Jevrejima u većini evr. država, ali je svetski rat opet ojačao a.; u Nem. su se svi a. pokreti slili u nac.-socijalističku stranku, koja je od 1933. izdala čitav niz zakona da bi suzbila jevr. uticaj na ekon. i kult. život u Nem. i svela Jevreje na položaj nar. manjine.

ANTISEPSA (grč.), metod kojim se uništavaju mikrobi iz preventivnih razloga ili u postojećoj infekciji (gnojavoj rani), pomoću raznih hem. sredstava; u hir. je uveo engl. hirurg Lister pod uticajem Pasterovih radova na mikrobima; upotrebljavana krajem 19. v., napuštena oko 1890. g., zbog lošeg uticaja na obolelo tkivo, i zamenjena novim metodom → asepsom, koja se i danas upotrebljava.

ANTISOCIJALAN (grč.-lat.), koji stoji u suprotnosti s običajima i zak. društvenog reda.

ANTISPAZMODIKA (grč.), lekovi protiv mišićnih grčeva, odn. protiv nekih preteranih reakcija živčanog sistema.

ANTISTEN (440.-366. pre Hr.), grč. filozof, osn. kiničke šk.; učenik i prijatelj Sokratov; protivnik Platona i njegove teorije o idejama. Zastupao ontološki nominalizam, tj. mišljenje da u stvarnosti postoje samo pojedinačne stvari i da su ideje i pojmovi obična imena (postoje samo pojedinačni konji, a ne i pojam ili ideja konja uopšte); bavio se i etikom i tvrdio da je cilj mudraca sreća, a da njoj vodi jedino vrlina; da je jedino i najviše dobro vrlina, jedino zlo porok, a sve ostalo (zdravlje, čast, sloboda itd.) samo ravnodušne stvari.

ANTITAVOR, plan. predeo (do 2 800 m) u ji. delu M. Az. između r. Zejhuna i Samantia o jedne strane i Džihana s dr.; stan. žive većinom po rečnim dolinama: zemljr. i voćarstvo.

ANTITEZA (grč.) 1) protivtvrdnja, negacija neke → teze. 2) u knjiž. poređenje stvari, lica ili pojava sa supr. osobinama, radi što jačeg isticanja obeju (npr.: čuvaj bele novce za crne dane).

ANTITELA (grč.-sh.), specifične supstance koje stvara organizam, kad se u njega unesu → antigeni. Prema vrsti antigena, razlikuju se: aglutinini, precipitini, antitoksini, hemolizini, bakteriolozini, opsonini.

ANTITERMIEA (grč.), lekovi koji smanjuju tmpt. tela, u neto vreme smanjuju ili otklanjaju bol (antipirin. fenacetin).

ANTITETIKA (grč.), protivrečnost u kojoj stoje dva supr. tvrđenja, jedno prema drugome, a od kojih oba izgledaju dogmatična, tako da se ne može odlučiti koje je od njih istinito.

ANTITIREOIDIN, lek koji sadrži sekret tiroidne žlezde životinja; upotrebljava se pri lečenju Bazedovljeve bolesti.

ANTITOKSINI (lat.), specifična antitela u krvi, sposobna da direktno neutrališu one slobodne toksine koji su ih proizveli, npr. difterični a. neutrališu toksine difteričnih klica.

ANTITRINITARCI (grč.-lat.), hrišć. sekta poriče u božanstvu 3 lica (sv. trojicu).

ANTIĆ Dimitrije d-r (• 1874.), prof. med. fakulteta u Beogradu; gl. naučni radovi iz eksperimentalne malarije, oboljenja jetre, žučne bešike i pankreasa.

ANTIFERMENTI (antipepsin, antitripsin itd.), spadaju u grupu antitela; ima ih u maloj, postaju u većoj količini u krvnom serumu u organizmu pri ubrizgavanju odgovarajućih fermenata. Vezuju se za fermente, neutrališući njihova dejstva, → antitela.

ANTIFON 1) Atinjanin (479.-411. pre Hr.), besednik i političar; prisiljen da se otruje kao izdajnik otadžbine. 2) u prav. crk. naizmenično pevanje stihova iz psalama na jutrenju; uveo ga sv. Ignjatije.

