Savo i Turski car
0001 Prošetaše dva gospodičića
0002 Po Stambolu gradu bijelome,
0003 Jedno paša Omer Ćehaiću,
0004 A drugo je Ćuprelijć vezire;
0005 Šetaju se, razgovaraju se,
0006 No da reče Ćuprilijć vezire:
0007 „Ču li, pašo, Omer-Ćehaiću!
0008 „Čudan li sam šićar uhodio:
0009 „Pokraj mora baš u gori Svetoj,
0010 „Vidio sam crkvu Filindara,
0011 „A kakva je, milu Bogu fala!
0012 „Pokrivena ćemerom od zlata,
0013 „Potkićena srmom i biserom,
0014 „Podizana zlatnom trepetljikom,
0015 „A po njoj su direci od zlata;
0016 „Sve od zlata krsti i ikone;
0017 „U nju sjedi trista kaluđerah,
0018 „Među njima kaluđere Savo,
0019 „I više njih pet stotin’ đakovah,
0020 „Gologlavi dvore gospodare.
0021 „Da li ti je, pašo, pogledati,
0022 „Mlogo li je zlata crkovnoga!
0023 „Da okupi care tri tabora,
0024 „Da ih vodi Svetoj gori lomnoj,
0025 „Da pohara crkvu Filindara,
0026 „Da rastopi krste i ikone
0027 „I velike crkovne zaklade,
0028 „A da slije mloge pištojlije,
0029 „Da poturči kaluđera Sava,
0030 „Da ga metne veljega vezira;
0031 „Da poturči trista kaluđerah,
0032 „Da su njemu trista seratlijah;
0033 „Da poturči pet stotin’ đakovah,
0034 „Da su njemu mloge tevabije;
0035 „Da poturči prebijelu crkvu,
0036 „Da u po nje ogradi džamiju,
0037 „A po nje panduricu kulu,
0038 „Da panduri iz nje od kavurah!”
0039 Reče paša Omer Ćehaiću:
0040 „A pasaj se, Ćuprelijć vezire!
0041 „I prijed su cari nastajali,
0042 „Pa se crkve harale nijesu;
0043 „Ne smijemo crkvi udariti,
0044 „Vedro bi se nebo prolomilo,
0045 „A panulo studeno kamenje,
0046 „Pobilo bi Turke bez hesapa.
0047 „Ima crkva dobra čuvadara,
0048 „Po imenu kaluđera Sava,
0049 „Koji jaše konja debeloga,
0050 „Oko njega trista kaluđerah,
0051 „Svaki nosi svijetlo oruže,
0052 „A da crkvu od Turakah brane.
0053 „A jesi li stimava’, veziru,
0054 „Kakova je Svetogorska crkva?
0055 „Sja joj kuba među gradovima,
0056 „Ka’ danica među zvijezdama;
0057 „A na kubu zlatni barjak sjaše,
0058 „A pod barjak crni zmaju spaše,
0059 „K Stambolu je glavu obrnuo,
0060 „Te on žive Turke proždiraše.”
0061 S tom davijom u cara pođoše,
0062 I daviju caru iznesoše;
0063 Car daviju paši ne prifata,
0064 No veziru prifati daviju,
0065 I veliku vojsku okupio,
0066 Povede je Svetoj gori maloj
0067 Niže crkve postavio tabor,
0068 Pa je care opravio sluge
0069 U bijelu crkvu Filindara,
0070 Da dovedu kaluđera Sava,
0071 Da dovedu njemu pod šatoru.
0072 I careve otidoše sluge,
0073 Uljegoše u bijelu crkvu,
0074 Tu nađoše kaluđera Sava,
0075 Oko njega trista kaluđera
0076 A đe poju Božu laturđiju;
0077 No iz crkve izljegoše Turci,
0078 Dok se zakon izvrši hrišćanski,
0079 I izljeze kaluđere Savo,
0080 Pa mu carske sluge govorile:
0081 „Hajd’ ovamo, kaluđere Savo!
0082 „Za tebe je care opravio,
0083 „Da otidoše njemu pod šatoru;
0084 „Evo care pod bijelom crkvom
0085 „Doveo je tri tabora vojske.”
