SAMO KAD BI...
Samo kad bi znala,
Željo moja živa,
Kakvo li se nečuveno
Čudo sa mnom zbiva!
Kao lisje dršćem
Kad sam pored tebe,
A srce mi ojađeno
U grudima zebe.
Uzdisaj sumoran
Uzdahe mi vija,
A u oku dragi kamen —
Kaplja suze sija.
Na licu mi jadi
Ka oblacc sede,
A na usti lakokrilne
Reči mi se lede.
Čas me opet crno
Mori očajanje,
Što grohotom vuče srce
Ko janje na klanje.
Čas zasvetli zračak
Nevernoga nada,
Čas sam opet u bezdanu
Neizmernih jada.
Sad bi da se smijem,
Sad opet da kunem,
Čas bi opet da u grobu
Ledenome trunem.
Pa barem da znadeš,
Željo moja živa,
Da se samnom ovo čudo
Sve sa tebe zbiva!
Pa barem da znadeš!..
Al ćuti... utoli..
Ne sme srce da zaplače
Kad iskreno voli.
