Pučina/40
II
VLADIMIR, zatim MARIJA
VLADIMIR (donekle meša, okušava kašičicom da li je slatko, uzima jedan grumen šećera, krha ga na pola i polovinu
ostavlja; meša dalje, pa zastane) Ne, ne, doktor neće da nam kaže iskreno, on nas zavarava... stanje je opasno... vrlo je
opasno. Pa zašto mi ne kaže, zar nije bolje da me pripremi? Bože, kakva užasna pomisao... da me pripremi! O, kako bi to
strašno bilo, Olgica, moja Olgica! (Plače.)
MARIJA (na vratima): No, šta je s tom limunadom? A gde je Katica?
VLADIMIR: Poslao sam je u apoteku, ali evo, limunada je gotova. (Predaje joj.) Kako je?
MARIJA: Tako... kao što je i bilo.
VLADIMIR: Šta kaže doktor?
MARIJA: No, pa to što je i tebi kazao.
VLADIMIR: Da... slušaj, snaho, reci doktoru nek dođe ovamo.
MARIJA: Dobro. (Povlači se.)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|