Ranita se razgranala
U livadi Radišezoj.
Pod njom sedi robinjica,
Ona boža ljepotica!
Radiš majci progovara: 5
„Prosi majko robinjicu.“
A majka mu odgovara:
„Šuti sine ne govori,
Sestra ti je zarobljena.
U srebrnoj kolijevci, 10
Zlatnom žicom obnešena,
Preko mora prenešena!"
Radiš majku ne posluša,
No isprosi robinjicu,
Onu božu ljepoticu! 15
Kad su pošli na' venčanje,
Vedro nebo sve bijaše;
Kad su došli do pred crkvu,
Sve se nebo naoblači,
Iz oblaka kiša pada 20
I kroz nišu prokap krvi!
Kad u crkvu uljegoše,
Ikone se polomiše,
Svijeće se istuliše!
Kaluđeri govoragu: 25
„O vi dvoje, božji bili,
Da nijeste vi što svoje?"
Radiš šuti ne govori,
A robinja progovara:
„O, ja jadna ništa neznam, 30
Ja sam mala zarobljena,
Preko mora odnešena!
Imala sam sedam brata:
Dunu, Leku i Mileku,
Mijat', Mirka i Milinka, 35
Najmlađemu Radiš ime!“
Saznadeše brat i sestra
I u crkvu živi stali
I na zemlju mrtvi pali![1]
Pevač i mesto zapisa
„Peva se i uz okretanje tepsije”. Popov Do — Novopazarski sandžak.
