Gorom šeta deli Radivoje,
Gorom šeta, s gorom razgovara:
„Još se, goro, oženio nisam.
Ja se jadan ni ženiti neću,
Dok ne uzmem Rosandu đevojku.“ 5
On mišljaše, niko ne čujaše.
To začula braća Rosandina,
Od kamena načinjaše kulu
I na kuli devetera vrata
I deseta od čelika ljuta, 10
Zatvoriše Rosandu đevojku.
Boga moli Rosanda đevojka:
„Daj mi, Bože, ilinske gromove,
Da razlomim od kamena kulu
I na kuli devetero vrata 15
I deseta od čelika ljuta,
Da ja viđu deli Radivoja,
Da l' i sada dobra konja voda,
Da li nosi vezeno jagluče,
Vezla sam ga tri godine dana, 20
U njemu mi oči ostanule.“
Molila se i umolila se,
Bog joj dade ilinski gromove,
Razlomiše od kamena kulu,
To izađe Rosanda đevojka, 25
Odvede je deli Radivoje.
Izvor
Dejan Tomić, „Srpske narodne pesme“, Novi Sad, 1999.
