Sveznanje A3

SVEZNANjE

Aleksandar-Amšaspandi

ALEKSANDAR, često ime vladara i papa. Bugarska: 1) → Jovan A. 2) Batemberg, knez (1879.-1886.), izveo ujedinjenje Bug. i I. Rumelije i pobedio Srbe kod Slivnice (1885.); zbačen posle pokušaja da oslobodi Bug. ruskog uticaja. Poljska: Jagelo, kralj Polj. i Litve (1501.-1506.). Rimsko carstvo: Sever, car (222.-235.), došao na presto u 13. god. posle svog rođaka Heliogabala. Na njega imao vel. uticaj zapovednik garde Ulpijan. Bio pravedan i brinuo se za sirotinju, ali postupao strogo sa pretorijancima, koji se na pohodu u Galiju pobunili i ubili ga. Rumunija: 1) A. II, gospodar Vlaške (1568.-1577.), tur. vazal. 2) A. IV Lapusneanu, gospodar Moldavske (1552.-1561. i 1564.-1568.), tur. vazal. 3) Nikola, vlaški knez (1352.-1364.), sin Basarabin; proširio granice ovoje države do Braile. Rusija: Nevski, vel. knez (1220.-1263.), razbio Šveđane na Nevi i mačenosce na Čudskom J.; odvraćao mirnim putem Tatare da ne pljačkaju Rus. Zbog zasluga za pravoslavlje i sv. života proglašen u prav. crk. za svetitelja. 2) A. I Blagosloveni, car (1801.-1825.), sin Pavla I; popeo Rus. na stepen najveće sile; ratovao sa Napoleonom I i bio tučen kod Austerlica, Ejlaua i Fridlanda, zatim se 1807. izmirio sa njim u Tilzitu, ali posle 5 god. opet prišao njegovim neprijateljima i najviše doprineo njegovom porazu. Ratovao i sa Tur. (1806.-1812.), pomagao srp. ustanke pod Karađorđem i Milošem i samo njegovu zauzimanju na Porti ima se pripisati uspeh 2. ustanka; na bečkom kongresu zadržao za Rus. Besarabiju, Finsku i dobar deo Polj.; osn. sv. alijansu; u unutrašnjoj politici bio prvo slobodouman, zatim se vratio reakcionarstvu; završio život kao mistik, a njegova iznenadna smrt u Taganrogu izazvala sumnju i razne pretpostavke. 3) A. II Oslobodilac, car (1855.-1881.), sin Nikole I; slobodouman vladar; izveo čitav niz reforama: oslobodio seljake kmetstva, osn. obl. zemstva sa pravom da rešavaju ekon. i prosvetna pitanja; zaveo porotu i zagarantovao sudijama stalnost. Kad se pri kraju vlade vratio reakciji, revolucionari ga ubili; ratovao sa Tur. radi oslobođenja balk. hrišć. (1877.-1878.) i proširio granice u Turkestanu, Kavkazu i Krajnjem I. 4) A. III Mirotvorac, car (1881.-1896.), sin A. II, otpočeo rusifikaciju stranih naroda u rus. carevini, poboljšao stanje radničkoj klasi i uticao da se osnuje Međunar. sud u Hagu. Približio se Frc. Srbija i Jugosl.: → A. Karađorđević, A. Obrenović, A. I. -- Pape: 1) A. III (1159.-1181.), protivnik Fridriha Barbarose protivu kog sklopio lombardisku ligu. 2) A. VI Bordžija (1492.-1503.), odličan političar; bio više svetovni vladar nego papa; vodio ratove sa senjorima po It. i živeo veoma poročnim životom. 3) A. VII (1655.-1667.), pripremao krst. rat protiv Turaka. -- A. sveti, aleksandriski patrijarh (312.-326.), na saboru u Nikeji uticao da se osudi Arijeva jeres.

ALEKSANDAR VELIKI, makedonski kralj, (336.-323. pre Hr.); nasledio oca Filipa. Vaspitao ga grč. filozof Aristotel. Ratovao sa Tribalima (335.), ugušio grč. ustanak i razorio Tebu, zatim prešao u M. Az. (334.), pobedio Darija, osvojio Eg. i pers. carstvo i dopro do Kaspiskog J.; preduzeo pohod na Indiju, ali morao da se vrati zbog pobune svojih vojnika, koji su propadali u pustinji Gedroziji. Na povratku oženio se u Vavilonu Roksanom, ćerkom jednog kneza, a docnije Statejrom, Darijevom ćerkom. Umro iznuren ratnim naporima, groznicom i neurednim životom u 33. god.; posle smrti državu podelili njegovi gen.

ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ (1806.-1885.), srp. knez (1842.-1858.). S ocem Karađorđem prešao 1813 u Austr.; vratio se u Srbiju 1839. i postao ađutant kn. Mihaila. Kad su ustavobranitelji srušili kneza, izabran na njegovo mesto, 2./9. 1842. Rus. vlada, kao zaštitnica Srbije, nije priznala taj izbor, izvršen bez sporazuma s njom, i stoga izbor obnovljen 15./6. 1843. Za njegove vlade učinjene mnoge reforme dotadanjeg poretka i stvorene mnoge ustanove: otvoreno preko 200 n. šk. 1844. licej pretvoren u »vel. učilište« s I pravnim fak., Društvo srp. slovesnosti počelo 1847. svoj naučni rad, 185Z. otvorena Nar. biblt., 1844. stvoren drž. zakonik, 1853. građanski-sudski postupak. U nac. politici Načertanije min. Ilije Garašanina izrađeno 1844., čiji program već tada obuhvatao Srbe i Hrvate u celini, delimično i Bugare. Kad je 1848. izbila buna Srba i Hrvata protiv Mađara, A. pomagao svoje saplemenike i poslao im Stevana Knićanina sa vel. brojem dobrovoljaca. Za vreme krimskog rata, ugrožena od Austr., Srbija ostala neutralna. Na pariskom kongresu 1856. donele sile odluku da se zaštita Rus. nad Srbijom zamenjuje jemstvom ovih vel. sila za njenu slobodu pod vrhovnom vlašću sultanovom. U zemlji kneževa politika nije bila mnogo popularna, ponajviše zbog pritiska nedovoljno vešte a suviše svojevoljne birokratije; ustavobranitelji izvrgli se u prilično bezobzirne oligarhe; sam A., iako dobronameran, bio ličan i krut. To sve izazvalo jaku opoziciju u zemlji, koja na svetoandrejskoj skupštini 11./12. 1858. naterala: A. da podnese ostavku; napustio Srbiju i živeo otad ponajviše u A.-U.

ALEKSANDAR OBRENOVIĆ (1876.-1903.), srp. kralj (1889.-1903.), došao maloletan na presto posle abdikacije svoga oca, kralja Milana. Posle smrti člana namesništva Koste Protića došlo do sukoba između radikalske vlade i njene većine u skupštini i namesnika (Jovana Ristića, Jovana Beli-markovića), koji su bili liberali; sukobi izazvali pad vlade i nove brutalne izbore pod vladom liberala, koji im nisu doneli većinu, pa se odnosi u zemlji još više zaoštrili. Stoga A. vrši drž. udar 1./4. 1893.: proglašava se pre vremena punoletnim, otpušta namesnike i vladu, 1894. izvodi novi udar: ukida ustav od 1888. i vraća st. od 1869. Nestalan, često menja vlade i svoje linije; uglavnom uvodi lični režim i suzbija radikalizam. U spoljnoj politici drži se najpre Austr., posle Rus, pred kraj ponova ide za Austr. Na njega neko vreme dosta uticao kralj Milan, koji 1897.-1900. proveo u Srbiji kao komandant aktivne vojske. A. se razišao i s ocem i učinio koban korak, kada se 1900. venčao s udovicom Dragom Mašin, b. dvorskom damom svoje majke i ženom sumnjive prošlosti; da popravi loš utisak od te ženidbe, popušta radikalima, stvara 1901. n. ustav s dvodomnim sistemom, i približuje se Rus., što ipak ne izmenjuje stvari nabolje. Nezadovoljstvo protiv kraljice, koja izaziva javni skandal svojom lažnom trudnoćom i koju kompromituju njena braća, raste sve više i dovodi do veoma razgranate oficirske zavere. A. pokušaji da opoziciju uplaši dovođenjem oficirske vlade pod pretsedništvom gen. Dim. Cincarmarkovića samo pojačavaju ogorčenje: u noći 28.-29./ maja 1903. zaverenici oficiri prodrli u dvor, ubili A. i kraljicu i učinili tim kraj dinastiji Obrenovića; mada u pogledu polit. sposobnosti zaostajao za ocem, A. prvi počeo da radi na obnavljanju balk. saveza, buđenju nac. svesti kod našeg življa u krajevima pod Tur. i ujedinjenju celokupnog našeg naroda.

ALEKSANDAR I UJEDINITELj, jsl. kralj (1921.-1934.), drugi sin kralja Petra I (• na Cetinju 4./12. 1888.). Školovao se u Rus, u paževskom korpusu; kad mu se stariji brat Đorđe 15./3. 1909. odrekao prava na presto, A. postao prestolonaslednik; kao takav reorganizovao srp. vojsku; kao zapovednik I arm. vodio 1912. pobedonosne borbe sa Turcima na Kumanovu i Bitolju, a 1913. na Bregalnici s Bugarima. Kad se 11./6. 1916. kralj Petar zbog bolesti povukao od vladarskih poslova, A. primio regentsku vlast. U svet. ratu (1914.-1918.) A. bio vrhovni zapovednik srp. vojske. 1914. u 2 vel. borbe, Srbija potpuno razbila austr. vojsku; ali 1915., napadnuta od Nemačke, Austr. i Bug., morala do podlegne. Srp. vojska se sa čašću povukla preko Arbanije na Krf, gde reorganizovana. Oporavljena već. 1916. odlazi na solunski front i odnosi n. slavnu pobedu na Kajmakčalanu. U jesen 1./9. 1918. srp. vojska sa saveznicima probila neprijateljski front na Dobrom Polju i potpuno rastrojila neprijateljsku vojsku. Te operacije vršene pod vrhovnim nadzorom samog A. Posle vojničkih uspeha došli državnički. Po zaključcima srp. Nar. skupštine i Nar. vijeća u Zagrebu proglasio A. ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u 1 državu (1./12. 1918.). Posle smrti kralja Petra 16./8. 1921. postaje kralj. Njegovom ličnom saradnjom stvorena 1921. Mala antanta, koju sačinjavaju Jugosl., Rum. i ČSR. 1927. sklopljen savez sa Frc., a 1934. obrazovan savez u kojem su Jugosl., Rum., Tur. i Grč. U unutrašnjoj politici do 6./1. 1929. držao parlamentarni režim sa najširim slobodama; ali, kad je ovaj režim, zbog suviše zaoštrenih partiskih odnosa, doveo do veoma teških zapleta, a u 1 mah čak i do državne krize, A. je ukinuo ustav (6./1. 1929.), pa zatim (3./10. 1929.) zamenio dotadanji naziv države SHS imenom Jugoslavija. Istog dana izvršio podelu zemlje na 9 ban. i posebno područje grada Beograda (sa Zemunom i Pančevom). 3./9. 1931. proglasio ustav sa dvodomnim sistemom. U poslednje vreme živo radio da popravi odnose sa Bug. Na putu u Frc., gde pošao na važne pregovore, ubili ga 9./10. 1934. neprijatelji Jugosl. Bio oženjen (1922.) Marijom, ćerkom rum. kralja Ferdinanda; iz tog braka su: kralj Petar II i prinčevi Tomislav i Andrej.

ALEKSANDOR, zlatnik od 20 d sa likom jsl. kralja Aleksandra I; teži 6,4516 g, finoće 900%, sadrži čista zlata 5,8 g; nije u opticaju, jer ne odgovara današnjem zak. propisu da 1 zl. d ima 26,5 mg čistoga zlata.

ALEKSANDRESKU Gregor (1812.-1885.), rum. pesnik romantičar; gl. delo: Razmišljanja i elegije.

ALEKSANDRETA (tur. Iskenderi), varoš u M. Az. na Sred. M. (15 000 st.); izvozi vunu i kožu.

ALEKSANDRIJA, grad i pristanište u Eg., na zap. kraju Nilove delte. Osn. Aleksandar Vel. (332. pre Hr.): u st. v. čuvena sa svog svetionika i biblt.; u doba Ptolemeja, najveće um., kult., i ekon. središte na I. Posle pada pod rim. vlast značaj još porastao: smatrana za 2. grad u celom carstvu. Danas grad mediteranskog tipa sa 575 000 st.; 4/5 eg. robnog saobr. ide preko A. Aleksandriski patrijarhat. Crk. u A. osn. evanđ. Marko, pa imala vel. ugled i već u 5. v. proglašena za p. Patrijarsi Aleksandar, Kirilo, Atanasije Vel. vodili gl. reč u raspravama o veri i prirodi Hristovoj. Docnije a. p. stradao od jeretika i islama; danas u prav. rukama, ali sa malim brojem vernika. A. prevod Sv. pisma → Septuaginta. A. umetnost, deo jelinističke um. od 3. v. pre do 4. v. po Hr.; dela rađena u A., prvenstveno za trgovce, bankare i visoke činovnike. U arht. stvorila raskošne javne i priv. građevine, u slikarstvu dala odlične portrete. koji uticali na postanak i stil viz. portreta; u vajarstvu negovala naročito idilične scene iz svakidašnjeg života, veoma poetizovano; u primenjenoj um. ostavila majstorske radove u metalu, kamenu i staklu. A. filozofija, cvetala u A. u 1. v. pre i 1. po Hr.; mešavina grč. flz. i istočnjačke mistike; gl. pretstavnici: Filon, Klemens iz A. i Origenes. A. škola, najviši bogosl. naučni zavod (akademija), osnovan u prvo hrišć. vreme; u njoj predavane i svetovne nauke; možda nastavak mnogobožačkog univ. Muzeja; u bogosl. nauci zastupala mistično alegoriski pravac; iz nje izišli mnogi crk. uč.; krajem 4. v. izgubila svoj glas.

ALEKSANDRINAC, frc. dvanaestosložni stih kojim je bio napisan Roman o Aleksandru (iz 12. v.), po kojem i dobio ime; docnije obavezan u frc. klasičnim tragedijama 17. i 18. v. Kod Francuza sastavljen od jamba, kod nas od troheja. Aleksandriska tragedija, napisana u a. stihu bez cezure ili sa njom (posle svakog 6. ili 4. sloga).

ALEKSANDRISKI MUSKAT → malaga.

ALEKSANDRIT, mineral, vrsta zelenog hrizoberila; danju zelen, na veštačkoj svetlosti mutno-crven ili ljubičast. Nalazišta: Ural i Cejlon.

ALEKSANDROVAC, ranije Kožetin, varošica u Moravskoj Ban. (oko 3500 st.); trg. i izvozno mesto župskoga vina.

ALEKSANDROVIĆ Ljubomir (1828.-1890.), slikar; izradio ikonostase u crk. banatskih sela Dinjaša, Monoštore i Ferdina. U Muzeju kn. Pavla u Beogradu od A. vel. i lepa Beračica i 1 lik Hristov, u parohiskom zvanju u Pančevu Tajna večera. Radio i portrete; u generaciji romantičara ističe se kao fini crtač i osetljiv kolorist.

ALEKSANDROVO 1) ranije Punat, varošica na o. Krku (2400 st.); vel. prir. luka; st. crkva sv. Donata; letovalište i kupalište. 2) drž. ergela kod Splita, gaji uglavnom ar. konje.

