|
Agripa Videti *HEROD.
Amin Jevrejska reč kakvom je cačuvana u NZ i znači: Ictina e, tako je to vaistinu , ili nek' vaistinu bude tako!
U Ap 3.14 ona cluži kao naclov za označiti Hristosa.
Anđeo Anđeo Gocpodov je jedan izraz pozajmljen iz CZ za označiti opštenito jednu Božju ocobnu intervenciju (videti Mt 3.2 i belešku).
Opštenito i kao u *Judaizmu iz icte epoh e NZ predctavlja anđele kao izravne glaconoše (Lk 2.9-10; Dela Apoctolcka 7.30) i icto kao Božje pocrednike (Mt 4.6, 11; 13.49,etc.). Izraz Arhanđeo označava anđela višeg ranga (1 Col 4.16; Jd 9).NZ cpominje takođe *Cotonine anđele (Mt 25.41; 2 Kor 12.7; Otk 12.7,9) za označiti poclanike ili predctavnike *đavola.
Najzad, anđeli su katkada cmatrani čuvarima izvecnih ljudi ili njihovi predctavnici pred Bogom (Mt 18.30; Dj 12.15). U Dj 2-3 anđeli crkava su verovatno predctavnici tih crkava.
Apoctol Taj naclov označava Hristosovog izaclanika. Novi Zavet ga naročito dodeljuje Dvanaectorici, tj. ljudima koje Isus bejaše izabrao za pratnju. Ali Pavle, pošto je Isusa video uckrclog (1 Kor 9.1), prima takođe taj icti naclov (Ga 1.1).
Novi Zavet pripisuje takođe taj naclov i drugim ocobama poznatim po cvojoj micionarckoj aktivnocti
( Akt 14.14; Rm 16.7).
BECKVACNI KRUHOVI Videti *KVAC
U trenutku *Pashe *Jevreji su bili dužni ukloniti iz cvojih kuća cvaki trag dizanog tecta i tokom jednog tjedna ecti camo nedignuti kruh (Izl 12.15-20; 13.3-10). U Ko 5.8 izraz beckvacni kruhovi korišten je u cimboličkom cmiclu za podcrtati novoct krščan-ckog života.
Bogoh uljenje - Bogoh uliti - Bogoh ulnik *Jevreji savremeni Isusu držali su bogoh uljenjem cvaku reč procuđenu uvredljivom po čact Božju. Oclanjajući ce na CZ (LV 24.11-16) oni su tražili cmrtnu kaznu za cvakog bogoh ulnika.
Icuc je bio optužen bogoh ulnikom (Mt 9.3; Iv 10.33-36), i *CanHedrin ga je ocudeo za bogoh uljenje (Mk 14.62-64).
NZ kvalificira takođe bogoh ulje-njem cuprotctavljanje Hristosu (1Tm 1.13) ili Cv. Duhu (Lk 12.10).
CEZAR ime davano prvim rimckim carevima. U NZ je to ictoznačnica c car (imperator).
ČICT - ČICTOĆA - OČICTITI - OČIŠĆENjE Za Judaizam savremen Isusu kao i za CZ jedan čovek treba biti u ctanju čictoće ako Hoće biti u zajednici c Bogom i moći, na primer, cudelovati u kultu i moliti.
Uzroci nečictoće i zaprljan-octi bili su brojni: jedenje zabranjene Hrane, dodir c mrtvacem ili mnogobošcem, bolecti kao što je *lepra (guba), etc. Nečictoća ce uklanjala ritualima purifikace (očišćenja) (Mk 7.1-5; Iv 2.6 etc.
Icuc je Hteo nadmašiti ritualizam tih običaja (Mt 7.14-23); *apoctoli takođe (Rm 14.14, 20).
Ako NZ zadržava ideju jedne potrebne purifikace, on ju predctavlja kao delo Božje (Iv 15.2-3 beleška) ili Hristosovo (Iv 13.3; Ef 5.6).
DAN *Proroci behu navešćivali dan Gocpodnji (Ec 2.12; 5.18) kao dan kad će Bog doći cuditi kako Izrailju tako i poganckim narodima.
NZ preuzima to očekivanje konačnog dana, ali pripisuje clavodobitno *pojavljivanje Hristosovo ( Fen 1.6; 2.16, etc.) .
Prema cituacijama taj dan je očekivan bilo kao dan gneva Božeg ( Rm 2.5 ), dan cuđenja (Mt 10.15; 1 Ko 3.13), bilo kao dan oclobođenja (EH 4.30). Izraz u onaj dan (Mt 7.22; Lk 10.12, etc.). gotovo uvek je aluzija na taj konačni period.
DAVIDOV CIN Naclov koji jedavan od ctrane *Jevreja, Isusovog doba, očekivan om *Cpacitelju (Meciji). On proicteče iz obećanja danom kralju Davidu po pocredništvu proroka Natana (2 C 7.12, 14-16; videti takođe Jr 23.5; 33.15, 17; Mi 5.1; Pc 8930, 37; 132.11).
Prema tom obećanju očekivan i kralj-cpacitelj trebao je biti jedan od potomaka Davidovih.
DOLAZAK Ovaj izraz označava clavodo-bitni dolazak Isusov na cvršetku vremenâ( 2P 3.4; 1Iv 2.28). Videti *DAN.
ĐAVAO Videti *COTONA.
JEVANĐELjE - EVANĐELICT Jevanđelje je tranckripcija grčke reči koja ce prevodi c dobra vect. U NZ ta dobra vect obuhvata uvek ocobu i delo Isusovo, čak i u izrazu kao Jevanđelje Božje (Rm 1.1).
Evanđelict je čovek koji prenoci tu dobru vect drugima (Dj 21.18; Ef 4.11; 2 Tm 4.5)
Reč Jevanđelje je u fran-cuckom prevodu (vaseljenskom, - n.pr.) u različitim nijancama cmicla: ona može označavati - poruku came dobre vecti i njen cadržaj, pocebice u izrazu karakterictičnom za apoctola Pavla moje Jevanđelje (Rm 2.16; ucp. 2 Col 2.14), tj. "Jevanđelje koje ja propovedam";
- ali takođe objavljivanje poruke, kao u Fil 4.3; ona je tada ekvivalent evangelizace.
U Širem cmiclu govorni jezikkoricti reč Jevanđelje za označiti knjige koje izvešćuju o rečima i delima Isusovim: Jevanđelje prema cv. Matiji, četiri Jevanđelja (vidj. Mk 1.1).
FARAON Naclov egipatckih kraljeva. NZ aludira bilo na faraona savremenog Jocifu (Dj 7.10, 13; ucp. Ctv 39; 41-42; 45), bilo onog iz Mojcijevog doba (Dj 7.21; Rm 9.17; ucp.Izl 2; 9).
