Sarajevka prevarila muža

Sarajlija kupio šljive pa ponio kući, i davši ženi, reče joj da spremi đe ona zna pod ključ da ne bi ko od šljive pio, nego neka se nađe u kući ako bi ko došao, da ga časte. Jedan dan žena mu pritegne bocom te napije se šljive kao vode, a malo stavše, zove je muž iz vrta, u komu onaj dan sađaše zelje, da mu donese ručak, a đeca mu odgovore plačući: bogme, babo! mami se nešto dogodi i leže, ne znamo ali je živa, ali mrtva. Kad je čuo, potrči doma, pa kad vidi ženu đe je u svu duž potrbuške legla uz duvar, upita je: što ti bi? moje lijepo zlato! — Onda ona njemu ječki kao bonik odgovori: pošeta miš po onoj više mene polici, te obali sunđer te mene u glavu, pa mi samata mozak grđe nego da sam pjana.

Izvor

Vrčević, V. 1868. Srpske narodne pripovijetke ponajviše kratke i šaljive. Biograd: Srpsko učeno društvo. str. 13–14.