ALEKSANDROPOLIS → Dedeagač.

ALEKSIJA (grč.), gubitak sposobnosti čitanja pri očuvanom vidu.

ALEKSIJE, često ime viz. i rus. careva. Vizantija: 1) A. I Komnin, car (1081.-1118.), zbacio Nićifora III, ratovao sa Normanima, Pečenjezima i Turcima; suzbijao srp. aktivnost zetskog kralja Bodina i raškog župana Vukana i prisilio njihove naslednike da prema Viz. vode lojalnu politiku. 2) A. II Komnin, car (1180.-1183.), za čije vlade Nemanja zbacio viz. vlast, a Mađari uzeli Dalm., deo Hrv. i Srema. 3) A. III Anđel, car (1195.-1203.), brat Isaka Anđela, tast Stevana Prvovenčanog, vladar bez sposobnosti, na silu zakaluđeren posle napada krstaša na Carigrad. 4) A. IV Anđel, car (1203.-1204.), sin Isaka Anđela. Kad mu otac zbačen doveo krstaše koji njemu i ocu vratili presto, ali ih opet zbacili. Ubio ga 5) A. V Duka Murzuflo, car (1204.); pokušao da brani Carigrad od krstaša, zatim pobegao, ali uhvaćen i pogubljen. Rusija: 1) A. I Mihailović, car (1645.-1676.), otac. Petra Vel., proširio državu u Sibiru i Ukrajini, koju dobio od Poljaka mirom u Andrusovu, 1667. Za njegove vlade popravljene crk. knjige, osn. 1. pozorište i bogoslovija, donesen novi zakonik koji seljake opet vezao za zemlju i zbog kojeg izbila pobuna seljaka pod Stenjkom Razinom (1668.-1671.). 2) A. Petrović (1690.-1718.), sin Petra Vel., tajno radio sa bojarima protiv očevih reforama i bežao od njega u inostranstvo, zbog čega bačen u tamnicu u kojoj i umro. -- A. sv. 1) Božji čovek (oko 360.-411.), sin uglednog Rimljanina; na dan svoje svadbe napustio roditeljski dom i otišao u isposnike. 2) mitropolit kijevski iz 14. v.; izlečio ženu tatarskog hana Džabineka i izdejstvovao oslobođenje rus. svešt. od plaćanja danka. Doprineo mnogo snaženju Moskovske kneževine.

ALEKSIN, komplement, supstanca koju ima svaki sveži serum; neophodan za izazivanje hemolize i bakteriolize; biva uništen grejanjem na 55°; stajanjem naglo gubi moć.

ALEKSINAC, varoš i sresko mesto (5384 st.) na ušću r. Moravice (Moravska ban.); učiteljska šk., niža gmn. U A. Polju uspeva dobar moravski duvan.

ALEKSIS Vilibald, pseud. Viljema Heringa.

ALEKSIĆ 1) Anđelko († 1904.), vojvoda 1. srp. komitske čete koja zajedno s njim izginula na. Četircima u borbi s Turcima. 2) Nikola (1811. ili 1812.-1873.), slikar, jedan od najplodnijih naših um.; ostavio preko 1000 ikona i oko 100 portreta. Kao slikar rel. kompozicija, među prvima napustio barok i prihvatio klasicistički pravac; boje neizrazite. 3) Stevan (1876.-1923.), slikar, unuk → 2); naslikao mnogo slika; najveći napor uložio radeći kompozicije iz nac. ist. na svodovima Preobraženske crk. u Pančevu (Krunisanje Stevana Prvovenčanog, Spaljivanje moštiju sv. Save itd.); naslikao mnoštvo ikona za razne crk. i priv. lica, radio i portrete i žanr-scene. U osnovi realist, po formaciji akademik, ali najviše voleo da radi romantične kompozicije na način blizak impresionizmu; usled tih protivrečnosti njegovo celokupno delo daje neodređen i zbunjen utisak.

ALEM (tur.), dragi kamen, dragulj, dijamant.

ALEMAN Mateo (1548.-1609.), jedan od gl. pretstavnika šp. pikarskog romana; njegovo gl. delo Gusman od Alfarače imalo vel. uspeha i u mnogim evr. zemljama.

ALEMANI → Alamani.

ALENTAUN (Allentown), varoš u Pensilvaniji (SAD); 120 000 st.; ind. (hem. i gvožđa).

ALEP (ar. Haleb), grad (oko 200 000 st.) na S frc. Sirije sa razvijenom ind. svile, pamuka i izrađevina od kože; izvozi ulje, žito, voće.

ALERGIJA (grč.), pojava da tbk.-om inficirano telo drukčije reaguje na bacil tbk. i njegove proizvode negoli neinficirano (→ tuberkulinska reakcija, → Kohov fenomen). Alergične bolesti, pojave preosetljivosti nekih organizama na izvesne materije: hranu, lekove, prašine, cvetni prah i dr.; npr. astma, migrena, koprivnjača, senska groznica, ekcem, neki prolivi; izazivaju kojiput i naglu smrt.

ALEURON, aleuronat (grč.: brašno), lepljiva belančevinasta materija u pšeničnom zrnu i biljnim semenkama.

ALEUTI, narodić (2000) na istoimenom o.; govore jednim eskimskim narečjem, ali nisu esk. porekla; većina primila prav. veru i rus. običaje. Aleutska Ostrva, niz vulkanskih o. (produženje pol. Aljaske) dugačak 1750 km (38 000 km², 25 000 st., mahom ribara); pripadaju SAD.

ALEF, 1. slovo jevr. azbuke.

ALEČ, najveći lednik u Alpima (129 km²), polazi sa vrha Jungfrau (4167 m) u Bernskim Alpima (Švajc.) i silazi na J ka dolini Rone.

ALEŠ Nikola (1852.-1913.), čsl. izrazito nac. slikar; gl. dela: Vlast, Četiri izvora dramske um. (ciklusi u Narodnom divadlu u Pragu), Život st. Slovena (cikl.), Elementi, Siroče i dr.

ALEŠI Andrija († posle 1503.), vajar i arhitekt, rođen u Draču, učio u It., radio po Dalm. u 2. polovini 15. v. U Splitu gradio 1448. danas porušenu kapelu sv. Katarine; dovršio kapelu porodice Crnota u crk. sv. Jovana Evanđelista na o. Rabu; gl. delo krstionica u trogirskoj katedrali (1467.), sa zanimljivim reljefima krštenja Hristova i sv. Jeronima; verovatno radio i na palati Ćipikovoj u Trogiru. Bio eklektik i tipičan pretstavnik doba u kojem se mešali gotski i renesanski elementi.

ALEŠOVEC Jakob (1842.-1901.), slov. knjiž., pripovedač i dram. pisac; gl. dela: Kustoca in Vis, Ričet iz Žabjoka, Vojna na Turškem, Ne v Ameriko i dr.

ALŽIR, obl. u s. Afr., u primorju Sred. M. između Tunisa i Maroka; na J graniči sa Saharom; (574 452 km², 6 mil. st., većinom Kabila i Arapa; oko 840 000 su Evropljani, poglavito Francuzi). Stočarstvo i zemljr., koju Francuzi veoma unapredili (žito, j. voće itd.). Evropljani uveli vinogradarstvo; vino gl. izvozni artikal. A. pripada Frc. i deli se na 3 dpt. Gl. mesta: A. (226 000 st.), sedište istoimenog dpt. i cele obl., i Oran.

ALZAS (nem. Elzas), pokrajina u si. Frc.; obuhvata i. padinu Vogeza i l. stranu Rajnine potoline; 1870.-1918. pripadao Nem., a versajskim ugovorom ponovo vraćen Frc. Pored Francuza i znatan broj Nemaca. Ima kamenog uglja, soli i miner. ulja. Rudarstvo i tkst. ind. Gl. grad Strasburg.

ALI 1) Ali-ben-Abi-Teleb, Alija, Muhamedov brat od strica, njegov zet i 4. naslednik (halifa, 656.-661.); preneo sedište halifske vlasti iz Medine u Kufu (Irak); ubijen od → harinita. Kod → šiita, A. uživa vel. poštovanje. Njegove pristalice alidi. 2) Mustafa sin Ahmedov, prozvan A., najveći tur. istoričar 16. v.; mnogostran naučnik i kritičar; bio sekretar Ferhad-paše Sokolovića i proveo 8 g. u Bosni.

ALIAS (lat.), drugim rečima, drukčije, inače.

ALIBI (lat.), bavljenje u nekom drugom mestu, a ne npr. u mestu zločina; dokazati a., u kriv. pravu dokazati za neko lice da nije krivac, jer se u času zločina nalazio na sasvim drugom mestu.

ALIBUNAR, sresko mesto u Dunavskoj Ban. (3980 st.); na pruzi Pančevo-Vršac.

ALIGATOR, rod krokodila čiji pretstavnici žive u vodama J. Amer. (vrsta mississipiensis), i Kine (vrsta sinensis); amer. a. može dostići dužinu od 4,5 m; koža se prerađuje.

ALIGENI, plan. venac na I S. Amer., dug 2000 km (najviši vrh Mont Mičel, 2045 m), dobro pošumljen i bogat rudnim blagom (ugalj, gvožđe, olovo, petroleum, bakar, cink, srebro).

ALIGIJERI → Dante.

ALIZARIN, biljna boja, jedinjenje ugljenika, vodonika i kiseonika; nekada se dobivala iz broća; od 1869. sintetički iz antracena; boji samo u prisustvu močila: sa stipsom crveno, sa zelenom galicom crno ili ljubičasto.

ALIJA 1) rečica blizu Rima na kojoj Gali potukli Rimljane, pa onda zauzeli Rim 390. pre Hr. 2) → Ali 1).

ALIJANSA (frc.) 1) savez. 2) u pravu srodstvo po tazbini, → afinitet. 3) A. sveta, savez evr. vladara, sklopljen 1815. na potstrek rus. cara Aleksandra I, u cilju da sve sporove rešavaju mirnim putem u duhu Sv. pisma. U savez ušli svi evr. vladari, izuzev pape, engl. kralja i sultana. Značaj S. a. bio umanjen osnivanjem → pentarhije.

ALIJAT, kralj Lidije (618.-562. pre Hr.), Krezov otac.

ALIJENACIJA (lat.) 1) otuđenje. 2) u med. opšte ime za sve vrste duševnih bolesti.

ALIKANTE, gl. grad (73 000 st.) istoimene obl. u Šp., živo pristanište na obali Sred. M.; zimsko morsko kupalište; ind. mesto (tkst., hartija, duvan, raf. petroleuma); izvozi vino, suho grožđe, j. voće.

ALIKVANTAN DEO (lat.), broj koji ne deli dati broj bez ostatka; supr.: alikvotni deo.

ALIKVOTNI DEO (lat.) 1) u mat. deo nekog broja kojim je taj broj deljiv bez ostatka. 2) u pravu se javlja kod susvojine deljivih (fizički deo) i nedeljivih (idealni deo) stvari; npr. ako 3 brata naslede 3000 d i kuću zajedno, svaki ima svoj a. d. (1000 d i 1/3 prava svojine na kući). A. tonovi, delimični, harmonični, gornji tonovi, koji se čuju iznad osn. tona, čiji su sastavni delovi.

ALILUJA (jevr. Haleluja: hvalite gospoda); upotrebljava se često u hrišć. bogosluženju.

ALIMENTACIJA (lat.) 1) u pravu izdržavanje, dužnost izdržavanja žene leži na mužu, deteta na bračnom ocu, majci, dedi, babi, stricu i ujaku, po redu; vanbračnog deteta na majci, ocu koji je priznao očinstvo, majčinoj kući, opštini; a roditelja u bedi na deci; lice koje ima pravo a. može ga tražiti tužbom. 2) u med. → ishrana. Alimentarna intoksikacija, praćena teškim oblikom proliva kod dece sa tmpt., povraćanjem, zanosom; kod mlade dojenčadi često smrtna.

ALIMPIJE 1) rus. ikonopisac iz 11. v.; učio kod Grka. 2) → Stolpnik.

ALIMPIĆ Ranko (1826.-1882.), gen. i min. građ. u Kralj. Srbiji.

ALINEJA (od lat. ad lineam = po liniji), nov red; stav nečeg napisanog ili naštampanog, obično deo zak. paragrafa što počinje s uvučenom rečju.

ALINCI, selo u Vardarskoj Ban., između Bitolja i Prilepa; poznato po boju od 24./10. 1912.

ALI-PAŠA 1) Janjinski (1741.-1822.), odmetnik u Arb.; nameravao da vlada nezavisno od sultana, oslanjajući se na Rus. i Frc. Održavao veze i sa kn. Milošem. Čuven sa svoje svireposti. Turci ga najzad prinudili da im preda Janjinu 1822., pa ga zatim pogubili. 2) Muhamed Emin (1815.-1871.), tur. državnik, učestvovao u zaključenju pariskog mira; od 1861. vođ mladotur. stranke.

ALITER (lat.), drukče, na dr. način. Aliteracija, pojava istog suglasnika uzastopno na početku većeg broja reči, npr.: Službu služi srp. car Stevane, službu služi sv. Arhanđela.

ALIFATSKA JEDINjENjA, u org. hem. metanska jedinjenja; supr.→ aromatska j.

ALKA 1) (lat. alca), morska ptica → njorke. 2) (tur.) → sinjska alka.

ALKAZAR (šp.-ar.), utvrđena palata mavarskih kraljeva u Šp.; najlepši primer u Sevilji.

ALKALDE, u Šp. pretsednik opštine i mirovni sudija.

ALKALIJE (ar.), hidroksidi alkalnih metala Trovanja a., neka a. unesena u organizam nocentrisana ili razblažena, prouzrokuju teške povrede pa i smrt; među njima najotrovnije: kamena soda, ceđ (smrtna doza 10-15 g); znaci: sluzokože bele, nagrižene, ljigave, povraćanje ljigavih, krvavih masa, grčevi u trbuhu, krvav proliv, teške ozlede jednjaka i želuca, sa mogućnom perforacijom, kolaps, koma; 1. pomoć: piti što više slabe rastvore kiselina (razblaženo sirće, limunov sok), ulje, salep i mleko, a kod bolova i narkotična sredstva; ne davati na povraćanje, ne ispirati želudac. Alkalitet pepela, broj sm³ normalne kiseline, potreban da se neutralizuje pepeo od 1 l šire ili vina, čiji normalni pepeo reaguje alkalno. Alkalitetni broj, broj sm³ potreban da se neutralizuje 1 g pepela. Alkalne zemlje, imaju u sebi mnogo a. soli; ne traže mnogo vode. A. metali: litijum, kalijum, natrijum; rubidijum i cezijum, čija zajednička osobina da vodeni rastvori njihovih hidroksida dejstvuju alkalno (bazno) tj. lakmusovu crvenu hartiju boje u plavo. A. mineralne vode, a.-zemno, a. m. v., a.-murijatične m. v., a.-salinične m. v. → voda. A. rezerva, količina natrijum-bikarbonata u krvi, koja i pored stalnog stvaranja novih produkata kiselog karaktera održava u tečnostima koje optiču organizmom (u krvi) konstantnu slabo a. reakciju (→ puferi). Alkaloza, nenormalno stanje organizma čija krv pokazuje jače a. reakciju nego normalno, tj. povećanu vrednost a. rezerve.

ALKALOIDI, azotna org. jedinjenja u biljkama: kinin, kokain, kofein, morfin, nikotin, atropin, teobromin, strihnin i dr.; jaki otrovi; u manjim količinama upotrebljavaju se kao lekovi.

