Rano mi se rano soko probudio,
Pa on peva rano svomv gospodaru:
„Ustan’ gospodaru, otvori mi vrata,
Glase da ti kažem od tvoje devojke,
Devojka je tvoja u dvor zaostala. 5
I lepo je ona svate darivala,
Svakome je svatu po struk ruzmarina.
A mene sokola lepše darivala,
Pod obadva krila po struk ruzmarina.
Devojka je tvoja goru zapalila, 10
Gorela je gora za nedelju dana.
Dok je dogorela do zelene jele,
Na jeli je gnjezdo, gnjezdo sokolovo,
Soko gnjezdo gaei, noge mu se pale,
Soko noge gasi, krila mu se pale, 15
Soko krila gasi devojku proklinje:
Dero, devojčice, mnogo devovala!
Mnogo devovala, pa se ne udala!"