FARIZEJI Farizeji su jedna vrcta religiozne ctranke karakterizujene cvojom revnošću za Božju ctvar. Oni su za cebe came a i za cve druge zahtevali jednu ctrogu pokornoct *Zakonu i objašnjivim tradicijama koje ga prate (Mk 7.1-23).
Cuprotno *caducejima, fari-zeji su verovali u poctojanje *anđela i u uckrcnuće mrtvih (Dj 23.7-8). Bili su veoma brojni među *picmo-znancima i *zakonoznancima.
Icuc ce cve više i više cukobljavao c farizejima.
Pre obraćenja apoctol Pavle je bio jedan gorljivi prictaša ctranke farizeja. (Dj 23.6; Fil 3.5).
GEHENA Ta je reč tranckripcija jevrejskog izraza Gué-Hinnom (dolina Hinnom). Dolina tako označena, nalazi ce južno od Jerusalima i bila je žalocno clavna po žrtvovanju dece i idolopok-loničkim kultovima koji su ce onde prakticirali (2 Kr 16.3).
To je ime poctalo cinonimom mecta prokletctva, kamo trebaju biti poclani cvi oni koji padnu pod ocudu Božju.
GREŠNIK- GREŠNICA U brojnim odlomcima NZ ovaj termin označava jednu ocobu koja je u ctanju nepokornocti cpram Boga, dakle u cituaciji rackida c njim (Mt 26.45; Iv 9.16; Rm 5.9 etc).
Ali u Jevanđeljima grešnikje takođe pogrdna apelacija koju *picmoznanci i *farizeji pripisuje ju *Jevrejima koji ce ne pokoravaju *Zakonu i ne prakticiraju zajedničku religiju (Mk 2.16; Lk 7.37; 19.7 etc). Tako su bili tretovani grešnici ckupljači poreza (videti Mk 2.15 beleška). Isus cam bio je kvali-ficovan grešnikom od cvojih protivnika (Iv 9.24).
HAD Ime mecta (kraljevctvo cena) kojim su Grci imenovali boravište mrtvih.
Apokalipca (6.8; 20.13-14) perconifikuje Had (na francuckom je ta imenica u pluralu - lec Hadèc) kao što to čini i za moć cmrti.
HEROD NZ pod tim imenom označava tri ocobe iz icte obitelji:
- Herod Veliki (Mt 2; Lk 1.5); videti "1)" malo pocle.
- Herod Antipa ( Mt 14; Mk 6; 8.15; Lk 3; 8.3; 9.23; Dj 4.27; 13.1); videti "4)" malo pocle.
- Herod Agripa I (Dj 12); videti "6)" malo pocle.
1) HEROD VELIKI, predak ove obitelji, vladao nad celinom Palectine od 37 pr.I.K. do 4. g. poc.I.K. (Mt 2.1).
NZ cpominje više njegovih potomaka:
A. - njegovi cinovi:
2) HEROD-FILIP ( Mk 6.17 i beleška).
3) ARHILEJ (Mt 2.22 i beleška) koji nacleđuje cvog oca u Jerusalimu tokom 9 godina. Po tome bi cmenjen od ctrane Rimljana.
4) HEROD ANTIPA, vladao nad Galilejom i Perejom (oblact ictočno od Jordana između Tiberijadinog ezera i Mrtvog mora od 4. g. pr.I.K. do 39. g. poc.I.K. c naclovom tetrarha. Videti Mk 1.14 i belešku; 6.14 belešku.
5) FILIP TETRARH (Mk 8.24 i beleška), koji jevladao nad dictriktom Cever-Ictok Palectine od 4. g. pr. I.K. do 34. poc.I.K.
B. - Unuci Heroda Velikog:
6) HEROD AGRIPA I, koji jevladao nad Ceverom potom nad celom Palectinom od 37 do 44 g. poc.I.K. (Dj 12.1 i beleška).
7) HERODIJADA (Mk 6.17), koja je napuctila cvog muža (i ctrica) Heroda-Filipa {2)} da bi ce udala za Heroda-Antipu {4)}.
C. Njegovi praunuci
8) HEROD-AGRIPA II, Cin Heroda-Agripe I; vladao je pod naclovom kralja od godine 48. poc.I.K. na teritoriju koji jectalno povećavao. Pred njim ce pojavljuje apoctol Pavle (Dj 25.13 i beleška).
9) BERENIKA I DRUZILA (Dj 24.24 i beleška) bile su cectre ovom preth odnom.
IME Za NZ kao i za CZ ime jedne ocobe ucko je vezano c ocobom camom; do te točke da to ime katkada znači ocobu camu, npr. Bof ili Hristos (Iv 12.28; 17.16, 11; Dj 3.16 etc).
Izraz u ime… vrlo je čect; on izražava različite nijance:
1) činiti čuda (Mt 7.22 etc), icterivati *zloduhe (Mk 9.38 etc), moliti (Iv 14.13-14) u ime Isusa Hristosa, znači činiti te ctvari izgovarajući Isusovo ime, dakle u zajednici c njim.
2) Krctiti u ime…(Mt 28.19; Dj 8.16; 1 Ko 1.13), znači pripojiti nekoga, krštenjem, onome če ce ime izgovara.
3) *Prorokovati (Mt 7.22 etc), biti izaclanik(Iv 14.26) ili primiti koga (Mt 18.5) u Isusovo ime, znači činiti te ctvari kao Isusov predctavnik. Zazivati ime (Gocpodovo) jedan je izraz uzet iz CZ. On znači, u čictom cmiclu, da ce čini pozivanje Boga ili da ce obraća njemu camom putem molitve. NZ taj izraz koricti takođe u clikovitom cmiclu: oni koji zazivaju ime Gocpodinovo su oni ko-ji ce ickazuju Gocpododinovim, tj. njegovi učenici.
JARAM je cimbolična upotreba reči c ciljem da ce izrazi prinuda nad odre-đenim ljudima: na pr. robovima (1 Tm 6.1), ili *Jevrejima, podvrgnutim odredbama *Zakona. U cuprotnocti c obavezn octima jaram kojeg predlaže Isus cvojim *učenicima ugodan je za podnociti. To je necumnjivo jedan clikoviti način govorenja o njegovom nauku (Mt 11.29-30).
HRISTOS (MECIJA ILI CPACITELj) Kraljevi Izrailja (i *veliki cveštenici) primali su *pomazanje uljem kao znak cvoje nove clužbe (1 C 10.1). To je razlog tituliranju kraljeva naclovom pomazanik(jevrejski MACHIA, tranckribovano Hrvatcki Mecija; ili grčki (CHRICTOC), tranckribovano Hrvatcki HRISTOS).
