Razbole se zlato moje,
razbole se zlato moje
od sve tuge i nevolje
nit' umire nit' ostaje,
niti meni oproštaj daje 5
da si tražim drago libe
po ubavo, po gizdavo,
već me šalje u gradine
da mu tražim žute dunje,
da mu tražim žute dunje, 10
žute dunje, belo grožđe.
Kad ja odo' u gradinu,
drvo nađo’, dunje nema,
lozu nađo’, grožđe nema.
Kad se vrati’ iz gradine, 15
skobi' zlato na ćuprije,
skobi’ zlato na ćuprije,
na ćuprije, na nosilke.
Dukat dado’: „Spustite ga”,
a dva dado’: „Otklop’ te ga 20
da mu vidim belo lice,
da mu vidim belo lice,
a kakve su obrvice”.
Belo lice prebledelo,
obrvice k’o što bile. 25
Preneste ga kraj mog stana,
preneste ga kraj mog stana,
neka vidi moja nana,
neka vidi moja nana
da dragana više nemam. 30
Pevač, mesto zapisa i napomena
Tipična balada, motivski srodna s prethodnom. Drugi stih peva se dva puta.
