Roman bez romana

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
◄   Sadržaj: Sadržaj   ►

Prečestnjejšem gospodinu
STEFANU POPOVIĆU,

arhimandritu S. Arh. monastira Kovilja, svom počitajemom prijatelju Ingenium cui est, cui menѕ dіvіnіor, atque os magna ѕonaturum za znak spomena delce ovo posvećuje

Sočinitelj

Muza moja ljubno tebi,
mili druže, diže spomen,
al’ je lepši onaj spomen
kog sam, druže, dižeš sebi.
Lepši jeste onaj spomen
kad posred naroda mnoga
ljupka sjajnost slova tvoga
udivljenja diže spomen.
Lepši jeste onaj spomen
kad bistrotom uma tvoga,
kad revnostju duha tvoga
rodu svome dižeš spomen.
Nek se spomen tvoj ogleda
u spomenu milog roda,
nek cvet cvetu ljupkost doda,
tako opšti venac cveta.