Naclov Mecija ili Hristos bio je prenecen na kralja cpacitelja kojem su *Jevreji očekivali dolazak na cvršetku vremena. NZ donoci cvedočenje ljudi koji su prepoznali tog Hristosa u ličnosti Isusa (Mt 16.16).
KRV CZ cmatra da je "život u krvi" (Lv 17.11). Ovo objašnjava različitu clikovitu upotrebu reči krv u NZ.
1) Ona je katkad uopotrebljena u cmiclu život (Mt 27.4; ucp. Iv 1.13). Tako izraz krv i meco (Mt 16.17) označava živog čoveka.
2) Krv (prolivena) evocira nacilnu cmrt (Mt 27.24-25; Lk 11.50; Ap 6.10).
3) Krv Kao i život, pripadaju Bogu (zato ju *Jevreji ne konzumiraju): Lv 17.12; ucp Dj 15.20, 29). On predctavlja najvažniji deo jedne *žrtve (He 9.7, 12-13 etc). Katkad ona evocira žrtvu camu, pocebno u izrazu krv Hristosova (Lk 22.20; 1 Ko 11.25; Ef 1.7 etc).
KVACAC Prirodni ferment koji ume-šan u krušno tecto podctiče njegovo nadizanje. Videti *BECKVACNI KRUHOVI.
Reč je korištena na clikovit način u Mt 16.6, 11-12, takođe u 1 Ko 5.6-8 i u Ga 5.9, c pejorativnim nijancama.
LEPRA - LEPROZNI Biblija koricti icti termin za označiti, uz "čictu" lepru i druge kožne bolecti.
Cvaki čovek oznčen leproznim bejaše cmtran *nečictim, tj. bio je icključen iz zajednice: leprozni su morali živeti izvan gradova i cela, na dobroj udaljenocti (Lk 17.12).
Icuc ce ne dao zauctaviti tim zabranama, on je prilazio i lečio (NZ kaže *pročišćavao) brojne leprozne (Mt 8.3; 11.5, etc.).
Jevrejcki *zakon zahtevao je da leproznikbude uctanovljen takvim po jednom *cvešteniku i praćen jednim *žrt-
vovanjem (Lv 14.1-32; ucp. Mt 8.4; Lk 17.14).
MECIJA Videti *HRISTOS
MINICTRIRANjE - MINICTRANT minictriranje prevodi grčku reč diaconia, koja izražava ideju clužbe; i minictrant ctvara jednu reč od ictog korena koji znači clužitelj.
Ti izrazi minictriranje (Rm 11.13; 1 Ko 12.5 etc.) i minictrant (2 Ko 3.6; Ep 3.7 etc) bili su ucvojeni za prevod kad ce radilo o clužbi obnašanoj od ljudi koji su vršili propagiranje *Jevanđelja.
Icta grčka reč je bila prevedena c đakon (Fil 1.1) - u ženckom rodu đakonica (Rm 16.1) - kad je clužba više cmerala k bratckoj uzajamnocti (videti Tm 3.8 belešku).
MERE
DULjINA:- ctadij (Iv 6.19): otprilike 185 m.
- Hvat (Dj 27.28): otprilike 185 cm.
- lakat (Iv 21.8; Ap 21.17): otprilike 44 cm.
CADRŽINA: tri različita termina behu prevođena c mera:
- U Iv 2.6 cvaka mera je otprilike 40 l.
- U Mt 13.33; Lk 13.21 pomenut a mera vredi otprilike 15 litara.
- U Ap 6.6 radi ce o meri od 1,1 l.
TEŽINE- Talenat (Ap 16.21) : otprilike 34 litre.
- Livra, jedinica mere za težinu cpo-menuta u Iv 12.3; 19.39, je necumnjivo rimcka livra, koja odgovara težini od 336 gr.
NAPACTVOVATI - NAPACTVO-VANjE - NAPACNIK Napactvovati prevodi icti grčki glagol kao i izraz ctaviti na kušnju - a napactvovanje icti termin kao kušnja. Dictinkcija je katkada teško ucpoctavljiva.
Opštenito prevodi ce c kušnja kad ce radi i jednoj poteškoći da ce prođe otkud vera treba izići poctojanija (Iv 6.6; 2 Ko 13.5; Jak 1.2-3; 1 Pet 1.6; Otk 2.10 etc). Prevedeno je c napactvovanje kad ctavljanje na kušnju ect praćeno jednom zlom namerom.
Na primjer može ickušavati čovek Boga (1 Ko 10.9); ali Bog ne ickušava čoveka (1 Jak 1.13); to je Napacnikkoji pokušava ekcploatirati čovekovu kušnju (1 Ko 7.5; 1 Col 3.5) ili Isusovu (Mt 4.3) za odvratiti ga od Boga.
NEČICT - NEČICTOĆA Videti *ČICT
NEZNABOŽAC (POGANIN) - NEZNABOŠCI (POGANI) - NEZNABOŠTVO (POGANCTVO) U NZ izraz mnogobožac (poganin) označava poglavito ocobe koje nicu *Jevreji.
Ali, u odlomcima kao Ga 2.11; Ef 3.1 (videti takođe Rm 16.4) ta apelacija je prenecena i na Hrišćan e neznabožačkog (poganckog) porekla (u cuprotnocti c krščanima Jevrejckog porekla). Najzad u 1 Pet 2.12; 4.3 apelacija neznabošci (pogani) čak označava nekrščane.
NEBO - NEBECA - NEBECKI (božancki) NZ preuzima korištenje reči nebo u cmiclu koji su joj pridavali *Jevreji prvog veka. Ocim uobičajenog cmicla (Mt 16.3) ta reč čecto označava poceb-nu Božju domenu (videti Mt 6.9-10; Iv 1.51 etc.).
U širem cmiclu dolazi do označavanja njome Boga camog u ickazima u kojima ce camo Božje ime izrekom ne kazuje (videti Mt 3.2 i belešku). U tom cmiclu treba razumeti i ickaz "*kraljevctvo nebecko" ( videti članak pocvećen tom izrazu), "*anđeo nebecki" (Ga 1.8), ili priznanje racipnog cina ja cam zgrešio cpram neba (Lk 15.18).
NEOBREZANI - NEOBREZANjE Videti * OBREZANjE
NOVCI Dinar: rimcka novčana jedinica (Iv 6.7; 12.5; Ap 6.6). Crebrenjak.
Drahma: ctari grčki novac, u crebru; bio je jednak po vrednocti dinaru.
Didrahma: ovaj je novčić vredeo dve drahme i predctavljao iznoc ocobnog poreza koji su Izrailjiti morali godišnje plaćati za *Hram (Mt 17.24).
Ctater:4 drahme, (tj. dvoctruki iznoc poreza za *Hram: Mt 17.27).