ALKAMA (Alquama), ar. pesnik pre islama.

ALKANA (Alcana tinctoria, fam. Borraginaceae), oštrolista biljka, masno crvene kore pri korenu od koje se pravi crveno mastilo; uspeva u j. Evr. i u M. Az.

ALKANTARA, šp. varošica u pokr. Kaseres na Tahu (3610 st.); sedište st. viteškog reda, osn. 1156. g.

ALKEJ 1) sin Persejev, praded Herkulov. 2) grč. lirski pesnik sa Mitilene (7. v. pre Hr.); uveo alkejski stih od 5 stopa (od kojih prve 3 i poslednja jambovi, a 4. anapest), koji mnogo upotrebljavali rim. pesnici, i a. strofu od 4 stiha, od koja 2 jedanaesterca i po 1 deveterac i deseterac.

ALKESTA, kći Pelijina, žena Admetova; žrtvovala se za svog muža, a Herkul sišao u donji svet da je spase. Euripid napisao tragediju A.

ALKIBIJAD (451.-404. pre Hr.), slavoljubivi atinski vojvoda i državnik. Periklov vaspitanik i najomiljeniji Sokratov učenik. Kao vođ demokratske stranke nagovorio Atinjane da prirede pohod na Siciliju 415., u koji sam pošao kao komandant. Optužen od neprijatelja za oskrvnjenje Hermesa, pobegao u Spartu, odakle mnogo naškodio svojoj otadžbini, zatim se izmirio s Atinjanima, ali ipak umro u izgnanstvu: ubijen u Pers., po naredbi bitiniskog satrapa Artabaza.

ALKID, Alkejev unuk, nadimak Herkula i njegovih potomaka.

ALKILI, jednovalentni delovi ugljovodonika; sastoje se iz atoma ugljenika i vodonika, najprostiji: metil CH_{3}, etil C_{2}H_{5}, propil C_{3}H_{7}.

ALKINOJ, kralj Fejačana, otac Nausikijin; lepo dočekao Odiseja, kad je po povratku iz Troje pretrpeo brodolom, i otpravio ga na Itaku. Alkinojevi vrtovi nazivaju se ukrasi na novcima Korinta, Apolonije i Drača.

ALKIONA, kći Eole, žena trahiskog kralja Keja; bogovi je zajedno sa mužem pretvorili u vodene ptice.

ALKMAN iz Sarda, ili Alkmeon, grč. lirski pesnik iz 7. v. pre Hr., osn. horske poezije.

ALKMAR, st. grad u Hol. nedaleko od Amsterdama (oko 30 000 st.); izvoz sira i masla.

ALKMENA, ćerka mikenskog kralja Elektrona, žena Amfitrionova i mati Herkulova.

ALKMEONIDI, znatna porodica u Atini, doseljena iz Mesenije; iz nje potekli Megakle, Perikle, Alkibijad i dr.

ALKOVEN (ar. al-kubbe), odvojena prostorija od sobe, bez prozora; zatvara se zavesama.

ALKORAN → Koran.

ALKOHOLI (ar.), u hem. klasa org. jedinjenja (sa karakterističnom grupom --OH), sličnih po osobinama i sastavu. Pri blagoj oksidaciji prelaze u aldehide, pri jačoj u kiseline. Najvažniji etilni ili obični a. (špiritus), C_{2}H_{5}OH, kojeg ima u svim a. pićima (vino, konjak, liker, rakija); dobiva se iz sirovina sa šećerom (voće) vrenjem spremljenog rastvora; skrobne sirovine (krompir, žitarice) se prvo hidrolizuju, pa se dobiveni rastvor šećera izlaže a. vrenju. Iz prevrelog rastvora dobivaju se destilacijom u vel. aparatima sirovi 90%-ni a. i džibra; ponovnom destilacijom (rafinisanjem) čisti 96%-ni a., a apsolutni a. naknadnom destilacijom preko materija koje vezuju vodu (kreč). A. ključa na 78°, ima specif. težinu 0,806; upotrebljava se za izradu a. pića, octa, lakova, eksploziva, parfimerije, med. preparata i kao gorivo. Unesen u malim dozama (znatno ispod opojne doze) u organizam, sagoreva slično drugim hranljivim materijama: sagorevajući 1 g oslobađa 7 kalorija; inače mu dejstvo na organizam narkotično, opijajuće: u početku prijatnost, slabljenje rasuđivanja, zatim razdražljivost i neobuzdanost; usled preteranog pića dolazi do akutnog trovanja sa znacima: povraćanje, ubrzano lupanje srca i uzrujanost; zatim depresija, crvenilo lica i konjunktiva, ukočenost zenica, postepeno slabljenje srčanog rada, delirijum, koma, mogućna i smrt; 1, pomoć: izazvati povraćanja, isprati želudac, dati crnu kavu, održavati rad srca. Hronično t. kod dugotrajne i stalne upotrebe (alkoholičar); znaci: drhtanje, živčane pojave, → delirijum tremens, ciroza jetre i dr. bolesti organa za varenje i bubrega. Industrija a. u Jugosl. veoma razvijena usled obilja sirovina; proizvode ga: male poljopr. fabrike (oko 40), koje uglavnom iskorišćavaju poljopr. proizvode sa svojih imanja (krompir, šeć. repa i njeni otpaci, kukuruz itd.), i vel. ind. preduzeća, thn. savršenija i većeg kapaciteta, koja dobavljaju raznovrsne sirovine. Sama proizvodnja a. u Jugosl. zakonom ograničena na 9,7 mil. l (70% vel. fabrike, 30% male pecare i pod drž. kontrolom). Neznatne količine a. se izvoze: 1930. g. 2187, a 1934. samo 84 t. Na a. za ind. upotrebu i gorivo ne plaća se drž. trošarina; da se spreče zloupotrebe, taj se a. pomoću materija neprijatna ukusa i mirisa (piridin, kamfor, octena kiselina i dr.) denaturiše i prodaje pod imenom špirit. Poslednjih godina u poljopr. zemljama se a. meša sa benzinom i služi kao gorivo za eksplozivne motore. -- Druge vrste: metil-a., butil-a. i amil-a. A. u vinu, производ врења (изазван гљивицом врења), настаје (у шири) разлагањем шећера на а. (најважнији етил [C_{2}H_{5}OH], а има и др. споредних продуката; → патока) и угљен-диоксид (CO_{2}) по формули C_{6}H_{12}O_{6} = 2C_{2}H_{5}OH + 2CO_{2}, из гликозе и фруктозе настаје 51,11% а. и 48,89% CO_{2}; из сахарозе (обичног шећера) 53,80% а. и 46,20% CO_{2}, по формули: C_{12}H_{22}O_{11} + H_{2}O = 4C_{2}H_{5}ОН + 4CO_{2} (од шећера до крајњег хем. резултата постоје вероватно прелазни производи). У научним пробама постиже се 95,2% а. и 95,2% CO_{2} од теориске вредности, у практичном винарству још мање. Садржина а. у природном вину различита, према врсти грожђа, виноградарском крају, степену дозрелости, гљивицама врења. Слаба в. садрже 6-7% vol. а. и не могу се чувати; лака стона 8-10%; јака 10-13%; веома јака 13-15%; природна ретко садрже 16%, преко 18% никад. Количина а. у в. рачуна се у процентима по запремини и тежини; мери се непосредним начинима ебулиоскопом (у трговини са в.) и винским градом (аерометром), који је нетачан; тачније посредно, дестилацијом в. одређује се а. у дестилату → алкохолометром или мерењем специфичне тежине дестилата пикнометром или Моровом вагом и израчунавањем а. по нарочитим табелама. Alkoholizam hroničan, skup bolesnih pojava prouzrokovanih hroničnim trovanjem a. pićima. Alkoholičar, unosi u svoj organizam, više ili manje redovno, n. količine a. pre nego što je prestalo razorno dejstvo prethodno uzete količine. Alkoholna pića se dobivaju vrenjem šećera, grožđa ili drugog voća (vino, jabukovača, kruškovača); sadrže 4-14% čistog a. Vrenjem ječma uz dodatak hmelja postaje pivo (4-8% a.); rakije se dobivaju destilacijom (pečenjem) prevrelih sokova ili izgnječenog voća. npr. šljiva (šljivovica), komine (komovica), hleba (komadara), kukuruza, krompira (špirtulja). Rum se dobiva od oriza, a likeri se prave od a. (20-90%) dodatkom mirišljavih materija i začina. Previranjem grožđani i voćni šećer pretvara se u a. i ugljenu kiselinu. U vinu se nalaze pored vode i a. sastojci voća (tanin, boje, mirisi), u pivu nešto slada i gorkih sastojaka, u rakiji, osim dodatih sastojaka, samo a. i voda. God. proizvodnja i potrošnja a. p. u Evr. iznosi: piva 128 615 455 hl, vina 141 465 909 hl, rakije 8 454 715 hl, jabukovače 27 592 617 hl; svega 306 128 696 hl ili preko 30 milijardi l popije se u Evr., a u Amer. i ostalim delovima sveta 577 mil. hl. Za a. se izda u svetu oko 300 milijardi d ili na 1 stan. oko 600 d god. U Jugosl. se god. proizvede (i gotovo sve popije u zemlji) otprilike: rakije 62 mil., vina 358 mil. a piva 100 mil. l, svega 560 mil. l, u vrednosti najmanje 5 milijardi d ili na 1 stan. oko 300 d god. Za a. p. potroši se više od ½ berbe grožđa i voća. U Jugosl. ima 100 000 kazanica, ili 1 na 138 stan., i 40 000 krčmi, ili 1 na 325 osoba (→ antialkoholni pokret). A. vrenje → alkohol, vrenje. Alkoholometar, sprava za direktno merenje % a. u smeši sa vodom: vretenasta staklena cev sa skalom od 0-100% (ili samo do 50%) na gornjem i proširen valjkast deo na donjem kraju koji se završava kuglicom, napunjenom živom ili sačmom. Skala mora biti baždarena za stalnu tmpt.: kod a. sa skalom za težinske % obično na 15º, a za volumenske % na 15,5º. Ako tmpt. tečnosti nije jednaka normalnoj tmpt., a, se podesi na nju ili se vrši korekcija prema naročitim tablicama. Ne može se vršiti direktno merenje % a. u pićima s ekstraktima (vino, liker itd.) (Na sl. merenje alkoholometrom). Alkoholo-metrija, merenje količine a. u a. pićima.

ALKUIN, Albinus (735,-804.), anglosaksonoki kaluđer i naučnik; pisao na lat.; osn. školu na dvoru Karla Vel. i pomagao ga u prosvetnim reformama.

ALMA, rečica na Krimu, na kojoj Francuzi i Englezi potukli rus. gen. Menšikova 1854.

ALMAGEST →Ptolemej.

ALMAGRO 1) Diego st. (1475.-1538.), šp. konkvistador, drug Franje Pizara, sa kojim uništio državu Inka i zauzeo Peru i Čile; udavljen po naredbi Pizara. 2) njegov sin Diego ml. (1520.-1542.) ubio Pizara, ali pobeđen i pogubljen.

ALMADEN, grad u šp. pokr. Ejudad Real (11 000 st.); nalazište žive.

ALMA MATER, i a. parnes (lat.: majka hraniteljka), izraz kojim često lat. pesnici označavaju otadžbinu; danas ga pisci upotrebljavaju da označe šk. (obično univ.) koja ih duhovno othranila, ili uopšte univ. u pesničkom i besedničkom govoru.

ALMA MONS, brdo u Panoniji koje Rimljanima oteli uetanici iz dalm.-panonskog ustanka 6.-9. g.; možda današnja Fruška Gora.

ALMANAH (ar.), prvobitno astr. kalendar, danas knjiž., polit. i modni zbornik; zbirka autorskih prinosa; izdavač ili ur. ne stiču njegovim objavljivanjem autorsko pravo na prilozima, već njima i dalje slobodno raspolažu autori. A. u jel. knjiž. javljaju se najpre kod Slovenaca: Pisanice od lepeh umetnosti (Ljubljana, 1779.). Kod Srba ih počinje 1815. Dim. Davidović Zabavnikom, a nastavlja Vuk Karadžić Danicom 1826.; najpoznatija pored nje bila Srp. pčela (1830.-1841.) Pavla Stamatovića, a najduže izlazio i mnogo čitan Ljubitelj prosveštenija, nastavljen u Srp.-dalm. magazin (1836.-1869., 1897.) U Bosni fra I. Jukić krenuo Bosanskog prijatelja (1850.). Od a. izlaze danas Brastvo (izd. Društvo sv. Save od 1887.) i Godišnjica N. Čupića (od 1877.) sa popularnim i naučnim sadržajem. Sve više zamenjuju a. kalendari, koji se trude da imaju što obilatiji sadržaj i nove i orig. priloge. -- A. Gota, izlazi u Goti na frc. i nem. jeziku od 1763. i donosi adm. i stat. podatke o raznim državama i genealogije vladarskih i kneženskih porodica; posle svet. rata izgubio od svog značaja.

ALMAND (allemande), nem. igra; igrana prvi put u Versaju u vreme Luja XIV (17. v.); razni oblici u taktu 2/4, 3/4 ili 4/4, koraci jednostavni; glavno pokreti ruku i gornjeg dela tela; danas se igra u Švajc. i j. Nem.

ALMANDIN → granat.

ALMANZOR, 2. halifa iz dinastije Abasida (754.-775.), sagradio Bagdad i pomagao naučnike.

ALMEJDA Franćesko d', port. zavojevač, 1, vicekralj Indije; ubili ga Kafri 1510.

ALMKVIST Karl (1793.-1866.), šved. pisac koji svojim razgranatim talentom zauzima poseban položaj u knjiž.; prvim delom svog rada, do 1830. pripada romantičarima; posle prelazi u realizam, i svojim idejama, rasutim po raznim knj., ide u krajnji radikalizam; izdao niz knj. pod zajedničkim imenom: Knjiga divljih ruža (1832.-1851.). Docnije objavio nekoliko studija ideološke i soc. sadržine, u kojima raspravlja probleme svog vremena na veoma slobodouman način.

ALMORAVIDI, berberska sekta koja se istakla i politički, osn. 1062. grad Maroko i proširila svoju vlast sve do Alžira. Na poziv šp. musl., ova je dinastija došla u Šp., potukla hrišć. (1086.),a oko 1110, g. zavladala gotovo celom musl. Šp. God. 1146. prešla je vlast nad Marokom i Šp. u ruke Almohada.

ALMOHADI, berberska (musl.) dinastija (1121.-1269.), razvila se iz jedne berberske sekte; zamenili Almoravide u Maroku i u Šp. (do 1212.).

ALMOŠ 1) vođ 8 mađ. plemena u 9. v., otac Arpadov. 2) hrv. kralj (1091.-1093.), sinovac mađ. kralja Ladislava I, od njega dobio na upravu Panonsku Hrv., ali morao da je napusti. Prebegao u Viz., gde prešao u pravoslavlje i umro kao Konstantin.

ALMUKANTARAT (ar.), zamišljeni krug na prividnom nebeskom svodu, paralelan sa horizontom.

ALOBROZI, keltsko pleme, nastanjeno u st. Galiji između Rone i Izera; pokorio ga Cezar.

ALOV (mađ.), dugačka, a plitka pređa (dužine 40-200 m, dubine 1,5-1 m), na donjoj strani, kojom grebe dno, opterećena olovicama, a na gornjoj, koja se drži na površini vode, ima jagnjedinu koru (paraši, pluta); pogodan za rad na prudovima i polojitim mestima; obično u upotrebi za noćni lov.