0086 No da reče kaluđere Savo:
0087 „Ko je na to cara naučio,
0088 „Živijeh se mukah namučio!”
0089 Pa skočio od zemlje na noge,
0090 Na dorata usjede svojega,
0091 Pa otide caru pod šatoru;
0092 Careve su sluge izlazile,
0093 Pod Savom su konja prifatile,
0094 On uljeze caru pod šatoru,
0095 Pa je s carem Savo govorio:
0096 „Zbori, care, što si poručio?”
0097 Car je Savu riječ besjedio:
0098 „Holi mi se, Savo, poturčiti,
0099 „Da te stavim veljega vezira?
0100 „I poturči trista kaluđerah,
0101 „Da su tebe trista seratlijah;
0102 „Pa poturči pet stotin’ đakovah,
0103 „Neka su ti silne tevabije;
0104 „A da uzmem krste i ikone,
0105 „I da uzmem crkovne zaklade,
0106 „Pa da slijem puške pištojlije,
0107 „Da darujem trista seratlijah
0108 „I pet stotin’ mladih tevabijah;
0109 „Poturčiću prebijelu crkvu,
0110 „U po nje ću ogradit’ džamiju,
0111 „A u po nje panduricu kulu,
0112 „Da panduriš, Savo, od kavurah.”
0113 Savo mu je tade govorio:
0114 „Kud te, care, sila zanijela?
0115 „Jesi li se care, pomamio?
0116 „Ne mogu se, care, poturčiti:
0117 „Ja pred sobom imam starijega.
0118 „Za to ću te, care, naučiti:
0119 „Ti okupi hodže i kadije,
0120 „I derviše Turske književnike,
0121 „Pa uzmite Turskoga musafa,
0122 „Te molite Boga za tri dana,
0123 „Ako bi vi mobu prifatio,
0124 „Da zaigra na istoku sunce,
0125 „Da se dvije sastanu planine,
0126 „Džin-planina i Anadolija;
0127 „I da provre ispod manastira;
0128 „A da provre ispod manastira,
0129 „Tade ću se care poturčiti,
0130 „I vas ću ti hatar navršiti.”
0131 Pa ondolen konja uzjahao,
0132 I otide u bijelu crkvu.
0133 Car okupi hodže i kadije,
0134 I derviše Turske književnike,
0135 Te musafa na ruke uzeše,
0136 Boga mole Turci za tri dana,
0137 Dokle im se dosadilo bješe,
0138 Pa musafa na zemlju bačiše.
0139 Tade vika kaluđere Savo:
0140 „Stani malo, care Stambolija!
0141 „E ću se ja Bogu pomoliti.”
0142 Pa okupi trista kaluđerah
0143 I pet stotin’ ludijeh đakovah;
0144 Poskidaše kape kamilajke,
0145 I prosuše do pasa vijence,
0146 A uzeše krste i ikone
0147 I velike knjige evanđelja,
0148 Te se mole Bogu tri sahata,
0149 Dok se krsti zemlji pokloniše,
0150 Iz ikonah suze udariše,
0151 A zaigra na istoku sunce,
0152 I dvije se sastaju planine:
0153 Džin-planina i Anadolija;
0154 A i provre voda iz kamena,
0155 Ona provre ispod manastira,
0156 Da ne mine konja ni junaka;
0157 Vedro bješe, te se naoblači,
0158 Iz oblakah tiho rosa nađe,
0159 Iz nje pada studeno kamenje,
0160 Ono bije po taborah Turke,
0161 Ne uteče druga nikakvoga.
0162 Ni da kaže, kako s’ poginuli,
0163 Osim paša Omer-Ćehaiću,
0164 I šnjim bježi care Stambolija,
0165 Pobjegoše u bijelu crkvu.
0166 Ćaše Savo cara pokrstiti,
0167 No se boji crkvi Filindaru,
0168 Da mu care hilu ne učini.
0169 Dobar prilog care upisao,
0170 Da ga daje crkvi na godinu
0171 O čestitu danu Mitrovome:
0172 Po sto okah voska topljenoga.
0173 To je bilo, istina je, kažu.
0174 Sačuvaj ni, Bože, gospodara!
Izbor
[uredi]- Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 54-58.