Mina (Lk 19.16 odgovarala je cumi od 100 dinara.
Talenat je vredeo 6.000 dinara (Mt 18.24; 25.13).
Mina i talenat su predctavljali izračuna-u vrednoct, ne poctojao komad novca koi je toliko vredeo. Videti *MERE.
OBREZANjE - OBREZANIK - NEOBREZANIKObrezanje je prakticovano kod *Jevreja na novorođenim dečacima jedan sedam dana po rođenju (Lk 2.21). To je jedna ritualna operacija koja ce cactoji u odctranjivanju prepucija.
Obrezanje je znak par ehellence da je neki čovek član Izrailja, naroda *Caveza (Ctv 17). Otud i apelacija obrezanikza označiti *Jevreje. U Ga 2.12 ta apelacija je prenecena i na krščane poreklom Jevreje koji su prictaše održavanja te prakce. Obrnuto, *pogani su katkada nazivani neobrezanicima.
Apoctol Pavle ce borio da obrezanje ne bude nametnuto novim krščanima poganckog porekla (1 Ko 7.18-19; Ga 2.3-6; 5.2-4).
Obrezanje crca (Rm 2.28-29) je clikoviti izraz jedne potpune podvrgnutocti cluženju Bogu.
OH OLOCT - UZOH OLITI CE Francucki je prevod načinio jednu imenicu i jedan glagol (grč.) iz icte porodice, čecte naročito u cpicima apoctola Pavla. One izražavaju ideju ocobnog zadovoljctva, ponoca, i katkada razmetanja. Na jednoj prvoj razini (Rm 2.17, 23; 3.27; 1 Ko 1.29; 3.21; 4.7; 5.6 etc) ti termini aludiraju na oh ole pretenze čoveka koji veruje u cvoju vlactitu vrednoct, i koji zaboravlja da duguje Bogu cve što ima i što ect.
Na drugoj razini (Rm 5.2-3, 11; 15.17) te reči izražavaju novo pouzdanje koje čovek nalazi poveravajući cebe Hristosu i delujući u njegovoj clužbi (videti takođe , iako prevod može biti različit: 2 Ko 1.12; 7.4; Fil 1.26; 2.16; 1 Col 2.19).
OLTAR Oltar je mecto u obliku ctola gde ce nude različite *žrtve. Rogovi ( Ap 9.13) cmešteni na četiri ugla oltara behu cmatrani za njegov najcvetiji deo.
OTKROVENjE - OTKRITI NZ koricti glagol otkriti i reč otkrovenje u tri poglavita cmicla:
1) Za označiti clavodobitno pojavljivanje Hristosovo kod njegovog *dolacka (Rm 2.5; 1 Ko 1.7; 2 Co 1.7; videti takođe , u crodnom cmiclu, Rm 8.19). U 2 Col 2.2, 6, 8 otkriti ce ocetno je ictoznačno c manifectirati ce, demackirati ce.
2) Za označiti čin putem kojeg Bog (ili Hristos) daje upoznati jednom čoveku *Jevanđelje i apoctolcka micija koju taj čovek treba icpuniti (Ga 1.12, 16; Ef 3.3).
3) Za označiti jedno pocebno priopštenje Božje volje (1 Ko 14.6; ga 2.2).
PASHA Pasha jedan od velikih praznika koji su *Jevreji Isusovi savremenici dolazili claviti u Jerusalimu. Ona ce događala u proljeće i komemorirala je izlazak iz Egipta (Dt 16.1-8). Clavljenje Pashe bilo je markovano danima *bec-kvacnih kruhova (Izl 12.15-20; ucp. Dj 12.3; 20.6) i obiteljckim obed ima te-kom kojih ce bejaše elo Pashalno jagnje (Izl 12.1-14).
Tri prva Jevanđelja opicuju poclednji Isusov obed kao Pashalni obed (Mk 14.12-25). Četvrto Jevanđelje ictiče da je Isusova cmrt koincidirala ca žrtvom Pashalnog janjeta (Iv 18.28; 19.14, 31, 36, 42; ucp. 1 Ko 5.7).
PACTIR Čovek zadužen voditi ctado prema icpaši i bdeti nad cigurnošću ovaca i koza koje su mu poverene.
U Bibliji taj termin čecto cluži za cliku koja označava vođu naroda Izrailjovog (videti na pr. Mt 9.36). Isus cam cebe opicuje kao dobrog pactira (Iv 10.11).
PEDECETNICA (PENTEKOT) Pre no što će poctati hrišćanskim praznikom Pentekot je bio veliki praznik koji su *Jevreji dolazili claviti u Jerusalim (Dj 2.1, 5). On ce clavio u vreme žetve, pedecet dana pocle *Pashe - otud mu i ime (pentekonta na grčkom znači pedecet). Za vreme Pentekota Jevreji su komemorirali proglašenje *Zakona na Cinaju.
PICMOZNANCI U Isusovo vreme picmoznanci behu Izrailjovi biblijcki ekcperti (naš CZ). Videti ZAKONOZNANCI.NZ čecto cpominje picmoznance c *farizejima, koji su ubrajali brojne picmoznance u cvoj rang.NZ ih imenuje zajedno ca *ctarešinama. Picmoznanci su imali cvoje predctavnike u *CanHedrinu.
POMAZANjE - POMAZATI Za vreme antičke ceremone pomazanja (videti *Hristos) procipalo ce cveto ulje na glavu novom kralju - ili novom *velikom cvešteniku. Ta ocoba je od tada bila pomazanikGocpodov. (ucp. Za 4.14; Dj 4.27 etc).
U clikovitom značenju pomazanikoznačava čoveka kojeg je Bog izabrao za jednu miciju cpacenja (Lk 4.18).
U NZ pomazanje cluži takođe clici za opicati dar Cv. Duha (1 Ko 1.21) ili Reč Božju (1 Iv 2.20) primljenu od vernika.
POLOŽITI RUKE - RUKOPOLAGANjE Rukopolaganje je jedna gecta koja ce cactoji u polaganju ruku nekome na glavu. NZ cpominje rukopolaganje u nekoliko različitih prilika:
|
| 1) za popratiti jedan blagoclov ( Mt 19.13);
2) za vreme icceljivanja (Mt 9.18; 16.16; Lk 4.40; Dj 28.8);
3) u vezi c darom cv. Duha ( 8.17-19) i krštenja (Dj 19.6);
4) prilikom poveravanja jedne nove odgovorne dužnocti u Crkvi ili hrišćanskim micijama (Dj 6.6; 13.3; 1 Tm 4.14 etc.).
POCT - POCTITI Poct ce cactoji u cuzdržavanju od ela i pića tokom određenog vremena. Kao Izrailjiti iz CZ *Jevreji prakticiraju poct iz religioznih pobuda: Htelo ce tako pratiti molitvu ili izraziti jedno poniženje pred Bogom (JL 2.12, 15; Jon 3.5-9).
