Svadba u Lenovcu
M. Stanojević: Svadba u Lenovcu, Narodni običaji, Gradina broj 33-34/1901, str. 499-303.
Svadba počinje u petak. Toga dana rano u jutru skupe se devojke kod momkove kuće, donesu različita cveća, a ponajviše bosioka, golemoga cveća i stratora, pa iz njega viju venac na drvniku. Dok se venac vije, mladoženjski dever drži zapaljenu sveću u situ. Izvijen venac daje se docnije mladi te ga ona nosi u džepu ili pod pojasom (ako nema džepa). — Kad devojke izviju venac, mladoženjski dever izbaci jedan ili tri ili pet i t. d. puta iz pištolja (samo da ne bude paran broj hitaca). Od kako devojke počnu viti venac, pevice — četiri na broju — dve i dve pevaju naizmence:
Pevice i dalje ostanu kod momkove kuće te mese zbornik (kolač) pet „malečkih golupčića.“ Kada umese zbornik, kite ga i pevaju u veče:
Iste večeri dolazi i starojko (stari svat). Pri njegovu ulasku u kuću pevice mu pevaju:
Pevice ostaju i dalje sa starojkom dok ne večeraju, a kad prevečeraju, razilaze se zajedno sa starojkom svojim kućama.
❖ ❖ ❖
Subota sva prođe u žurnom spremanju za sutrašnji, glavni dan svadbe. U veče se prihvata kum, starojko i vojvoda (kao u petak u veče). Dever je obično zet mladoženjski, ako ga ima, a ako li ga nema, onda opet kakav rođak mladoženjski, samo ne biva ženska strana. Devojka — mlada nevesta — ima svoga, posebnoga devera: momka ili devojku (samo ženu ne), opet rođaka (rođakinju).
Pošto se prihvate svi „stariji" (kum, starojko i vojvoda), izvodi se mladoženja. On uzme vedro, puno vina, spusti jabuku[1] u vedro, pa onda, praćen celom svojom porodicom,
ulazi iz „kuće“ ili iz „stasine" u sobu. Pri ulasku njegovu popevaju pevice.
Prvo stupa u sobu dever momkov, pa onda mladoženja (ili momak). Kad uđu u sobu, ižljube u ruku sve koji se tu zateknu. Kum, starojko i vojvoda sednu u sovru prema zborniku, pa onda svi redom, po starešinstvu, te povečeraju. Posle večere svi tu i prenoće.
❖ ❖ ❖
Sutradan — u nedelju — siremaju se po devojku. Pri polasku pevice pevaju mladoženji:
Kad će „stareji" da pohode, pevice zapevaju:
U svatove polaze momci — drugovi mladoženjini, pevice, ljudi (rođaci) i žene (rođake). Na polasku, kao i na celom putu i pri dolasku devojačkoj kući, momci pucaju iz pištolja, svirači sviraju a „tupandžija^ bijeu bubanj. — Napred idu „stareji", pa mladoženja, a za njima svima — svatovi. Pevice pođu zajedno sa svatovima, pa onda uskoro pohitaju i ranije stignu devojačkoj kući. Čim se — svavba približi — devojačkoj kući, momci izbace po pištolj, a pevice, na glas pucanja izađu pred kuću i počnu pevati:
U kuću devojačku ulaze najpre „stareji", pa svatovi, a, najposle, mladoženja. Mlada stoji na pragu od kuće i čeka mladoženju, držeći u jednoj ruci sveću, u drugoj granu bosioka. Čim on kroči preko praga, mlada ga udari bosiokom, pa, onda, ode u stasinu. Za mladoženjom idu pevice pevajući:
Dok se svatovi poodmore i potkrepe; mlada se stegne, pa ju onda njen brat (sa peškirom, prišivenim o desno rame) izvede iz stasine. Pri ulasku njenom u kuću izbaci se po koji pištolj. Brat nosi vedro, puno vina i u vinu jabuku, pa, noseći vedro, vodi mladu (svoju sestru) „pred stareji" u sobu. Tu prvo poljubi svoga oca u ruku pa „stareje“, a zatim, redom, sve ostale ukućane, (sa decom se samo rukuje). Vedro se postavi na sovru pred „stareje“. Dok mlada ulazi sa svojim bratom u sobu pevnce idu za njima i pevaju:
Potom idu na venčanje. Uz put pevaju pevice:
Dok se vrši venčanje, dešava se, mlada nevesta nagazi mladoženju na nogu, te će mu, veruje ona, posle suditi. — Ili, dok se venčavaju i drže rukama jedno drugo, ko koga pre stegne rukom, on će, u bračnom životu suditi, biti, stariji.[2] — Po — svršenom venčanju vraćaju se, a pevice pevaju:
S venčanja idu pravo na devojački dom, gde ručaju. „Stareji" sa svatovima, sednu za sovru u sobi, a mladoženja, mlada i oba devera osobito u stasini. Za vreme ručka pevnce pevaju (za bakšiš)
a) devojačkom ocu:
b) momkovom ocu:
v) starojku:
g) kumu:
d) vojvodi:
Pošto pevice ispevaju „starejima“, odlaze u stasinu mladoj, i tu pevaju mladoženjskom deveru, i to ako je momak:
a ako je ženjen, onda kakvu bilo pesmu, n. pr. onu što i kumu:
Pošto se ispeva deveru, peva se mladoženji:
a po tom mladoj nevesti:
Dok se ovako svima ispopeva, već se je preručalo. Za tim nastaje oro (kolo). Za vreme igranja spremaju se dreje (haljine) devojkine (mladine), potovare se u kola, na kola sedne brat mladin (ako nema brata onda kakav rođak, n. pr. zet, brat od tetke, stric i t. d.), pa se oteraju momačkoj kući zarana.
