Sanjarija
| Sanjarija Pisac: Dušan Srezojević |
Sanjarija
Sanjam o jednoj uzvišenoj ženi
Koju ne videh još nikad, a koje
Vizija plavi setom srce moje.
Gledam je. Bledoj predvečernjoj peni
Slična je njena vazdušasta građa.
Oko joj plavo bolesno od čežnje;
Pogled pun tužne nepostižne težnje.
Njen osmeh jedno setno sunce rađa.
Zagnjurena u oči njene plave,
Tužna, s beskrajno čari, da mi sniva
Duša radosti teške koje dave;
Bol koji čara i koji okiva.
Da joj na krilo klone moja glava.
I dok lagano, sa neznanih jada,
U meni cveće bola procvetava,
Tiho da plačem... A k'o vlaga hlada,
Koja miluje umorne talase,
S šumljenjem setnim kiše jedne drage,
Da mi suzama tihim kosu kvase,
S utehom nemom, oči njene blage ...
Napomene[uredi]
Sanjarija — Brankovo kolo, 1911, XVII, 35, 552.
Izvori[uredi]
- ZLATNI DASI. — Svetlost, Kragujevac, 1975, str. 37
|