Viljem plemić, čuven junak,
Potomak od slavnih Barda:
Otiš'o je, služio je — —
Sluga beše u Ričarda.
Ričardova mlada ćerka
K'o ljiljan je lepa bila,
Al ljubavna za Viljemom
Poleteše njena krila.
... Divno veče ... tiho veče...
Bi se čuo dah od cveta ...
Viljem junak s ričardovom
Po gori se ćerkom šeta.
„Hoj, Viljeme, dično ime!
Puknuće mi srce moje:
Ta na licu nema više
One zdrave, rujne boje.
Kad bi naše svete tajne,
Kad bi meni babo znao:
Nit' bi jeo, nit' bi pio
Dok te ne bi rastrgao.
Ali zato, Viljem — zlato,
Još jedared dođi meni:
Da na tvoje grudi pane
Beli ljiljan salomljeni!"
... Sunce selo ... ćuti selo...
Nema vaja, nema daha ...
Al Viljema eto mlada
U svom plaštu od šarlaha.
Roni suze, dragu uze,
Ia je čarnoj gori nosi ...
„Srce, dušo, lepa ružo,
Tako tužna, bleda što si?
Kakva tica da ti tepa?
Kakav žubor da ti godi?"
Dok on pita, ruža vita
Dotle njemu čedo rodi.
Tek sumorna noć što ode
I tek zora što zarudi,
A iz teškog, iz nemilog
Sna se Ričard već probudi.
Pa on pita sluge svoje:
„Da li nojca još ne prođe?
Il kako je, da mi ćerka,
Da preda me još ne dođe?
Strašan sanak usnio sam:
Sunčani se luč pogasi,
A ćerka mi poginula
Na jezeru međ talasi.
Pa ako je bona, mrtva,
Pa ako je nema više:
Nek se tvrdo nebo lomi,
Holuj strašan nek se diže!
Od žalosti svo jestastvo
Nek u crno se obuče,
A okean od bolova
Besomučno neka huče!"
I odoše brze sluge
Kroz dubrave, gore dole;
I nađoše mladu momu
Nađoše je kraj topole.
Valjan Ričard na ruke je
Ćerke svoje dig'o čedo,
Pa onda ga suznim okom
Dugo, mlogo, slatko gledo.
Poljubi ga, potom reče:
„Ko što mrzim tvog babajka,
Toliko je mila meni
Moja ćerka, tvoja majka.
Njojzi luče, a unuče,
A unuče meni ti si!
Nek ti Robin bude ime
Ako mi još kršten nisi!"
I pevači, dobroj braći
Pred gospodom, a pri vinu,
U pesmama raznovrsnim
Pričaše već o Robinu.
O junaku, svetlom zraku,
I ljubi mu — o slobodi:
Al do danas niko nije
Znao gde se Robin rodi!
Izvor
Pesme Mite Popovića 1874-1884, Izdanje knjižare Đermekova i Matića, u Zemunu 1884, str.54-58
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 136 godina.
