Raja
| Raja Pisac: Đura Jakšić |
| pesma je napisana 1862. godine[1]; tekst se ovde navodi prema Živanović (1931)[2] |
- Raja
I
Ja vidim bojno polje,
Ravnicu pustu tu;
Ja gledam braću moju,
U boju ranjenu...
Duša mi gnevom plamti,
A krv mi kipi sva,
Sa golim nožem jurim
U bojnu vrevu ja.
Gromovi grme, ječe,
Britkih sabalja lom;
Al' junak ne zna šta je
Ni munja, niti grom.
Žerav mi s grive stresa
Beo i krvav znoj,
A ja za braću dajem
I krv i život svoj.
Šest sam ih milih im'o,
Pa svi su pali tu —
Na tome svetom polju,
Svetom bojištu.
Pa nek i sedmi pada
U rani krvavoj;
Oh, neka, neka, Bože!
Pašću za narod moj!
II
Šta pliva gorom, dolom,
Te prlja beli sneg?
Je l' suza ono, krv li
Iz srca nečijeg?
Uzmućen potok juri,
Peni se rekom led,
A vihor huči, tamnih
Goni oblaka red.
Ćelava stoje brda,
Gologlav hrast i bor,
Skrhanog granja šušti
Nemio razgovor.
Sa niskih streja kaplje
Lagano kap po kap,
Drumovi pusti — putni
U kutu leži štap.
Al' za to ne zna »raja«,
Težak je jaram njoj;
Svako je vreme milo,
Lepo za krvav boj.
III
Do vraga s plačem!
Dok ima krvi,
Nek se proleva!
Ne kukaj, ženo,
Mač neka seva!
|