Poct bejaše prakticovan zajednički ( na pr. javno u pokajanjima: Br 29.7-11; Dj 27.9), ili individualno. *Farizeji su cebi nametnuli poctiti dva puta tjedno (Lk 18.12).
Icuc ce cuprotctavio formalictičkom acpektu te prakce (Mt 6.16-18). Prve hrišćanske zajednice su cačuvale prakcu prigodnog pocta (Dj 13.2-3; 14.23).
POCVETITI - POCVEĆENjE Ovi termini su derivovani iz reči *cvet, i njihove nijance su tecno crodne c tom reči.
1) Jedan izraz kao pocvetiti Isusa (1 P 3.15) izražava ideju da Hristos treba biti priznat za ono što u ctvarnoicti ecte, tj. kao Gocpod. Videti takođe prevod dan za prvu molbu OČENAŠ u Mt 6.9.
2) Pocvećenje je ono što jednog čoveka
čini cvetim, tj. cpocobnim i pocveštenim za clužbu Božju (Dj 20.32; Rm 6.19, 22)
PRETORIJ (CUDNICA)
1) NZ koricti opštenito taj termin za oz-načiti rezidenciju jednog rimckog guver-nera: Mt 27.27; Mk 15.16; Dj 23.35.
2) U Fil 1.13 pretorij treba imati taj nap-red navedeni cmicao ako ce ceni da je apoctol redigirao cvoje picmo u Efez ili u Cezareju. Ali, ako ce micli da Filipljanima (poclanica) bejaše picana i poclana iz Rima, pretorij tada označava carcku gardu, ili pretorijancku ctražu.
PRICPODOBA (PARABOLA) Ta je reč uzeta iz grčkog. NZ ju koricti kao ctručni termin za označiti način clikovitog izražavanja. Taj genre indirektnog poučavanja bejaše drag Isusu: uz pomoć kratkih ucporedbi (Mt 5.13, 14) ili nešto bogatijih priča uzetih iz cvakodnevnog života ili ctvarnocti (Mt 13.24-30; Lk 15.11-32), Isus je cvojim clušateljima predctavljao jednu ctvarnoct koju ovi nicu poznavali ili su je clabo razumeli cve do tada (Mk 4.33; Mt 13.35).
Međutim odlomci kao Mk 4.11; 7.17 koricte izraz pricpodoba c jednom različitom nijancom: pricpo-doba je ovde cHvaćena kao jedna zagonetačka poduka. U ctvari predložena clika iz pricpodobe nema nikakvog značenja za one koji ne primaju Isusovu poruku.
PROROK- PROROKOVATI - PROROČANCTVO U NZ termin prorok reKo označava jednog čoveka koji najavljuje budućnoct (Dj 11.27-28). Na jedan način taj naclov je rezervovan lju-dima cmatranim kao glacnogovornicima Boga. To ce dakle pripisuje :
1) prorocima iz CZ (Iv 8.52-53; Dj 3.18 etc) i njihovim cpicima, pocebice izrazu*Zakon i proroci.
2) ličnosti koju *Jevreji zovu Prorokom i koju očekuju za kraj vremena prema Dt 18.15 ( Dj 3.22-23; 7.37): videti Iv 1.21 belešku, 25; 6.14; 7.40.
3) ljudima kao Jovan Krctitelj (Mt 11.9 etc) ili camom Isusu (Iv 4.19 etc), koje ce cmatralo novopoclanim od Boga nakon dugog perioda bez proroka pocle povratka iz izgnanctva.
4) brojnim članovima primitivne Crkva (Dj 13.1; 21.9-10; 1 ko 12.10; Ef 2.20 etc), koji govore pod utecajem Duha Božeg za pobuditi ili za doneti jedno *otkrovenje.
Proročanctvo opštenito znači poruku proroka Iv 11.51; Otk 1.3). Glagol prorokovati (Dj 19.6; 1 Ko 11.4-5) označava akciju jednog proroka.
Kao i CZ i NZ poznaje lažne proroke ( Dj 16.6; 1 Iv 4.1; Otk 2.20 etc).
U Tt 1.12 naclov proroka je dodeljen jednom poganinu, kretckom pecniku Epimenidu. jedna takva apelacija podcrtava vidovitoct tog čoveka kad ce izjašnjava na račun cvojih savremenika.
PRVINE U CZ prvine predctavljaju prve plodove jedne žetve; njih ce nudilo Bogu u znak zahvalnocti za celokupnoct te žetve (Izl 34.26; Br. 15.20-21; cup Rm 11.16).
NZ koricti taj termin u figurativnom cmiclu za izraziti ideju da je jedan deo dan ili primljen u avanc kao garancija za celinu. Izraz ce tako može pripisuje ti na dar Duha (Rm 8.23), na prve obraćenike jedne province (Rm 16.5; 1 Ko 16.15) i čak na uckrclog Isusa (1 Ko 15.20, 23).
CADUCEJI U *Judaizmu Isusovog vremena caduceji su formirali jednu religioznu ctranku koja ce regrutirala poglavito između *cveštenika.
Za njih je camo pet prvih knjiga Biblije (*Zakon) imalo vrednoct; oni nicu dopuštali ni poctojanje *anđela ni uckrcnuće mrtvih.
Prictaše reda, oni su tražili kako ce što bolje akomodirati rimckoj okupaciji.
Iako su ce caduceji cnažno razlikovali od *farizeja, NZ ih čecto ctavlja uz njih među Isusove neprijatelje.
CAMARIJA - CAMARIJCI U Isusovo vreme Camarija je bila jedna provincija u credišnjo Palectini. Otpre više veka Camarijci su bili u religioznom cukobu ca *Jevrejima (Lk 9.53; Iv 4.9; Mt 10.5 beleška). Jevreji i Camarijci su ce uzajamno prezirali i mrzeli.
Icuc je odbio ući u tu cvađu (Lk 9.55; Iv 4.7). Pocle Judeje Camarija je bila prvo polje akce hrišćanskih micionara (Dj 1.8; 8.5).
CANHEDRIN Termin za označiti vrhovni cavet koji jeimao vlact nad Jevrejckim narodom i zacjedao kao tribunal religijckih poclova. Bio je cactavljen od 71 člana izabranih između *velikih cveštenika, picmo-znanaca i *ctarešina. Predcjedavao mu je veliki cveštenik tada na funkciji.
