Sanak snila kraljica gospođa,
sanak snila i u san videla:
da se nebo na tri prelomilo,
sjajan mesec u Dunav potanul,
ja zvezdice po zem’ popadale, 5
ja Vlašići krajom prebegnuli.
Pa doziva kralja Milutina:
„Boga tebe, kralje Milutine,
što sam noćas čudan san šnjevala,
san šnjevala i u san videla: 10
nebo se je na tri prelomilo,
jasan mesec u Dunav potanul,
ja zvezdice po zem’ popadale,
ja Vlašići krajom prebegnuli."
„Što se nebo na tri prelomilo, 15
to će biti teška razmirica;
što je mesec ju Dunav potanul,
to će mene Turci da zarobe;
što zvezdice po zem’ popadale,
to će deca siročići da su; 20
što Vlašići krajom prebegnuše,
to će jod men’ vojska da odbegne!“