ALOGAMIJA (grč.) → oprašivanje.

ALOGENE REKE (grč.), r. u karsnim obl., čije izvorište van karsta, u vododržljivom terenu. Usecaju u karsnim obl. duboke, kanjonske doline.

ALOGIČAN (grč.), nelogičan, nerazuman; po Šopenhaueru volja za život kao suština sveta a. snaga; stoičarima su afekti a.; slično danas uči psihoanaliza da je nesvesna obl. duševnog života alogična i amoralna.

ALOGRAFSKI TESTAMENT (grč.-lat.), nije napisao testator, već neko drugi po njegovoj želji, i to u prisustvu svedoka; u Srbiji ukinut 1911. g. zbog vel. zloupotreba, ali važio u ostalim delovima države; ponovo unet u predosnovu jsl. građ. z.

ALOD (stnem.), imanja koja germ. kraljevi prilikom naseljavanja oduzimali od evr. starosedelaca i dodeljivali ih u potpunu svojinu svojim ratnicima, pod uslovom da im ovi plaćaju porez i učestvuju i dalje u ratu; kod nas → baština.

ALOIDI, ime titanskih blizanaca Ota i Efijalta, sinova Neptuna i Ifimedije; ubio ih Apolon pri pokušaju da se popnu na nebo.

ALOJE (Aolë, fam. Liliaceae), biljke (oko 180 vrsta) suhih predela, stepa i savana u Afr. sa debelim sočnim lišćem (slično agavi); mnoge su ukrasne. Od divljih i gajenih vrsta dobiva se naročita smola, a iz nje a. ili salisabor, žut prašak koji sadrži emodin i nekoliko sličnih glikozida; daje se u obliku pilula za čišćenje creva (ne daje se kod šuljeva i trudnoće, jer nateruje krv u trbušne organe); žene ga uzimaju u vel. količinama radi pobačaja, ali pri tom može doći do opasnog trovanja.

ALOZIJE sv. →Gonzaga.

ALOKUCIJA (lat.), govor rim. pape u saboru kardinala radi objašnjenja papske politike.

ALONŽ (frc.), nastavak, produžetak. Menični a., produžetak men.; kad se poleđina men. prenosom toliko ispuni da se dalje ne može više na njoj pisati, prenositi, men. se produžuje listom hartije istog oblika i veličine kao i men. Lice koje dalje prenosi men. i lepi a. mora to potvrditi svojim pečatom i potpisom na a.; na prednjoj strani a. zapisano obično uz koju men. ide. A. je materijalno i pravno sast. deo men.; 1 men. se može više puta produžavati (alonžirati).

ALOPATIJA(grč.), po Henemanu, metod lečenja, danas bez značaja, izaziva medikamentima supr. znake oboljenju.

ALOPECIJA (grč.) → ćelavost, opadanje kose.

ALOTROPIJA (grč.), pojava da se neki elementi javljaju u različitim oblicima, sa različitim fiz. i hem. osobinama; npr. ugljenik se nalazi u prip. kao dijamant, grafit, amorfan ugljenik i čađ, fosfor kao beli i crveni.

ALOHTON (grč.), poreklom iz nekog dr. mesta.

ALPAKA 1) legura nikla, bakra i cinka (→ novo srebro). 2) životinja (Lama pacos), preživar iz por. kamila, u J. Amer.; daje vunu.

AL PARI (it.), izraz koji označava da je cena (kurs) hartije od vrednosti jednaka njenoj nominali, da se isplata ima vršiti po nom. kursu, ili da je berzanski kurs jednak nominalnom.

ALPI, najveća plan. u Evr. Odvajaju Apeninsko Pol. od Sr. Evr.; pružaju se u obliku luka od Ligurskog M. i Ronine doline na Z do Panonskog i Bečkog Basena na I (oko 1100 km). Vel. deo iznad 3000 m, više vrhova iznad 4000 m, najviši Mon Blan 4810 m; znatan deo iznad snežne granice (na S 2700, na J 3100), i stoga pod snežanicima n lednicima (oko 2500 lednika, najveći Aleč). Po unutr. građi pripadaju mlađim, nabranim venačnim plan.; pored nabiranja za građu od značaja i navlake (šarijaži). Za vreme diluvijuma jače zaglečereni; stoga mnoge doline imaju oblik valova, a u podnožju moćne morenske naslage i mnoga jez. Izdvajaju se 3 uzdužne zone: 1) središna, od starijih stena (granita, gnajsa i kristal. škriljaca), najviše izdignuta; 2) sev. krečnjački Prealpi, od prostranih često skaršćenih, krečnjačkih plasa i površi, i 3) j. krečnjački Prealpi od krečnjaka i dolomita, takođe mestimice skaršćeni. Poprečna linija: J. Komo-gornja Rajna-Bodensko J. deli A. na I. i Zap. Istočni A. širi, niži, gotovo pravoliniski, jednostavnije građe, imaju više uslova za uzdužne, manje za poprečne komunikacije (Brener); izrazitiju kont. klimu; naseljeni poglavito Nemcima i Slovencima. Zap. A. uži, viši, lučno izvijeni (zapletenija šarijažna građa), veća površina pod lednicima, više poprečnih prevoja povoljnih za komunikacije (Simplon, Sv. Gothard i dr,), više sredozemno-atlanska klima; nastanjeni poglavito germ. i rom. narodima. Zbog visine javlja se izraziti pojasasti raspored vegetacije (pojasi: listopadne šume, četinari, alpiske trave i trajan sneg i led). U privr. pogledu izdvaja se na podnožju manja zemljr., iznad nje šumarska i stočarska privr. površina; naročito iskorišćena poslednja. A. siromašni rudnim blagom; nešto malo ima soli, gvožđa i olova. Ind. se razvila poglavito blagodareći bogatstvu u vodenoj snazi. Vel. privr. značaj ima turizam. A. u Jugosl. ispunjuju najseverniji kraj države i obuhvataju najmanji prostor od svih plan. sistema; njihova granica ide dolinom r. Zile do njenog ušća u Dravu, a zatim sev. obodom Karavanki i j. ivicom Pohorja; u njih spadaju Pohorje, Kozjak i Slov. Gorice; u privr. pogledu cela obl. lepo obdelana; stan. se bavi zemljr., vinogr. (ljutomerska vina), voćarstvom (jabuke, kruške), stočarstvom i ind.; gl. centri: Maribor, Čakovec, Murska Sobota i Ljutomer. Alpidi, plan. grupa u Jugosl.; obuhvata: → Alpe, → Karpate i → Balkanske plan. Alpinizam, planinarstvo, penjanje na visoke vrhove bez staza, po kamenitim plan. ili visovima pokrivenim ledom, pomoću konopaca, alpskog pijuka i pribora za penjanje. Moderni a. kao sport počinje od it. pesnika Petrarke (penjanje na Mon Vantu, 1920 m). Oko 1500. car Maksimilijan popeo se na 1 glečer A. Prvi se penjao iz sporta d-r Pakar, 1786., na Monblan (4810). Od 1850. osn. se alpiska udruženja i štampaju knj. o a. Tako postao i zanat vodiča. Podignute kuće, znaci i putopisi za penjanje mnogo olakšavaju uspon. U svet. ratu mnoge države postigle u a. vel. uspehe, jer se borbe vodile i na visokim plan., ali uz ogromne žrtve (lavine zatrpavale čitave čete). Posle rata pronađena n. i usavršena st. sredstva za penjanje: gojzerice, štapovi, cipele i konopci; savladane i vanevr. plan.: Elbrus (5600 m), Himalaji (do 6800 m). Danas je a. sport mase; ima mnogo pristalica, naročito u vel. gradovima. Inače opasan sport, koji zahteva hladnokrvnost i milimetarsku sračunatost pokreta. Alpinist, koji se bavi a. Alpinci, plan. trupe. Alpiska bagrena → bagren. A. biljke, oreofite, koje se nalaze na visokim plan. u a. regionu i na kojim se jasno ogleda uticaj visinske klime: po pravilu niska rasta i sa položenim granama; imaju jače razvijene korene; lišće sitnije, deblje, kožasto, dlakavo, zimzeleno; sekundarno debljanje neznatno usled kratkoće vegetacione periode; cvetanje ubrzano (cvetaju odmah po otapanju snega, a često i u snegu), cvetovi živo obojeni i srazmerno vel.; jesenja boja lišća po pravilu crvena; veoma otporne prema hladnoći. Uopšte pokazuju čitav niz kseromorfnih karaktera u vezi sa niskom tmpt. leta, jakom insolacijom, suhim i razređenim vazduhom, jakim vetrovima, kratkom veget. periodom, itd. Među a. b. veoma mali broj jednogodišnjih, čiji % opada uopšte s visinom. A. kokoš (Lagopus mutus), u A., s Evr. i Az., srodna tetrebu; kao i polarna k. dobiva zimi belu boju (→ sl.). A. privreda, tip privr. u A.: stočarstvo najvažnije zanimanje (najkorisnija životinja goveče); stoka se preko leta izgoni na suvate, privatne ili opštinske. Posle stočarstva po značaju dolazi šumarstvo. Zemljr. slabije razvijena. Znatan izvor prihoda kućevna radinost (drvorez i sl.) Rudno bogatstvo malo; jedino ima gvožđa, soli i olova; ind. (tkst. i dr.) bazira na vodenoj snazi; vel. ulogu igra i turizam zbog lepih predela i miner. izvora. Slične su privr. prilike i na dr. visokim plan., pa se taka privr. uopšte zove a. p. A. Orogen, plan. koje zahvataju z. deo naše države; račvaju se u 2 stabla: → Dinaride i → Alpide. A. rasa: brahikefalna lubanja, onizak rast (prosečno 163-164 sm), lice široko i okruglasto, nos širok i spljošten, gornji deo tela srazmerno dug, udovi kratki, kosa prava i tvrda, boja kose tamna, kože žućkasto-mrka. Rasprostranjena poglavito u jz. i sr. Frc., j. i sr. Nem. i zap. A., ali i kod Sl. A. region, iznad šumske granice; kod mnogih planina u tropima, nedovoljno visokim da bi mogle imati šumsku granicu, ovaj naziv označava r. pri vrhu. A. ružica (Rhololendron, fam. Ericaceae). planinska biljka sa 10 prašnika srodna azaleji sa 5 prašnika: najčešća u Az. i S. Amer.; u Evr. raste samo nekoliko drvenastih niskih vrsta; ima je i na balk. plan. Rh. ponticum, šumska biljka Kavkaza i M. Az., nekoliko m visoka šiba zimzelena lišća, krupnih levkastih cvetova; na B. P. raste u bukovim šumama Strandže; vrsta srodna pontiskoj raste na Pirenejskom Pol.; ukrasna biljka. A. rumenilo, večernje r. posle sunčeva zalaska na visokim brdima.

ALRAUNA (got.) → mandragora.

AL RAUND SPORTIST (engl.), koji se bavi raznim sportovima.

ALRUN, kod st. Germana svešt. i prorok.

ALS-OB (nem. als ob, kao da), flz. termin služi tome da se nešto dano sa njegovim posledicama izjednači sa nečim što je fiktivno; izraz se javlja i kod Kanta, ali naročito kod Vajhingera (→ fikcije).

ALSTER 1) pritoka Labe, duga 52 km; kod Hamburga široka kao jez. 2) (Ulster), prov. u Irskoj; izdeljena 1921. na 2 dela, od kojih jedan (13 565 km^2) pripao sev. Irskoj, a drugi (8011 km^2) slob. irskoj državi.

ALT, u muz. nešto dublji ž. i dečački glas, obično od a do f.

ALTAJ Veliki i Mali, plan. lanac u jz. Sibiru, na rus.-mongolskoj granici (najviši vrh Bjeluha 4540 m); izvorišna obl. Irtiša i Oba. Vel. delom (do 2500 m) pošumljen; iznad šuma pašnjaci; bogat zlatom, srebrom i bakrom. Altajski Jezici, a. narodi, zajednički naziv za nar. porodice: korejansku, jap., mongolsku, tungusku i tur.-tatarsku; s uralskom nar. porodicom čine uralsko-a. granu vel. mongolske grupe naroda; jezici aglutinativni. Altajci, tur. narod u A. (12 000); više manjih plemena.

ALTAMIRA, pećina u pokrajini Santanderu u sev. Šp., gde su nađene najvažnije slike na stenama iz paleolitske epohe.

ALTAN (it.), doksat.

ALTDORFER Albreht (1480.-1538.), nem. slikar i graver, značajan zbog smelog i orig. rešavanja problema svetlosti i dubokog osećanja kolorita.

ALTENBERG Peter (pseudonim Englendera Riharda, 1859.-1919.), nem. pesnik, živeo u Beču. Impresionist; pesme veoma osećajne i sadržajne; knjige: Kako ja gledam, Izbor iz mojih knjiga. Pabirčenje.

ALTERACIJA (lat.), u muz. ton ili akord promenjen (povišen ili snižen) hromatskim znakom ili znacima. Tonovi se menjaju naviše i naniže, i to ne svi nego pojedini. Alter ego (lat.: drugi ja), kaže se za iskrenog prijatelja, tj. čoveka koji se u svemu slaže sa mnom. Alternativa, izbor između 2 mogućnosti, u običnom govoru mučno rešavanje između 2 odluke. Alternativni sudovi, disjunktivni sudovi kod kojih je mogućnost disjunkcije ograničena na 2 člana, npr. čovek je ili smrtan ili besmrtan. A. tražbina, kad dužnik duguje više određenih stvari, ali gde se dug gasi predajom jedne; po pravilu izbor isplate pripada dužniku. Alternator, el. generator naizmenične struje; sastoji se od 2 gl. dela: nepomična statora i rotora, koji se obrće u cilindričnoj šupljini statora. Rotor sadrži induktorski namotaj, magnete, koji se napajaju jednosmislenom strujom iz spec. male mašine (eksitatorke), postavljene obično na kraju osovine a.; stator sadrži provodnike koji obrazuju namotaj indukta, iz kojeg teče struja u spoljno kolo. Prema vrsti proizvedene struje razlikuju se jednofazni, dvofazni i trofazni a. Alternacija, zamena; naizmenično istupanje dvaju glumaca u istoj ulozi; u ped. paralelno prelaženje nastavnika s učenicima u viši razred. Glasovna a. → prevoj. Alterovati, izmeniti. menjati; uzbuditi, uzrujavati.

ALTIMETAR (lat.-grč.) → visinomer. Altimetrija, određivanje nadm. visine (altitude) pojedinih tačaka na terenu ili planu. Altiplanigraf, instrument kojim se brzo i grafički na terenu određuju: otstojanja, visinske razlike i uglovi; ne upotrebljava se za katastarska snimanja. Altituda →visina. Alto del teatro, scenska konstrukcija u Šp. (17. v.) koja se diže iznad pozornice i na kojoj igraju alegoriske figure i horovi anđela.

ALTMIL, r. u Bavarskoj, l. pritoka Dunava; 165 km, plovna.

ALTOKUMULUS, oblak loptastih delova, grupisanih ili poređanih u nizove, boje bele ili sivkaste.

ALTOMANOVIĆ Nikola († oko 1395.), sin Altomana Vojinovića, zet Mladena Brankovića; gospodar prostrane obl. od Rudnika do Konavlja; neobično borben i nemiran, u stalnom neprijateljstvu sa susedima, naročito sa Tvrtkom i kn. Lazarom, koji su ga, pomoću mađ. kralja, potukli u Mačvi, zatim uhvatili (1374.) u Užicu i oslepili, a njegove zemlje razdelili.