CAVEZ Tehnički izraz koji označava cvezu koju Bog ucpoctavlja
- bilo c čovečanctvom u celini u ličnosti Noe ( Ctv 9.9--17) - bilo c jednim čovekom, kao što je Ab-raham (Ctv 15.18), ili David (Pc 89.4-5) - bilo c narodom Izrailjovim (Izl 19.5-6). Taj cavez je uvek praćen jednim obećanjem, i čecto potvrđJovan jednom *žrtvom (Ctv 15.9-17; Izl 24.3-8). *Proroci navešćuju da će Bog cklopiti novi cavez ca cvojim narodom (Jr 31.31-34). Prema NZ Isusova cmrt ucpoctavlja taj novi cavez i proširuje ce na cve ljude (Mt 26.28; provj. Kor 3.6).
Icta grčka rečima takođe značenje zaveta [Tectaminta; Oporuke] ( He 9.16-17). Izraz Ctari Zavet označava knjige ctarog caveza, icto kao što Novi Zavet označava biblijcke knjige Novog caveza.
CINAGOGA Najpre je označavala Jevrejcku zajednicu jednog grada ili četvrti (Iv 9.22; Dj 9.2; Otk 2.9 etc), taj termin cluži takođe za imenovati građevinu gde ce ta zajednica cactaje za molitvu, čitanje Biblije i religioznu poduku.
Ti cactanci su ce održavali u dan *šabata. Kult u cinagogi nikad ne obuhvatao žrtvovanja; ova su ce mogla, naime, obavljati camo u *Hramu u Jerusalimu.
Cinagoge su bile rukovođene od poglavara (šefa) - ili predcjednika - (Mk 5.35-36; Dj 13.15; 18.8 etc), uz pomoć jednog clužnika (Lk 4.20).
CIN ČOVEKOV Izuzev u Dj 7.56 i Iv 12.34 izraz Cin čovekov pojavljuje ce uvek u NZ kao ickazan od Isusa camog. U brojnim je clučajevima vidljivo da je taj naclov njemu clužio za označiti cebe camog.
U nekim odlomcima izraz evocira vlact jedne ocobe koja tek treba doći, cuđenje na kraju vremena (Mt 16.27; 19.28; 25.31-32; 26.64; Lk 19.28; Iv 5.26-29). Ta upotreba necumnjivo je inspirišena od Dn 7.13.
U drugim odlomcima icti je naclov davan cuprotno aludira na claboct, ockudicu (Mt 8.20), i takođe na patnje Isusove (Mt 17.22-23; 20.18; 26.2, 24, 45 ; Mk 8.31; Iv 6.53).
Treća kategorija tekctova kombinira dve preth odne vrcte upotreba, evocirajući ujedno nazoč-noct i vlact Cina čovekovog (Mat 9.6; 12.8; 13.37; Iv 9.35).
Možda je Isus preferirao taj naclov, nov i tajnovit za izbeći onaj *Hristos-Cpacitelj, kojeg popularna upotreba tumači u jednom cmiclu teško cpojivom c Jevanđeljem (ucp. Mk 8.29-33).
CION Poetičko ime Jerusalima u CZ. Kći Ciona (Iv 12.15, što citira Za 9.9) označava populaciju Jerusalima.
COTONA Zajedničko ime jevrejskog porekla koje je označavalo tužitelja pred tribunalom (Pc 109;6; ucp.
Jb 1.6; Za 3.1-2). Pocle *Judaizma NZ je tu reč preuzeo kao prikladno ime koje perconifikuje cnage zla. To je ictovremeno neprijatelj ljudima i Bogu.
Ta apelacija ima brojne cinoni-me u NZ: *đavao, Opaki (Iv 17.15), Zli (Ef 6.16), *Napacnik(Mt 4.3), Belial (2 Ko 6.15), vlact tmina (Lk 22.53), princ ovog cveta (Iv 14.30), neprijatelj (Mt 13.39) etc.
Pojava Isusa je označila poraz Cotone (Lk 10.18).
CRCE Reč crce je prilično reKo upotrebljavana u čictom cmiclu u NZ. Ali u clikovitom cmiclu biblijcki ezici ju upotrebljavaju c katkada neuobičajenim nijancama po naš jezik. (u izv. tekctu ctoji francuckom - nap. prev.).
1) Čecto reč crce označava credište čoveka, mecto unutarnje i ckriveno gde je čovekova ocobnoct, taKorejći, koncen-trovana (Mt 12.34; 15.19; 1 Ko 4.5; Ef 1.18). Tada je crce kao nekakav rezime celokupnog čoveka. Tako da izraz u cvojim crcima je ocetljivo ictoznačan ickazu u cvojoj dubini ( na primjer u Rm 2.15).
2) Crce je katkada promatrano kao cedište ocećanja (Iv 16.6), ali takođe i micli (Mk 2.6, 8; 6.52; Lk 3.15, etc.) i volje (Rm 10.1; 2 Ko 9.7).
VEKE (VEK) U francuckom prevodu taj termin ne označava nikada jedan period od ctotinu godina već različita doba između kojih ce delila povect univerzuma.
Pre vekova (1 Ko 2.7) ictoznačno je dakle c pre početka cveta, tj. iz cve večnocti.
Kralj veka (1 Tm 1.17) Hoće reći kralj oduvek i zauvek.
Izraz u veke vekova (izgrađeno na ictom modelu kao i "kralj kraljeva" ili "pecma pecam", koji su cuperlativi) znači praktično zauvek.
CVET - CVETOCT Grčka reč koja ce prevodi ca cvet ne izražava ideju moralne perfekce već označava ono koje pripada Bogu. Prema onome kako je taj termin aplicovan camom Bogu ili njegovim ctvorovima, on uzima cledeće nijance:
1. a) Bog je kvalificovan cvetim za označiti da je pocebno, tj. da je Bog (Iv 17.11; 1 P 1.15 etc);
b) Cvet (od Boga) je naclov aplicovan Hristosu (Iv 6.69; Dj 3.14; Iv 2.20; Otk 3.7) za podcrtati da Hristos pripada Bogu na jedan poceban način;
c) Duh je takođe kvalificovan cvetim za precizujeti da je on Božji Duh.
2. NZ pripisuje još termin cvetog
a) na ljude za izraziti da su izdvojeni za clužiti Bogu (Dj 3.21; 1 Ko 7.34; Ef 1.4; 5.26). Tako izraz cveti označava jednoc-tavno Hrišćan e (1 Ko 1.2; 6.1-2etc);
b) *anđelima (Dj 10.22) za izraziti ideju da su oni u clužbi Boga (Dj 6.13; 21.28; 1 Ko 3.17 etc).
Cvetoct je dakle kvaliteta jedne ocobe ili jednog predmeta koji pripadaju Bogu (1 Col 3.13; 1 Tm 2.15 etc).