ANTIHLOR, → tiosulfat, natrijum-tiosulfat, fiksir natron, bezbojni kristali, koji vremenom gube kristalnu vodu; rastvorljivi u vodi; neutrališu dejstvo hlora; rastvaraju hlorid i bromid srebra, zbog čega se primenjuju u fotografiji za fiksiranje pozitiva i negativa; fotografi ga obično nazivaju natron (natrijum-tiosulfat).

ANTIHRIST (grč.) 1) svaki čovek koji Hristu odriče božanstvo. 2) protivnik Hrista i hrišćanstva, koji će se, po Otkrovenju sv. Jovana bogosl., pojaviti na zemlji pred drugi Hristov dolazak, pa izvršiti mnoga čuda i steći mnogo pristalica, ali će ga Hristos ipak pobediti; dosad hrišć. smatrali mnoge ličnosti za A. (Nerona, Petra Vel., Napoleona i dr.), a Luter za A. proglasio papu.

ANTICIKLON (grč.), pojava visokog vazdušnog pritiska nad nekim predelom ili kontinentom; najjači je u središtu predela i zove se maksimum, a prema periferiji opada; nosilac je vedrog vremena, čijom posledicom leti nastupa suša, zimi mraz, a s jeseni i proleća česta magla. Anticiklonsko strujanje, vazdušno strujanje kružnog oblika oko a. maksimuma na s. polulopti u smeru kazaljke na satu, a na j. u supr. smeru; vazduh se pritom odbija upolje, a u središtu vrtloga se javlja nispona struja.

ANTICIPACIJA (lat.), predubeđenje; rad koji se preduzima pre roka, plaćanje pre roka; u flz. saznanje kojim se može a priori odrediti šta spada u empirisko saznanje; u muzici pojava jednog ili više tonova iz docnijeg akorda u ranijem; a. disonantna karaktera javlja se na slabom taktovnom delu. Anticipativna aktiva, unapred data vrednost (kamata, plata osoblju, porez itd.) prolazno potraživanje, npr. unapred plaćena stanarina (ako se računi zaključuju 31./12., a stanarina je plaćena za decembar, januar i februar, suma izdata na ime kirije za januar i februar iduće god. pretstavlja 31./12. a. aktivu); supr. dekurzivna aktiva. A. interes, plaća se unapred; kad se kaže da neko dobiva jednogodišnji zajam od 10 000 d sa 5% a. i., znači da mu je na svakih 100 d unapred naplaćeno po 5 d interesa, tako da je on stvarno primio 9500 d, a da je dužan da vrati posle godinu dana 10 000; supr. naknadno, dekurzivno. A. opažanja, u flz. apriorni formalni uslovi opažanja, tj. ono što se na predmetima saznanja može saznati a priori. A. pasiva, unapred uzeta, naplaćena vrednost, npr. unapred naplaćena stanarina, rezerva ostavljena za pokriće gubitaka koji će se neminovno desiti itd.; supr. dekurzivna pasiva.

ANTIČKI (lat.), koji se odnosi na prethrišć. svet, naročito grč. i rim.

ANTOAN Andre (• 1858.), frc. glumac, poz. kritičar i osn. prvog naturalističkog poz. u Frc., »teatr libr« (slobodno poz.); ustao protiv lažne patetike stvaranjem stila realističke glume. Bio neko vreme direktor drž. poz. Odeona, osn. poz. A. (1897.). Prikazao prvi pariskoj publici skandinavske i nem. realističke i naturalističke pisce.

ANTOZOE (grč.) → korali.

ANTOKIJAN (grč.), bojena materija rastvorena u ćeličnom soku biljaka; u kiseloj sredini crvena, a u alkalnoj plava; daje boju mnogim cvetovima, plodovima i lišću; sa starošću cvetovi menjaju reakciju ćeličnog soka u ćelijama, zbog čega su oni u mladosti često crveni, a docnije plavi.

ANTOKOLSKI Mark M. (1843.-1902.), rus. vajar naturalist; gl. dela: Ivan Grozni, Petar Veliki, Hristos, Sokratova smrt i dr.

ANTOLOGIJA (grč.), zbirka odabranih dela raznih pisaca. U srp. novoj knjiž. 1. a. je Rajićev Cvьetnikъ. Za njihovo sastavljanje nije potreban pristanak autora, jer to ne pretstavlja povredu autorskog prava; ali zak. propisuje da zbirka mora biti namenjena crkvi, školi ili nastavi uopšte, i da se autoru da pristojna nagrada.