ALTONA, najveći ind. grad u pruskoj pokr. Šlezvig-Holštajnu na d. obali Labe; deo Hamburga (240 000 st.); veoma razvijena ind. (gvožđe, duvan, hemikalije, mašine, brodograd. i dr.); veoma živo rečno pristanište.

ALTOSTRATUS, oblak razvučenog oblika, siv ili beličast; obično prekriva celo nebo i prethodi kiši i snegu.

ALTRUIZAM (lat.-it.), delanje i mišljenje upravljeno na dobro drugog. Najradikalniji a. izražen u stavu: ljubite i svoje neprijatelje, blagoslovite one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze, molite se za one koji vas gone. Supr. → egoizam.

ALUVIJA (lat.), prirodno uvećanje imanja rečnim nanosom; postaje svojina njegovog vlasnika; → avulzija. Aluvijum 1) rečni nanos (šljunak, pesak, mulj); taloži se naročito posle visokog vodostanja i poplava, i od njega se poglavito stvara zaravan oko rečnog korita, aluvijalna ravan. 2) mlađi odeljak kvartarne formacije.

ALUZIJA (lat.), ciljanje; stilska figura; upotreba poznatog primera iz ist., knjiž., slučaja iz života ili samo jedne reči, kojima se cilja na nekog.

ALUMINATI, jedinjenja postala kad kakav metal zameni vodonik u aluminijum-hidroksidu, npr. natrijum a.

ALUMINIJUM (nlat.), hem. element (A1), atom. težina 26,97, lak metal, beo. čvrst i postojan na vazduhu, kovan, tegljiv; dobiva se elektrolizom iz boksita i kriolita u vel. el. pećima. Upotrebljava se za: posuđe, avione, ukrase i razne legure i u listovima mesto staniola. Svet proizvodnja a. 1928. iznosila 276 800, 1933. pala na 141 900, da se u 1934. digne na 170 400 t. Od toga otpadalo na Evr. 120 600, na SAD i Kanadu 49 000 t. A.-acetat, so sirćetne kiseline; služi u med. kao antiseptično sredstvo; upotrebljava se i u farbarstvu. A. legure prave se dodavanjem drugih metala (bakra, cinka, kalaja, mangana, magnezijuma, gvožđa, nikla) aluminijumu da bi bio otporniji prema hem. i meh. naprezanju. Gl. osobine a. l. da su lake. Thn. važne l. sadrže do 15% cinka, ili do 5% bakra, ili do 8% magnezijuma, ili do 6% kalaja, pored drugih dodataka. Retki metali cer, molibden i cirkon, u količinama od 0,5 do 1%, utiču dobro na otpornost l. prema koroziji, naročito prema morskoj vodi. A. bronze imaju većinom lepu zlatnu boju; sa 5% a. su crvenkaste, a sa 1O% čisto zlatnožute. Bronze preko 10% krte su i neupotrebljive u thn. Otpornost prema korodirajućim uticajima dobra i odgovara približno otpornosti obične bronze. A. oksid, nalazi se kao mineral korund ili hidridovan kao boksit; kad je bistar i lepo obojen, naziva se rubin, safir ili smaragd; обичан о. служи за глачање. Гради се и вештачки. A.-silikati, najprostiji andaluzit ili silimanit SiO_{4Al}(AlO) i disten SiO_{3}(AlO)_{2}, a u najvažnije se ubraja kaolin Si_{2}O_{9}Al_{2}H_{4}, koji se u prir. nalazi u obliku bele porcelanske zemlje, ili izmešan s oksidom gvožđa, kalcijum-karbonatom i kvarcnim peskom u obliku gline (grnčarska ilovača). Aluminotermija, primena a. za stvaranje visokih tmpt. i dobivanje metala; upotrebljava se za zavarivanja metala. Alumnit, mineral, a.-sulfat sa kristalnom vodom; nalazi se u belim i mekanim grumenima. Alundum, a.-oksid; gradi se žarenjem boksita u el. pećima. Materijal za oštrenje i glačanje.

ALUMNAT (lat.), vaspitni zavod; internat sa nastavom, stanom i hranom.

ALUTA, r. →Olta.

ALFA (α), 1. slovo grč. alfabeta; figurativno: a. i omega (poslednje sl.), početak i kraj, sve i sva. Alfa-zraci (α), zraci materijalne prirode (slični kanalnim z. rentgenske cevi), telešca nabijena dvostrukim pozitivnim elektricitetom; i pored vel. brzine put im kratak; dovoljan vazdušni sloj od 7 mm ili aluminijev od nekoliko stotih delova mm pa da budu potpuno zadržani. Ovi najmekši z. upotrebljavaju se u cilju lečenja samo kod nekih dermatoza u obliku emanacije radijuma ili torijuma (doramad); kod lečenja radioaktivnim vodama (pijenje, kupanje i inhalacija) prenose se putem krvotoka u ceo organizam.

ALFABARI Abu Naf Muhamed († 950.), ar. filozof; u svom učenju sjedinio Aristotela i neoplatonsko učenje o emanaciji.

ALFABET, sva grč., lat. i dr. slova, osim ćirilskih i glagoljskih, u određenom redu (→ pismo).

ALFEJ, sv. reka u Peloponezu, utiče u Jonsko M.; na njoj bila Olimpija; u grč. mitol. rečni bog koji se zaljubio u nimfu Aretuzu.

ALFELD, prostrana mađ. nizija na l. strani Dunava, s obe strane r. Tise; stepskog izgleda (pusta); ranije poglavito stočarska obl. (konji, goveda), danas znatnim delom zemljr. (pšenica, kukuruz, šeć. repa).

ALFENID (po hemičaru Alfenu) → novo srebro.

ALFIJERI Vitorio (1749.-1803.), slavni it. pesnik, najbolji pretstavnik novije it. tragedije. Kao najuspelije smatraju se Filip, Orest i, naročito, Saul. Sve se inače odlikuju uzvišenošću, antičkom mirnoćom i izvanredno konciznim stilom, Napisao i 6 komedija, autobiografiju, kraće pesme i dr.

ALFIREVIĆ Frano (• 1903.), lirski pesnik i pisac knjiž. članaka i referata; topao u izrazu i opisu; mutan u simvolici; gl. delo: Pesme.

ALFONSO 1) A. I, port. kralj (1139.-1185.), osnivač port. kraljevine. 2) A. X Mudri, kralj Leona i Kastilije (1252.-1284.), popravio Ptolemejeve astr. tablice; za njegove vlade sastavljena prva ist. Šp. i prevedeno Sv. pismo na šp. jezik. 3) A. XII, šp. kralj (1874.-1855.), sin Izabele II, ugušio pokret karlista. 4) A. XIII, poslednji šp. kralj (1902.-1931.); zbacili ga sa prestola republikanci.

ALFRED Veliki, anglosaski kralj (849.-901.), ratovao sa Normanima i uredio zemlju; oteo Engl. od danskih zavojevača, osnovao univ. u Oksfordu, pomagao knjiž., prevodio sa lat. i pisao stihove i memoare.

AL FRESKO (it.: na svežem), slikanje naročito zemljanim bojama na svežim zidovima ili tavanici.

ALFURI (»šumski ljudi«), primit. plemena na o. Molucima.

ALHAMBRA, dvorac mavarskih vladara, kod Granade u Šp., sazidan najvećim delom u 14. v., 1 od najraskošnijih i najlepših građevina musl. um.

ALHAMIJADO (šp.: aljamiado), naziv za tekstove na šp. (ili port.) jeziku koji su pisani ar. slovima. Slično naši musl. pišu sh. jezikom, ali ar. pismenima.

ALHEMIJA (ar.-grč.), naziv za st., primit. hem. znanja i veštine; potiče još od st. Egipćana; od njih Arabljani nasledili veštinu dobivanja metala iz ruda, bojenja tkanina, poznavanje otrova i lekovitih sredstava i dr.: do 9. v. njom se bavili naročito Arabljani. Prelaskom alhem. znanja u Evr., u doba misticizma i mađije, dobila a. sasvim dr. značaj i pravac. U to doba se sva težnja alhemičara svodila samo na to da pronađu načine za pravljenje zlata i životnog eliksira koji bi omogućio večnu mladost; do 15. v. njeni pretstavnici se nisu služili prevarom, već se trudili da dođu do željenog cilja pomoću čarolija tajnih znakova. U 16. v. počinje n. pravac a., poznat pod imenom: jatrohemija (grč. jatros: lekar); osn. i gl. pretstavnik kaluđer i lekar Paracelzus; za njega a. bila samo terapija, med. hem. Paracelzus i njegovi sledbenici shvatali životne procese kao hem. procese i pokušavali da na njih utiču u dobrom smislu hem. materijama; stoga jatrohem., uz ostatak simvolike i misticizma, pretstavlja početak današnjih nauka: farmakologije i med.; u toku svojih radova, upravljenih poglavito dobivanju zlata i eliksira večne mladosti, alhemičari se upoznali s osobinama mnogih hem. materija i učinili mnoga slučajna otkrića, koja docnije poslužila kao početak hem. u današnjem smislu. Najvažniji poznati st. pretstavnici a. su: Albertus Magnus, Rodžer Bekon, Rajmundus Lulus, Teofrastus Paracelzus i dr.

ALHIDADA (ar.), pokretna ručica čiji se slobodni kraj pomera duž izdeljanog luka instrumenta za merenje uglova (teodolita).

ALŠAR → Rožden, Marijovo. Alšarit, mineral, verov. nov; nađen pored vrbaita, hem. neispitan.

ALjAŽ Jakob (1845.-1927.), slov. svešt., kompozitor i planinar. Komponovao u prvom redu svetovne pesme: Slovenska pesmarica i 10 sv. pesama. Aljažev dom, plan. kuća na Triglavu, 1010 m.

ALjAK → haljak. Aljetak → haljetak. Aljina → haljina.

ALjASKA, poluostrvo (1 518 700 km²) na SZ S. Amer. Stan. (60 000) Eskimi i Indijanci; lov na toplokrvne životinje i ribolov; rudnici zlata i bakra; gl. grad Jukon na istoimenoj r. Od 1876. A. pripada SAD. Aljaske planine na A., najviši vrh Mak Kinli (6240 m), istovremeno najviši vrh cele S. Amer.

ALjEHIN Aleksandar (• 1892.), rus. veštak u šahu; svet. prvak (1927.-1935.).

AM (mađ.), kožni pribor, služi za uprezanje životinja; sa napršnjakom, kada za uporište služe prsa, ili sa kamutom, koji prenosi teret na koren vrata; može biti jednoprežan, dvoprežan i četvoroprežan.

A. M., skr. za ante meridiem (lat.): pre podne.

AMADEJEVO JEZERO, u sr. Austral., u podnožju Magdonelove Pl.; površina 5000 km², nadm. v. 200 m.

AMADIS od Gaule, čuveni roman iz 15. v. od nekoliko pisaca, na šp. i frc.; gl. junak A. ostao kao tip viteza lutalice i vernog, čednog ljubavnika.

AMAZIJA, judejski kralj (838.-809. pre Hr.); potukao ga i pogubio izrailjski kralj Joas.

AMAZIS 1) A. I, ili Amas, kralj Eg. iz 18. dinast. 2) A. II, kralj Eg. (570.-526. pre Hr.), zbacio Apija; pristalica grč. obrazovanosti; znatno povećao nar. blagostanje.

AMAZON 1) najveća r. u J. Amer. (5500 km duga, sliv 7 mil. km²), ima najveću količinu proticajne vode od svih r. na Zemlji; izvire kao Maranjon u Peruanskim Kordiljerima, teče kroz Peru i Braz., uliva se u Atlanski Ok. Plovna na vel. dužini; do Manaosa i za okeanske lađe. Oko nje neprekidna prašuma. 2) najveća država Braz. Saveza na krajnjem SZ.

AMAZONKE, u grč. mitol. ratnički narod žena na obalama Termadona u Kapadokiji. Imale nekoliko češće pominjanih kraljica: Hipolita napala na Herakla i pobeđena; Pentezileja pomagala Trojancima i ubio je Ahil; Tamirisa, koja pogubila Kira: Talezita, koja posetila Aleksandra Vel.

AMAJLIJA → hamajlija.

AMALASUNTA, gotska kraljica iz 6. v., kći Teodorika Vel.; udavljena po naredbi svoga muža Teodata.

AMALGAM (grč.-ar.) → legura.

AMALEKIĆANI, potomci Amalika, Isavovog sina; st. ar. pleme oko Mrtvog M., u stalnoj borbi s Izrailjcima; istrebili ih carevi Saul i David.

AMALIN → hamalin.

AMALTEJA, koza koja dojila Zevsa na Kritu, gde ga majka Reja sakrila od oca Hronosa, koji hteo da ga poždere.

AMALFI, st. it. grad u Salernskom Zal.; imao vel. trg. značaj u sr. v. sve dok nije pobeđen od Pize (1135.); njegovi stan. izdali pomorski zak. (Tabula amalphitana).

AMAM → hamam.

AMAN 1) (tur.), milost, oproštaj; vera; uzvik tuge. 2) ljubimac pers. cara Artakserksa; nameravao da istrebi sve Jevreje, ali, zahvaljujući carevoj ženi, Jevrejci Estiri, sprečen i sam kažnjen, 420. pre Hr. 3) grad u Transjordaniji (12 000 st.).

AMAN ULAH (• 1892.), afganistanski emir; zbačen 1929. zbog pokušaja zavođenja reforama u evr. smislu.

AMANDMAN (frc.), predlog ispravaka, izmena i dopuna zak. teksta za vreme njegova posebnog pretresa u parlamentu; mogu ga predložiti vlada, odbor i poslanici, kako na tuđe tako i na svoje predloge; npr. a. vlade na predlog fin. zakona i budžeta.

AMANET (tur.), preporuka koja se stavlja na obraz i poštenje, npr. da se nekom trećem licu preda neka stvar ili da se izvrši neka misija, naročito u pogledu testamenta; kao a. ranije, pre uređenja pošt. saobraćaja, po pojedincima upućivane novčane i dr. vrednosne pošiljke; u srp. građ. zak. ostava. Amanetna pošiljka, u srp. zakonodavstvu novčano pismo koje pošta prima da preda u drugom mestu i za čiju urednu predaju jamči.

AMARANTUS, amarantos, jesenja biljka, tamnocrvenog cveta; kod st. Grka simvol besmrtnosti.

AMARELA (it.), marela, vrsta višnje.

AMARILIS (Amaryllis, fam. Amaryllidaceae), vrsta narcisa vel. cveta, veoma prijatna mirisa; poreklom iz Meksika.

AMARINjA → amharski jezik.

AMARU, indiski pesnik ljubavnih izreka, živeo verovatno posle 7. v.; pevao na sanskritskom.

AMATER (frc.), ljubitelj, diletant; čovek koji se bavi um., sportom itd. uzgred, ne kao stalnim zanimanjem.

AMATERAZU, Amateras, jap. boginja sunca, bdi nad ljudima i obasipa ih dobročinstvima.

AMATI, it. porodica iz 16. i 17. v.; pročula se izrađivanjem dobrih violina; poznati su: Andreja (1530.-1611.), Jeronim i Antonio, a najčuveniji Nikola (1596.-1684.).

AMATUO Luzitanus († 1511.), gradski lekar u Dubrovniku i med. pisac; glavno delo: Sedam centurija (o fauni i flori i o sanitetskim prilikama u Dubrovniku).

AMAUROZA (grč.), slepilo usled poremećaja centralnog živčanog sistema; ranije naziv za slepilo kojem se ne zna uzrok.