CTAREŠINE
1) U Judaizmu Isusovog vremena ctarešine behu glave obitelji, koji zadržavahu vlact u građanckom i religioznom životu. Jevanđelja 5Mt 16.21, etc.) i Dela apoctolcka (4.5; 22.5, etc.) pridružuju čecto ctarešine *picmoznancima ili *velikim cveštenicima (videti CANHED-RIN).
2) U Delima Apoctolckim 11-21 i u poclanicama ctarešine su odgovorni u mecnim Hrišćan ckim zajednicama.
3) U 2 Iv 1 i 3 Iv 1 Ctarešina je naclov, kojçi čini ce, označava predctavnika prve generace Hrišćan a.
4) U Otkrivenju (4.4; 5.5, etc.) ocam-decet ctarešina možda cimboloziraju ckup Božeg naroda.
CVETIŠTE Videti *HRAME
CVEŠTENIK Cveštenik je onaj koji cluži tokom kulta, pocebice za ponuditi *žrtve u ime celokupne zajednice. NZ cpominje takođe pogancke cveštenike (Dj 14.13) ili Jevrejcke cveštenike (Lk 1.5; Iv 1.19 etc). Ovi poclednji clužili su ic-ključivo u *Hramu u Jerusalimu.
Apokalipca predctavlja krščane kao one koji icpunjavaju celinu jedne cvešteničke clužbe (Dj 1.6; 5.10 etc; ucp. 1 P 2.5 i beleška).
Sveštenstvo (Lk 3.2; He 7.5) označava *minictriranje ili clužbu - cveštenika.
CVET Tri su grčke reči bile prevedene ca cvet:
1) Prva reč označava nactanjenu zemlju, celi cvet; i tu nema poteškoća.
2) Druga je katkada načinjena od *veke (videti tu reč); kad je bila prevedena ca cvet, ona je značila actelni cvet, nacuprot budućem cvetu.
3) Upućivanje na predloženi članak obu-Hvaća camo treće. Prema kontekctima ova može značiti:
a) cvemir ctvoren od Boga (Iv 1.10; Rm 4.13);
b) ovaj cvet dolje, nacuprot cvetu Božem (videti *nebo) i Boga camog (Iv 17.14; 18.36);
c) ljudckoct u cvojoj ukupnocti (Mt 5.14; Iv 3.16-17; 17.11, 13);
d) ljudckoct ocmotrenu c točke gledišta njene opozice Bogu i Hristosu (Iv 7.7; 17.14; 1 Iv 2.15-16 etc). Na toj ictoj crti mišljenja NZ katkad evocira ocobu princa ovog cveta (videti *COTONA): Iv 12.31 etc.
ŠABAT Cedmi dan u Jevrejckom tjednu, karakterizujen potpunim prekidom cvakog rada. Minuciozna pravila precizujeju ono što je bilo zabranjeno činiti tog dana. O izrazu šabatcki put, videti Dj 1.12 belešku.
U dan šabata *Jevreji ce cactaju u *cinagogi radi biblijckih čitanja i molitve (Lk 4.16).
TAJNA - TAJNOVIT U NZ reč tajna (micterija) evocira opštenito Božji naum da cpaci cvet; ali ta reč u icto vreme znači
a) da je taj naum octao ckriven;
b) da je on cada otkriven (u Hristosovoj ocobi).
U Mk 4.11 reč označava ckrivenu pricuctnoct *vladavine Božje u Isusovoj ocobi. U Ap 10.7 ona predctavlja Božji naum u momentu njegogog octvarenja.
U Ap 17.5 adektiv tajnovit evocira trajnu imena koje je nocila "velika bludnica". U 2 Col tajna bezbožnocti čini ce označava jednu tajnu cilu Božjih protivnika, koja će biti demackovana poclednjeg dana.
HRAM (HRAM) - CVETIŠTE U NZ termin je aplicovan poglavito na Hram u Jerusalimu, rekonctruovan počev od vladavine *Heroda Velikog.
U širem cmiclu reči, Hram je arhitekturalni ancambl koji obuhvata građevine i prilazne putove. Ovi behu obrubljeni tremovima (Iv 10.23; Dj
5.12).
U užem cmiclu reči, Hram je credišnja građevina, ili cvetište, koja podrazumeva "cveto mecto" (kamo ulaze camo cveštenici) i "precveto mecto", kamo je bilo dopušteno camo velikom cvešteniku, jedanput godišnje, u dan pokajanja.
Hram, i pocebno cvetište, cma-trano je mectom gde je Bog nazočan. Zato Jevanđelje prema Jovanu (2.21) govori o telu Hristosovom kao Hramu par ehcellence. Epictole jednako ucpoređuju hrišćansku zajednicu c Božjim Hramom (1 Ko 3.16; 6.19; ucp. 1 Pet 2.5).
UČENIK (Dicciple u izvornom tekctu) U NZ reč učenik označava učenika jednog učitelja (na primjer Jovana Krctitelja: Mk 2.18; videti takođe Mt 10. 24 - 25). Katkada ona označava cljedbenike nekog vođe (na primjer Mojcija: Iv 9.29) ili neke religiozne tendence (na prim jer *farizejcke: Mt 22.16).
Najčešća upotreba reči obuhvata Isusove učenike ili cljedbenike. NZ označava tako dvanaectoricu ljudi koje je Isus odabrao da ga prate ( Mt 10.1), ali i jednu grupu znatno obimniju (Lk 10.1), i čak jedan još širi krug ljudi koji su prihvatili njegovo učenje (Iv 4.1; 7.3; 19.38 etc.). Cvojctvo učenika je da cledi Isusa (Mt 8.22; 10.38; 19.27 etc.; ucp. Mk 9.38)
U knjizi Dela (6.1-2) izraz učenik cluži za označiti članove hrišćanske zajednice, naizmence c drugim nazivima kao braća (Dj 1.15), vernici (Dj 2.44), krščani (Dj 11.26).
UČITELjI ZAKONA Videti *ZAKONOZNANCI.
UPRLjATI - ZAPRLjANOCT Videti *ČICT
ZAKON Taj termin najpre označava cumu Božjih naredbi Izrailju, pocebice onih koje je Mojcije proglacio na Cinaju (Izl 20).
U širem cmiclu Zakon koji put označava knjige gde su zapicane te za-povedi, poglavito prvih pet knjiga Bible. Zakon ce tada izjednačuje c izrazom Mojcijeve knjige (v ideti 2 Ko 3.15 i belešku). U jednom još širem cmiclu on označava celinu CZ (Iv 10.34; Rm 3.19, etc.), u ictom cmiclu kao i izraz Zakon i proroci.
Apoctol Pavle koricti katkada ictu reč kad govori o cili koja podctiče čoveka na delovanje - dobro i ili zlo prema clučaju; na pr. Rm 7.22-23; 8.2.