ANTOMARKI Fransoa (1780.-1838), poslednji Napoleonov lekar na Sv. Jeleni; objavio spis Napoleonovi poslednji časovi.

ANTONEL Pjer (1774.-1817.), frc. revolucionar, pretsedavao suđenju Mariji Antoaneti i žirondincima.

ANTONELO da Mesina (oko 1430.-1479.), it. slikar; prvenstveno radio portrete; bio pod uticajem flamanskih realist. slikara.

ANTONIJE 1) Marko (83.-30. pre Hr.), rim. vojvoda i državnik; borio se u Cezarevoj vojsci u Galiji i kod Drača; dok je Cezarevo telo spaljivano, veštim govorom razdražio narod protivu ubica, upao sa vojskom u s. It. i opkolio Bruta u Mutini; sklopio trijumvirat s Oktavijanom i Lepidom, pobedio 42. pre Hr. Cezarove ubice kod Filipa; pri deobi rim. carstva od strane trijumvira dobio i. deo; bio pod uticajem eg. kraljice Kleopatre; došao u sukob s Oktavijanom i posle poraza kod Akciuma izvršio samoubistvo u Aleksandriji. 2) sv. Vel. (251.-356.), pustinjak iz Tebaide; otac monaštva na I, okupio mnogo učenika koji su živeli u postu i molitvi, osn. više man.; pisao poslanice, govore, pravila za kaluđere. 3) sv. Padovanski → Antun Padovanski. 4) pećki patrijarh (1574.-1575.), bratanac patrijarha Makarija; ranije herc. mitropolit. Antonijevci, rel. kongregacija za negu bolesnika, osn. 1095.; spojena 1777. s viteškim malteškim redom.

ANTONIMI (grč.), reči supr. značenja, kao: rat-mir, istinit-lažan.

ANTONIN Pobožni, rim. car (138.-161.), pravičan vladalac; smanjio poreze, reorganizovao sudstvo i davao slobodu hrišć.

ANTONINI, rim. dinastija (96.-192.) od 7 careva, koji na presto dolazili usinovljavanjem; njihova vladavina pretstavljala doba mira i napretka.

ANTONIĆ Vasilije (• 1860.), gštb. puk.; bio 2 put min. voj., a 1901.-1906. min. in. dela; kao min. voj. uneo izmene u formaciju i 3. o ustrojstvu voj., a kao min. in. dela omogućio rešenje važnih makekonskih pitanja.

ANTOFITA (Anthophyta), cvetnice; vel. biljna grupa koja ima cvet; nazivaju se i imenima: Phanerogamae, Spermatophyta, Siphonogamae, Endoprothalliatae, Embryophyta siphonogama.

ANTOFAGASTA, provincija (120 183 km², 236 000 st.) i morsko pristanište (69 000 st.) u državi Čile na Tihom Ok.; izvozi šalitru, srebro, bakar i guano.

ANTRAKOZA (grč.) 1) bolest vinove loze; izazivač gljivica Glocosporium ampelophagum, koja napada sve zelene delove; znaci: na lišću se stvaraju okrugle mrlje, koje se osuše, popucaju i ostave crno oivičene rupe; na mladim lastarima i zelenim bobicama otvara mrlje od kojih nastaju rane; suzbija se dreniranjem vlažnih zemljišta, razdalekim sađenjem, dužom rezidbom, orezivanjem loze s jeseni i spaljivanjem zaraženih delova; koristi češće prskanje bordovskom čorbom i premazivanje čokota rastvorima sump. kiseline i zel. galice. 2) u med. → pneumokoniozis.

ANTRAKS (grč.) → prostrel.

ANTRAKT (frc.), odmor između činova poz. komada; mali komad ili sviranje za vreme odmora.

ANTRAHINON (grč.), difenildiketon, org. hem. jedinjenje; kristališe u žutim iglicama ili prizmama: thn. se dobiva u vel. količinama oksidacijom antracena; upotrebljava se za fabrikaciju alizarina.

ANTRACEN (grč.), ugljovodonik dobiven iz katrana kamenog uglja; topi se na 210º, ključa na 350º; rastvara se u alkoholu; oksidacijom daje antrahinon koji služi za dobivanje alizarina.

