Pređi na sadržaj

Rade mladoženja

Izvor: Викизворник

* * *


Rade mladoženja

Fala bogu, fala jedinome,
zaprosija Rade mladoženja,
zaprosija tu lepu devojku
na daleko preko Save vode,
prsten dava, svadbu ugovara. 5
Sabraja mi dve kite svatove,
pravo ide za lepu devojku.
Kada beše kud te Save vode,
Sava voda bila presušila;
pa uzeše tu lepu devojku. 10
Kad su bili natrag povratili,
Sava voda bila doteknula,
doteknula mutna i krvava,
niko ne sme nju da gu pregazi.
Govorija kume i starejko: 15
„Kuj se ženi, on neka gu gazi”.
Zagazija Rade mladoženja,
preneja mi kuma i starejka,
i preneja dve kite svatove,
prenese mi dva mlada devera. 20
Kad se vrati sas lepu devojku,
kada beše na polovin Save vode,
tu je stigla ala alovita,
uvatila konju sve četiri noge.
Izvadi Rade sablju’ iz nožnice, 25
te gu pušća konju niz kopita,
te pogubi alu alovitu.
Pušti konju sve četiri noge.
Kade vrati sablju u nožnice,
ne mi tura sablju u nožnice, 30
no mi ubode svoje živo srce,
pa govori Rade mladoženja:
„Čuješ li me, ti lepa devojko,
daj mi mene tu tanku maramu
da prevežem moje živo srce, 35
dokle ne mi džigerica ispala”.
Tu mi dade ta lepa devojka,
tu mi dade tu tanku maramu
te preveza svoje živo srce.
Kad izleze iz te Save vode 40
govorija Rade mladoženja:
„Čujete li kume i starejko!
Prosto mene ja doma da idem?
majka stara ne može da ve dočeka”.
Govoriše kume i starejko: 45
„Idi, veli, Rade mladoženjo!”
Letnu Rade kako zvezda preko vedro nebo.
Kad uleze u svoje ramne dvore,
izlegla mu ona stara majka:
„Kamo, sinko, kićeni svatovi?” 50
„Eto gi idu, majko, bolje da ne doću”.
Kad se skide od konja, džigerica mu pade.
Kad mi vide ostarela majka,
jednak jadna šumu uvatila.
Uspeja se Rade mladoženja, 55
uspeja se na te visoke kule,
i jednak je Bogu dušu daja.
Kad su bili svatovi približali
govorila ta lepa devojka:
„Čuješ li me kume i starejko! 60
Vi idite svaki u svoje dvore,
ja ću da idem u Radine dvore,
Rada se je mladi poginuja”.
Oni otoše svaki u svoje dvore,
ona otide u Radine dvore, 65
redom traži Radu po dvorove,
sam se dora po avliji šeta;
nigde ne može Radu da naće.
Kad se uspe na visoke kule,
Rada leži mrtav u visoke kule. 70
Ona ostade jadna više glave,
te mu roni one bistre suze.
Suze Radu bile pokapale,
prokapale i ga probudile;
govorija Rada mladoženja: 75
„Puste ostale moje bele kule!
Do danaske neste prokapale,
od danaske da ćete puste da ostanete,
te za to ste danas prokapale".
Govorila ta lepa devojka: 80
„Nesu, Rado, tvoje bele kule,
no su Rado, moje bistre suze!"
Govorija Rada Mladoženja:
„Čuješ li me ti lepa devojko!
Turi ruke u svilne džepove 85
pa izvadi te žute dukate,
te mi slegni u nove čaršije
te zakupi jedno teste sveće,
te zapali redom oko mene,
da ne bi se dušom raskrstija". 90
Turi ruke lijepa devojka,
turi ruke u svilene džepove,
te izvadi te žute dukate,
pa otide u nove čaršije
te zakupi jedno teste sveće, 95
pa zapali redom oko Rade,
pa izvadi ono ostro nojče
te ubode svoje živo srce:
„Leži, Rado, zajedno da ležimo,
od danaske za dana doveka!" 100
Pre Rade je dušicu izdala.

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

  • Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 134-136.