Pređi na sadržaj

Sa Kumanova

Izvor: Викизворник
Sa Kumanova
Pisac: Vladislav Petković Dis



* * *


                  SA KUMANOVA
                  (istiniti događaj)

U jednome kraju starog Beograda,
Posle tol'kih dana opet gledam njega:
Nasmejana, vedra, lica uvek mlada,
Koje mu sad krasi iz rata belega.

Šetajući dugo, uz dolazak mraka,
Pričao je meni on, kapetan vojni,
Koga su bojevi digli do junaka,
A slučaj ne htede da bude pokojni —

Pričao je stvari iz prvoga rata
S rečitošću onom što mu vojska dala:
Od njegovih reči strah ne zna da hvata,
Isto tako ni laž, kleveta, ni hvala.

On je kroz noć mirno ređao te slike,
K'o iz kakve nove, strašne avanture:
Videlo se kako, sred topovske rike,
Padaju vojnici i zastave jure.

Videlo se kako, sred najvećeg boja,
Ljubav neizmerna u srcima živi,
I kol'ko se voli otadžbina svoja,
Zemlja večne borbe i proplanak sivi.

On pored ostalog ispriča i ovo:
“Kad smo bili legli kod jednog reduta,
U bici koja je dala Kumanovo,
Protivnika da bi uklonili s puta

Šrapnelska nas zrna uzeše za metu.
Od igre karteča zaklon nam najbolji
Bio je u pušci i u bajonetu,
U jurišu kobnom i božijoj volji.

I u onom času kada juriš nasta,
Glas jedan uzviknu: 'Milun se ne diže!'
Svi jurahu poljem, al' brat njegov zasta,
Kroz paklenu kišu vrati se i stiže

Mestu gde smo bili, i kraj brata kleče.
Dok s nožem na pušci lete svi vojnici,
Grmljava vazduhom dok k'o reka teče,
Koju katkad ljudski zaparaju krici —

On kraj mrtvog brata vrši obred sveti:
Poljubi vojnika, svećicu zapali,
Ponovo ustade, jurnu svojoj četi
Onako uzvišen i onako mali.

Sve se to desilo brzo i u času.
I dok vatra smrti ispred svakog zija
Po meni se milje neobično rasu,
Jer osetih da sam to ožaljen i ja.”


Izvori

  • Vladislav Petković Dis: Sabrana dela, Knjiga prva Poezija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003, strana 114-115.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vladislav Petković Dis, umro 1917, pre 107 godina.