ANTRACIT (grč.), najstarija vrsta fosilnog uglja, sadrži oko 90% S; metalne sjajnosti, krt, školjkastog preloma; sagoreva kratkim, bezdimnim plamenom i daje do 9000 kalorija; ima ga naročito u Pensilvaniji (SAD), Engl., Nem., Belg., itd.

ANTROPIZAM (grč.), metafizičko učenje po kojem je čovek u kozmosu centralno pitanje flz. i merilo svih stvari u svetu; tj. sve stvari imaju vrednost samo u odnosu na čoveka. Antropo-, čovekovo, ljudsko, sve što se odnosi na čoveka. Antropobiologija, grana biol., bavi se izučavanjem čovekova života. Antropogeneza, antropogenija, nauka o poreklu i razvitku čoveka i cele porodice hominida u koju ulaze pored svih rasa savr. čoveka (Homo sapiens), još i njegovi mnogobrojni preci, čiji ostaci nađeni na različitim mestima Evr. i Az.: Pithecanthropus(Java), Sinanthropus (Kina), Eoanthropus (Engl.), hajdelberški, neandertalski, krapinski čovek (Hrv.) i mnogi dr. ostaci ljudskih predaka; smatra se da hominidi vode poreklo od antropoidnih predaka, po građi veoma bliskih šimpanzu. Najstariji čovekovi preci, pitekantropus i sinantroius, postali verovatno pred početak ledenog doba i po svojim odlikama stoje između šimpanza i → neandertalskog čoveka; njihovi ostaci poznati samo iz Az.; i mlađi od njih (ledeno doba) → hajdelberški i neandertalski čovek (Evr.); ostaci poslednjeg nađeni i u Jugosl. (Krapina); starost i odnos soantropusa (Engl.) prema ostalim precima nisu dovoljno utvrđeni; ostali fosilni ostaci su mlađi i stoje mnogo bliže savr. čoveku. Nije utvrđeno da li se svi ostaci predaka mogu postaviti u jednostavan niz koji se završava savr. čovekom; postoje mišljenja da pitekaptropus, sinantropus i neandertalski čovek čine samo jednu bočnu liniju; drugu liniju koja vodi savr. čoveku čine oblici soantropus i kromanjonski čovek; obe bi linije vodile poreklo od zajedničkog pretka (propitekantropus); u pogledu mesta pojave čovekove, najverovatnije izgleda da ga treba tražiti na prostoru između Engl. i Kine.Antropogeografija, grana geogr., koja proučava ljudske pojave i tvorevine, ukoliko su od značaja za izgled i odlike predela na zemljinoj površini, kao i uticaj prir. geogr. sredine na ljude i njihove duhovne i mater. tvorevine i obratno. Antropografija, grana antropologije; proučava pojedine izumrle i žive antropol. grupe (rase). Antropozoik, najmlađe geol. doba, u kojem se pojavio čovek; ponekad znači → kvartar. Antropozofija, flz. sa ljudskog stanovišta više znanje o prirodi, suštini i snagama čoveka; načelo prema kojem večito jezgro suštine čoveka ne saznaje nauka, već natčulno duhovno opažanje, koje prolazi kroz 3 stadijuma: pripremu, koja budi duhovna čula, obasjavanje, koje pali duhovnu svetlost, i posvećenje, koje stvara vezu s višim suštinama duha (→ Štajner). Antropoidni majmuni, vrste i rodovi majmuna bez repa, najsličnijih čoveku: gibon, orangutan, gorila i šimpanzo; od čoveka se, između ostalog, razlikuju po dugim rukama i po širokoj grudnoj kosti; žive isključivo u st. svetu (Az. i Afr.). Antropolatrija, obožavanje čoveka i svega ljudskog; u flz. učenje po kojem je čovek sličan bogu; kult božanstva, zamišljenog u ljudskom obliku. Antropolog, naučnik koji se bavi antropologijom. Anhropologizam, učenje po kojem antropologija čini osnov cele flz.; u nju spadaju pragmatizam, humanizam itd. Antropologija, nauka o čoveku, kao prir. biću; bavi se naročito izučavanjem telesnih osobina, biol. odnosa i nasleđa; osn. u 18. v., a razvila se u drugoj pol. 19. v. A. somatska ili fizička, svrstava ljude u rase na osnovu razlika, odn. sličnosti u telesnim osobinama. A. filozofska, ima za cilj da objasni kako postaje i u čemu se sastoji ono što je apriorno čoveku, tj. duhovnu organizaciju ljudskog života. Antropološki krugovi, prostrane obl. u kojim u većini žive slični ili meću sobom srodni rasni elementi, a koji se mešaju; ima ih 7: evr.-prednjoaziski-mediteranski (bele rase), afr., indonežanski, australsko-pacifički, istočno-severnoaziski (žute rase), amer. i arktički. Antronometar, sprava za merenje visine čoveka. Antropometrija, proučava osobine čovečjeg tela merenjem raznih delova i uspostavljanjem odnosa i srazmera pojedinih mera kod raznih osoba; upotrebljava 3 sprave (za glavu, lice i telo), a meri ona otstojanja koja se ne menjaju tokom god. kod odraslih. (Služi u antropologiji za određivanje odlika i karakterističnijih somatskih osobina neke etničke grupe; u kriminalistici radi utvrđivanja identiteta. Antropomorfizam, verovanje da božanstva imaju ljudski oblik i ljudska svojstva i osobine; u flz. unošenje ljudskih potreba, interesa, ciljeva i shvatanja u stvari i prirodne procese; shvatanje i saznavanje bilo čega po analogiji na čoveka; razlikuju se dogmatski, po kojem bog ima osobine predmeta stvari, i simvolički, po kojem su stvari samo simvoli postojanja boga. Antropomorfni majmun → antropoidni majmuni. Antropofag, ljudožder. Antropofagija, kanibalizam, ljudožderstvo, nekada veoma raširena navika da se jede ljudsko meso; sada postoji samo još pogdegde u sr. Afr., J. Amer., Austral., Okeaniji i na Malajskim O. Uzroci mogu biti glad ili oskudica u mesnatoj hrani i verovanje da je ljudsko meso osobita poslastica, ali najčešće verski razlozi i verovanje da se na taj način mogu steći ili prisvojiti naročite osobine. Uspomena na nju i njenih tragova ima i kod evr. naroda, a i kod Jel., i to i iz verskih pobuda i usled gladi. Antropofite, biljke koje je čovek iz neke druge obl. uveo namerno ili nenamerno i domaće biljke, koje nalaze svoje stanište pored čoveka; prve se nazivaju antropohore, druge apofite → adventivne biljke. Antropofobija, strah od čoveka, mržnja na sve ljudsko. Antropocentrizam, učenje po kojem je čovek središte i krajnji cilj celokupnog života i razvoja u prirodi.