AMBALAŽA (frc.), zavoj, pakovanje, vrsta omota: sanduk. vreća, platno, bure, rogoz itd.

AMBARGO → embargo.

AMBAROVA KONSTANTA, stalan odnos između ureje u krvi i mokraći; pri poremećajima lučenja azota mokraćom, menja se ovaj odnos (k. se povećava); stoga važan znak pri lečenju i odluci o operaciji.

AMBASADA (frc.) 1) drž. diplomatsko zastupništvo u inostranstvu. 2) zgrada u kojoj smeštena a. Ambasador, pretstavnik šefa države i vlade, punomoćni tumač spoljne politike i zastupnik interesa svoje zemlje u državi kod čijeg šefa akreditovan; ima neke privilegije veće od poslanika. Nekad samo vel. sile izmenjivale između sebe, danas i manje države. Jugosl. ih nema.

AMBIVALENCIJA (lat.), afektivni odnos prema nekoj osobi istovremeno iz ljubavi i mržnje; obično odnos male dece prema ocu.

AMBIGVITET (lat.), dvosmislenost, dvoznačnost.

AMBIORIKS, kralj plemena Eburona; ratovao protiv Cezara 54. pre Hr.

AMBIS (grč.), provalija, propast, bezdan.

AMBICIJA (lat.), častoljublje, slavoljublje, težnja za nečim.

AMBLEM → emblem.

AMBLIOPIJA (grč.), slabovidnost, naročito kojoj se ne može dokazati uzrok; a. ex anopsia, slabovidnost usled neupotrebe oka kod razrokih, ili kod urođenih katarakta.

AMBLISTOMA (Amblystoma), rod daždevnjaka (vodozemaca) iz Meksika i S. Amer., čiji pretstavnici mogu da dostignu porast od preko 20 sm; često se upotrebljavaju za naučne eksperimente.

AMBO (lat.), 2 broja zajedno; odjednom 2 u tomboli. kartama, lutriji i sl.

AMBO ZEMLjA, na S3 J.-afr. Unije; stan. Bantu-Crnci (100 000).

AMBOCEPTOR (lat.), opšte ime za → antitela: hemolizine (otapaju crvena krvna zrnca) i bakteriolizine (ubijaju klice), deluju samo u prisustvu komplementa.

AMBRA (ar.) 1) materija prijatna mirisa koja se stvara u crevu i mokraćnoj bešici nekih vrsta kitova; upotrebljava se za izradu mirisa, od kitova iz Indiskog Ok. 2) (Liquidambar styraciflua, fam. Hamamelidaceae), listopadno drvo, nalik na klen, visoko do 12 m; poreklom iz S. Amer.; upotrebljava se za nameštaj i dr.; smola i kora imaju primene u med.

AMBROZIJA → amvrosija.

AMBROZIJE, Amvrosije sv. (340.-397.), episkop u Milanu, poznati crk. učitelj na Z, energičan borac protiv jeresi, pisac i propovednik; pripisuje mu se pesma: Tebe boga hvalimo (Te Deum), koja se peva i danas. U svojoj eparhiji zaveo ambrozijansko pevanje prema napevima istočne crk.; u 6. v. zamenjeno → gregorijanskim. A. liturgija, naročiti obred pri službi božjoj i crk. pevanju, potiče od A. Ambrozijana, biblt. u Milanu; osn. je kardinal F. Borome (1602.); sadrži rukopise L. da Vinčija i mnogo dragocenih um. dela.

AMBROID → ćilibar.

AMBULAKRALNI SUDOVI, sistem cevastih organa kod → bodljokožaca, ispunjenih morskom vodom. A. nožice, cevaste nožice bodljokožaca, vezane za a. sudove; na krajevima nose pijavke.

AMBULANTA (lat.), ustanova za pregled i lečenje, gde ne leže bolesnici. Ima ih: javnih, opštinskih ili privatnih; za opšte ili posebne bolesti: unutrašnje, venerične, dečje, ženske i dr. Ambulantna pošta → pošta.

AMVON (grč.), uzdignuto mesto usred prav. crk., ispred ikonostasa, sa kojeg se čita evanđelje i apostol i đakon govori jektenije; u našim starim crk. često samo rozeta, obeležena u podu hrama.

AMVROSIJA, ambrozija (grč.), jelo grč. bogova na Olimpu, 9 puta slađe od meda; koji bi je jeli, postali bi besmrtni.

AMVROSIJE 1) (1771.-1863.), sarajevski mitropolit, jedan od najboljih Grka ep. u srpstvu; čuvao narod od nasilja; docnije bio mitropolit rus. raskolnika staroobrjadaca, umro u zatočenju u Celju. 2) A. sv. → Ambrozije.

AMEBE (Amoebae), veoma prosto sagrađene jednoćelične životinje (protozoe) mikroskopski male, gole gromuljice žive supstance sa jednim ili više ćeličnih jedara; oblik tela promenljiv, kreću se pomoću nestalnih izdanaka; uzimaju hranu (mahom alge, bakterije i org. detritus) ma kojim delom tela. Oko hranljivih delova unetih u telo obrazuju se male šupljinice, u kojim se luča sokovi za varenje; razmnožavaju se prostom deobom. Pretežno stan. slatkih voda; manji broj vrsta živi u morima ili vlažnoj zemlji; neke a. paraziti domaćih životinja i čoveka (najpoznatije parazitske a. čoveka entamoeba coli i e. histolytica, koje žive u crevu; poslednja izaziva u toplijim pa i u nekim krajevima Jugosl. opasnu srdobolju, ameboidna → dizenterija). Ameboidno kretanje odlikuje a. i slične jednoćelične organizme, zatim neke ćelije bez čvrste spoljašnje opne (npr. bela krvna zrnca); tečna koloidna telesna masa postruji u jednom pravcu i izvuče se u jedan ili više nestalnih izdanaka (pseudopodija); kretanje se vrši na taj način što ostatak telesne mase struji u pravcu tih izdanaka koji ga najzad utope u sebe. Izdanci se javljaju na različitim tačkama tela. A. k. katkad veoma živo.

AMEDEJ, sin Vitoria Emanuela II, it. princ a šp. kralj (1870.-1873.); uvideo da je nepopularan pa abdicirao.

AMELO DE LA USEJ Nikola (Amelot de la Houssaye, 1634.-1706.), frc. istoričar; gl. dela: Ist. uskočkih ratova, Memoari i studija o mletačkoj vladavini.

AMENEMHAT, ime 4 eg. kralja iz 12. dinastije: 1) A. I, faraon (2000.-1981. pre Hr.), potukao u nekoliko mahova crnačka plemena iz okoline Filea i zauzeo deo Nubije; napisao poučno delo O kralj. pozivu i namenio sinu. 2) A. II (1938.-1904. pre Hr.). 3) A. III (1904.-1849. pre Hr.), iskopao jezero (Merisovo J.) kod današnjeg El-Fajuma radi regulisanja Nilovih poplava i podigao čuveni Memnonov kolos i lavirint. 4) A. IV (1800.-1792. pre Hr.).

AMENOREJA (grč.), izostanak menstruacije (periode, mesečnog pranja): fiziološka a. za vreme trudnoće i dojenja; patološka a. usled nepravilnog razvoja genitalnih organa, njihovih oboljenja ili opštih oboljenja (anemije, tbk., sifilisa itd.). Može nastupiti i posle hir. operacija na materici i jajnicima, zračenja (radio i radijum terapija), jakih potresa, vel. uzbuđenja i promena klime.

AMENOFIS, Amenhotep, ime 4 eg. kralja 18. dinastije: 1) A. I, faraon (1555.-1540. pre Hr.), sin Amesa I. 2) A. II (1447.-1420. pre Hr.), ugušio pobunu u Naharini. 3) A. III (1410.-1376. pre Hr.), sklopio savez sa mitanskim kraljem Dušratom. 4) A. IV (1376.-1360. pre Hr.), zanemario spoljnu politiku i napustio eg. osvajanja po Siriji; hteo da uništi svešt. vlast i povrati kult boga Atona. ali ubijen. Napisao pesmu sličnu 103. psalmu. Preneo prestonicu u Atenu (danas Tel-el-Amarna).

AMERAZISKE → mongoloidne ili žute rase.

AMERIGO Vespuči → Vespuči Amerigo.

AMERIKA, kontinent, na z. polukugli između Atlanskog i Tihog Ok.; deli se na → S, Sr. i J. A. Ima raznovrsno zemljište i raznoliku klimu, raznovrsan biljni i životinjski svet, dosta sirovina i ruda, preduzimljivo stanovništvo, razvijen saobraćaj i ind.; obiljem trg. i ind. prevazilazi ostale kontinente. Nosi naziv i Novi svet, jer je otkrivena tek na prelazu iz sr. v. u novi v. Istina, Normani dospeli na i. obalu S. A. još 1000. god., ali to otkriće palo u zaborav. Novo otkriće izvršio tek Kolumbo (1492.), pri pokušaju da pronađe nov put za Indiju; tom prilikom došao do Antila (o. San Salvador) i, uveren da je stigao u Indiju, nazvao ova o. Zap.-Indiskim. Ime dobila po Firentincu Amerigu Vespučiju, koji je prvi opisao. Posle Kolumba i Vespučija mnogo ispitivača vršilo pronalaske i ispitivanja; Kaboto pronašao Njufaundlend i ispitao i. obalu do Floride (1497.-1498.); Kolumbo pronašao Trinidad i kopno J. A. (1498.); A. Vespuči pronašao deltu Orinoka (1499.-1500.); Kabral otkrio i. obalu Braz. (1500.); Kolumbo otkrio obalu Sr. A. (1502.-1504.); Balboa dospeo do Tihog Ok. (1513.) preko Panamske Prevlake; Magelan prošao kroz moreuz koji danas nosi njegovo ime (1520.); Pizaro otkrio Peru (1524.); Diego del Almago dospeo u Čile (1536.); Hadzon dospeo u zaliv koji po njemu nosi ime i pronašao istoimenu reku (1609.); Bering ispitao (1794.) sz. obalu; Mekenzi vršio ispitivanje i. otkrića na severu O. A. (1789.-1793.). Za ispitivanje unutrašnjosti S. i Sr. A. najveća zasluga pripada Aleksandru Humboltu. Najstariji sloj stan. su tzv. → Indijanci, od kojih su neki (Acteki i Maja) u doba otkrića A. imali visoku kulturu; mada između pojedinih delova postoje vel. razlike u kult. i jeziku (oko 150 jez. grupa), ipak imaju mnoge zajedničke crte; posle otkrića u njoj se naselili mnogi Evropljani i potisnuli starosedeoce; u J. i Sr. A. i u Meksiku naseljavali se poglavito Španjolci i Portugalci. U ostalom delu O. A. do 18. v. pretežno Francuzi, a otada Englezi i dr. germ. narodi. U tzv. lat. A. mnogo meleza između Evropljana i Indijanaca, kao i između jednih i drugih sa Crncima, koji dovođeni iz Afr. kao robovi i kojih ima sada čistih oko 16,5 mil. U arktičkim predelima S. A. → Eskimi. I u S i J. A. znatan broj iseljenih Jsl. Amerikanizam, oznaka za kulturu i duh koji se stvaraju u A. Amerikanoidne rase → ameroidne rase. Američka bela ćurka, virdžinska ć., krupna rasa, bele boje. A. bronzana ćurka → bronzana ćurka. A. kasač, najbrži polukrvni konj, dobiven parenjem rus. k. i engl. punokrvnih konja; među a. k. najznamenitiji iz; ergele Morgan. A. književnost na engl. jeziku ima 4 doba: 1) Vreme kolonizacije (1588.-1765.): u s. oblastima veća knjiž. aktivnost, a u J. slabija; veću vrednost imaju ist. dela Bradforda i Vintropa; najveće mislilac Džonatan Edvard; celoj k. daju obeležje puritanci i kvekeri. Najveći pisac Bendžamin Franklin, u čijoj Autobiografiji nalazi izraza demokratski i građ. duh. 2)Revolucionarni period 1765.-1815.): prevlađuju polit. i nac. dela kao Deklaracija nezavisnosti, Vašingtonovi Proglasi. Pesništvo takođe služi ideji a. nezavisnosti; u romanu se oseća uticaj Ričardsona i Rusoa, a drama obrađuje herojske i nac. motive. 3) Klasično doba (1815.-1865.): romantizam se spaja sa puritanskom etikom i optimističkim panteizmom; mislilac Emerson, novelist Hotorn, liričar Longfelo, pesnik Hvajter i romansijerka Bičer Sto bore se protivu ropstva; u Njujorku je aktivna grupa Knikerboker; Kuper, a. Valter Skot, idealizovao je istoriju i u nizu romana dao patetičnu sliku izumiranja Crvenokožaca; s Edgarom Po a. romantika dostiže vrhunac u ljubavnoj lirici, jezivim novelama i zanimljivim detektivskim romanima; iz toga doba je Vitman, tvorac moderne poezije 4)Epoha nacionalizma (od 1865.): od kraja građanskih ratova do svet. rata u k. se ogledaju imper. težnje i soc. nemiri; puritanska etika i flz. idealizam bore se protivu materijalističkih i prirodnonaučnih ideja; knjiž. osvajaju realizam i naturalizam; sve više se ističu pisci stranog porekla. U lirici se javljaju dekadenti, kao Ezra Paund, Emi Lovel, Robinson, Frost, Master i Vitmanov učenik Sandburg; javlja se i crnačka poezija; knjiž se naročito širi časopisima; humor. novele Mark-Tvena i sentimentalne novele Bret-Harta; Farland opisuje sr. Zap., a Džek London Aljasku. Iz toga doba su i najznačajniji savr. romanopisci: Teodor Drajzer, satiričar Sinkler Luis, socijalist A, Sinkler; strasni erotičar Hergeshajmer, stilist Vilder, Anderson, Kabel. Moderni duh najsporije prodirao u dramu. Posle rata mlađi talenti pokušavaju da podignu ukus; u kritici vlada neohumanizam pod vođstvom Ferstera; naučni i ist. rad ima širok obim i veoma značajne pisce, naročito u obl. knjiž. ist. i biografije. A. muzika počinje sa kolonizacijom amer. kontinenta; skromnih početaka, skoro isključivo uvezena iz Engl., Nem. i Frc.; sredinom 19. v. javljaju se prvi znatniji domaći muzičari: Džordž Čedvik, Artur Berg, Aleks. Dovel, Horacio Parker i dr.; početkom 20. v. a. m. dobiva sve jače konture originalnosti, akcentovane naročito tipičnim amer. džazom (jazz) i uvođenjem u svet. muz. egzotičnih motiva iz amer. starosedelačke sredine preko tzv. modernih igara kao: tango, šimi, fokstrot, čarlston, blekbotom, džava i dr.; među istaknutije pretstavnike toga spec. amer. moderiističkog muz. stila ubrajaju se kompozitori: P. Grener, L. Grinberg, E. Vitorn, L. Saminski, G. Geršvin i dr. A. rasa, kojoj pripadaju svi a. Indijanci po ovim zajedničkim osobinama: bledožuta koža, kruta i crna kosa, ugasite oči, duguljasto lice s pravim, često orlovskim, nosom. Deli se na podrase: S.-a. podrasa visoka rasta i brahikefalna sr.-a. niska rasta i brahikefalna, j.-a. niska rasta ali dolihokefalna, a patagonska visoka rasta i dolihokefalna. Ranije pripadnici a. r. nazivani pogrešno crvenokošcima: crvena boja dolazi od bojadisanja tela crv. bojom, što kod njih u običaju. A. sokolstvo, osn. sl. narodi u A. još 1894.; svima župama i savezima sedište u Čikagu; danas Jsl. sok. savez (osn. 1930.) ima 2 župe, a Čsl. savez 7 župa (130 društava); najjači je polj. savez (preko 300 društava); rus. sokoli razdeljeni u 2 saveza, prilično jaka. Pokušaj ujedinjenja nije uspeo. A. srpska eparhija, sastavni deo srpske patrijaršije, osn. 1922. sa sedištem u Čikagu; ima preko 30 crk., 28 parohija i paroh. svešt., vel. broj bratstava i crk. šk. opština. A. federacija rada (American Federation of Labor), vel. i moćna sindikalna organizacija a. proletarijata (preko 3 mil članova), osn. 1881. Gl. pretstavnik i vođ bio Samuel Gompers. A. filozofija, počinje prvom polovinom 19. v.; prvi važniji mislilac Ralf Valdo Emerson (1803.-1882.); značajniji su: Roes (1855 -1916.) i Piers (1839.-1914.); a. f. preneo u Evr. i donekle uticao na evr. flz. Vilijam Džems (1842.-1916.) svojim pluralističkim pragmatizmom i Džon Djui (Dewey, • 1859.) svojim instrumentalizmom; treba spomenuti još: psihologa Stenli Hola, osn. biheviorizma Džona Uotsona i orig. mislioca i pragmatističkog pisca ist. flz. Duranta. A.-a. hibridi →hibridi. A. čiste podloge, vrste a. loze kao p. za kalemljenje domaće; važnije: riparija portalis, rupestris di lot, rupestris br. 9 Gete.

