Razgovor sa srcem
| Razgovor sa srcem Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
Kakvi tebe, srce,
Tajni jadi lome,
Te me često moliš:
Pokloni me kome!
Ta u mojim grudma
Pakost te ne slama,
U vinu te kupam,
Ležiš na pesmama.
Na to meni srce:
Dobro j’ meni tudi,
Al’ bi vreme bilo
Da promenim grudi.
Združiće se sreća
da me tamo prati,
Odakle ću tebi
Novu sreću slati.
Ta znaš li kad grli
Svako zlato svoje,
Znaš kako te boli
Samovanje tvoje!
Tako moje srce
Često mi se moli,
A ja ću mu reći:
Utoli, utoli!
Znaš li gde na svetu
Anđelsku priliku,
Anđela po duši,
Anđela po liku.
Pune oči žara;
Puna usta slasti,
Mirisava nedra
Puna bujne strasti;
Milo čedo, kome
U pogledu piše,
Da ni samo ne zna
Za čime uzdiše;
Što bi znalo čarne
Ne sklapati oči
Grleći, ljubeći
Tri božije noći.
A četvrte kad bi
Leglo da počiva,
Molilo bi Boga
Da o meni sniva;
Što bi osećalo
Da ga ljubim jako,
A ljubit’ me znalo
Bar upolak tako;
Što bi u radosti
Sa mnom suze lilo, —
Hej, koje bi moje
Samo moje bilo.
Tako ja mom srcu
Zborim više puti.
A ono zadršće,
Snuždi se — pa ćuti.
Izvori
[uredi]- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 167-169 , Matica srpska, Novi Sad.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.
|