ANTROPOV Aleksej P. (1716.- 1795,) rus. slikar; 1 od najboljih rus. portretista 18. v.

ANTRPO (frc.), smestište, javno skladište.

ANTULA Nikola (1884.-1916.), knjiž. kritičar; sarađivao u knjiž. listovima u drugoj desetini 20. v.; poginuo u svetskom ratu; gl. delo: Č. Mijatović kao pripovedač.

ANTUN Padovanski sv. (1195.-1231.), svetitelj rkat. crk., franjevac, isposnik i vel. govornik; propovedao hrišćanstvo Mavrima u s. Afr.; pripisuju mu mnoga čudesa; poštuju ga kao zaštitnika verenika.

ANTUNOVIĆ Ivan (1815.-1888.), bunjevački knjiž.; pisao ikavski; dela: Poučne iskrice, Slavjan, Odmetnik i dr.

ANTURIJUM (fam. Araceae), tropska biljka slična kozlacu; poreklom iz Amer.; gaji se i kao ukrasna biljka.

ANU, vrhovni bog st. vavilonske vere; gospodar neba, otac bogova.

ANUBIS, bog st. Egipćana, sin Ozirisa i Izide; pretstavljan sa ljudskim telom, a šakalskom glavom; sprovodio duše umrlih u podzemni svet.

ANUITET (lat.), utvrđena suma koja se polaže krajem ili početkom svakog perioda (godine, polugodine itd.) da bi se njome platio interes na uzeti zajam, a posle izvesnog vremena otplatio i sam dug; pokazuje se ili u procentima zajma, npr. 8% od zajma računa se na ime a., ili se unapred utvrđuje svota kojom će se za izvestan broj perioda otplatiti izvestan dug. Postoje naročite tablice prema kojima se a. izračunava, → amortizacioni plan.