Pred veče se svi ižljube; baba (tašta) dade zetu kolač, a tako i zetovu deveru. Najpre odu pevice mladoženjinu domu, a za njima i cela svadba. Kad se približe momkovu domu, izbace po koji pištolj, a pevice, čim čuju, izlaze pred momkov dvor i pevaju:
Pre nego će mlada ući u kuću, daju joj nakonče. Ona ga poljubi u obraz, pa ga podbaci u vis, i tako tri puta, a potom ga dade mladoženji, koji isto učini. Kad to bude gotovo, mlada zabradi svekrvu maramom, pa onda od svekrve dobije sito, u kome je vuna i pšenica; upali sveću i tri puta promeša po situ, pa preko sebe baca pšenicu, a svatovi, sreće radi hvataju. Sito baci na kuću, gde ostane za vreme svadbe. — Svekrva onda uzme mladu (snahu) za ruku, pa ju vodi u kuću. Pre nego će prekoračiti prag, mlada i mladoženja „ližu med" i mažu gornji i donji prag kućnih vrata u nakrst. Potom ulazi svekrva sa mladom, u „kuću" (kujnu, prednji deo kuće); mlada čarne nekoliko puta glamnje, onda, put iskri, uz komin, gleda, pa ode uz naćve, te promeša dva-tri puta. Pevice za sve to vreme idu za mladom i pevaju:
Onda mlada pođe u sobu, a pevice za njom poju:
Pošto pevice ispevaju ovu pesmu, idu u kolo te igraju. Mlada sa svojim deverom ulazi u sobu, pa, zajedno (prvo dever pa mlada) ižljube u ruku sve, koji su za sovrom, pa ostale ukućane. Onda ju odvedu u kakvu stasinu (ili u podrum) i tamo ju ostave sa njenim deverom. Kad se počne večera, mlada ne jede ništa (da ne izede sebi sreću), niti pije kakvoga pića (da ne ispije svoju sreću). Oni je nude da jede, da pije, ali ona neće, jer su je već izrana tako naučili.
Kad se već prevečera, nastaje izdevanje imena. Lažlja natoči čašu vina, pa je pruži mladoj, koja prvo izdene ime svekru. Primi čašu od lažlje, prinese je ustima svojim, pa rekne: „Zdrav si, tato!" i onda mu poda čašu, koju svekar primi ispije u zdravlje svoje i svoje snahe; tako isto, punom čašom, napije svekrvi: „Zdrava si, male!i i t, d. pa onda starojku, kumu, vojvodi, starojkinici, kumici, vojvodinici, ukućanima (mladoženjskim) i, na posletku, svima svatovima. Deverima izdeva najčešće ovakva imena: bato, lalo, slavej sokol, milani, svilani, ubavenko, građanin, i t. d.; zaovama: gosaođa, seja, ubavica, grančica, kitica, crnooka, gospođanka, gospođica, sestrica, golemica, građanka, grlica,
dukatinka, petrovka, i t. d. — Svaki mora da ispije čašu vina, koja mu je namenjena, i, obično, daje po marjaš bakšiša.
Kad već prevali ponoć, onda se ispraća prvo starojko. Pevice mu pevaju:
Mlada, mladoženja, pevice i svi svatovi isprate starojka čak do njegove kuće. U njegovoj se kući malo i poigra, dok mlada i mladoženja izuvaju starojka. Mlada izuva jednu a mladoženja drugu, i, pri tom, gledaju ko će pre izuti. Ko pre, vele, izuje, taj će suditi!
Potom se vrate momkovoj kući te isprate i kuma. Njemu pevice pevaju kao i starojku, samo zamene u pesmi „starojko", sa „kume“: Do tebe je, mili kume, i t. d.
Potšo su ispratili „stareje", lažlja iseče zbornik, a tako isto i hleb ispod
zbornika, na četiri dela. Ovaj hlebac rasdele svatovima a jednu četvrt daju mladoj. U tom pevice razdele novac, koji su dobile, kao bakšiš, za pevanje. I opda se svi rasture — svaki svojoj kući.
U ponedeljak ima još svadbe, ali bez pevica. Tada dolaze „gosjani". Jede se, pije, se, igra se. Za ručkom mlada deli dar, ako ima poviše, a ako li ne, onda odmah, čim se rasture ljudi u veče (u nedelju) a ostanu „stareji". — Svekru i svekrvi se dodeli obično košulja; kumu, starojku i vojvodi takođe, po košulja; kumici, staroj konici i vojvodinici po čarape, svatovima se daju pe-škirčići još pri polasku na venčanje, te ih oni prikače o desno rame. Svaki koji dobije dar, daje bakššp, koliko ko miluje. Obično tu lažlja preceni, n. nr. peškir — 20 p. d., čarape — 40 p. d., košunju — ko-liko ko ima vol>e, rukavice — 10 p. d. i t. d.
Svadba se završuje večerom u ponedeljak.
9. maja 1901. god.
Zaječar.
M. Stanojević
prof. pripravnik