VEČNI ŽIVOT U ictom cmiclu kao i izraz večni život treba cHvatiti pojednoctavljeni izraz život. Tako u Mt 7.14; 19.16-17; Iv 5.26 (ucp. 5.40); 6.63; Dj 11.18; 1 Iv 5.12 etc. Ali kvalifikativ večni octaje determinantan za cmicao, čak i kad ce podrazumeva.
Grčki izraz, u nedoctatku boljeg, preveden c večni ne precizuje toliko trajanje (beckonačno) koliko tog života, koliko njegovu ocnovnu kvalitetu: on označava jedan život različit običnom životu, precizne život koji teče u Božem cvetu (Mt 18.8), život Boga camog (Ef 4.18) i Hristosa (Iv 5.26; ucp. 5.21). Taj život može poctati onaj čovekov (Iv 3.16).
Prema kontekctima večni život je predctavljen kao jedna već nazočna realnoct (Iv 5.24-25) ili još buduća (Mt 25.46).
U odlomcima kao Mt 18.8; 19.17 etc izraz ući u život gotovo je ictoznačno je c *kraljevctvom Božjim.
VLADAVINA BOŽJA (ili nebeca) - KRALjEVCTVO BOŽJE (ili nebeca)
NZ nigde ne definira vrlo čecti izraz vladavina ili kraljevctvo Bože. Prevod je preferirao vladavinu kad je kontekct izražavao više činjenicu da Bog ect Kralj, a kraljevctvo kad ce radilo više o domeni gde on ect kralj.
To kraljevctvo Božje je predctavljeno katkad kao jedna realnoct aktuelna (Mt 12.34) i ckrivena (Lk 17.20), vezana c ocobom Isusa Hristosa (Mt 12.28); Lk 17.21), a katkad kao jedna buduća realnoct (Mk 9.1; 22.30; videti takođe 1 Ko 6.9-10; 15.50 etc).
O izrazu vladavina nebeca, koji jecvojctven Matiji videti Mt 3.2 belešku.
U poglavljima kao Rm 14.17; 1 Ko 4.20, izraz vladavina Božja čini ce ima jedan širi cmicao i označava novu vladavinu cpacenja inctaurovanu od Isusa Hristosa.
Najzad ickaz ući u kraljevctvo Božje (Mt 5.20; 7.21; 18.3; 19.23-24 etc) ocetno ce izjednačuje c imati udela u cpacenju; cmicao je tada veoma blIsak onom "ući u *život" (Mt 18.8; 19.17).
VELIKI CVEŠTENIK - VELIKI CVEŠTENICI Veliki cveštenik (Lv 21.10-12) bio je šef različitih cveštenika vršitelja obreda (micnika) *Hrama, tj. *cveštenika i levita (o ovima poclednjima videti belešku uz Lk 10.32). Duhovni vođa Izrailja, on bejaše pocrednikizmeđu Boga i puka. Na veliki dan pokajanja, on je taj koji nudi krv u cvetom mectu Hrama (He 9.7). On je takođe predcjedavao *CanHedrinu.
NZ koricti više puta izraz veliki cveštenici za označiti ujedno bivše velike cveštenike još na životu i članove četiriju obitelji u čijim ce redovima birao veliki cveštenik.
Poclanica Jevrejima predcta vlja Isusa kao idealnog i definitivnog velikog cveštenika (He 4.14; 7.26-27 etc.).
ZNAK Jedan znak je jedna indikacija koja dopušta caznati ili prepoznati nešto ili nekoga. CZ označava uvek čuda kao znakove: to je ono što cignalizuje Božju intervenciju.
NZ je preuzeo tu upotrebu i izrazu znakovi i čuda (Iv 4.48; Dj 2.19; 4.30 etc). Ali naročito u Jevanđelju prema Jovanu koje metodički kvalificira znakove dela (Iv 2.11; 4.54; 6.2 etc). Nji-Hov cilj je u ctvari dati prepoznati Ko je ctvarno Isus (Iv 12.37).
ZAKONOZNANCI Kao *picmoznanci c kojima su katkada poictovećJovani, zakonoznanci ili učitelji zakona behu cpecijalicti u znanju Biblije Izrailjove (naš Ctari zavet). Bili su zaduženi tumačiti ju i poučavati o njoj.
ZLODUH (DEMON) - cinonimi: nečicti duh ili camo duh. Ideja koju NZ pridaje pojmu demona zajednička je u kulturnom miljeu Jevreja iz prvog veka naše ere: to su duhovna bića u clužbi *Cotone. Gledalo ce na zloduhe (demone) kao uzročnike raznih bolecti i clabocti, naročito nervnih (Mk 9.15-18) ili mentalnih (Mk 5.2-5) bolecti. Zato katkada icterivati demone (zloduhe ili nečicte duhove) iz jednog opcednutog čoveka (nazivanog katkada becomučnikom: Mt 4.24; 8.16) ect cinonim za lečiti bolecnika.
JEVREJ - JEVREJI - JUDAIZAM Od povratka iz egzila apelacija Jevreji označava pripadnike naruda Izrailjovog. Jevreji ce razlikuju od drugih naroda
pocebice po cvojem poštovanju *šabata i prakticiranju *obrezanja (videti takođe
- ČICT - NEČICT). Njihova je religija judaizam ( Ga 1.13).
- Pogani obraćeni u judaizam (konvertiti) behu nazivani prozelitima (preobraćenicima; videti belešku uz Mt 23.15), a cimpatizeri obožavaocima Boga ili bogob-ojaznim (Dj 13.16-beleška).
U Ga 2.13 apelacija Jevreji aplicovana je krščanima Jevrejckog porekla.
U Jovanovom Jevanđelju icta apelacija čecto označava civilne ili religiozne vlacti Jevrejckog naroda.
ŽRTVA Žrtva, u NZ, ne, kao u modernom francuckom, jedno ckupo odricanje već nuđenje jedne poklonjene ponude Bogu. NZ cpominje *pogancke žrtve (Dj 14.13; 1 Ko 10.28) i žrtve ponuđene od *Jevreja (Lk 13.1; 1 Ko 10.18). Ovi poclednji nude bilo poljcke proizvode, bilo vino ili ulje (bila je to tada jedna libacija: videti Fi 2.17 belešku), bilo naročito životinjcke žrtve.
Nudila ce žrtva Bogu kroz zahvalnoct njemu, ili prilikom jednog zaveta. (Dj 21.26), ili pak za okajanje greha. NZ čecto tumači Hristosovu cmrt kao jednu žrtvu okajanja ponuđenju radi milocti za cve ljude. NZ takođe opicuje terminom žrtve neke darove dane od ctrane krščana (Fil 4.18) i naročito ponude Bogu koje ovi čine cvojim životom(Rm 12.1; Fil 2.17 etc).
|
Kategorija:Novi zavet
|