AMERIKAN, pamučno platno izrađeno od nebeljenog pamuka.

AMERIKANER, pod od uzanih a kratkih daščica, koje se prikivaju za potpatos ili se utiskuju u vreo asfalt na betonskoj podlozi.

AMERIKANSKI SRBOBRAN, polit. list, organ srp. saveza Srbobrana u Amer.; izlazi u Pitsburgu, jedanput nedeljno, od 1906.

AMERISAŽ (frc.), sletanje hidroplana na vodu (→ slet).

AMERIČKO KNjIGOVODSTVO: svako uredno knjv. beleži sve računske slučajeve prvo u Knj. dnevnika redom kojim se dešavali; posle se u Gl. knj. razvode prema svojoj prirodi, na partije, račune. Prvo beleženje hronološko, drugo sistematsko. Ako se hronol. beleženje spoji sa sistematskim u 1 dnevnik u obliku tabele-pregleda, vođenje takog tabelarnog dnevnika je a. k. (postalo, misli se, u Amer.). Prvn deo -- pravi Dnevnik -- vodi se hronol. redom, a u drugom -- Gl. knjizi -- za svaki račun određene su po 2 kolone (duguje i potražuje), i sume iz Dnevnika prenose se odmah u kolone odgovarajućih računa. Stav u Dnevniku pokazuje koji račun treba zadužiti ili mu odobriti izvesnu sumu. Ovo praktično spajanje Dnevnika sa Gl. knjigom može lako da se izvede u radnjama gde je broj računa ograničen. U a. k. vode se Tabelarni dnevnik, Knj. blagajnice, Knj. tekućih računa i Popisnik.

AMEROIDNE (amerikanoidne) RASE, nazvane i pacifičke ili amerokeaniske, čine prelaz između žutih i belih. U toj grupi → poližanske i → amer. r.

AMES I ili Amozis, eg. faraon (oko 1580.-1555. pre Hr.), proterao Hikse iz Eg. i obnovio moć tebanskih vladara.

A META (it.); popola, napola računa, na zajednički račun. A. m. poslovi nalaze primene u trg. i bankarstvu: 2 ili više lica, metisti, udružuju se da za zajednički račun zaključe jedan ili više poslova; npr. da zajednički kupe i podele među sobom na ranije ugovoreni način ili da prodaju ili isporuče neku robu.

AMETABOLNI (grč.), nepromenljiv. A. insekti, koji ne podleže metamorfozi.

AMETIST (grč.: koji čuva od pijanstva), ljubičasti varijetet kvarca; lepi, bistri i krupni kristali upotrebljuju se kao ukrasni kamen; najlepši u Braz. i Urugvaju; nalazišta kod nas: Slišane kod Lebana, Vrapča kod Zagreba.

AMETROPIJA (grč.), nenormalna gradnja oka, smetnja u lomljenu zrakova; →kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam.

AMEŠA SPENTAS → amšaspandi.

AMIGDALIN (grč.), otrovna materija u jezgru gorkog badema i dr. semenja, breskve, trešnje i šljive.

AMIDI, hem. jedinjenja; postaju kad se 1-3 atoma vodonika u amonijaku zamene ostatkom kiselina.

AMIDOL, dijamidofenol, aktivna supetanca fotogr. razvijanja. Čini izuzetak među ostalim, pošto razvija bez ubrzavajuće supstance; odličan razvijač za hartiju koja daje crnoplavi prijatni ton; u tropskim krajevima služi za razvijanje ploča i filmova.

AMIDOPIRIN, piramidon, beo kristalan prašak, često se daje i u tabletama; sredstvo za snižavanje tmpt. kod raznih obolenja i protiv bolova za vreme menstruacije; mnogo jevtiniji ako se traži pod imenom a.

AMIE Kuno (• 1868.), najznačajniji savr. švajc. slikar predela, portreta i vel. dekorativnih kompozicija, sa mnogo temperamenta i osećanja svetlih i retkih boja.

AMIEL Anri F. (1821.-1881.), ženevski prof., poznat po svojim Odlomcima intimnog dnevnika.

AMIJAN Marcelin, rim. istoričar iz 4. v.; napisao ist. rim. carstva od Nerve do Valensa.

AMIJEN (Amiens), grad u si. Frc., na r. Somi (90 000 st.); sedište dpt. Some i bisk.; katedrala (13 v.), ind. vunenih tkanina. Amijensvi ugovor o miru, zaključen 1802. između Frc., Engl., Šp. i Hol.

AMICUS PLATO, SED MAGIS AMICA VERITAS (lat.: Platon mi je mio, ali mi istina milija), reči iz Aristotelove Nikomahove etike. Smisao: nije dovoljno da neko mišljenje bude primljeno stoga što je od umne i poštovane ličnosti, nego treba i istini da odgovara.

AMILALKOHOL (C_{6}H_{11}OH), viši alkohol; poznato je 5 strukturno različitih vrsta (izomera); najvažniji: izoamilalkohol, gl. sastojak patoke; dobiva se vrenjem; važan kao rastvorno sredstvo u hem. ind. (lakovi, masti). Amilnitrit, žućkasta tečnost, mirisa prezrelih krušaka; veoma brzo se isparava i zapaljiva, na svetlosti se lako kvari, stoga se čuva na mračnom mestu i izdaje u tamnim ampulama koje sadrže svega 3 kapi. Upotrebljava se kod nekih oboljenja koja idu sa grčem krvnih sudova. Bolesnik razbije ampulu u maramici sa koje udiše paru a.

AMILMARDUK → Evimerodah.

AMILOZA (grč.), vrsta degeneracije tkiva, posledica dugotrajnog gnojenja (tbk. sa kavernama, tbk. sa gnojenjem kostiju, kod sifilisa, retko bez vidnog uzroka); nastaje taloženjem jednog proteinskog tela sličnog serum-globulinu, koje daje slične hem. reakcije kao i skrob; taloženje amiloida vrši se u celom organizmu ili samo u nekim organima (jetra, bubreg, slezina), koji postaju čvršći, uvećani, na preseku staklasti; retko se a. deponuje samo na jednom mestu (grkljan, očni kapci, jezik), obrazujući amiloidne izraštaje.

AMIN, amen (jevr.: neka bude tako), završetak hrišć. molitava; u običnom govoru kraj nečega, poslednji (npr. kao a. u Očenašu). A. i gomila, običaj zaklinjanja i proklinjanja ugovornika ili krivaca: kletvu protiv prestupnika izgovara jedan od prisutnih, a svi ostali »a.« i dobacuju kamen na g. Običaj se vršio u dinarskim plemenima; → gomila i kamenovanje.

AMINI, zajedničko ime hem. jedinjenja, po strukturi i osobinama sličnih amonijaku. Amino-kiseline, azotova org. jedinjenja, postaju pri stvaranju belančevina u crevima pod dejstvom fermenata. Pošto organizam ne može sam da izgrađuje a. (osim glikokola), potrebno, da bi sopstvene belančevine mogao da izgradi, da ih dobije putem hrane. Prir. belančevine nemaju u svojim molekulima sve poznate a. k. u istim %; neke belančevine biljnog porekla (kukuruza) ne sadrže sve a. k. potrebne organizmu za rastenje, obnovu i održanje (npr. triptofan); zato su kao belančevinasta hrana nedovoljne (→ ishrana).

AMIR ALI (Sejid), indiski musl,; pisao o islamu (Duh islama, 1896.) i isl. kanonskom pravu.

AMIRANTOKA OSTRVA u Indiskom Ok. na I od Afr. i S Madagaskara: 12 o. koralskog porekla s ukupnom površinom od oko 83 km². Retko naseljena: 300 st., koji se bave ribolovom. otkrio ih Vasko da Gama; danas pripadaju V. Brit.

AMIRU'L-UMARA (ar.: knez knezova, zapovednik nad zapovednicima), titula zapovednika tur. garde na dvoru Abasida u Bagdadu (igrao sličnu ulogu kao poglavica pretorijanaca u Rimu).

AMITOZA (grč.), direktna deoba ili fragmentacija jedra, veoma redak tip deobe jedra, sa sigurnošću posmatrana kod nekih organizama; procesom a. jedro se prosto predvodi na 2 nova, bez pojave hromozoma i jedrovog vretena. Nikad se ne opaža u embrionalnim ćelijama, već po pravilu u ćelijama sa znacima starenja i degeneracije (npr. kod ćelija raka).

AMIČIS Edmondo de (Amicis. 1846.-1908.), it. pripovedač i putopisac (kod nas preveden putopis iz Hol.; najbolje delo knj. za decu Srce, prevedena gotovo na sve jezike.

AMIDžA (tur.), stric.

AMNEZIJA (grč.), delimičan ili potpun gubitak sećanja na doživljaje preživljene u toku izvesnog ograničenog vremena Infantilna a., zaborav koji pokriva doživljaje iz našeg najranijeg detinjstva: skoro niko se ne seća svojih doživljaja iz 1. god. svog života. Histerična a., zaborav nekih svojih doživljaja kod lica obolelih od histerije.

AMNESTIJA (grč.), akt šefa upravne vlasti ili zakonodavca kojim se nište posledice kažnjivog dela (presuda, izdržavanje kazne), kako unapred tako i unazad. Daje se pre početka kriv. postupka. u toku postupka (abolicija) i posle izvršene presude; može biti opšta za sva lica koja su izvršila izvesna kriv. dela i pojedinačna; obično se daje za polit. kriv. dela; posle a. smatra se da odnosno lice uopšte nije osuđivano. Kod nas a. vrši kralj (gl. 30. Ustava), na predlog min. pravde.

AMNION (grč.), vodenjak, embrionalan zavoj; važan embrionalni organ viših kičmenjaka (reptila, ptica i sisara) i čoveka, u obliku prostrane kese sa tankim zidovima koji obaviju embrion za sve vreme razvića, ispunjen tečnošću koja obliva embrion i štiti ga od povreda. Kod žene normalno na kraju trudnoće u a. tečnosti ima 500-900 g. Hidroamnion: odviše vel. količina amniotične tečnosti (preko 1 l). Oligohidroamnion: nedovoljna količina a. tečnosti (100-150 g). Amniote, viši kičmenjaci kod kojih se za vreme embrionalnog života razvijaju karakteristični embrionalni zavoji: a. i alantois (gmizavci, ptice i sisari sa čovekom). Amniotične veze, nenormalne veze između a. i začetka; opasne što mogu stvoriti razna urođena srašćenja, brazde i amputacije pojedinih delova (noge, ruke) na fetusu.

AMNON, najstariji Davidov sin, zavodnik svoje sestre Tamare; na jednoj gozbi ga ubio Avesalom.

AMOJ, varoš i pristanište u kineskoj prov. Fukienu na o. između Formoze i kopna (300 000 st.); univ. (osn. 1921.).

AMOK (malajski), verovatno vrsta epilepsije stan. Malajskih O.

AMON 1) prvobitno, bog plodnosti i života, kasnije, kao Amon-Ra, bog sunca kod st. Egipćana. 2) judejski kralj (624.-640. pre Hr.). 3) Lotov sin i Moabov brat, po kom dobilo ime pleme Amonićana. 4) mesto u Palestini, prestonica Amonićana. (Na sl.: Amon-Ra.)

AMONAL, vrsta eksploziva; sastoji se iz amonijum-nitrata, aluminijuma i trinitrotoluola.

AMONIJAK, hem. jedinjenje azota i vodonika (NH_{3}), bezbojan gas zagušljiv, izaziva suze i kašalj; dolazi u trg. sabiven u čeličnim bombama ili rastvoren u vodi. Upotrebljava se u ind. leda, bojarstvu, za čišćenje masnih mrlja i protiv opekotina i ujeda od komaraca. Trovanje a., slučajno ili samoubilačko; znaci: zadah a. iz usta, ojedenost i zapaljenje sluzokože usta, ždrela, jednjaka; suzenje, kašalj, gadljivost, povraćanje, grč grkljana, klonični grčevi, mišićno drhtanje, nesvesno stanje, oduzetost, koma, smrt; 1. pomoć: dati trovanom da pije rastvor razblažene sirćetne kiseline, protiv povraćanja da guta led ili opijum; kod kolapsa crna kava, kofein, potkožno eter. Amonijačna voda → gasna voda.

AMONIJE SAKAS (175.-242.), grč. filozof u Aleksandriji; osn. novoplatonizam i bio uč. Longinu, Origenu i Plotinu.

AMONIJUM, NH_{4} - radikal a. soli; ponaša se kao metal, ali nije izolovan u vodi. A.-karbonat, primarni NH₄HCO₃ i sekundarni (NH₄)₂ SO₃; nalaze se u mokraći koja se raspada; imaju ljut miris; raspadaju se lagano na vazduhu; upotrebljavaju se kao prašak za mešenje testa. A. soli, dosta rasprostranjene u malim količinama u vazduhu, ponekad u vodi i zemlji. Karbonati se nalaze u guanu, sulfati u pari fumarola, hloridi u vulkanskim gasovima. A.-fosfat i a.-sulfat se upotrebljavaju kao veštačko gnojivo (a.-s. ne sme se upotrebljavati na kiselim zemljištima; naročito pogodan za krompir); nišador ili a. hlorid se upotrebljava za galvanske baterije, pri lemljenju i kalajisanju metala, a. bromid u med., a. rodanid u analizi, a persulfat u fotografiji. A. šalitra, a.-nitrat (NH₄ NO₃), so azotne kiseline; upotrebljava se za izradu eksploziva postojanih na udar i fabrikaciju leda.

AMONITI, izumrla grupa cefalopoda (glavonoga) sličnih današnjem nautilusu, u mezozojskim formacijama (trijas, jura, kreda) veoma rasprostranjena (preko 5000 vrsta); vel. većina vrsta imala ljušturu zavijenu u jednu ravan, u kojoj se zavojci delimično obuhvatali, ali ih bilo i spiralno zavijenih, i više ili manje razvijenih. Mnogi a. važni i za odredbu pojedinih mezozojskih formacija i njihovih odeljaka.

