Ruzmarin

Ruzmarin Pisac: Jovan Jovanović Zmaj

Mlada moma negovala
Zelen ruzmarin,
Što ’no ga joj poklonio
Gazda - Lazin sin.

Svako jutro ustajala
Ranom zoricom,
Svoj ruzmarin zalevala
Bistrom vodicom.

Zborila mu: „Al’ si krasan,
Ruzmarine moj!
Na srce mi, u dušu mi
Pada miris tvoj.“

A ruzmarin usudi se,
Šapće — uči je:
„U svatovi ja mirišem
Malo drukčije.
To ti ne znaš, luda mlada,
Sad ti rekoh, znaj!
Ako misliš da te varam’,
A ti pokušaj.

Ono momče davno čeka,
Na to navija;
Mene šalje da mu budem
Provodadžija“.

Divna j’ moma, kad je rumen
Stida oblije.

A ruzmarin zamirisa
Najsvatovskije.

»Javor« 1887.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.