Radnik na radu
Dok drugog kruži sjaj,
I ne zna šta je jad —
Radnika patnja, vaj,
I mučni čeka rad.
Još sunce nije pustilo
Svoj prvi rujni zrak,
A već se hitro razleže:
Tika—tak, tik, tak!
A pesme tihi jek
Blaži mu gorki vek:
Jer ceo život, ceo rad,
Beda je samo, patnja, jad!
Gle, kako besni rat,
K'o tigar strašan, ljut,
Na brata usta brat —
Da krči sebi put.
I u toj borbi strahotnoj,
Kojoj se ne zna kraj,
Radnik se bori najviše
Uz patnjin zagrljaj.
A pesme tihi jek
Blaži mu gorki vek:
Jer ceo život, ceo rad,
Beda je samo, patnja, jad!...
Dok drugi sramno blaguje
Pirujuć' dan i noć,
Radenik živi prezreno,
Gubeći snagu, moć.
A pesme tihi jek
Blaži mu gorki vek:
Jer ceo život, ceo rad,
Beda je samo, patnja, jad!...
Radenika krvav znoj
Sjajani diže dvor,
Gde s' ori kikot, poj,
Razvratni gnusni zbor:
Dok radnik mora prezreno
Kroz patnju, bedu proć',
I ipak najzad, neznano,
U raku tamnu poć'.
A pesme tihi jek
Blaži mu gorki vek:
Jer ceo život, ceo rad,
Beda je samo, patnja, jad!...
1893 g. „Prvi maj“ — 1902 g. Šabac