AMONITI, Amonićani, po Bibl. palestinski narod nastanjen na d. obali r. Jordana; poreklom od Lotova sina Amona; vodili krvave borbe s Jevrejima; potukao ih Saul, a istrebio Davidov vojskovođ Joav.

AMOR (lat.) → Eros. A. lesbicus → lezbiska ljubav, safizam, homoseksualnost. A. fati, ljubav prema sudbini. Amoreti (it.), mali amori, naga deca s krilima; dekorativni ant. motiv, prenesen i u evr. modernu um. za vreme renesanse. Amorozo (it.) zaljubljeno; u muz.: u ljubavnom stilu, nežno.

AMORALAN (lat.), bez morala, koji ne zna za moral. Amoralizam, amoralno učenje, koje uči da ima nečega što je s onu stranu dobra i zla običnog morala; → moral, etika.

AMOREJI, kanansko pleme, živelo na I od Jordana; pobunilo se protiv eg. vlasti za vlade Ramzesa II; borilo se protiv Jevreja, ali ga pokorio Samuilo.

AMORTIZACIJA (frc.), poništavanje, uništaj. 1) isplata nekog duga (drž., hipotekarnog itd.) po utvrđenom planu putem god. ili polugod. otplata-anuiteta, vučenjem, otkupom na berzi ili inače, za određenu ili event. sumu viškova prihoda, ušteda itd. 2) sudski poništaj izgubljenih, ukrađenih, sagorelih, upropašćenih isprava, i vrednosnih papira, kao men., čekova, uložnih (štednih) knjižica, obveznica, akcija itd. (Zak. o vanparn. postupku §§ 240-262 i §§ 90-93 Men. zak). A. svojih uložnih knjižica vrši Pošt. šted. po prijavi ulagača; u pogledu Nar. banke važe posebni propisi za uništaj njenih akcija i isprava. Ne mogu se amortizovati: novčanice, srećke drž. ili kakve dr. lutrije, drž. papiri koji igraju na zgoditke, pojedini kuponi odvojeni od. gl. isprave, taloni vrednosnih hartija i karte i marke izdane u svakodnevnom prometu (ulaznice, vozne, karte i sl.) Amortizant, lice koje može tražiti amortizaciju men. To mogu biti: onaj kome je nestala men. (§ 90. Men. zak.), tj. legitimirani imalac men., i onaj koji na osnovu nje ima da ostvari neko pravo (indosatar punoga indosamenta, trasant, univerzalni naslednik itd.). Izuzetno amortizaciju blanko men. može zahtevati samo njen posledlji vlasnik. Amortizacioni zajam, pozajmica koja se vraća po a. planu. Poverilac ne mora pristati bez naknade na isplatu zajma pre a. p. A. kvota, obrok koji se u danome momentu ima platiti na ime isplate duga po a. planu; uvek su jednake; zak. ne pretpostavlja da se plaćanje vrši po a. k. već po realnoj kvoti, tj. da se daje jednaki deo duga i sav dotle dospeli interes; stoga je svaka realna k. manja od prošle. A. odluka, sudska o. kojom se proglašava jedna hartija od vrednosti (men. i sl.) za amortizovanu. A. plan, ugovor o isplati zajma putem a. kvota; pregled iz kojeg se vidi koliko se koje periode (npr. god.) daje na ime otplate duga, a koliko na ime interesa. Ako se dug otplaćuje jednakim anuitetima, iz a. p. videće se kako dug i kamate iz godine u godinu opadaju, a otplate rastu. A. postupak, vanparnični postupak koji se vodi radi uništaja ili a. menice ili neke dr. hartije od vrednosti. Pokreće se molbom. A. hipotekarni postupak → hipoteka. A. protest, men. protest koji amortizant men. podiže, da bi održao regres protiv trasanta neakceptirane men.; zamenjuje protest zbog neakceptiranja ili neisplate (supletorni proces); prema tome mora se povesti u roku određenom za ta 2 protesta. Amortizovati, izvršiti a.

AMORFAN (grč.), bezobličan; a. se zovu nekristalna tela u kojima su atomi i molekuli raspoređeni bez naročitog reda; u a. t. spadaju sve tečnosti, a od čvrstih su staklo, kaučuk i dr., ali a. materije prekristalizacijom prelaze u kristalan oblik.

AMOS, 1 od 3 jevr. malih st.-zavetnih proroka iz 9. v. pre Hr. Napisao knj. u kojoj prvi jasno pretskazao propast izrailjskog caretva. Po našoj nar. pesmi krsna slava kn. Lazara.

AMPELOGRAFIJA (grč.), nauka koja opisuje i izučava vrste i sorte vinove loze.

AMPELOPSIS (Ampelopsis, , fam. Vitaceae), lijani, s naročitim pijavkama za pričvršćivanje za podlogu; u Evr. se gaji A. tricuspidata (Jap., Kina), vel. lista, plitko deljena u režnjeve.

AMPER Andre-Mari (Ampère, 1775.-1836.), frc. matematičar i fizičar, postavio osn. elektromagnetizmu i elektrodinamici; po njemu dobio ime amper (skr. A), jedinica jačine el. struje u praktičnom el. sistemu; po preporuci Međunar. konferenc. za el. jedinice i pramere (London, 1908.), uzet za zakonodavnu osnovu u svim državama interpacionalni a., koji je nepromenljiva el. struja, koja prolazeći kroz rastvor nitrata srebra u vodi, taloži srebro u iznosu od 0,00111800 g za sekundu. Pored a. upotrebljavaju se često i njegovi podmultipli; mikroamper (milioniti deo a.) i miliamper (hiljaditi deo a.). Ampermetar, instument za merenje jačine el. struje. Prema dejstvu struje na kojem se zasnivaju, razlikuje se a. s akretnim kalemom, sa pokretnim gvožđem, elektrodinamički, termički i indukcioni; prvi tip može meriti samo jednosmislenu struju, poslednji samo naizmeničnu, a svi ostali jednosmislenu i naizmeničnu struju. Amperčas ili ampersat, jedinica količine elektriciteta koja se u praksi često upotrebljava, multipl → kulona, jedinice u praktičnom el. sistemu: 1 a. ima 60 X 60 = 3600 ampersekunada ili kulona.

AMPIR (frc.), stil u kojem su podizane građevine i rađena dela dekorativne i primenjene um. u doba Napoleonova carstva (po prilici 1800.-1815.); postao ugledanjem na spomenike rpb. i carskog Rima, čije elemente iznova i slobodno komponovao i dao im pečat svog vremena; gl. odlike podizanje trijumfalnih lukova na javnim mestima i upotreba stubova na fasadama javnih zgrada; teži za utiskom monumentalnog, snažnog i stabilnog. U izradi nameštaja upotrebljavani mahagoni i metal, ukrašavani eg. i rim. motivima. Cvetao naročito u Frc. i Rus.

AMPLITUDA (lat.), kod oscilatornog kretanja: najveće udaljenje od ravnotežnog položaja.

AMPLIFIKATIV (lat.) 1) svaka reč koja pokazuje nešto veće no obično (ljudina, nožina); često ima pejorativno, pogrdno značenje (kućetina, devojčura). 2) pojava u radiothn. pri kojoj se slabe ili oslabljene el. struje pojačavaju, odnosno obnavljaju, najčešće pomoću elektronskih lampi; kod ovog postupka nastoji se da struje zadrže sva svoja prvobitna obeležja i njihove relativne odnose. Amplifikator, radioel. uređaj za pojačanje, odnosno obnavljanje naizmeničnih ili istosmernih struja; najviše se primenjuje u predajnim i prijemnim stanicama i aparatima, radioel. uređajima, zatim u telegr. i telef. za vel. daljine, kao i u laboratoriske svrhe. U pogledu učestanosti struja koje se pojačavaju, dele se na: a. za visoku, sr. i nisku (akustičnu) učestanost, najzad na a. za istosmerne, impulzivne struje. A. sa više stupnjeva pojačavanja mogu pojačati ulazne struje i do nekoliko stotina hiljada puta; svaki radio-primač ustvari je 1 pojačavač naročite vrste.

AMPULA (lat.) 1) prošireno mesto nekih šupljih organa (npr. a. recti, proširenje gužnjeg creva). 2) staklena bočica, hermetički zatvorena, čuva sterilno tečan lek za ubrizgavanje.

AMPUTACIJA (lat.), otstranjenje hir. putem uda, njegovog dela ili kog organa (dojke), zbog neizlečive bolesti, zatim kod povreda gde se ne očekuje zaceljenje i radi izbegavanja teških i neizlečivih komplikacija, koje kod nekih oboljenja i povreda mogu biti po život opasne. Primenjuje se samo po odobrenju bolesnika, kod dece i nesvesnih po odobrenju porodice, u izuzetnim hitnim prilikama po lekarskom konzilijarnom dogovoru.

AMRELDžIJA (frc.-tur.), zanatlija koji izrađuje amrele (kišobrane, suncobrane); pod uticajem ind. konkurencije, zan. se postepeno gubi kao proizvodna grana i svodi uglavnom na popravku kišobrana.

AMR IBN KULSUM, ar. pesnik pre islama; gl. dela Mua-aku i Divan.

AMRICAR, varoš u prov. Pendžabu u Indiji sa razvijenom ind. vune (160 000 st.); univ.

AMSTDEN, vrsta amer. breskve odomaćena i kod nas (uvezena preko Frc.).

AMSTERDAM, najveći grad u Hol. (776 000 st.), na r. Amstelu i obali Zojderskog M., podignut poglavito na nasipu. Akad. nauka, univ., muzej, Akad. um., pomorska šk.; vel. pristanište za prekomorsku trg., ind. parobrodskih potreba, glačanje dijamanata i dr.

AMU, Amu Darja, Oksus, r. u sr. Az., duga 2860 km (650 km plovna), uliva se u Aralsko J.

AMUZIJA (grč.), nesposobnost shvatanja tonova i muz. izraza.

AMULET (ar.), stvar za koju se veruje da je ispunjena skrivenim magiskim snagama, koje njenog sopstvenika štite od štetnih uticaja i nesreća; → hamajlije.

AMULIJE, po rim. legendi zbacio sa prestola brata Numitora, kralja Alba Longe, njegovu kćer Remiju Silviju naterao da bude vestalka, a njene sinove Romula i Rema bacio u Tibar.

AMUNDZEN Roald (1872.-1928.), norv. ispitivač polarnih obl.; prvi stigao na j. pol 14./12. 1911., preleteo 21./5. 1925. sev. pol; nestao 1928. prilikom spasavanja neuspele ekspedicije gen. Nobila.

AMUND-RINGNES ZEMLjA, u polarnoj obl. (oko 6000 km²), na S od S. Amer. (78-79 s. š. i 96-99 i. d.).

AMUR, reka i. Sibira; postaje od Šilke i Arguna, uliva se u Tatarski Moreuz; 1480 km duga; u donjem toku plovna; bogata ribom. Najveća pritoka Sungari, sa d. strane.

AMURAT → Murat.

AMFIARAJ, jedan od Argonauta, zet argonskog kralja Adrasta.

AMFIBIJA (grč.) 1) organizam (amfibiske biljke, vodozemci) sposoban da živi i u vodi i na kopnu. 2) letilica s osobinama aviona i hidroplana, sposobna za poletanje i sletanje i na zemlju i na vodu.

AMFIBOLI (grč.), grupa silikata magnezijuma, gvožđa i kalcijuma; kristališu rombično, monoklinično i triklinično. Najvažniji hornblenda, manje važni tremolit i aktinot.

AMFIBOLIJA (grč.), dvosmislenost; nastaje ili zbog lošeg rasporeda reči u rečenici, kao: Pojelo dete prase (ko koga?); ili zbog toga što se ne pazi pri upotrebi reči koje imaju dva značenja; kao u Njegoševu stihu: Oltar pravi na kamen krvavi -- gde se ne zna je li »pravi« pridev ili glagol. Na a. se najčešće osnivaju kalamburi (igra reči).

AMFIBRAH (grč.), trosložna stopa sa srednjim dugim odnosno naglašenim slogom, obično u stihu kombinovan sa dugim stopama.

AMFIGONIJA (grč.), vid razmnožavanja u kojem nova jedinka postaje na račun polnih elemenata od oba roditelja (oca i matere) sa normalnim prethodnim oplođavanjem.

AMFIDROMIJA (grč.) → plima i oseka.

AMFIKTIONIJE, polit, i verski savezi državica kod st. Grka, čiji članovi izbegavali međusobne ratove. Čuvena delfiska a. sa 12 država.

AMFIMAKROS (grč.) ili krstikos, trosložna stopa sa prvim i trećim slogom dugim, a drugim kratkim (- ∪ -).

AMFIMIKSIJA (grč.), mešanje klicinih plazmi dva različita roditelja (oca i majke), koje se vrši prilikom spajanja dva gameta (oplođavanja); od velikog značaja za pojave nasleđa.

AMFINEURE (Amphineura), grupa primit. → mekušaca živčani sistem vrpčast. Isključivo u morima.

AMFIOKSUS (grč.), mala ribolika životinja šiljate glave; živi na peskovitom dnu mora; od pravih kičmenjaka se razlikuje po tom što nema koštanog niti hrskavičavog skeleta, srca, pravog mozga.

AMFION, sin Zevsa i Antiope, Niobin muž; pesnik i svirač; sagradio zidove oko Tebe (na njegovu svirku kamenje se samo slegalo).

AMFIOPOLj, atinska kolonija u Makedoniji na r. Strumi.

AMFISA, Salona, grč. grad blizu Delfija; poslužio kao povod za treći sv. rat, u kojem ga razorio Filip II Makedonski (338. pre Hr.).

AMFITEATAR (grč.), rim. građevina kružnog (docnije ovalnog) oblika, sa po nekoliko stepenasto poređanih redova sedišta; u njima priređivane gladijatorske borbe, cirkuske igre i dr. javne priredbe. U Skaulov a. u Rimu moglo stati 80 000 gledalaca. Za vreme careva a. zidani od skupocenog kamena i bogato ukrašavani. U ant. doba podignuto oko 300 a. Ima više očuvanih; među njima najpoznatiji Flavijev a. ili Koloseum u Rimu, u koji moglo da stane 50 000 ljudi; na tlu Jugosl. postojali u Solinu kod Splita i Stobima kod Gradskog.

AMFITEATROV Aleksandar (1862.-1923.), talentovani rus. feljtonist i romansijer; u svojim romanima daje sliku društv. života i raspoloženja krajem 19. v. Gl. dela: Ljudi osamdesetih godina, Sestre, Marija Lusjeva; poznat i kao dramski pisac: Valovi.

AMFITRION, Alkejev sin i Alkmenin muž, kralj u Tirintu. Plaut napisao komediju A.; po ugledu na njega i Molijer.

AMFITRITA, morska boginja kod Grka, Nerejeva kći i Posejdonova žena.

AMFOLITI, jedinjenja (npr. amino-kiseline) koja, rastvorena u vodi, reaguju i kao baze i kao kiseline.

AMFORA (grč.), ant. sud za tečnost sa 2 drške uzanim grlićem i često šiljatim dnom; pravljena od pečene zemlje ili metala.

AMFRIZA, r. u Tesaliji, na čijim obalama Apolon čuvao Admetova stada.

AMHARA, vel. pokrajina u j. Etiopiji, i. od jez. Cana. Amharski jezik, amarinja, ranije jezik j. Etiopije; danas gl. etiopski jezik.

AMŠASPANDI, ameša spentas, 7 bića koje je stvorio Ormuzd. Prisustvovali stvaranju sveta koji sad brane od Arimanovih pristalica Darvanda.