ANULI (lat.), zarezi u vidu prstenova koja obavijaju dorski kapitel.

ANULIRATI (lat.), poništiti, izbrisati; proglasiti za nevažeći (npr. zakon).

ANULOID (lat.) → torus.

ANUNCIO Gabrijele d' (Rapanjeta*, d' Annuzio, • 1863.), ит. песник, драмски писац, романсиер и политичар; 1 од духовних вођа ит. национализма; почетком свет. рата, одушевљен Србима, спевао Odu srp. narodu; после рата, у борби Ит. и Југосл. око Ријеке, заузео ову самовласно с одредом добровољаца (12./9. 1919.). Дела му се одликују осећајношћу и речитошћу која понекад прелази у обичан вербализам; од прозних ствари најбоља збирка новела Devičanska zemlja i romani Naslađivanje, Oganj i Đovani Episkopo, a od drama Đokonda, Mrtvi prag, Frančeska da Rimini.

ANURIJA (grč.), otsutnost mokraće usled prestanka lučenja u bubrezima, ozbiljan simptom. prati teška oboljenja: nefrosklerozu, uremiju i dr.; ponekad je refleksnog porekla.

ANUS (lat.), analni otvor, čmar; zadnji otvor crevnog kanala; ne postoji kod svih životinja. Bolesti a. → hemoroidi i fistula čmara.

ANHALT, slobodna drž. u sastavu Nem. (2 299 km²) u slivu Labe u s. Nem. I. deo joj ravan, a zap. brdovit i plan.; stan. (351 000) se bave zemljr. (po ravnijim delovima) i stočarstvom (po brdovitijim). Od ruda ima uglja i soli. Lepo razvijena ind. (naročito šećera). Gl. mesto Desau.

ANHIALO, varošica i pristanište u Bug. na Crnom M. (4327 st.), jelinska kolonija u st. v., važno mesto u or. v.; sada dosta Grka.

ANHIDRID (grč.), hem. jedinjenja, koja sa vodom grade kiselinu.

ANHIDRIT (grč.), kalcijum-sulfat bez vode; mineral tvrđi od gipsa; upotrebljava se za kipove.

ANHIDROBIOZA (grč.), isušenje živih bića koja daju izgled izumrlog, mrtvog.

ANHIZ, trojanski vladar, Afroditin muž, koja je s njim rodila Eneja; za vreme požara u Troji, Enej ga uzeo na pleća i odneo na brodove.

ANCENGRUBER Ludvig (1839.-1889.), nem. pisac popularnih drama o malom čoveku i pripovedaka; liberalac; humorist; gl. dela Sveštenik iz Kirhfelda, Krivokletnik, Četvrta zapovest i dr.

ANČIĆ Ivan († 1685.), bosanski franjevac, knjiž.; priznavao se za Ilira; pisao na sh. i lat.; prepravio u latinici slova: đ, lj, i nj prema bos. ćirilici; dela: Svitlost krstjanska i slast duhovna, Ogledalo misničko, Thesaurus perpetuus.

ANČIC Ladislav (Anezys, 1823.-1883.), polj, pisac popularnih komada, pripovedaka i dela za decu; gl. delo: Košćuško u Raklavici.

ANŠLUS (nem.), priključenje; izraz kojim se označava event. sjedinjenje poratne Austr. s Nem.; pangermaniste ga žele, van njih jedni smatraju a. kao fatalnu posledicu raspada A.-U. i akt koji bi današnju Evr. učvrstio, drugi otsudno protivni gledaju u ,a. pojačanje nem. .snage; čl. 80, versajskog ug. i čl. 88. sen-žermenskog ug. od 1919. ne. dozvoljavaju a. i bili bi njegovim ostvarenjem pogaženi.

ANŠOVIS (engl.), vrsta srdele (Engraulis encrasicholus), vel. 15 sm; lovi se po jz. obalama Evr.; dolazi u trg. usoljena ili marinirana.

ANjIČKOV Evgenije (• 1868.), prof. uporedne knjiž. i rus. kritičar; početkom 20. v. bio istaknuti zatočnik novih ideja modernizma u Rus; od 1920. prof. univ. u Beogradu i Skoplju; gl. delo: Prolećne obredne pesme kod evropskih naroda.