Saopštenje lekarskog konzilijuma povodom smrti Josipa Broza Tita
Danas, 4. maja 1980. godine, u ranim popodnevnim časovima, došlo je do daljeg teškog pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja predsednika Republike Josipa Broza Tita. I pored preduzimanja svih neophodnih medicinskih mera, postepeno su se gasile sve vitalne funkcije, pa je predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, predsednik Saveza komunista Jugoslavije i Vrhovni komandant oružanih snaga SFRJ, maršal Jugoslavije Josip Broz Tito, preminuo u 15.05 sati.
Drug Predsednik bolovao je dugi niz godina od šećerne bolesti. Kao posledica te bolesti razvile su se teške aterosklerotične promene na krvnim žilama nogu, živčano-mišićna oštećena nogu sa smetnjama pri hodu i oštećenje bubrega.
Prvi znaci poremećenog protoka krvi kroz krven žile leve noge pojavili su se krajem decembra 1979. godine.
Pošto se, uprkos intenzivnom konzervativnom lečenju, stanje pogoršavalo, izvršena je arteriografija leve noge, koja je pokazala da su začepljene površna butna arterija i završni deo potkolenične arterije.
Usled nepovoljnih izgleda za uspeh rekonstruktivnog operativnog zahvata, odlučeno je da se nastavi s intenzivnom konzervativnom terapijom. O ovome su konsultovana i dva poznata stručnjaka iz inostranstva.
I pored intenzivnog lečenja, pojavili su se znaci preteće gangrene.
U ovoj situaciji, kada je amputacija noge postajala neizbežna, odlučeno je, u punoj saglasnosti s drugom Predsednikom, da se pokuša spašavanje ugrožene noge operativnim zahvatom.
Sredinom januara 1980. godine izvršena je planirana operacija, koja je dala dobar neposredni rezultat. Međutim, ubrzo zatim došlo je do opštih komplikacija u cirkulaciji koje su do te mere poremetile efekat operacije da je sedam dana kasnije, uz pristanak druga Predsednika, morala da bude izvršena amputacija leve noge.
Drug Predsednik je obe operacije podneo vrlo dobro. Neposredno posle druge operacije započeta je rehabilitacija i drug Predsednik je počeo delimično da obavlja svoje predsedničke poslove.
U daljem toku došlo je do potpunog prekida rada bubrega, kao posledica već ranije spomenutog oštećenja bubrega i nastale infekcije.
Pošto se bubrežna funkcija, uprkos preduzetim merama, nije uspostavila pristupilo se primeni veštačkog bubrega (hemodijalizi), koja se morala primenjivati svakodnevno.
U daljem toku bolesti pojavile su se mnogobrojne komplikacije, koje su se sve više otežavale stanje zdravlja druga Predsednika: sepsa, više puta ponovljene upale pluća, poremećaji zgrušavanja krvi, sa povremenim teškim krvarenjima, pre svega u želucu, crevima i plućima, najzad, teško oštećenje jetre praćeno jakom žuticom i komatozno stanje.
Više puta ponavljane teške infekcije i dugotrajna visoka temperatura, uz influenciju bubrega, oštećenje jetre, slabosti srca i krvotoka, pored svih terapijskih mera da je došlo do postepenog gašenja vitalnih funkcija i fatalnog ishoda.
U lečenju su sve vreme učestvovali lični lekari druga Predsednika.
Bio je takođe angažovan ili povremeno konsultovan veći broj stručnjaka raznih specijalnosti: prof. dr Ivo Obrez, prof. dr Ludvik Ravnik, prof. dr Saša Luzar, prof. dr Janez Fetih, prof. dr Vinko Kambič, doc. dr Jože Drinovec, dr Čedomir Krstić, prof. dr Jože Vindešek i dr Rado Kveder.
Konzilijum lekara:
prof. dr Bogdan Brecelj
prof. dr Mioljub Kičić
prof. dr Miro Košak
prof. dr Predrag Lalević
prof. dr Stanislav Mahkota
prof. dr Đorđe Popović
prof. dr Jovan Ristić
Lični lekari:
prim. dr Zvonimir Ditrih
dr Radoslav Dragojević
dr Damir Hranilović
dr Mladen Radmilović
dr Milomir Stanković
prim. dr Svetislav Čelikić