Razbole se kralje i kraljica,
kralja vida od gorice vila,
a kraljicu nema ko da vida.
Pa govori kraljica gospođa:
„Ču li mene od gorice vilo? 5
Vidaj mene ka' što kralja vidaš.
Ja ću tebi dosta blaga dati,
i daću ti do dva nova grada
i daću ti tri niza bisera
i daću ti jedan tovar čoe." 10
Al govori iz gorice vila:
— „Oj kraljice, jadna budalice!
Da bi vila blago uzimala,
sve bi blago u svetu skupila;
da bi vila biser uzimala, 15
svu bi goru njime unizala;
da bi vila gradove primala,
sve b' gradove dosad preuzela;
da bi vila čou uzimala,
svu bi goru sa čo'om pokrila. 20
Sinoć prođo pokraj rajski vrata,
rajska vrata beu otvorena,
na vratima ona luda deca,
među sobom ovako zboriše:
„Blago nama, kraljica će doći 25
bela lica i beloga tela,
prava duša pred Bogom jedinim.
Što je u nje belo lice njeno,
to je nagog i bosog obukla;
što je u nje njeno belo telo, 30
to je ona gladnog naranila;
što pred Bogom prava duša njena,
to je ona žednog napojila."
Sinoć prođo kroz baštu zelenu,
kaljevo je razcvetalo cveće, 35
a tvoje je cveće uvenulo."
Reference
Izvor
Obыčai i pѣsni tureckihЪ SerbovЪ : (vЪ Prizrѣnѣ, Ipekѣ, Moravѣ i Dibrѣ) : izЪ putevыhЪ zapisokЪ I. S. Яstrebova. S. PeterburgЪ : Tipografія V. S. Balaševa, 1886, XXIV+626., str. 197-198.
