Rastajanje

Rastajanje  (1865)  Pisac: Kosta Popović

Vreme došlo ostavljati selo,
Gde sam tihe provodio dane
Dobra mira, sreće pouzdane
I ljubio jedno srce vrelo.

Dođe vreme ostavljati gaje,
Kuda večno život sveti vlada,
Gde je svakom ispunjena nada,
— Jer priroda svakom dobra daje.

Dođe vreme ostavljati blago
Za kim duša i mis’o bijaše,
Za kim srce jedino kucaše,
Vreme dođe s bogom, reći, drago!

Sini sunce sa istoka sjajno,
Da pogledam još ta mesta žudna,
Gde sam blaga uživao čudna
Tobom hodeć’ moje mesto bajno!

Zažubori i ti goro pusta,
Te da čujem za ćim srce žudi,
Za čim mi se željno penju grudi:
Sladak govor prirodinih usta!

A ti, zlato, zagrli me samo,
P’ onda s bogom! Bog tek može znati,
Da l’ će opet sreća nam zasjati,
Jer daleko put moj ide tamo!!...

Izvor

1865. Vila. Godina prva. str. 17.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Kosta Popović, umro 1864, pre 160 godina.